Апокрифи из Наг Хамадија

Slika

Апокрифи из Наг Хамадија
(Гностичка Јеванђеља)

Године 1945, два египатска сељака мирно су кренула на кратко путовање које ће заувек променити гностичке студије. Они су у подножју литице Џабел ал-Тариф – недалеко од места Наг Хамади, у средњем Египту – начинили изненађујуће откриће. Копајући због ђубрива, открили су неотворени запечаћени глинени ћуп, препун папирусних рукописа. Ови папирусни Кодекси из четвртог века, познати као Кодекси из Наг Хамадија, укључивали су обиље античке религијске литературе, са укупно 46 различитух радова, од којих су готово сви претходно били непознати. Рукописи су, вероватно, били у поседу оближњег манастира Светог Пахомија, све док их неко није сакрио из разлога о којима можемо само да нагађамо.

Епохални проналазак гностичких јеванђеља, праћен је мрачном причом о најсуровијој крвној освети сељака Мухамеда Алија и његове браће.
Ћуп у којем се налазило 13 папируса у кожном повезу умало није завршило у ватри, јер их је њихова мајка из незнања користила за потпалу заједно са сламом по којој су били расути. У страху од полиције Мухамед је неколико књига дао на чување 1 свештенику, а недуго потом, књиге доспевају у руке месног учитеља историје, који их, наслутивши њихову вредност, шаље у Каиро да им се утврди вредност. Иако бивају продати на црној берзи, папирус ће привући пажњу египатске владе која ће откупити једну, а конфисковати 10 и по књига и предати их Коптском музеју у Каиру.

Велики део тринаестог кодекса сачињеног од пет изванредних текстова биће, ипак, прокријумчарен у Америку. Сазнавши за кодексе, Жил Квиспел, цењени историчар религије из Утрехта, затражиће од Јунгове фондације у Цириху да откупи кодекс. Захтев му бива услишен, али он убрзо открива да неке странице недостају, што ће га натерати да оде у Каиро, где успева да добије фотографије неких текстова. Чим је почео да их дешифрује, сусрео се с речима које су веома озбиљно запретиле да из темеља уздрмају читаву хришћанску доктрину:

«Ово су тајне речи које је живи Исус изговорио, а његов брат близанац Јуда Тома записао.»

Квиспел је препознао да ови редови припадају од раније познатим изворним фрагментима на грчком Јеванђеља по Томи, који су пронађени у Оксиринху 1897. и 1903. године, међутим, откриће целокупног текста претило је да подстакне питања о аутентичности садржаја званичних Јеванђеља. Јеванђеље по Томи било је, наиме, само једно од педесет и два текста пронађена у црвеном ћупу код Наг Хамадија.

То су били до тада потпуно непознате текстови у којима се оштро критикује хришћанство за криво излагање истине, која се пак налази у свом пуном облику у овим скривеним текстовима. Касније је утврђено да су они, заправо, преводи на коптски још старијих грчких рукописа.
У њима се говори, карактеристичном стилском формом јеванђеља, о постанку Човека и Космоса, али на сасвим другачији начин него у Књизи Постања; читава космогонија прожета је предхришћанским мистичким култовима и мистеријама, неоплатонистички филозофијом, па чак и утицајима далекоисточних религија. О Исусу се говори, као и о Марији Магдалени и другим познатим протагонистима Новог завета у потпуно другачијем контексту од оног новозаветног.

 

Одломак из гностичког списа: ,,О ПОРЕКЛУ СВЕТА” 
(II 97, 24-127, 17)

Slika

 

Када је Сабаот, син Јалдабаота, чуо глас Софије Пистис, запјевао јој је у славу и осудио Оца Јалдабаота…  Славио је Софију Пистис, јер их је подучила Бесмртном Човјеку и његову Свјетлу (Адам од Светлости).
Тада Пистис Софија испружи свој прст, и излије на Сабаота Свјетло из свога прста, проклињући тако његова Оца. Када је Сабаот био ПРОСВЕТЉЕН, дата му је голема власт над Силама Хаоса. Од тога дана Сабаот се назива “Господарем Сила”.

…Због његова Свјетла, сви су му Моћници Хаоса завидјели. Када су се они узнемирили, СЕДАМ је небеса заратило.
Када је Пистис Софија видјела рат, послала је Сабаоту седам арханђела из своје Свјетлости. Они су га отели из шестог, и одвели у седмо небо.

Када је Сабаот заузео своје мјесто, као награду за покајање, Софија Пистис му је за жену дала своју кћер Софију Зое (Живот) и додијелила му велику моћ, те га је подучила о свему што постоји на Осмом небу.

Сабаот је створио прворођенца званог Израел, чије име значи “човјек који види Бога”;
Другог сина, званог Исус Христ, који наликује Спаситељу горе на Осмом небу (Адам од Светлости),
и који сједи њему з десна, на узвишеном пријестољу.
Њему с лијева, на пријестољу сједи Дјевица Светога Духа (Софија Зое, кћер Софије Пистис).
( Ово је чувено Свето Тројство из Гностичких Јеванђеља : Сабаот, Исус Христ и Софија, прим.прев.)

Пистис Софија одвојила је Сабаота од таме и позвала га себи здесна, док је првобитнога оца Јалдабота поставила себи слијева.
Од тога се дана десно назива Правдом, а лијево Злом.
Из тога су разлога сви примили Краљевство (Космос) у заједништву правде и зла…

Стога, када је првобитни родитељ хаоса Јалдабоат, лављег лика, видио свога сина Сабаота и славу у којој је пребивао, као Највећи од свих Владара Хаоса, позавидио му је.
Обузет гневом, из своје је смрти послао Смрт: он (Смрт) је био установљен у Шестом небу, јер је одатле Сабаот отет. Тако је постигнут број Шесторице Владара Хаоса.

Будући да Бесмртни Отац зна да недостатак истине постоји у вјечним краљевствима и њиховом свемиру, када је пожелио уништити Владаре Губитка помоћу створења која су они обликовали, послао је своје слике доле, у свијет губитка, наиме, благословљене, мале, недужне бесмртне Духове. Њима Знање није било страно. Јер, све је Знање садржано у једном Анђелу који се појавио прије њих; он није био немоћан, јер је био у пратњи Оца. И он им је дао Знање. Кад год се ти Светли Духови појаве у Свијету Губитка, смјеста и најприје разоткривају узорак трајности, као осуду Владара и њихових сила.
Када су се Благословљена бића појавила у облицима које су им дали Владари, будили су завист.
А из зависти су владари помијешали своје сјеме с њима, надајући се да ће их оскрнавити. Нису успјели…. Када су се благословљена бића појавила у свијетлом облику, појавила су се на различите начине. Сваки од њих, почевши у својој Земљи, разоткрио је своју (врсту) Знања видљивој цркви састављеној од обличја губитка. Црква је била основана како би садржавала све врсте сјемења, због сјемена владара које се с њоме помијешало.

Тада је Спаситељ створио свију њих – и њихови су духови очито надмоћнији, (јер су, оп. прев.) благословљени и разнолики. (Створио је) такођер многа друга бића, која немају краља, те су боља од свакога ко је постојао прије њих.
Постоје, дакле, ЧЕТИРИ РАСЕ.

Три расе припадају краљевима Осмога неба.

Но, четврта раса нема краља, већ је савршена и од свију највиша. Јер, они ће ући у Свето мјесто њихова Оца. И они ће стећи мир и спокој и вјечну, неизрециву славу и бескрајну радост. Штовише, они су краљеви у смртном подручју, у њему су бесмртни. Они ће осудити богове Хаоса и њихове силе.

Ријеч која је изнад свих бића послана, је само да би ОН могао објавити непознато.
Он је рекао : 
“Ништа није скривено што није очито, и оно што није било препознато, бит ће препознато.” 

Ови Духови светлости (у земаљским телима) су послани да обзнане оно што је скривено – седам Моћника Хаоса и њихову безбожност. Тиме су Архонти били осуђени на смрт.

Када се сви Савршени појаве у облицима које су им дали моћници, и када разоткрију неуспоредиву Истину, осрамотиће сву мудрост Архоната. Вера Архоната је била проклетство. И њихова се моћ суши. Њихова се власт топи. Њихова је мисао постала празнина, заједно с њиховом славом.

Пре свршетка времена, читав простор потрест ће снажан гром. Тада ће владари туговати…Анђели ће оплакивати своје човјечанство, демони ће плакати над својим материјалним добрима, а њихово ће човјечанство туговати и кукати у својој смрти.
Тада ће започети другачије доба, и они ће се узнемирити. Њихови ће краљеви бити затровани ватреним мачем, те ће међусобно заратити, а Земљом ће потећи крв.
Ти ће ратови узнемирити воде мора. Звијезде на небу зауставиће своја кретања. Гром ће загрмјети из велике силе која је над свим силама Хаоса, гдје се налази небески свод Жене (Софија Пистис).
… Тада ће Софија прогнати Богове Хаоса, које је створила заједно с Првобитним Родитељем (Јалдабоатом). Бацит ће их доле, у Понор. Бит ће збрисани због своје злобе. Јер, постат ће попут вулкана и прождријети један другога, док не ишчезну у руци Првобитнога Родитеља. Када их Јалдабоат уништи, окренут ће се против себе, и себе самога уништити, док не престане постојати.
А њихова небеса паст ће једно на друго, и њихове ће силе прогутати ватра. Њихова ће вјечна краљевства такођер бити прегажена. Они ће пасти у понор, и понор ће бити прегажен.

Свјетлост ће победити Таму и збрисати је: бит ће нешто што никада није било. А творевина којој је слиједила Тама растопит ће се. И недостатак ће бити ишчупан из коријена (и бачен) доле, у Таму. И Свјетлост ће се вратити своме коријену. И појавит ће се слава Нерођених. И испунит ће читаво Вјечно Краљевство.

Када пророчанство и приповијести о онима који су Краљеви буду обзнањени, и када га испуне они који се називају Савршенима, они који – за разлику од њих, нису постали Савршени у Нерођену оцу, примит ће њихову славу у својим краљевствима и краљевствима Бесмртних: но, никада неће ући у краљевство без краља.
Јер, свако мора отићи на мјесто одакле је потекао. Доиста, по његовим делима и знању, сваки човјек разоткрит ће своју (властиту) природу.

( Псалм 92 (91), 13)

Преузето са:

http://www.objave.com/phpBB3/viewtopic.php?p=1157#p1157

Category: Drevni spisi
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.