Zaboravljena istorija Zemlje | Vesna RadojloviÄ‡ ZaveÅ¡tanja predaka

Archive for the Category » Zaboravljena istorija Zemlje «

Aug

ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

Vesna

ÐšÐžÐ›Ð•Ð”ÐžÐ’Ð ÐšÐŠÐ˜Ð“Ð: Â ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

â€žÐ›Ð¸Ñ†Ðµ ÑšÐµÐ³Ð¾Ð²Ð¾ Ñ˜Ðµ Ð¶Ð°Ñ€ÐºÐ¾,

ÐÐ° Ð¿Ð¾Ñ‚Ð¸Ñ™ÐºÑƒ ÐœÐµÑÐµÑ† Ð¼Ñƒ ÑÐ¸Ñ˜Ð°,

ÐÐ° Ñ‡ÐµÐ»Ñƒ Ð¼Ñƒ Ñ˜Ðµ Ð·Ð²ÐµÐ·Ð´Ð° Ñ€Ð¾Ñ˜.

ÐšÑšÐ¸Ð³Ñƒ ÐˆÐ°ÑÐ½Ñƒ, Ð·Ð»Ð°Ñ‚Ð½Ñƒ ÐºÑšÐ¸Ð³Ñƒ Ð’ÐµÐ´Ð°.â€œ

( ÐšÐ¾Ð»ÐµÐ´Ð¾Ð²Ð° ÐºÑšÐ¸Ð³Ð° )

…

Ð›Ð•Ð“Ð•ÐÐ”Ð Ðž ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ•Ðœ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð˜

.

ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

( ÐšÐ¾Ð»ÐµÐ´Ð¾Ð²Ð° ÐºÑšÐ¸Ð³Ð° )

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Aug

Vesna

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Jul

Vesna

Ð¢Ð ÐÐ“ÐžÐ’Ð˜ ÐŸÐžÐ¡Ð•ÐˆÐ”ÐžÐÐ ÐÐ Ð”Ð£ÐÐÐ’Ð£ …

(AÑƒÑ‚Ð¾Ñ€:Â Ð Ð°Ð½ÐºÐ¾ ÐˆÐ°ÐºÐ¾Ð²Ñ™ÐµÐ²Ð¸Ñ›)

…

.

ÐŸÐžÐ¡Ð˜Ð”ÐžÐ ÐÐ Ð¢Ð ÐÐ§ÐšÐžÐœÐ• Ð¡ÐÐœÐ£ (ÐžÐ ÐˆÐ•ÐÐ£)
â€“ Ð£ ÐšÐ Ð˜Ð’ÐžÐ¨Ð˜ÐˆÐÐœÐ

…

ÐŸÐžÐ¡Ð•ÐˆÐ”ÐžÐ ÐÐ Ð¤Ð˜Ð›ÐœÐ£: ÐˆÐ°ÑÐ¾Ð½ ÐœÐ°Ð¼Ð¾Ð°

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Jun

Vesna

ATALANTA

.

.

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

May

Ð“Ñ€Ð°Ð´ Ð¡ÑƒÑ€Ð¾Ð¶

Vesna

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

May

Smaragdne table Tota AtlantiÄ‘anina

Vesna

KNJIGA KRALJA TOTA, Tri puta NajveÄ‡eg

PloÄa Prva:Â

Ja, Tot AtlantiÄ‘anin

1. Ja Tot AtlantiÄ‘anin, Gospodar Tajni, ÄŒuvar Zapisa, moÄ‡ni Kralj i Mag, Å¾iveÄ‡i kroz naraÅ¡taje, uskoro odlazim u Dvorane Amentija, odakle Ä‡u voditi one koji dolaze posle ovih Zapisa moÄ‡ne Mudrosti Velike Atlantide.
2. U velikom gradu Keor na ostrvu Undal (Atlantida), u vreme proÅ¡losti davne, zapoÄeo sam ovaj Å¾ivot.
3. Nisu veliki AtlantiÄ‘ani Å¾iveli i umirali, kao mali ljudi sadaÅ¡njeg doba, veÄ‡ su kroz Eone obnavljali svoj Å¾ivot u Dvoranama Amentija gde reka Å¾ivota veÄno protiÄe.
4. Hiljadu puta se spuÅ¡tah tamnim putem Å¡to vodi ka Svetlu i toliko se puta uzdigoh iz Tame u Svetlo i obnovljena bi moja snaga i moÄ‡ moja.
5. Sada, na neko vreme spustiÄ‡u se i ljudi Kema viÅ¡e me neÄ‡e znati.
6. Ali u vreme joÅ¡ neroÄ‘eno ustaÄ‡u ponovo, moÄ‡an i snaÅ¾an, traÅ¾eÄ‡i zapise od onih Å¡to ostali su iza mene.
7. Tada pazite se, O ljudi Kema, jer ako ste izdali moje uÄenje iskrivljujuÄ‡i ga, svrgnuÄ‡u vas s visokih poloÅ¾aja vaÅ¡ih u tamu peÄ‡ina iz kojih ste i doÅ¡li.
8. Ne otkrivajte moje tajne ljudima sa Severa niti ljudima sa Juga jer Ä‡e prokletstvo moje pasti na vas.
9. Zapamtite i pazite moje reÄi, jer sigurno Ä‡u se vratiti opet i traÅ¾iti od vas Å¡to ste Äuvali.
10. Znajte, da vremenom nevezan i od smrti slobodan Ja Ä‡u se vratiti, nagraÄ‘ujuÄ‡i ili kaÅ¾njavajuÄ‡i prema ispunjenju vaÅ¡em u Zakonu.
11. Veliki bejahu moji ljudi u drevno doba, uzviÅ¡eni iznad shvatanja malih ljudi Å¡to okruÅ¾uju me sada.
12. UzviÅ¡eni u mudrosti Starih, jer traÅ¾iÅ¡e daleko unutar beskrajnosti Srca znanje Å¡to pripada naslednicima Zemlje.
13. Mudri bejasmo obliveni mudroÅ¡Ä‡u Dece Svetla Å¡to boraviÅ¡e meÄ‘u nama.
14. SnaÅ¾ni bejasmo okovani moÄ‡ima oblikovanim iz veÄne Vatre.
15. MeÄ‘u decom Äoveka od svih veÄ‡i beÅ¡e Totme moj otac, ÄŒuvar Velikog Hrama, posrednik izmeÄ‘u Dece Svetla Å¡to u Hramu boraviÅ¡e i rase ljudi Å¡to nastaniÅ¡e deset ostrva.
16. Glasnik Trojice, Å½itelj Unala, govorio je Kraljevima glasom kojem se moralo biti pokoran.
17. Iz detinjstva u zrelost sam izrastao tamo, od mog Oca uÄen Starim Tajnama i vremenom kroz Vatru Mudrosti uzrastah, do u tren kad se razbukta u proÅ¾drljiv plamen.
18. NiÅ¡ta, sem da mudrost dosegnem Å¾eleo nisam, dok na Veliki Dan zapovest ne doÄ‘e od Gospodara Hrama da pred Njega Ja izveden budem.
19. Nekoliko nas je bilo od dece Äoveka kojima je dato da vide to moÄ‡no Lice i Å¾ive, jer nisu sinovi ÄoveÄiji kao Deca Svetla neovaploÄ‡ena u telo.
20. Izabran ja bejah od sinova ÄoveÄijih, da od Gospodara Hrama nauÄen budem tome da Ciljevi Njegovi ispunjeni budu, Ciljevi joÅ¡ neroÄ‘eni u materici vremena.
21. Mnogo vekova boravih u Hramu, uÄeÄ‡i se samo mudrosti i mudrosti sve veÄ‡oj, dok i ja, takoÄ‘e, ne priÄ‘oh Svetlosti Å¡to iz Velike Vatre izranja.
22. PoduÄio me On o stazi ka Amentiju, Bezdanu gde Veliki Kralj sedi na Njegovom Tronu MoÄ‡i.
23. Sa strahopoÅ¡tovanjem duboko se poklonih pred Gospodarima Å½ivota i Gospodarima Smrti, primajuÄ‡i na dar KljuÄ Å½ivota.
24. OsloboÄ‘en bejah u Dvoranama Amenti, ograniÄenja smrÄ‡u u Krugu Å½ivota.
25. Daleko do Zvezda sam putovao sve dok Prostor i Vreme ne postaÅ¡e niÅ¡ta.
26. Onda bejah duboko opijen Peharom Mudrosti, i pogledah u Srce ÄŒoveka i u njemu naÄ‘oh veÄ‡e Tajne i bi mi drago.
27. Jer samo u Potrazi za Istinom moja DuÅ¡a bi smirena i plamen u njoj ugaÅ¡en.
28. Kroz mnoge sam vekove Å¾iveo, gledajuÄ‡i oko mene one Å¡to Pehar Smrti ispijaju i opet u Svetlo Å½ivota se vraÄ‡aju.
29. Vremenom se iz Kraljevstava Atlantide prolomiÅ¡e talasi svesti Å¡to bejahu jedno sa mnom, meÄ‘utim, izrod sa niÅ¾e Zvezde ih je zamenio.
30. U pokornosti Zakonu, reÄ Gospodara izrasta u Cvet.
31. Padom u tamu obesmiÅ¡ljene su misli AtlantiÄ‘ana, dok konaÄno iz svog Agvantija ne ustade Pravednik razjaren u besu, izgovori ReÄ i priziva MoÄ‡.
32. Duboko u srcu Zemlje sinovi Amentija Äuli su i sluÅ¡ali, naredbu preobraÅ¾aja Ognjenog Cveta koji veÄno gori, preobraÅ¾ava i oblikuje upravljajuÄ‡i po Zakonu, i potom Velika Vatra preobrazi ustav svoj.
33. Svetom tada provaliÅ¡e velike Vode, plaveÄ‡i i potapajuÄ‡i izobliÄiÅ¡e ono Å¡to od Zemlje ostade i samo Hram Svetla na velikoj planini Undal joÅ¡ uvek nad vodom osta, i malo je spaÅ¡enih pod naletom virova od onih Å¡to tamo su Å¾iveli.
34. I pozva mene Gospodar tada govoreÄ‡i: Okupi narod moj i povedi ga, veÅ¡tinama koje si nauÄio daleko preko voda, i kad stigneÅ¡ u zemlju dlakavih divljaka, Å¡to u peÄ‡inama pustim Å¾ive, nastani se tamo i Zavet koji poznajeÅ¡ sledi.
35. Okupih narod svoj i u veliku barku Gospodara naÅ¡eg uÄ‘osmo.
36. Na visinu se izdigosmo u jutro, a Tama ispod nas je nadvila Hram.
37. Odjednom prekriÅ¡e ga vode.
38. Veliki Hram nestade sa lica Zemlje, do vremena proroÅ¡tva.
39. Leteli smo brzo prema izlazeÄ‡em Suncu, dok se ne otkri ispod nas zemlja dece Kema.
40. DoÄekaÅ¡e nas besni sa batinama i kopljima, diÅ¾uÄ‡i ih u gnevu traÅ¾eÄ‡i pogubljenje i potpuno uniÅ¡tenje Sinova Atlantide.
41. Tada podigoh svoj Å tap i usmerih iskru razbijanja, udarajuÄ‡i ih na poljima njihovim poput odrona kamenja planine.
42. Odgovorih im staloÅ¾eno i mirno, govoreÄ‡i o moÄ‡i Atlantide, rekoh da smo Deca Sunca i Njegovi Glasnici.
43. I uplaÅ¡iÅ¡e se silno gledajuÄ‡i veÅ¡tinu magije.
44. Do mojih stopala puzeÄ‡i stigoÅ¡e i tada sam ih pustio.
45. Dugo Å¾ivesmo u zemlji Kema, dugo i joÅ¡ duÅ¾e, sluÅ¡asmo zapovesti Gospodara koji spava, a ipak Å¾ivi veÄno.
46. Poslao sam Sinove Atlantide, poslao ih u mnoge zemlje, da uz moÄ‡ Mudrosti rascvetaju Å¾ivot iz materice vremena i uzdignu se ponovo kao deca Njena.
47. Dugo sam vremena Å¾iveo u zemlji Kema, sprovodeÄ‡i Veliko Delo mudroÅ¡Ä‡u srca svog.
48. Izrastali su u svetlo znanja deca Kema, napojeni potocima mudrosti moje.
49. Probio sam put do Amentija kako bih moÄ‡i svoje saÄuvati mogao, kroz vekove Å¾iveÄ‡i kao Sunce Atlantide, ÄuvajuÄ‡i mudrost i Å¡titeÄ‡i zapise.
50. Nekoliko velikih meÄ‘u sinovima Kema, pokoriÅ¡e ljude oko sebe, izrastajuÄ‡i lagano u Duhovnoj moÄ‡i.
51. Uskoro, Ja odlazim od njih u mraÄne dvorane Amentija, duboko u dvorane Zemlje odlazim pred Gospodare MoÄ‡i, licem u lice joÅ¡ jednom pred Pravednika.
52. Izdigoh se visoko iznad prolaza, Kapije Å¡to vodi dole u Amenti.
53. Malo je njih koji bi hrabrost imali da pokuÅ¡aju, malo Ä‡e njih proÄ‡i kroz Kapiju u mraÄni Amenti.
54. Izgradio sam iznad prolaza moÄ‡nu piramidu, koristeÄ‡i moÄ‡ koja nadvladava Zemljinu silu.
55. Duboko i mnogo dublje postavio sam KuÄ‡u sile, Odaju iz koje izrezah kruÅ¾ni prolaz, Å¡to do velikog vrha doseÅ¾e.
56. Tamo na vrhu postavih kristal, Å¡to Å¡alje zrak u VeÄni Svemir i iz Njega silu upija, bacajuÄ‡i je na Kapiju Amenti.
57. Odaja izgradih joÅ¡ i ostavih prividno prazne da budu, jer u njima skriveni su KljuÄevi Amentija. Onaj ko se osnaÅ¾i da krene u mraÄna Kraljevstva, neka se prvo proÄisti dugim postom. Neka legne u sarkofag od kamena u Odaji mojoj, i otkriÄ‡u mu Velike Tajne tada.
58. Ubrzo Ä‡e proÄ‡i tamo gde smiren u tami Zemlje Ja Ä‡u ga doÄekati, Ja Tot, Gospodar Mudrosti, doÄekaÄ‡u ga i primiti i saÅ¾iveÄ‡u se s njim zauvek.
59. Izgradio sam Veliku Piramidu po obrascu srediÅ¡nje vatre Zemljine sile Å¡to gori veÄno da i ona, takoÄ‘e, ostane moÄ‡na kroz vekove.
60. Ugradio sam u nju svoje znanje Magijske veÅ¡tine, da bih mogao boraviti ovde kada se ponovo iz Amentija vratim, jer dok spavam u Dvoranama Amentija, DuÅ¡a Moja slobodno luta, ovaploÄ‡uje se, i Å¾ivi meÄ‘u ljudima u ovom obliku ili drugom.
61. Poslanik Pravednika na Zemlji sam ja, izvrÅ¡avam naredbe Njegove da se mnogi uzdignuti mogu.
62. Sada se vraÄ‡am u dvorane Amentija, ostavljajuÄ‡i iza sebe neÅ¡to od mudrosti svoje.
63. Å titite i Äuvajte zapovest Pravednika, pogleda uvek uprtog prema Svetlu.
64. Zaista ste jedno sa Gospodarom u vremenu, i s pravom znajte da ste jedno sa Gospodarom, i s pravom znajte da ste jedno sa Svim.
65. Sada, odlazim od vas.
66. Znajte Moje Zapovesti, Äuvajte Ih i budite kao One, i Ja Ä‡u biti sa vama, pomoÄ‡nik i vodiÄ vaÅ¡ ka Svetlu.
67. Predamnom se otvara Kapija.
68. Silazim dole u Tamu.

PloÄa Druga:Â

Dvorane Amentija

1. Dvorane Amentija duboko u srcu Zemlje stoje, daleko ispod ostrva Atlantide potopljene, Dvorane Mrtvih i Dvorane Å½ivih, kupaju se u vatri BeskonaÄnog Svega.
2. Daleko u proÅ¡losti izgubljenoj u vrtlogu vremena, Deca Svetla pogledaÅ¡e dole na svet.
3. GledajuÄ‡i na decu Äoveka u ropstvu njihovom, porobljenim od Sile Å¡to iz Onostranog dolazi.
4. I znali su da samo slobodom od ropstva Äovek Ä‡e se uzdiÄ‡i sa Zemlje ka Suncu.
5. Dole su se spustili i stvorili tela, uzimajuÄ‡i izgled Äovekov kao svoj.
6. I rekoÅ¡e Gospodari Svega: Mi smo Oni Å¡to ovaplotiÅ¡e se od Zvezdane praÅ¡ine, i odvojismo Å¾ivot od BeskonaÄnog Svega, da Å¾ivimo u svetu kao deca Äoveka, sliÄni ali i ne i isti kao sinovi ÄoveÄiji.
7. A onda za BoraviÅ¡te svoje, daleko ispod kore Zemlje, razoriÅ¡e moÄ‡ima svojom prostore ogromne, prostore da odvojeni budu od dece Äoveka.
8. Ogradili su ih MoÄ‡ima i Silom, i od zla zaÅ¡titili Dvorane Mrtvih.
9. Jednu pored druge, potom, izgradiÅ¡e Odaje nove, ispuniÅ¡e ih Å½ivotom i SvetloÅ¡Ä‡u uzviÅ¡enom.
10. Izgradili su Dvorane Amenti, da u Njima veÄno boraviti mogu, i Å¾ivot beskrajan da Im bude.
11. Trideset i dvoje Dece je tamo bilo, Sinova Svetla Å¡to doÄ‘oÅ¡e meÄ‘u ljude, s namerom da oslobode od ropstva Tami one Å¡to porobljeni su od Sile Onostrane.
12. Duboko u Dvoranama Å½ivota rastao je PlamteÄ‡i Cvet, Å¡to Å¡iri se i odnosi nazad Tamu.
13. I stajaÅ¡e u srediÅ¡tu, Zrak velike moÄ‡i, Å½ivotodavan, Svetlonosni, Å¡to moÄ‡ima ispunjava svakog ko kraj Njega stane, i u krug Tronova dva i trideset.
14. Mesto za svako Dete Svetla, postavljeno da se kupa u isijavanju, Å½ivotom ispunjenog VeÄnog Svetla.
15. Na posletku, nakon vremena ovog, postaviÅ¡e prvostvorena tela da ispune se Duhom Å½ivotodavnim.
16. Od hiljadu godina, vek jedan Svetlo koje Å¾ivot daje osvetljavati mora Njihova tela, da oÅ¾ivi i probudi Duh Å½ivota.
17. Tamo u Krugu iz Eona u Eon, sede Veliki Gospodari, proÅ¾ivljavajuÄ‡i Å½ivot nepoznat Äoveku.
18. Tamo u Dvoranama Å½ivota Oni leÅ¾e spavajuÄ‡i, a DuÅ¡e Njihove Å¾ive slobodno kroz tela ÄoveÄija.
19. I dok Njihova tela leÅ¾e spavajuÄ‡i, vek za vekom ovaploÄ‡uju se Oni u tela ÄoveÄija da uÄe i vode napred i uzviÅ¡eno, iz Tame ka Svetlu.
20. Tamo u Dvoranama Å½ivota, ispunjenim mudroÅ¡Ä‡u Njihovom, rasi Äoveka nepoznatoj, proÅ¾ivljavajuÄ‡i veÄnost, ispod hladne Vatre Å½ivota, sede Deca Svetla.
21. Razdoblja poÄinju Njihovim buÄ‘enjem, kad dolaze iz dubina da budu Svetla meÄ‘u ljudima, BeskonaÄni Oni meÄ‘u konaÄnim ljudima.
22. Onaj koji se razvio izrastajuÄ‡i iz Tame, i izdigao Sebe u Svetlost, od Dvorana Amentija se oslobodio.
23. Od Cveta Svetlosti i Å½ivota osloboÄ‘en, voÄ‘en mudroÅ¡Ä‡u i znanjem, preobraÅ¾enjem od Äoveka je Gospodar Å½ivota postao.
24. Tamo On boraviti moÅ¾e kao jedno sa Gospodarima, osloboÄ‘en od ropstva Tami, i sedeti unutar IsijavajuÄ‡eg Cveta moÅ¾e gde sedi Sedam Vladara BeskonaÄnog Svemira iznad nas, pomaÅ¾uÄ‡i i vodeÄ‡i beskrajnom MudroÅ¡Ä‡u stazom kroz vreme decu Äoveka.
25. MoÄ‡ni i NeobiÄni su Oni, ispunjeni moÄ‡ima, tihi, sveznajuÄ‡i, Å½ivotnu Silu privlaÄe, drugaÄiju, od one dece Äoveka, ali opet istu.
26. Zaista, drugaÄiji su, a opet Jedno su sa Decom Svetla.
27. Nadzornici i ÄŒuvari Sile ljudskog ropstva, spremni su da oslobode kada Svetlost se dosegne.
28. Prvi i najmoÄ‡niji, sedi u Zaklonjenoj Prisutnosti, Gospodar nad Gospodarima, BeskonaÄni Devet, iznad je svakog od ostalih Gospodara Vremena i Prostora;
29. Tri, ÄŒetiri, Pet i Å est, Sedam, Osam, svaki sa svojom misijom, svaki sa svojim moÄ‡ima, vode i usmeravaju sudbinu Äoveka.
30. Tamo sede Oni, moÄ‡ni i snaÅ¾ni, slobodni od granica vremena i prostora.
31. Nisu sa ovoga sveta Oni, ali su srodni.
32. Starija BraÄ‡a su deci Äoveka.
33. Sude i odmeravaju mudroÅ¡Ä‡u svojom, nadgledajuÄ‡i napredak Svetlosti meÄ‘u ljudima.
34. Tamo pred Njih Pravednik me doveo i videh gde sjedinjuje se sa Jednim od UzviÅ¡enih.
35. Tada On progovori: VeliÄanstvena je veÅ¡tina tvoja, Tote, od sve dece Äoveka.
36. Slobodan si od sada Dvorana Amenti, Gospodar Å½ivota budi meÄ‘u decom Äoveka.
37. Okusiti neÄ‡eÅ¡ smrt sem po volji tvojoj, pij sa izvora Å½ivota do VeÄnog ishodiÅ¡ta.
38. Od sada i zauvek je Å½ivot tvoj da ga uzmeÅ¡, od sada Smrt nek se odaziva na poziv ruke tvoje.
39. Å½ivi ovde ili otiÄ‘i kada Å¾eliÅ¡, jer slobodne su sada Amenti za Sunce Äoveka.
40. Uzmi iz Å½ivota ono Å¡to Å¾eliÅ¡, jer si Dete Svetla Å¡to raslo je meÄ‘u ljudima.
41. Izaberi svoje Delo, ali znaj da je za svako potreban rad, i Stazu Svetla ne napuÅ¡taj nikad.
42. Jedan korak si osvojio na dugaÄkom putu prema gore, beskonaÄna je sada planina Svetla pred tobom.
43. Svaki korak koji napraviÅ¡ planinu uveÄ‡ava i sav tvoj napredak udaljava OdrediÅ¡te.
44. Blizak budi uvek beskrajnoj Mudrosti, uvek, Äak iako padaÅ¡ na putu ka cilju.
45. Slobodan si od sada Dvorana Amenti da hodaÅ¡ rukom pod ruku sa Gospodarima Sveta, jedinstveno u svrsi jednoj i radeÄ‡i zajedno noseÄ‡i Svetlost deci Äoveka.
46. Tada sa Trona svog siÄ‘e jedan od Gospodara, uzimajuÄ‡i ruku moju i odvodeÄ‡i me napred, kroz sve Dvorane duboko skrivene u zemlji.
47. Vodio me je kroz Dvorane Amentija, pokazujuÄ‡i mi Tajne Äoveku nepoznate.
48. Kroz mraÄan prolaz, dole me vodio, u Dvoranu gde sedi mraÄna Smrt.
49. Beskrajna je velika Dvorana ispred mene, zazidana Tamom ali Svetlom ispunjena.
50. Ispred mene izdiÅ¾e se veliki Tron Tame, skrivena je na Njemu sedela Smrt.
51. Tamnija od Tame sedela je velika Smrt, tamna Tamom Å¡to od noÄ‡i nije.
52. Ispred Nje stao je Gospodar govoreÄ‡i, ReÄ Å¡to Å½ivot donosi progovori: O Gospodaru Tame, voÄ‘en putem iz Å½ivota u Å½ivot, ispred tebe dovodim Sunce jutra.
53. Neka ga nikada ne dodirne MoÄ‡ Tame Tvoja.
54. Ne zovi njegov plamen u Tamu NoÄ‡i.
55. Znaj ga i pogledaj ga, jedan je od naÅ¡e BraÄ‡e, podignut iz Tame u Svetlo.
56. Oslobodi njegov plamen od ropstva, pusti ga da gori slobodno kroz Tamu NoÄ‡i.
57. PodiÅ¾e ruku svoju Smrt tada, i priÄ‘e plamen Å¡to posta Äist i jasan, te maknu hitro zastor Tame, otkrivajuÄ‡i Dvoranu u noÄ‡noj tmini.
58. Ispred mene se veliÄanstven prostor ukaza, plamen za plamenom iz zastora NoÄ‡i.
59. Neizbrojano ih mnogo zaigra ispred mene, gde poneki tu ispred poput cvetova vatre gore.
60. Drugi pak ispustaÅ¡e mutne zrake, izlivajuÄ‡i se, ali slabaÅ¡no, iz NoÄ‡i.
61. Neki se od njih ugasiÅ¡e brzo, drugi u male iskre svetla izrastoÅ¡e.
62. Svaki okruÅ¾en svojim mraÄnim zastorom Tame, ali sijajuÄ‡i Svetlom koje se nikada ugasiti ne moÅ¾e.
63. Dolaze i odlaze kao svici u proleÄ‡e, ispunjeni Svetlom i Å½ivi.
64. Tada progovori glas, moÄ‡an i uzviÅ¡en, govoreÄ‡i: Ovo su svetla duÅ¡a meÄ‘u ljudima, rastu i padaju, ali zauvek ostaju, promenljivi su, ali Å¾ive kroz smrt u Å¾ivot novi.
65. Kad procvetaju dostiÅ¾uÄ‡i vrh u Å¾ivotu svom, hitro tada Ja spustim zastor Tame, u pokrov ih obmotam i u novi oblik Å¾ivota stavim.
66. Neprekidno kroz godine izrastaju, Å¡ireÄ‡i se u drugaÄiji plamen, Å¡to Tamu osvjetljava moÄ‡nije, gaseÄ‡i se joÅ¡ ne ugaÅ¡eni zastorom NoÄ‡i.
67. Tako raste duÅ¡a Äoveka uvek napredujuÄ‡i, gaseÄ‡i se ali ipak ne ugaÅ¡ena Tamom NoÄ‡i.
68. Ja, Smrt, dolazim ali ne ostajem, jer Å½ivot veÄni postoji u Svemu samo sam prepreka Ja na putu, brzo savladljiva beskrajnim Svetlom.
69. Probudi se, o Vatro Å¡to goriÅ¡ unutra zauvek, rasplamsaj se i razgrni koprenu Tame.
70. Tada u srediÅ¡tu plamenova u Tami izrastao je jedan Å¡ireÄ‡i se i plamteÄ‡i predvodio je stado kroz NoÄ‡, uvek sjajniji, dok na kraju osim Svetla ne osta drugo niÅ¡ta.
71. Tada moj vodiÄ, glas Gospodara progovori: Gledaj duÅ¡u svoju kako raste u Svetlu, osloboÄ‘ena je sada zauvek od Gospodara Tame.
72. Napred me je vodio kroz mnoge Odaje velike ispunjene Tajnama Dece Svetla, Tajnama koje Äovek nikada saznati neÄ‡e dok i on, takoÄ‘e, Sunce Svetla ne postane.
73. Nazad me On u Svetlo vratio, nazad u Dvoranu Svetla, i kleknuh pred Gospodarima velikim, Vladarima Svega u Krugu Postojanja.
74. Progovori On tada reÄima velike moÄ‡i: Ti si osloboÄ‘en Dvorana Amenti, izaberi svoje Delo meÄ‘u decom Äoveka.
75. Tada progovorih Ja: O, Veliki Gospodaru, dopusti mi da budem UÄitelj ludima, da vodim ih napretku i usponu da i oni, takoÄ‘e, postanu svetla meÄ‘u ljudima, osloboÄ‘eni od Pokrova NoÄ‡i koji prekriva ih, da gorim svetlom koje Ä‡e sijati meÄ‘u ljudima.
76. I glas mi odgovori tada: Idi, i neka ti je po volji, neka tako bude.
77. Gospodar si ti sudbine svoje, slobodan da uzmeÅ¡ ili odbijeÅ¡ po volji.
78. Uzmi MoÄ‡ i Mudrost uzmi, meÄ‘u decom Äoveka Svetlost budi.
79. Izvede me na Zemlju Pravednik tada i opet meÄ‘u decu Äoveka stadoh, poduÄavajuÄ‡i ih poneÅ¡to od mudrosti moje, Sunce Svetla pokazujuÄ‡i, vatru meÄ‘u ljudima.
80. Sada opet odlazim dole, u potragu za Svetlom u Tami.
81. Podebljajte i Äuvajte, Å¡titite zapise moje, da vodiÄ budu deci Äoveka.

OpÅ¡irnije u nastavku:

. more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Mar

Templari – da li je baÅ¡ kako znamo?

Vesna

1307. godine desetak brodova reda Templara napustilo je Francusku da bi izbegli progon kralja Filipa 4. ViÅ¡e nikada nisu viÄ‘eni, a njihova sudbina do danas nastavlja da intrigira istoriÄare.

Red je osnovan, zvaniÄno od strane Svete Stolice, 1118. godine kako bi se se zaÅ¡tili hodoÄasnici koji su iÅ¡li u Svetu zemlju. Od tada, Templari su bili okruÅ¾eni aurom misterije. Legende oko njih poÄele su da se pojavljuju posle skoro dva veka postojanja. Red je bio proganjan i uniÅ¡ten, navodno kao rezultat ljubomore meÄ‘u evropskim monarsima i sveÅ¡tenicima zbog njihove moÄ‡i i bogatstva.
Iako je znaÄajan deo toga samo fikcija, vitezovi su ostavili u istoriji niz zagonetki koje struÄnjaci joÅ¡ uvek ne mogu da reÅ¡e. Jedna od njih je od 13. oktobra, 1307, kada je, beÅ¾eÄ‡i od progona francuskog kralja Filipa 4., mnogo Älanova Reda poÅ¡lo iz luke La RoÅ¡el (Francuska) na dvanaest brodova, kako bi izbegli da budu uhvaÄ‡eni. Ova flotila krenula je preko Atlantika pod jedrima, na kojima su bili crveni krstovi Reda vitezova Templara, nestali su bez traga, a njihova sudbina je ostala nepoznata. Veruje se da su Äak stigli u Ameriku pre Kolumbove ekspedicije.

U odreÄ‘enom periodu, mnogo pre nego Å¡to je oko templara stvoreno mnogo legendi i glasina, oni su bili samo “jednostavni vitezi, spremni da Å¡tite hodoÄasnike u Svetoj zemlji”, po zvaniÄnoj verziji.

Hajde da vidimo Å¡ta kaÅ¾e zvaniÄna verzija:

RoÄ‘enje Reda vitezova Templara

Sveti grad Jerusalim, gde je Hrist umro i ponovo ustao, bio je pod muslimanskom vlaÅ¡Ä‡u (oni su takoÄ‘e verovali da je to sveti grad). MeÄ‘utim, sledbenici Muhameda, po pravilu, nisu dozvoljavali hodoÄasnicima drugih vera da posete grad i svoje svetinje oboÅ¾avanja.
Ipak, sa Å¡irenjem Turaka SeldÅ¾uka, ova oÄigledno mirna situacija poÄela je da se menja, a Evropljanima je postalo sve teÅ¾e da doÄ‘u do granice savremenog Izraela. SeldÅ¾uci Turci nisu propuÅ¡tali priliku da pljaÄkaju i ubijaju putnike hodoÄasnike. Pored toga, oni su na taj naÄin pokuÅ¡avali da uvrede kraljevstva koja ispovedaju hriÅ¡Ä‡ansku veru.
Svi ovi faktori, kao i agresivna dejstva (i teritorijalna i politiÄka) doveli su do toga da 1095. Papa proglaÅ¡ava krstaÅ¡ki rat za osloboÄ‘enje Svete zemlje. Zaneti idejom pohoda i plana da uzdignu svoju veru iznad verovanja onih koje zovu “nevernici”, stotine vitezova se ujedinilo u vojne jedinice, da bi osvojili Jerusalim silom. I to je namera doÅ¾ivela ostvarenje 15. jula 1099, kada je vojska, koja se zasnivala na teÅ¡koj konjici (Evropa je poslala viÅ¡e od Äetiri hiljade vojnika), sa istim brojem peÅ¡adije, upala u grad.

Ubrzo, mesni Å¾itelji su ih zamrzeli. Razloga za to je bilo dosta. Preplavljeni Å¾eljom za osvetom, krstaÅ¡i su poÄinili brojne zloÄine – uopÅ¡te, Å¡iroko su bili rasprostranjeni pljaÄkanja i ubistva. To je izazvalo dosta problema sa hriÅ¡Ä‡anima koji su ostali u gradu nakon Å¡to su njihovi naoruÅ¾ani branioci otiÅ¡li. Bez pouzdanog vojnog Å¡tita, kao zaÅ¡tite od napada Saracena, stotine hriÅ¡Ä‡ana je ubijeno i podvrgnuto svim vrstama uznemiravanja. “Nakon masakra vitezovi su prisiljavali vojnike da se vrate svojim kuÄ‡ama, ostavljajuÄ‡i u ozbiljnim problemima braÄ‡u, koja su odluÄili da se tamo nasele i koji su zatim bili podvrgnuti teÅ¡kim progonima.”, piÅ¡e popularni hroniÄar istorije Viktor Kordero Garsija u svojoj knjizi” Istinita istorija o vitezovima Templarima od 12. veka do danaÅ¡njih dana Â»(Â« Historia real de la Orden del Temple: Desde el S XII hasta hoy Â» ).

U nastojanju da zaÅ¡tite hodoÄasnike od konstantnih napada, nekoliko grupa vitezova, koja je Å¾ivela u Jerusalimu, otiÅ¡la je sa oruÅ¾jem na “nevernike”. Jedna od njih, koji se sastojala od devet Älanova, 1118. godine je obeÄ‡ala da Ä‡e zaÅ¡titi put, i Å¾ivot hriÅ¡Ä‡ana od napada muslimana. Oni su postali osnova Reda vitezova Templara. Od tog trenutka, saÄuvali su imena svoja dva osnivaÄa: Pajenski Hugo (Hugo de Payens), koji je kasnije postao prvi Veliki Majstor Reda, i Gotfrid Sent Omerski (Godofredo de Saint-Aldemar). “To je bilo vreme vladavine kralja Baldvina 1, koji je priredio toplu dobrodoÅ¡licu” jadnim vojnicima Hristovim “, kako su sebe nazivali. Oni su proveli na Svetoj zemlji devet godina, boraveÄ‡i u jednoj od palata, koju im je namenio Boldvin 1., koja se nalazila neposredno iznad nekadaÅ¡njeg Solomonovog hrama (otuda i ime Vitezovi Hrama), “napisao je istraÅ¾ivaÄ Rohelio Uvale (Rogelio Uvalle) u svojoj knjizi “Kompletna istorija vitezova TemplaraÂ» ( Â«Historia completa de la Orden del TempleÂ»).

Uspon i pad Templara

U narednim godinama, Hugo Pajenski pretvorio je Templare u jednu od najznaÄajnijih institucija svoga doba. Nakon nekoliko putovanja u Evropu, bio je u stanju da obezbedi finansije, i kao posledicu toga, priliv novih snaga u Red. A 1139. godine je dobio je niz poreskih olakÅ¡ica. “Pored velikoduÅ¡nih donacija, razne beneficije su obezbeÄ‘ene od Pape. Templari su dobili pravu autonomiju u odnosu na episkopa, bili su podreÄ‘eni samo Papi. Oni nisu podpadali pod normalnu graÄ‘ansku i crkvenu nadleÅ¾nost. Oni su dobili pravo da prikupljaju i primaju novac na razne naÄine, ukljuÄujuÄ‡i i pravo da primaju donacije za crkvu jednom godiÅ¡nje, ” kaÅ¾e hroniÄar Jose Luis Hernandez Garvi (JosÃ© Luis HernÃ¡ndez Garvi) u svom radu “krstaÅ¡i u kraljevstvima Iberijskog poluostrva Â» (Â« Los Cruzados de los reinos de la PenÃnsula IbÃ©rica Â»).
Kao rezultat toga, kako autor istiÄe, njima je takoÄ‘e odobreno ekskluzivno pravo da grade crkve i zamkove, gde su to smatrali neophodnim, bez prethodne dozvole od strane drÅ¾avnih i crkvenih vlasti. Iako na prvi pogled takva privilegija ne izgleda znaÄajno, ona je doveli do toga da su Templari koncentrisali u svojim rukama velika finansijska sredstva i imovinu u Jerusalimu i Evropi. Tome mora da se doda znaÄajno bogatstvo u vlasniÅ¡tvu vitezova koji su se pridruÅ¾ili Redu, kao i sredstava dobijena od prodaje viÅ¡ka poljoprivrednih proizvoda, koje su akumulirali iz godine u godinu. Sve ovo dovelo je do toga da je u 13. veku Templarski Red postao neka vrsta drÅ¾ave. Do 1250 je brojao, prema Uvalu, 9000 zemljiÅ¡ta i kuÄ‡a po selima, trideset hiljada vojnika (ne ukljuÄujuÄ‡i one sa puÅ¡kama, sluÅ¾benike i zanatlije), viÅ¡e od pedeset zamaka, sopstvenu flotu i prvu meÄ‘unarodnu banku.

Njihovo bogatstvo je bilo toliko veliko, da su neki vladari, posebno, francuski kralj Filip 4., traÅ¾ili novac od reda i postali njegovi duÅ¾nici. Na kraju, to je, naÅ¾alost, zapeÄatilo sudbinu Templara. Umoran od velike vojne i finansijske moÄ‡i, koja je bila koncentrisana u rukama “jadnih vojnika Hristovih” (kao i zbog sopstvenog duga), 1307. monarh je odluÄio da zavrÅ¡i sa njima. “Filip 4.Â je verovao da je prvobitna ideja za povratkom svetih mesta hriÅ¡Ä‡anstva izgubila svoju aktuelnost, s obzirom na to kako se ukorenio poloÅ¾aj islama na Istoku. Pored toga, on je dugovao mnogo Templarima.Â

Â Filip 4.Â je naredio raspuÅ¡tanje Reda, kao i hapÅ¡enje Älanova, koje je teretio za bogohuljenje, jeres, sodomiju, kao i klanjanje demonu BAFOMETU … “, kaÅ¾e pisac i nastavnik na Madridskom Otvorenom univerzitetu (UDIMA) Marija Lara Martinez, dobitnik Nacionalne nagrade za diplomski rad iz istorije i autor knjige “Enklave Templara” ( Â«Enclaves templariosÂ»).

A SAD NEÅ TO INTERESANTNO O DEÅ IFROVANJU REÄŒI ,,BAFOMET”:

ReÄ Bafomet deÅ¡ifrovana je uz pomoÄ‡ Atbaske Å¡ifre. Atbaska Å¡ifra je sistem u kome poslednje slovo predstavlja prvo, a pretposlednje slovo drugo. Atbasku Å¡ifru je otkrio dr Hju Sonfild koji je bio jedan od izvornih istraÅ¾ivaÄa koji su radili sa ‘Rukopisima sa Mrtvog mora’. On je primenio Atbasku Å¡ifru na neke svitke koji su inaÄe bili neÄitljivi njegovim kolegama istraÅ¾ivaÄima. Ona je koriÅ¡Ä‡ena da se SAKRIJU IMENA u tekstovima Esena, Zadokita i Nazarena u prvom veku. U stvari, prvi su je koristili pisari iz petog veka p.n.e. koji su pisali ,,Knjigu proroka Jeremije”. Ona je jedan od nekoliko sistema Å¡ifrovanja koji se koriste uÂ jevrejskom jeziku.

Kako je Sonfild bio fasciniran Bafometom koga su oboÅ¾avali vitezovi Templari, primenio je Atbasku Å¡ifru i na reÄ ‘Bafomet’. Na svoje iznenaÄ‘enje, otkrio je da se reÄ ‘BAFOMET’ pretvorila u ‘SOFIJA’, sto na grÄkom znaÄi ‘MUDROST’.

Rec ‘Bafomet’ se na hebrejskom piÅ¡e na sledeÄ‡i naÄin, imajuÄ‡i u vidu da Jevreji pisu s desna na levo: (taf)(mem)(vav)(pe)(bet). Kad je primenio Atbasku Å¡ifru na to, Sonfild je otkrio sledeÄ‡e: (alef)(jod)(pe)(vav)(sin), Å¡to je grcko ‘Sofia’ napisano na jevrejskom s desna na levo. ‘Sofia’ ne znaÄi samo ‘Mudrost’. Sofija je takodje Boginja koja bi trebalo da bude BoÅ¾ija nevesta. Mnogi veruju da su vitezovi Templari obozavali tu Boginju, i da je ona ustvari Eon Sofia Pistis, BoÅ¾anstvo iz Gnostickih tekstova.

…
Ali Filip 4. je shvatio da bez verske podrÅ¡ke neÄ‡e moÄ‡i protiv snaÅ¾nog Reda. “PoÅ¡to je upravo umro papa, on je poÄeo da traÅ¾i neodluÄnog kardinala, koji bi u potpunosti poÅ¡tovao njegovu volju. I on je naÅ¡ao pravog kandidata u licu nadbiskupa Bordoskog. U modernoj epohi, kao i u prvim vekovima hriÅ¡Ä‡anstva, izbor glave Svete Stolice predavao se u ruke Svetoga Duha. I u srednjem veku i u modernim vremenima oko Rimske stolice isprepletana je mreÅ¾a interesa. Francuskom monarhu je poÅ¡lo za rukom da ga stavi na Äelo RimokatoliÄke crkve pod imenom Kliment 5., i zapoÄeo sa njim plan protiv Templara “, nastavio je ekspert. Sedam godina kasnije, 1314. godine, oni su doneli odluku u vezi sa templarima, a odluÄeno je da sva njihova imovina postane prihod francuske blagajne. Nakon toga, viÅ¡e od 15 hiljada vitezova je uhapÅ¡eno. Veliki majstor Å½ak de Mole (Jacques de Molay) je uhapÅ¡en, ispitivan i spaljen Å¾iv sa svojim najbliÅ¾im saradnicima ispred crkve Notr Dam. Posle 200 godina Veliki Red je likvidiran na najrigoroznije naÄine.

Bez obzira na legende, moÅ¾emo sa sigurnoÅ¡Ä‡u tvrditi da je sa poveÄ‡anjem kupovne moÄ‡i Red stekao veliki broj brodova, koji su mogli da plove od Evrope do Svete zemlje. “Ovi brodovi su uÄestvovali u trgovini i u borbi. Templari su kontrolisali morske komunikacije, a osnove navigacije su nauÄili od FeniÄana. Oni su imali na raspolaganju veliku armadu koja je plovila u Mediteranu i na Atlantiku (francuski deo).

Prema Mariji Lari, Templari su uspeli da uspostave kontrolu nad lukama Flandrije, Italije, Francuske, Portugala i Severne Evrope. NajznaÄajniji je bila La RoÅ¡el (glavna taÄka Templara na Atlantiku), kao i Marsej i Koliur u Sredozemnom moru. Treba napomenuti da su ratnici monasi paÅ¾ljivo prouÄiavali luke, u koje su odlazili njihovi brodovi da bi mogli da ih zaÅ¡tite u sluÄaju napada.

A ipak, kada su poÄeli da grade flotu?

Prema nekim istraÅ¾ivaÄima, posebno, istoriÄaru Huan G Atienci (Juan G. Atienza), red Templara je poÄeo da pravi posle nekoliko decenija nakon Å¡to su dobili poseban tretman od Pape. Dokaz za to je da su Templari ponudili RiÄarud Lavljeg Srca svoje brodove, da bi se vratili kuÄ‡i posle krstaÅ¡kog pohoda na muslimane, na Äijem je Äelu bio 1191.godine (u toku njega, nisu uspeli da povrate Jerusalim od neprijatelja hriÅ¡Ä‡anstva). NeÅ¡to sliÄno se desilo sa DÅ¾ejmsom 1. OsvajaÄem, kome su vitezovi dali brodove, koje su imali u Barseloni i Koliuru, na poÄetku borbe za Svetu zemlju.
Transport robe i hodoÄasnika, flota je radila do 1307. godine, kada je poÄeo progon Reda. Onda su brodovi (prema mnogim izvorima, bilo ih je 13) napustili luku La RoÅ¡el pre nego Å¡to su francuske vlasti poslali iza reÅ¡etaka njihove kapetane i posadu. Taj dan se rodila Velika Tajna, jer, istorijski dokumenti i tvrde da su brodovi plovili iz francuske luke pod zastavom Reda, i do danas je joÅ¡ uvek nepoznato gde su se usidrili.

“Kada je na petak, 13. oktobra 1307, Filip 4. zapoÄeo progon Templara, flota je nestala bez traga. Ova misterija i dalje obavija istoriju Templara. Nije jasno da li su se rasprÅ¡ili po moru ili su grupisani u drugu luku. Postoji hipoteza da su Templari napustili Sredozemno more u nastojanju da naÄ‘u nepoznato i sigurno mesto kao svoj azil. Ali gde? ”
Gde se flota uputila ?
Nestanak te izgubljene flote iznedrio je decenijama kasnije Å¡pekulacije o tome gde su mogli otiÄ‡i vitezovi sa svojim teretom. Neki teoretiÄari zavere ukazuju na to da su Templari ukrcali na ove brodove veliki bogatstvo, skupljano decenijama, tako da ne padnu u ruke Filipa 4. Neki izvori Äak tvrde da se na njima krio Veliki Majstor Å½ak de Mole (Jacques de Molay), koji je uhapÅ¡en tek kada se vratio u Evropu u tajnoj misiji. Å ta god da je, jasno je da su samo upozorenjem Templarski (verovatno iz Vatikana ili pripadnika francuskog dvora) brodovi mogli izbeÄ‡i ono Å¡to Ä‡e se dogoditi.

Å ta Å¡kripi u zvaniÄnoj verziji?

Pa, rekao bih viÅ¡e stvari. Na prvom mestu, priÄe i legende o Templarima koje potkrepljuju zvaniÄnu verziju pojavile su se tek 200 godina posle njihovog nestanka. Do tada nisu Å¾ivele, ili nisu Å¾ivele u obliku koji je odgovarao Svetoj stolici. Onda, poznato je da je Sveta Stolica volela vlast i bogatstvo. Nepoznat je neki drugi primer takvog velikog dobrovoljnog odricanja bogatstva bez upravljanja crkve nad njim. TakoÄ‘e je poznato da je crkva prepravljala istoriju i pisala sebi odgovarajuÄ‡u. Za prepravljanje istorije i istinitih podataka, angaÅ¾ovali su se tokom istorije crkve ogromni resursi, koji u tim situacijama nisu Å¡teÄ‘eni, a kako bi se i preko “istorijskih” izvora potvrÄ‘ivao autoritet i ispravnost crkve. ZaÅ¡to to i ovde ne bi bio sluÄaj. Najefikasnije su one verzije kada se neke stvari naprave misterioznim, kao Å¡to je sluÄaj ovde. A kada se da neko tumaÄenje van zvaniÄne verzije, onda ono dobija prizvuk razotkrivanja i tada poÄinjemo da smatramo kako smo najzad saznali istinu. NaÅ¾alost, istinu koja je opet u funkciji prikrivanja.

Ono Å¡to mi je najverovatnije kao realno, a na osnovu podataka vezanih za Radomira je, da je jedini Jerusalim koji su Templari videli bio Carigrad koji su napustili posle njegovog raspeÄ‡a, da su proÅ¡irili svoj red prvo u Francuskoj pa zatim sve dalje, da su redu prilazili i mnogi drugi plemiÄ‡i, da jesu gradili zamkove i da su Å¡irili znanja u uÄenja koja nisu bila vezana za hriÅ¡Ä‡ansku crkvu i da su ljudi koji su prihvatali ta uÄenja nazivali sebe Katarima. Ne bi me Äudilo, Äak sam i sklon da pomislim tako, da je Äuveni Petak Trinaesti kao baksuzan dan, ne delo i volja crkve, veÄ‡ da crkva nije mogla da izbriÅ¡e pamÄ‡enje i seÄ‡anje ljudi na taj progon Templara koji se zaista i desio, a da mu se morala dati sasvim nova dimenzija odgovarajuÄ‡a crkvi. Sa druge strane, moÅ¾da je to zaista Å¾alostan dan za crkvu, jer ogromno blago Templara nije stiglo u njen trezor, veÄ‡ je nestalo zajedno sa brodovima Templara. ÄŒak nije nemoguÄ‡e da su oni zaista Å¡titli puteve hodoÄasnika, kao i njih same, samo ne do Jerusalima Izrelskog, veÄ‡ do onoga kojeg su oni tako posmatrali, do Carigrada gde je njihov uÄitelj i prijatelj bio razapet. Vrlo je verovatno, da se isplela cela jedna nova verzija istine o templarima, data nam od strane Svete Stolice, koja je njoj najzgodnija…

…

Â U tekstu su koriÅ¡Ä‡eni odlomci teksta DuÅ¡ana MitroviÄ‡a.

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Feb

Deset neverovatnih podvodnih gradova

Vesna

ATLIT IAM, IZRAEL

.

Na samoj obali sela Atlit u Izraelu, pod nazivom Atlit-Jam, pronaÄ‘en je 12 metara ispod nivoa mora i pokriva povrÅ¡inu od 40.000 kvadratnih metara. Ono Å¡to je zanimljivo, jeste da ovaj neolitski lokalitet i datira izmeÄ‘u 6900 i 6300 pre nove ere. To je jedno od najstarijih i najvecÌih potopljenih naselja koje je ikada pronaÄ‘eno, pruÅ¾ajucÌi vaÅ¾ne uvide u svakodnevni Å¾ivot drevnih populacija. MeÄ‘u desetinama ljudskih skeleta leÅ¾e neometano u svojim grobovima, razno kamenje, kosti, a tu je i sedam megalitia koji stoje u polukrug, izmeÄ‘u 1 â€“ 2 metra visoki i fasciniraju.

GRAD LAVA POD JEZEROM KVINDAO U KINI

.

MoÅ¾da je ovo jedan od najsjajnijih i najfascinantnijih podvodnih gradova koje moÅ¾ete videti. Lion City nalazi se na dnu jezera Kuiandao u Kini. Ali, nemojte da vas zavara da je ovaj grad izgubio izuzetnu arhitekturu, statue i bogatstvo koje leÅ¾i neotkriveno milenijumima, ne, jer ovaj grad je namerno poplavljen pre samo 50 godina da bi se napravilo mesta za elektraneâ€¦ Da, dobro ste proÄitali, Grad Lava, nekada poznat kao Shi Cheng, izgraÄ‘en je pre viÅ¡e od 1000 godina, a sada Å¾ivi pod vodom, ali je nekada bio srediÅ¡te politike i ekonomije u istoÄnoj provinciji Zhejiang. Jezero je zavrÅ¡eno 1959. godine, izazivajucÌi da grad nestane preko nocÌi i sa pravom dobije naziv â€œkineski Atlantikâ€. Ovaj drevni grad ostaje gotovo potpuno netaknut, ukljuÄujucÌi i drvene grede i stepenice. MoÅ¾da je u ovom sluÄaju jezero poklon, a ne prokletstvo.

DUARKA, INDIJA

.

Za ove ruÅ¡evine smatra se da predstavljaju drevni grad KriÅ¡ne. RuÅ¡evine se nalaze 131 metara ispod povrÅ¡ine okeana u zalivu danaÅ¡njeg Duarka, jedan od sedam najstarijih gradova u Indiji. U 2001. godini, najavljeno je da su ostaci drevne civilizacije otkriveni 20km od obale Gujarat, u zalivu Khambhat i 40 metara ispod nivoa mora. PredviÄ‘a se da je podruÄje potopljeno na kraju poslednjeg ledenog doba, pre 9-10,000 godina. Na osnovu pronaÄ‘enih komada drveta, keramike, ruÄnog alata, kostiju i zuba, arheolozi joÅ¡ nisu otkrili taÄne podatke o ovom podvodnom gradu.

KLEOPATRA PALATA, ALEKSANDRIJA, EGIPAT

.

JoÅ¡ jedno od podvodnih carstva hipnotiÅ¡e i zaustavlja srce otkricÌem ruÅ¡evina Klopatrine potopljene palate i hrama na obalama Aleksandrije koje datiraju od pre 3.000 godina. Kao i kod mnogih sudbina gradova, Aleksandrija je sa kraljevskim odajama jednostavno skliznula u more, nakon zemljotresa tokom Äetvrtog i osmog veka, pre nekih 1400 godina. Do danas, viÅ¡e od 140 predmeta je otkriveno od strane struÄnjaka koji sada veruju da se ovde nalazi grob Kleoplatre i drevni muzej u okviru ruÅ¡evina. PronaÄ‘en je kovani novac, sitne amajlije, statuete, kao i velike statue ratnika, Sfinge, i razni sudovi koji su se koristili se za transport i skladiÅ¡tenje robe.

PORT ROYAL, JAMAJKA

.

Za arheologe, ovaj podvodni grad je raj, obiluje svim vrstama predmeta koji datiraju iz ranih 1500-ih sve do ranih 1900-ih. Na jugoistoku Jamajke grad je bio uniÅ¡ten u zemljotresu 1692. godine, a kasnije cunami, redovne poplave i poÅ¾ari su uÄinili da ovaj grad potone i sada se nalazi 40 metara ispod nivoa mora.

PYRAMIDE Â YONAGUNI, JIMA, JAPAN

.

SmeÅ¡ten na obale juÅ¾ne strane Yonaguni ostrva, tokom 1980-ih lokalni ronioci su otkrili misteriozne formacija stena u obliku stepeniÅ¡ta sa ravnim stranama i ugaonim uglovima. Ovaj predeo je posebno interesantan iz razloga Å¡to osim dokaza da je ova piramida nastala prirodno, postoje i oni drugi dokazi koji kaÅ¾u da je piramidu klesao Äovek. Ova piramida se nalazi 250 metara ispod mora i smatra se da je graÄ‘ena tokom poslednjeg ledenog doba, negde oko 10.000 godina pre nove ere. Ali samo pogledajte slike, kako bi ovo moglo biti prirodno?

BAIA, ZALIV U NAPULJU, ITALIJA

.

Poznat kao Las Vegas svog vremena koji baca Äini na rimsku elitu, ukljuÄujucÌi i Cezara i Cicerona, govorilo se da su Äak traÅ¾ili da tamo izgrade vile za svoje odmore. Ali, to samo mogu biti puste Å¾elje. Sada poznat kao Baia ArheoloÅ¡ki park, ovaj drevni grad je prepun sa mnoÅ¡tvo sjajnih prizora â€“ raznih statua, Å¡etaliÅ¡ta, vila ispunjenih sloÅ¾enim mozaicima i joÅ¡ mnogo toga. A iznad zemlje cÌete nacÌi statuu Hermesa koja vodi do travnate povrÅ¡ine, dok Ä‡e vas tri hrama vratiti u zaboravljeno vreme. Ali, naÅ¾alost, od 1500. ostaci luksuznog grada zbog susednih vulkanskih otvora i ruÅ¡evina su se utopili u plitkim vodama zaliva.

HERACLEION â€“ THONIS, ALEKSANDRIJA, EGIPAT

.

Poznat kao Heracleion, misteriozni grad je bio sahranjen u pesku i blatu viÅ¡e od 1200 godina. Otkriven je poÄetkom proÅ¡log veka, a tek sada grad poÄinje da otkriva svoje tajne. IstraÅ¾ivanja su otkrila viÅ¡e od 64 brodova zakopanih u glini i pesku, zlatnike i predmete od mesinga, Å¡to ukazuje na trgovinu. Sstotina statua u Äast manjih bogova su â€œlegloâ€ morskog dna. PronaÄ‘ene su takoÄ‘e neverovatne ploÄe prekrivene hijeroglifimaâ€¦ a ovo je samo poÄetak otkrivanja. Neverovatno. Ono Å¡to je nekada bilo najvaÅ¾nija luka u Sredozemnom moru sada je jedan od najvaÅ¾nijih arheoloÅ¡kih nalaziÅ¡ta ikada.

PAVLOPETRA, JUÅ½NA GRÄŒKA

.

Veruje se da je ovaj grad bio centar trgovine mikenske civilizacije, da je bio naseljen pre 5000 godina. Pavlopetri je samo 4 metara ispod nivoa mora i smatra se najstarijim poznatim potopljenim gradom na svetu. Nikolas Fleming je 1967. otkrio viÅ¡e podvodnih graÄ‘evina u GrÄkoj. Godinu dana nakon toga, arheolozi sa KembridÅ¾ univerziteta pomaÅ¾u mu da mapira svoje otkriÄ‡e i kako se ispostavilo, otkriven je Äitav grad sa putevima, zgradama i grobnicama.

HRAM JEZERA TITICACA, PERU,BOLIVIJA

.

PronaÄ‘en ispod najvecÌeg jezera na svetu, jezera Titicaca, ruÅ¡evine drevnog hrama pronaÄ‘ene su od strane meÄ‘unarodnih arheologa zajedno sa putevima i 800 metara dugog zida. Pretpostavlja se da hram datira oko 1.000 godina, dakle to je doba joÅ¡ i pre Inki, a moÅ¾e se eventualno pripisati Tiwanaku ljudima koji su tada Å¾iveli. Hram je veliÄine 200Ã—50 metara, skoro dvostruko vecÌi od proseÄnog fudbalskog terena. Jezero sadrÅ¾i ostatke grada koji se zovu Vanaku, a sve ove priÄe joÅ¡ viÅ¡e raspiruje priÄu o mistiÄnom jezeru i dovode nove turiste Å¾eljne mistike i legendi.

.

Izvor:Â svettajni.wordpress.com

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Jan

Ð¡Ð»Ð¾Ð±Ð¾Ð´Ð°Ð½ Ðœ. Ð¤Ð¸Ð»Ð¸Ð¿Ð¾Ð²Ð¸Ñ›

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Jan

Ð“Ñ€Ð°Ð´ Ð›ÐµÑ’Ð°Ð½

Vesna

ÐšÐ°Ð´ Ñ›Ðµ Ñ†Ð°Ñ€Ðµ Ð´Ð¾Ñ›Ð¸ Ð¿Ð¾ Ð´ÐµÐ²Ð¾Ñ˜ÐºÑƒ

Ð£ ÐºÐ¾Ñ˜Ðµ Ð»Ð¸ Ð´Ð¾Ð±Ð° Ð³Ð¾Ð´Ð¸Ð½Ðµ?

ÐÑ˜Ð´Ðµ ÐˆÐ¾Ð²Ð¾ ÑÐµÐºÐ¸ Ñƒ Ð¿Ð¾Ñ…Ð¾Ð´Ðµ,

Ð´Ð¾ ÑÑƒÐ±Ð¾Ñ‚Ðµ Ð±ÑƒÐ´Ð¸ ÐºÐ¾Ð´ ÑÐµÑÑ‚Ñ€Ð¸Ñ†Ðµ,

Ñƒ Ð½ÐµÐ´ÐµÑ™Ñƒ Ð°Ñ˜Ð´Ðµ Ñƒ Ð»ÐµÐ´Ð¸Ð½Ñƒ!

ÐžÑÑ‚Ð° ÐœÐ¸Ð»Ð¾Ñˆ Ñƒ Ð³Ð¾Ñ€Ð¸ Ð·ÐµÐ»ÐµÐ½Ð¾Ñ˜

â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€”â€“

Ð¡Ð»Ð¾Ð±Ð¾Ð´Ð°Ð½ Ðœ. Ð¤Ð¸Ð»Ð¸Ð¿Ð¾Ð²Ð¸Ñ›

Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off

Archive for the Category » Zaboravljena istorija Zemlje «

ÐšÐžÐ›Ð•Ð”ÐžÐ’Ð ÐšÐŠÐ˜Ð“Ð: Â ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

â€žÐ›Ð¸Ñ†Ðµ ÑšÐµÐ³Ð¾Ð²Ð¾ Ñ˜Ðµ Ð¶Ð°Ñ€ÐºÐ¾,

ÐÐ° Ð¿Ð¾Ñ‚Ð¸Ñ™ÐºÑƒ ÐœÐµÑÐµÑ† Ð¼Ñƒ ÑÐ¸Ñ˜Ð°,

ÐÐ° Ñ‡ÐµÐ»Ñƒ Ð¼Ñƒ Ñ˜Ðµ Ð·Ð²ÐµÐ·Ð´Ð° Ñ€Ð¾Ñ˜.

ÐšÑ€Ð¸ÑˆÑšÐ¸ Ñƒ Ñ€ÑƒÐºÐ°Ð¼Ð° Ð´Ñ€Ð¶Ð¸ ÐšÑšÐ¸Ð³Ñƒ Ð—Ð²ÐµÐ·Ð´Ð°Ð½Ñƒ

ÐšÑšÐ¸Ð³Ñƒ ÐˆÐ°ÑÐ½Ñƒ, Ð·Ð»Ð°Ñ‚Ð½Ñƒ ÐºÑšÐ¸Ð³Ñƒ Ð’ÐµÐ´Ð°.â€œ

( ÐšÐ¾Ð»ÐµÐ´Ð¾Ð²Ð° ÐºÑšÐ¸Ð³Ð° )

…

Ð›Ð•Ð“Ð•ÐÐ”Ð Ðž ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ•Ðœ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð˜

.

ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

ÐÐ° Ð¡ÑƒÐ½Ñ‡ÐµÐ²Ð¾Ð¼ Ð¾ÑÑ‚Ñ€Ð²Ñƒ Ð Ð°Ð´Ð¸ Ð¸ ÐšÑ€Ð¸ÑˆÑšÐµÐ¼ Ñ€Ð¾Ð´Ð¸ ÑÐµ ÐšÐ°Ð¼Ð°, Ð±Ð¾Ð³ Ð‰ÑƒÐ±Ð°Ð²Ð¸.

( ÐšÐ¾Ð»ÐµÐ´Ð¾Ð²Ð° ÐºÑšÐ¸Ð³Ð° )

ÐœÑƒÑÐ»Ð¸Ð¼Ð°Ð½Ð¸ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¿Ð¾Ð²ÐµÐ´Ð°Ñ˜Ñƒ Ð¾Ð²Ñƒ Ð»ÐµÐ³ÐµÐ½Ð´Ñƒ ÐºÐ¾Ñ˜Ðµ Ð½ÐµÐ¼Ð° Ð¼ÐµÑ’Ñƒ Ð±Ð¸Ð±Ð»Ð¸Ñ˜ÑÐºÐ¸Ð¼ Ð¿Ñ€Ð¸Ñ‡Ð°Ð¼Ð°.

Ð‘Ð¸Ð¾ Ñ˜ÐµÐ´Ð½Ð¾Ð¼ Ñ˜ÐµÐ´Ð°Ð½ ÑÐ¸Ð»Ð½Ð¸ ÐºÑ€Ð°Ñ™, Ð° Ð¸Ð¼Ðµ Ð¼Ñƒ Ñ˜Ðµ Ð±Ð¸Ð»Ð¾ ÐÐ¸Ð¼Ñ€Ð¾Ð´.

ÐÐ° ÐºÑ€Ð°Ñ˜Ñƒ, Ð½Ð°Ñ˜Ð¿Ð°Ð¼ÐµÑ‚Ð½Ð¸Ñ˜Ð¸ Ð·Ð²ÐµÐ·Ð´Ð¾Ð·Ð½Ð°Ð½Ð°Ñ† Ð¾Ð²Ð°ÐºÐ¾ Ð¿Ñ€Ð¾Ñ‚ÑƒÐ¼Ð°Ñ‡Ð¸ Ð·Ð°Ð³Ð¾Ð½ÐµÑ‚ÐºÑƒ:

(AÑƒÑ‚Ð¾Ñ€:Â Ð Ð°Ð½ÐºÐ¾ ÐˆÐ°ÐºÐ¾Ð²Ñ™ÐµÐ²Ð¸Ñ›)

…

.

ÐŸÐžÐ¡Ð˜Ð”ÐžÐ ÐÐ Ð¢Ð ÐÐ§ÐšÐžÐœÐ• Ð¡ÐÐœÐ£ (ÐžÐ ÐˆÐ•ÐÐ£) â€“ Ð£ ÐšÐ Ð˜Ð’ÐžÐ¨Ð˜ÐˆÐÐœÐ

…

ÐŸÐžÐ¡Ð•ÐˆÐ”ÐžÐ ÐÐ Ð¤Ð˜Ð›ÐœÐ£: ÐˆÐ°ÑÐ¾Ð½ ÐœÐ°Ð¼Ð¾Ð°

.

.

.

ÐÐµÐ±ÐµÑÐºÐ¸ Ð¥Ñ€Ð°Ð¼ Ð½Ð° Ð—ÐµÐ¼Ñ™Ð¸ Ð¿Ð¾ Ð¿Ñ€ÐµÐ´Ð°ÑšÑƒ Ð¥ÐµÑ€Ð¾Ð´Ð¾Ñ‚Ð°

(Ð¡Ð¾Ñ€Ð°Ð± Ð Ð°Ð´Ð¾Ñ™ÑƒÐ±, Ð¿Ñ€ÐµÐ²Ð¾Ð´ Ð¥ÐµÑ€Ð¾Ð´Ð¾Ñ‚Ð°)

KNJIGA KRALJA TOTA, Tri puta NajveÄ‡eg

PloÄa Prva:Â

Ja, Tot AtlantiÄ‘anin

PloÄa Druga:Â

Dvorane Amentija

OpÅ¡irnije u nastavku:

. more »

1307. godine desetak brodova reda Templara napustilo je Francusku da bi izbegli progon kralja Filipa 4. ViÅ¡e nikada nisu viÄ‘eni, a njihova sudbina do danas nastavlja da intrigira istoriÄare.

U odreÄ‘enom periodu, mnogo pre nego Å¡to je oko templara stvoreno mnogo legendi i glasina, oni su bili samo “jednostavni vitezi, spremni da Å¡tite hodoÄasnike u Svetoj zemlji”, po zvaniÄnoj verziji.

Hajde da vidimo Å¡ta kaÅ¾e zvaniÄna verzija:

RoÄ‘enje Reda vitezova Templara

Uspon i pad Templara

A SAD NEÅ TO INTERESANTNO O DEÅ IFROVANJU REÄŒI ,,BAFOMET”:

Kako je Sonfild bio fasciniran Bafometom koga su oboÅ¾avali vitezovi Templari, primenio je Atbasku Å¡ifru i na reÄ ‘Bafomet’. Na svoje iznenaÄ‘enje, otkrio je da se reÄ ‘BAFOMET’ pretvorila u ‘SOFIJA’, sto na grÄkom znaÄi ‘MUDROST’.

A ipak, kada su poÄeli da grade flotu?

Å ta Å¡kripi u zvaniÄnoj verziji?

Â U tekstu su koriÅ¡Ä‡eni odlomci teksta DuÅ¡ana MitroviÄ‡a.

.

GRAD LAVA POD JEZEROM KVINDAO U KINI

.

DUARKA, INDIJA

.

ÐšÐžÐ›Ð•Ð”ÐžÐ’Ð ÐšÐŠÐ˜Ð“Ð: Â ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

ÐÐ° Ð¿Ð¾Ñ‚Ð¸Ñ™ÐºÑƒ ÐœÐµÑÐµÑ† Ð¼Ñƒ ÑÐ¸Ñ˜Ð°,

ÐÐ° Ñ‡ÐµÐ»Ñƒ Ð¼Ñƒ Ñ˜Ðµ Ð·Ð²ÐµÐ·Ð´Ð° Ñ€Ð¾Ñ˜.

ÐšÑšÐ¸Ð³Ñƒ ÐˆÐ°ÑÐ½Ñƒ, Ð·Ð»Ð°Ñ‚Ð½Ñƒ ÐºÑšÐ¸Ð³Ñƒ Ð’ÐµÐ´Ð°.â€œ

Ð›Ð•Ð“Ð•ÐÐ”Ð Ðž ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ•Ðœ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð˜

ÐšÐ Ð˜Ð¨ÐŠÐ˜ Ð˜ Ð ÐÐ”Ð

ÐÐ° Ð¡ÑƒÐ½Ñ‡ÐµÐ²Ð¾Ð¼ Ð¾ÑÑ‚Ñ€Ð²Ñƒ Ð Ð°Ð´Ð¸ Ð¸ ÐšÑ€Ð¸ÑˆÑšÐµÐ¼ Ñ€Ð¾Ð´Ð¸ ÑÐµ ÐšÐ°Ð¼Ð°, Ð±Ð¾Ð³ Ð‰ÑƒÐ±Ð°Ð²Ð¸.

ÐœÑƒÑÐ»Ð¸Ð¼Ð°Ð½Ð¸ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¿Ð¾Ð²ÐµÐ´Ð°Ñ˜Ñƒ Ð¾Ð²Ñƒ Ð»ÐµÐ³ÐµÐ½Ð´Ñƒ ÐºÐ¾Ñ˜Ðµ Ð½ÐµÐ¼Ð° Ð¼ÐµÑ’Ñƒ Ð±Ð¸Ð±Ð»Ð¸Ñ˜ÑÐºÐ¸Ð¼ Ð¿Ñ€Ð¸Ñ‡Ð°Ð¼Ð°.

Ð‘Ð¸Ð¾ Ñ˜ÐµÐ´Ð½Ð¾Ð¼ Ñ˜ÐµÐ´Ð°Ð½ ÑÐ¸Ð»Ð½Ð¸ ÐºÑ€Ð°Ñ™, Ð° Ð¸Ð¼Ðµ Ð¼Ñƒ Ñ˜Ðµ Ð±Ð¸Ð»Ð¾ ÐÐ¸Ð¼Ñ€Ð¾Ð´.

ÐÐ° ÐºÑ€Ð°Ñ˜Ñƒ, Ð½Ð°Ñ˜Ð¿Ð°Ð¼ÐµÑ‚Ð½Ð¸Ñ˜Ð¸ Ð·Ð²ÐµÐ·Ð´Ð¾Ð·Ð½Ð°Ð½Ð°Ñ† Ð¾Ð²Ð°ÐºÐ¾ Ð¿Ñ€Ð¾Ñ‚ÑƒÐ¼Ð°Ñ‡Ð¸ Ð·Ð°Ð³Ð¾Ð½ÐµÑ‚ÐºÑƒ:

ÐŸÐžÐ¡Ð˜Ð”ÐžÐ ÐÐ Ð¢Ð ÐÐ§ÐšÐžÐœÐ• Ð¡ÐÐœÐ£ (ÐžÐ ÐˆÐ•ÐÐ£)
â€“ Ð£ ÐšÐ Ð˜Ð’ÐžÐ¨Ð˜ÐˆÐÐœÐ

ÐŸÐžÐ¡Ð•ÐˆÐ”ÐžÐ ÐÐ Ð¤Ð˜Ð›ÐœÐ£: ÐˆÐ°ÑÐ¾Ð½ ÐœÐ°Ð¼Ð¾Ð°

ÐÐµÐ±ÐµÑÐºÐ¸ Ð¥Ñ€Ð°Ð¼ Ð½Ð° Ð—ÐµÐ¼Ñ™Ð¸ Ð¿Ð¾ Ð¿Ñ€ÐµÐ´Ð°ÑšÑƒ Ð¥ÐµÑ€Ð¾Ð´Ð¾Ñ‚Ð°

PloÄa Prva:Â

PloÄa Druga:Â

1307. godine desetak brodova reda Templara napustilo je Francusku da bi izbegli progon kralja Filipa 4. ViÅ¡e nikada nisu viÄ‘eni, a njihova sudbina do danas nastavlja da intrigira istoriÄare.

U odreÄ‘enom periodu, mnogo pre nego Å¡to je oko templara stvoreno mnogo legendi i glasina, oni su bili samo “jednostavni vitezi, spremni da Å¡tite hodoÄasnike u Svetoj zemlji”, po zvaniÄnoj verziji.

Hajde da vidimo Å¡ta kaÅ¾e zvaniÄna verzija:

Kako je Sonfild bio fasciniran Bafometom koga su oboÅ¾avali vitezovi Templari, primenio je Atbasku Å¡ifru i na reÄ ‘Bafomet’. Na svoje iznenaÄ‘enje, otkrio je da se reÄ ‘BAFOMET’ pretvorila u ‘SOFIJA’, sto na grÄkom znaÄi ‘MUDROST’.

A ipak, kada su poÄeli da grade flotu?

Å ta Å¡kripi u zvaniÄnoj verziji?