ПРОПЕТИ ЛАВ – Од грба Александра Македонског до грба Македонаца

 

Међу онима који су се дивили Александру Великом били су и Август и Јулије Цезар. Кажу да је сам Август Цезар на свом штиту носио лик Александра

У више књига је написано, да је Александар Велики на предлог свог учитеља Аристотела стављао симболе на штитове својих војника како би изгледали страшнијима за противника, а у исто време подизали храброст међу војском.

До почетка XVIII века писало се само да је Александар Велики стављао симболе на штитове својих војника, а касније су неки аутори почели одређивати симболе на њиховим штитовима. »Грб« Александра Великог је био описан као ПРОПЕТИ ЛАВ[2]

Грб са пропетим лавом који се јавља у две верзије: као златни лав на црвеном штиту, и као црвени лав на златном штиту. Ове две верзије ће се кроз историју појављивати као најчешћи прикази грба Александра Великог.

За нас је овај грб нарочито од значаја јер се од краја XVI века јавља у Илирским грбовницима као земаљски грб Македоније. Најстарији познати примерак Илирског грбовника датиран је у 1595. годину, а реч о познатом Грбовнику Коренића-Неорића, иако постоје одређене индиције да је Лондонски грбовник можда и старији. [4]

Грб Македоније из Грбовника Коренића-Неорића

.

Али још старије корене Илирског грбовника налазимо у делу Италијана Ђулија Цезара ,,Капација Delle Imprese“ из 1592. године, који пише о грбовима у којима су приказани лавови са различитим мотивима. Међу њима су описани и грбови Немањића, Бранковића, грб Македоније и грб Бугарске, као делова СРБСКОГ ЦАРСТВА у доба Немањића.

Али вратимо се вези између апокрифног грба Александра Великог и грба Македоније из Илирског грбовника.

Грб Александра Великог први пут је приказан са штитом и стегом као златни пропети лав на црвеном штиту већ 1270. године у рукопису познатом као Histoire ancienne jusqu’à César (BM-ms. 0562). Почетком XIV века (1304-1308) непознати уметник илустроваће Роман о Александру (Le roman de toute chevalerie) Томаса од Кента из XII века, између осталог и хералдичким илустрацијама, на којима ће бити забележен и први приказ пропетог златног лава на црвеном штиту, какав се понавља више пута у овом илустрованом делу.

 

Томас де Кент, Александар Македонски, 1304-1308

У овом истом роману је на једној фолији приказан и грб Филипа Македонског. На његовом погребу обучен је у дугу златну хаљину на којој је нацртан црвени лав. У руци држи златан штит са истим мотивом. По мом мишљењу је овај роман почетак цртања грбова о Александру и касније за време илирских грбовника и грба Македоније.

 

Томас де Кент, Филип II на одру, 1304-1308

До сада се то приписивало Жаку де Лонгјону, који је први почео писао о Девет Достојанствених у свом делу Voeux du Paon, из 1312. године.

Bodley 264 (1338-1344) Aleksandar u borbi

Bodley 264, Роман о Александру, 1338-1344

У средњем веку је био тај роман врло популаран и читан, тако да је добио доста преписа других автора који су били инспирирани са стране Жакеза. Један од сличних био је и роман A cycle of Alexander romances (MS. Bodl264). Тај роман важи за једно од најлепших и најфасцинантнијих рукописа Средњег века. Роман је сестављен од три дела. Први део је написан 1338. године, а илустрован 1344. године, док су преостала два дела довршена крајем XIV века. У роману који је препун хералдичких мотива је са пуно пажње направљен сваки детаљ на свакој илустрацији. Овде је Александров грб представљен као црвени пропети лав на златном штиту. Тај симбол је представљен на фолијама 42в, 43в, 51в, 56в, 59р, 61р, 62р, 66р, 67в, 69р, 72в, 75р, 75в, 81в, 82р, 91р, 93р, 101в, 105р, 106р, 107р, 110р, 124р, 138в, 152в, 153в, 156в, 158в и 193р. По једном америчком хералдичару (Coblaith Muimnech) овај грб приписује директно Александру. Он исто тако пише, да је лав као симбол везан за Александра најмање 1500 година. Интерестантно је, да је у овом истом рукопису неколико пута приказан и златни лав на црвеном штиту (42в, 43в и 66р). Исти тај хералдичар тај грб приписује Македонији (16. ст.).

У истом периоду настаје још један препис овог дела (PMI; MS G24, The Morgan Library), за који се претпоставља да је илустрован 1350. године. Тамо је грб Александра Великог приказан као црвени пропети лав на златном штиту.

wappenbuch von den Ersten 1379g

Грбовник фон Ерстена (Codex Seffken), 1379

Најстарији хералдички зборник у ком се јављају грбови Девет Достојанствених је Грбовник фон Ерстена (Codex Seffken, настао негде око 1379. године. Ово дело се сматра једним од најстаријих грбовника уз познати Циришки грбовник (Zürich Wappenrolle). Грб Александра Великог у том грбовнику приказан је као златни пропети лав на црвеном штиту. Штит је декорисан са златном траком.

Овакав грб срећемо и у једном француском рукопису насталом 1447-1455. године (BNF Latin 4915 Mare Historiarum, fol. 95).

У тврђави Burg Valerie Sitten (Sion) у Швајцарској се могу видети зидне фреске настале 1450. године, међу којима се могу видети и Девет Достојанствених, укључујући и Александра Великог. На његовом златном штиту је нацртан црвени пропети лав. Овај грб је интересантан зато јер је хералдички обрнут – лав гледа у супротну страну.

Има још једна слична верзија направљена у црно-белој техници. Држе ју у Британском музеју, настала 1450-1475. године у Холандији. Александров грб је исто тако приказан као хералдички обрнут.

Roman Jeana Vauquelina 1460g. (Historie du Grand Alexandre) ilustriran sa strane Willena Vrelanta

Historie du Grand Alexandre, Жан Вауквелин, 1460, илустровао Вилен Врелант

У илустрираном рукопису Жана Вауквелина Historie du Grand Alexandre из 1460. године, грб Алеxандра је први пут приказан као црвени пропети лав на златном штиту са плаво обојаним језиком и канџама. Касније се у овом облику појављује и у Грбовнику Јерома де Бара, који је био надахнуће македонским хералдичарима да напреве нови предлог македонског грба, који на крају крајева није на позитиван одјек, како у лаичкој, тако и у научној јавности.

У делу Guuart des Moulins, La Bible Historiale (Холандија, 1470-1479. године) Александар Велики и његова војска на једној фолији су приказани са стеговима на којима су нацртани пропети златни лавови на црвеној позадини.

Нешто другачије срећемо у Грбовнику Андреја од Ринека (Wappenbuch des Andre de Rineck) из 1473. године, где налазимо два различита грба Александра Великог, прво као три златне круне на плавом штиту, док на другом месту налазимо грб Александра Великог представљен као златни пропети лав на црвеном штиту, а уз овај грб приказано још дванаест грбова, који су додељени његовим дванаесторици капетана. То се тада први пут појављује у хералдичким зборницима, а касније ће се јавити у још најмање два грбовника.

Ту је аутор сигурно хтео приказати, како је по легенди Александар по Аристотеловом савету доделио симболе, које су носили на штитовима и које су добили за заслуге у војним походима генерали и појединачни војници, те да би с тим плашили своје противнике.

У шпанском грбовнику изданом 1496. године од стране Гарсија Алонза де Тореса познатом под називом Rey de Armas de Argo, који је био у своје време и хералд, такође има опис грба Александра Великог. Аутор грбовника описује грб Александра Великог као златни лав на црвеном штиту. Грбовник се налази у Каталонској библиотеци (528 ms).

Armorial général, d'origine vraisemblablement lorraine, précédé de deux courts traités de blason (1490-1510)

Armorial général, d’origine vraisemblablement lorraine, précédé de deux courts traités de blason, 1490-1510

Грбовник Armorial générald’origine vraisem-blablement lorraine, précédé de deux courts traités de blason (BNF ms Fr. 18651) је настао некада 1490-1510. године. Важи за препис грбовника Андреја од Ринека. Александров грб је представљен са још дванаест његових капетана као златни пропети лав на црвеном штиту.

У грбовнику Ноела Бокуа, насталом 1543. године (French, 11463), налазимо такође представу Девет Достојанствених. Међу њима је и Александар. Његов грб је представљен као златни пропети лав на црвеном штиту.

Интересантан је и грбовник који се налази у Француској националној библиотеци под ознаком  French 5233. Тај грбовник је настао некад XVI веку. У њему је двапут представљен грб Александра Великог. Први пут је представљен као златни пропети лав на црвеном штиту са плаво обојаним језиком и канџама. Са стране штит држе два златна лава као држачи штита. Изнад штита се налази златна круна, а испод Александровог грба налази се још дванаест штитова који су доделени његовим генералима.

Universal wapenboek 1558

Universeel Wapenboek, 1558

Ситуација је слична као код Грбовника Андреје од Ринека, али је аутор у плаво обојио језик и канџе, те додао круну. Други пут је грб приказан у истом Грбовнику у вези Девет Достојанствених, где је исто тако приказан као златни пропети лав на црвеном штиту и са плаво обојеним језиком и канџама, а изнад штита је стављена златна круна, с тим да у овом примеру нема држача штита. Зборник Universeel Wapenboek, настао 1558. године у Холандији, доноси такође грбове Девет достојанствених, где је грб Александра Великог представљен као златни пропети лав на црвеном штиту.

У грбовнику Јерома де Бара Le Blason de Armoires из 1581. године, такође су приказани грбови Девет достојанствених, као и доста других измишљених грбова великих античких војсковођа.

Jerome de Bara 1581

Le Blason des Armoiries, Јероним де Бар, 1581

У овом грбовнику је грб Александра први пут представљен као црвени пропети лав на златном штиту са плаво обојаним језиком и канђама. Испод грба је и његов опис. Де Бар је за грб Александра вероватно добио инспирацију у рукопису Жана Вауквелина из 1460. године у ком илустратор Виљем Врелант у прекрасним илустрацијама више пута приказује исти грб.

Књига Delle Imprese коју је написао Ђулио Цезар Капацио 1592. године, при пут спомиње овај грб Александра Великог као грб Македоније. Описује га као »il leon d’oro in capo rosso di Macedonia« (златни лав на црвеном штиту припада Македонији).

У тој истој књизи је бугарски грб представљен као »il leon rosso in campo d’oro« (црвени лав на златном штиту). Знамо да блазон у хералдици више значи од ембласона, па можемо из тога закључити да је први грб, додељен Македонији, па макар био измишљен, златни лав на црвеном штиту. По мом мишљењу, аутор је уз помоћ дон Педра Охмучевића добио је инспирацију за грб Македоније. И аутор шпанског грбовника Blason de Armas Abreviado, Гарсија Алонзо де Торес, који је у своје време био еминентна личност шпанске хералдике, те је носио титулу првог херолда Шпаније, дао је блазон грба Александра Великог, који је описан као »escudo colorado con leon de oro« (златни лав на црвеном штиту). Дон Педро, који се родио неколико деценија касније, могао је у том раду де Тореса добити идеју и за грб Македоније, с обзиром да је хтео доказати шпанском врху аутентичност свог племићког порекла и оправданост својих претензија на простору Македоније.

Armorial dit du Charolais 1658 god.

Грб Македоније из преписа Грбовника Шароле (Armorial dit du Charolais), 1656

Као производ илирске хералдике, од значаја је још осврнути се и на Стематографије Павла Ритера Витезовића и Христофора Жефаровића, али пре него што дођемо до тог дела важно је осврнути се на још један страни грбовник. Реч је о чувеном Грбовнику Шароле (Armorial dit du Charolais), који је настао 1425. године, али који се до данас сачувао само у препису, који је датиран у 1656. годину (Arsenal 4150). У том грбовнику аутор даје и грбове Илирских земаља, међу којима и грб Македоније. Грб је приказан као златни пропети лав на црвеном штиту. Занимљиво код овог грба је да лав није крунисан, а нема круне ни над штитом. Али у сваком случају треба имати на уму да је реч о допуњеном препису оригиналног Грбовника Шароле, те да су грбови илирских земаља преузет из дела Мавра Орбина, а неки чак посебно и измишпљени.

Jean Robin 1639

Armoiries Bretonnes, Жан Робин, 1639

Поред овог грбовника, из XVII века важно је споменути још и Armoiries Bretonnes од Жана Робина из 1639. године, и Notizie di Nobilita од Лука Антонија ди Фука из 1672. године, где се грб Александра Великог јавља као црвени пропети лав на златном штиту са плаво обојеним језиком и канџама, односно као бесни златни лав на штиту.

На крају XVII века илирска хералдика се враћа на историјску позорницу, када Павле Ритер Витезовић прави своју прву верзију Стематографије, која је датирана у 1694. годину. У тој раној верзији, која се чува у Збирци грофа Марсиња у Универзитетској библиотеци у Болоњи, налази се неколико земаљских и породичних грбова са простора Илирских земаља.

vitezević 1694

Regonorum Et Proviciarum Illyricorum Insignia Genuina, Павле Ритер Витезовић, 1694

У књизи са оригиналним насловом Regnorum Et Provinciarum Illyricorum Insignia(Изворни грбови Илирских краљестава и провинција) приказан је и грб Македоније, које је нацртан као црвени пропети лав на златном штиту. Над штит је стављена златна круна. У том грбовнику се грб Македоније први пут појављује у тој комбинацији боја. Где је аутор пронашао инспирацију тешко је рећи. У оригиналном делу нема описа грба, па је тешко рећи да ли је он погрешио и замјенио боје грба између Бугарске и Македоније? Тек у штампаној верзији из 1701. године, аутор додаје описе грбова. Македонска хералдичка стручна јавности то тумачи на начин, да је Витезовић некако дошао до Грбовника Јерома де Бара из 1581. године у којем је нацртан грб Александра Великог и да је тако добио идеју за македонски грб. Мало је вероватно да је било тако, с обзиром да је Грбовник Јерома де Бара у то време био добро познат и лако приступачан у Западном свету, те да се блазони Витезовићевог и де Баровог зборника не подударају. Блазон грба Александра Великог по де Бару је описан као D’or, a un Lyon de Gueulles, arme & lampasse d’azur – црвени лав на златном штиту са плаво обојаним језиком и канџама, док Витезовичев опис грба Македоније, преведен са латинског гласи »у давним временима, златни штитови су били симболи царског достојанства, сад замјењен турским турбаном«. Грб је нацртан као црвени пропети лав на златном штиту. Над штит је стављена круна. Сад можете сами пресудити поврзаност између та два грба.

Између 1724-1750. године настала је и једна графика немачког уметника Јохана Балтазарија, на којој је приказан Александар Велики и Диоген. Испод слике је приказан је и грб Александра Великог који је приказан као пропети лав са два репа. Над грб је стављена царска круна. У овом раду је први пут Александров лав нацртан са два репа. До сада је то важило само за грб Македоније у неколико грбовника из XVII века.

Грб Македоније из Стематографије Христофора Жефаровића, 1741

Хронолошки даље гледано, следећи значајан извор који спомиње грб Македоније, јесте  Стематографија Христофора Жефаровића из 1741. године, која је у ствари препис Стематографије Павла Ритера Витезовића из 1702. године.

Разлика између Витезовићеве и Жефаровићеве Стематографије, у хералдичком смислу, да је ова друга штампана у другој техници, те уместо на латинском на рускословенском језику. У књизи је представљено 58 грбова. Међу њима је и грб Македоније. Грб Македоније је представљен као црвени пропети лав на златном штиту. Над сам штит је стављена круна. Овај грбовник је одиграо кључну улогу у стварању нове државне хералдике словенских земаља.

Ако ово све скупа сумирамо, можемо рећи да су грбови Александра и касније грбови Македоније настали пре свега кроз разне илустроване рукописе од XIII до XV века, а да ће тек касније разни аутори те исте грбове приказивали у различитим европским грбовницима као грб прво Александра Великог, а касније и као грб Македоније.

На основу направљеног пресека развоја грба Александра Великог, односно његове касније везе са грбом Македоније, можемо рећи да се у већини случајева тај грб јављао као златни пропети лав на црвеном штиту, а да је само у ретким примерима однос тих боја био обрнут, на крају крајева почетни распоред боја доспео је и у Илирски грбовник, који је кроз своје преписе и сам пример могућности инверзије боја штита и шаржи.

Галерија примера поменутих у тексту

vrx-IRHT-0
Voeux du paon PMI., MS G24 The Morgan Library (cca 1350)
Notizie di nobilita, Luc Antonio di Fuca  1672g

Netherlands  British Museum - London
Johann Balthasar  1724 - 1750
Noel Bousqu 1543g. (French 11463)

Garci alonso de torres 1496
French 5233 (16 th. c.)
Delle Imprese, Giulio Cesare Capaccio 1592

Burg Valerie Sitten (tvrđava-Sion Švajcarska) 1450g
Bodley 264 (1338-1344) sahrana Aleksandra
3336 Andre de Rineck 1473g
.

 

[2] Francis Nichols, The British Compendium, 1735

[3] Erasmus Frölich, Notitia elementaris numismatum antiquorum, 1758

[4] Александар Палавестра, Лондонски грбовник и илирска хералдика, Даница, Београд, 1996

[5] La vita di Torquato Tasso, scritta dall’ abate Pierantonia Serassi, e dal medesimo dedicata all’ altezza reale di Austria, 1758

Аутор: Сарадник ДСГ “Милош Обилић” Клемен Селовски

Извор - http://www.heraldikasrbija.rs/od-grba-aleksandra-makedonskog-do-grba-makedonije/

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.