У првом реду, ТОДИ уопште не умеју лагати. У њиховом језику чак ни не поÑтоје такве речи као што Ñу „неиÑтина“ или „лаж“. Варање, или чак и једноÑтавно приÑвајање нечега што им не припада, поÑве Ñу им непознати.

.
Размишљајући о Ðријевцима, Ñетих Ñе приче о древном племену из књиге Ð¥.П.БлаватÑке “ТајанÑтвена племена на Модрим планинама у прашумама Индије“
ПоÑтоји, или је било у њено доба, неко тајанÑтвено племе врло Ñветле пути , виÑоки, Ñ Ð¼Ð¾Ñ›Ð¸Ð¼Ð° лечења, никад ниÑу одали Ñвоје тајне западњацима нити им открили Ñвоју културу. Древно племе ТОДИ. Ðе личе ни на једно друго племе.
Они Ñу заÑигурно потомци Ðријеваца тј. потичу још од ратника који Ñу Ñе борили у ратовима опиÑаним у ,,Махабхарати”.
Три Ñу племена која највише опиÑује у књизи: Тоди, Бадаги и Курумби.
Ево пар одломака из књиге „ТајанÑтвена племена…“ БлаватÑке;
 „ Тоди имају Ñавршено неотуђиво право на Модре Планине као на Ñвоје вековно влаÑништво. Они објављују, а ÑуÑједи што Ñу поред њих Ñтољећима живјели и потврђују то право Ñтарине као право иÑкључивог влаÑништва. Једнодушно тврде да Ñу Тоди владали планинама у време када Ñу онде долазили први наÑељеници других племена, Мулу- курумби, а за њима Бадаги и Ерулари.
Сва Ñу та племена молила и од Тода, који Ñу ту раније живели Ñами , добила дозволу да Ñе наÑеле у планинама.
 Свих ових пет племена изразито Ñе разликују једни од других, како ћемо то каÑније видети. Њихови језици, религије, обичаји, као и Ñами типови немају ништа заједничко. По Ñвој Ñу прилици Ñва та племена поÑледњи трагови преиÑторијÑких раÑа домородаца Јужне Индије;
Ðко Ñе, међутим, понешто и Ñазнало о Бадагима, Хотима, Курумбима и Еруларима, о Тодима повеÑÑ‚ ћути у потпуноÑти. Судећи по древним гробницама на „брежуљку“, као и понеким рушевинама храмова и Ñветилишта, ниÑу Ñамо Тоди, већ и Курумби већ у претповеÑно време морали доÑтићи значајан облик цивилизације; код Тода ÑаÑвим Ñигурно поÑтоји нешто налик пиÑму, Ñтановити облик знакова који Ñу налик клинаÑтом пиÑму древних ПерÑијаца.
Колико Тоди уиÑтину живе у далекој прошлоÑти, у толикој Ñу мери патријархалан народ чији је цијели живот уÑредоточен на Ñвете бикове.“
 „Тоди који Ñе називају и Тодувари. деле Ñе на два велика Ñталежа. Први је Ñталеж оних који приноÑе жртве боговима, а називају Ñе Терали; Тоди који припадају овом Ñталежу поÑвећени Ñу Ñлужењу биковима, њихови Ñвештеници Ñу дужни Ñпроводити целибат и вршити непознате обреде које врло помно Ñкривају од Европејаца, па чак и Ñвих оних домородаца који не припадају њиховом племену.
Други Ñталеж, Кути, обични Ñу Ñмртници. Колико нам је познато, први Ñталеж предÑтавља ариÑтократÑко племе. У том невеликом племену пребројали Ñмо 700 људи и Ñудећи према њиховом Ñвједочењу, њихова бројноÑÑ‚ никада није прелазила ту бројку.“
 „Тоди не кориÑте никакво оружје, изузев кратке палице од бамбуÑа која никада не напушта њихову деÑну руку. ÐаÑтојања током многих година да Ñе проникне у њихову прошлоÑÑ‚, језик и религију, оÑтала Ñу поÑве безуÑпешна.
То је најтајанÑтвеније племе од Ñвих оÑталих народа Индије.“
*
„Као што Ñе Енглези разликују од Кинеза, тако Ñе Тоди разликују од било којих других домородаца“. Када, их Ñе боље упозна, поÑтаје јаÑно зашто Бадаги на Тоде гледају као на вишу, готово божанÑку раÑу…
Тоди заиÑта наликују на богове, како Ñу их замишљали древни Грци. Од неколико Ñтотина младића тог племена ниÑам видио ниједнога који би био нижи од 6 ¼ Ñтопе (1 Ñтопа = 0,30 м, 6 1/4 Ñтопа = око 190 цм).
Ð¡Ñ‚Ð°Ñ Ð¸Ð¼ је неверојатно леп, а црте лица клаÑичне лепоте… К томе додајте и црну, Ñјајну и гуÑту коÑу, полукружно ниÑко ошишану на челу изнад обрва, док иза ушију пада на леђа у тешким коврџама и замиÑлит ћете барем приближно њихову лепоту. Брада и бркови, које никада не брију, иÑте Ñу боје. Велике Ñмеђе, а понекад и тамноÑиве и Ñиве очи, поÑматрају Ð²Ð°Ñ Ð´ÑƒÐ±Ð¾ÐºÐ¸Ð¼, нежним, готово женÑким погледом…оÑмех им је кротак и радоÑтан, готово младеначки у Ñвојем изразу. Чак и ÑаÑвим оÑтарели Ñтарци, имају чврÑте, беле, чеÑто врло крупне зубе. Боја лица Ñветлија им је неголи у Ñеверних Каназара. Одевају Ñе једнако: врÑта римÑке беле тоге од платна Ñа једним узлом који је иÑпрва затакнут иÑпод леве руке, а затим позади, иза левог рамена.“
*
С практичне тачке гледишта, дакако, Тоди ниÑу ништа више од дивљака, који ништа не знају о првим и оÑновним правилима цивилизације. Ствар, међутим, није у њиховом Ñпољашњем изгледу, већ у унутрашњем, духовном Ñвету тога народа.
 У првом реду, Тоди уопште не умеју лагати. У њиховом језику чак ни не поÑтоје такве речи као што Ñу „неиÑтина“ или „лаж“. Варање, или чак и једноÑтавно приÑвајање нечега што им не припада, поÑве Ñу им непознати.“
 „Када Ñу научници почели уÑтановљавати и прикупљати податке за ÑтатиÑтичке извјештаје о новим племенима, етнолози Ñу наишли на отпор каквог ниÑу могли очекивати. СуÑрели Ñу Ñе Ñ Ð¿Ð¸Ñ‚Ð°ÑšÐµÐ¼ о пореклу Тода и у њему наишли на неочекиване потешкоће. Ðакон двадеÑет покушаја није им уÑпевало да Ñазнају ништа што ниÑу Ñазнали наком првог покушаја, те их ниÑу могли нигде ÑврÑтати, нити повезати Ñ Ð´Ñ€ÑƒÐ³Ð¸Ð¼ племенима Индије. „Лакше Ñе пробити на Северни пол неголи у душу Тода“, пише миÑионар Метзе. „Једини податак којег Ñмо уÑпели добити након толиких година ÑаÑтоји Ñе у Ñледећем: Тоди тврде да потичу из давног времена када им је „Цар ИÑтока“ (?) даровао ове планине, да на њима живе и никада Ñе ниÑу од њих одвајали, нити Ñилазили Ñ ÑšÐ¸Ñ…Ð¾Ð²Ð¸Ñ… врхова.
У какво Ñе раздобље, међутим, може ÑврÑтати непознати Цар ИÑтока? Одговарају нам да живе на Модрим планинама већ Ñто деведеÑет и Ñедми нараштај! Ðко Ñе изброји да три нараштаја Ñпадају у Ñвако Ñтолеће (иако можемо утврдити да Ñу Тоди изразито дуговечни) поÑтаје очигледно, ако им можемо веровати, да Ñу Ñе ту наÑелили приближно пре 7.000 година!
Уверавају Ð½Ð°Ñ Ð´Ð° Ñу њихови праочеви доÑпели на оток Ланку (у чему, као и у оÑталим именима, очигледно нема никакве грешке) Ñа ИÑтока, „Ñа Ñтране излазећег Ñунца“, те Ñу Ñлужили праочевима Цара Раване, миÑтичног цара-демона којег је надвладао не мање миÑтични Ð ÐМРпре приближно двадеÑет и пет нараштаја; значи, бројећи према прихваћеном бројењу, око 1.000 године што, ако Ñе прва бројка приброји другој, чини њихово родоÑловље Ñтарим 8.000 година! „
*
„…Код Тода ни у речнику њиховог језика ни у њиховим миÑлима не поÑтоје речи као што Ñу Бог, крÑÑ‚, молитва, религија, грех или неки Ñличан израз који би могао подÑећати на монотеизам и деизам, да Ñе о хришћаниÑтву ни не говори. Тоде не ваља називати ни идолопоклоницима јер Ñе Ñами не клањају никоме и ничему изузев Ñвојим биковима, и то Ñамо влаÑтитима, јер други бикови, који припадају другим племенима, не уживају никакво поштовање.
Само млеко, уз додатак плодова и јагода из њихових шума чине њихову једину храну.
Пре ће и умрети од глади него дотакнути млијеко, Ñир или маÑлац других крава изузев њихових влаÑтитих, Светих Хранитељица. Ðикада не једу меÑо, као што нити Ñеју нити жању, и Ñваки рад Ñматрају нечим бешчаÑним, изузев муже крава и Ñтарањем за Ñтада.“
*
„…Тоди ниÑу нимало глуп народ што доказује њихова запањујућа ÑпоÑобноÑÑ‚ да говоре на многим разним језицима, те Ñу довољно паметни да Ñкривају Ñвој влаÑтити, Ñамо Ñеби разумљиви језик.
Ðаучник Саливан у Ñвојим ,,ЗапиÑима” пише да Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ð° може разговарати читаве Ñате, а да је притом могао Ñамо ширити руке у дубоком запрепашћењу Ñлушајући како Ñу Тоди Ñавршено разумевли Енглезе, „како Ñу верно и одмах Ñхватали наш национални карактер и у нама разабирали Ñве наше недоÑтатке.“
Ево легенде Тода која нешто говори о њиховом пореклу: ради Ñе о епу ,,Рамајана”, а Цар ИÑтока уÑтвари је Рама, који у том епу има пуно различитих имена.
Цитат:
“То је било у она времена када је Цар ИÑтока, без људи-мајмуна (очигледно војÑке Сургиве и Ханумана) пошао у бој Ñ Ð Ð°Ð²Ð°Ð½Ð¾Ð¼, дивовÑким али злим демоном, царом Ланке. Његов Ñе народ ÑаÑтојао Ñамо од демона (Ракшаза), дивова и моћних чаробњака.
Тоди Ñу били у Ñвојем двадеÑет и трећем нараштају у то време на Ланки. Ланка је земља која је Ñа Ñвих Ñтрана окружена морем (Сри Ланка). Цар Равана био је у души Курумба (тј. зли чаробњак), и он је велики део Ñвојих поданика, Ракшаза, учинио злим демонима. Равана је имао два брата: Кумба – дива међу дивовима, који је преÑпававши Ñтотине година убијен руком цара ИÑтока, и Вибју – доброга и вољеног од Ñвих Ракшаза.”
Зар није очигледно да Ñу “Кумба” и “Вибја” из тодÑке легенде Кумбхакарна и Вибхешана Рамајане?
Кумбхакарна који је био проклет брахман и заÑпао у том проклетÑтву до Ñамог пада Ланке, онај је див којег је убио Рама накаон напада беÑа, магичном Ñтрелом Брахме, “Ñтријелом непобедивог који је плашио и Ñаме богове” на коју је Ñам Индра гледао као на Ñкиптар Ñмрти.
“Вибја – приповедају Тоди – добри је Ракшаз, који је био принуђен одрећи Ñе Раване због његовог злочина против ИÑтока (Раме) којем је украо жену, те је Вибјана Ñа четири верне Ñлуге прешао море и помогао да Ñе врати Царица, за што је цар ИÑтока поÑтавио Вибју за цара Ланке”.
То је од речи до речи приповеÑÑ‚ о Вибшехани, Ñавезнику Раме и његова четири миниÑтра, Ракшаза.
Тоди откривају да Ñу те Ñлуге били четворица Терала, анахорета и добри демони. Они Ñе
ниÑу хтели борити Ñа браћом-демонима, па чак ни Ñа злима. Зато Ñу након Ñвршетка рата, током Ñвег времена у којем Ñу Ñе заклињали за уÑпех оружја Вибје, напуÑтили Ñве и кренули на пут. Сакупивши Ñа Ñобом Ñедам других анахорета и Ñтотину људи Ракшаза – Ñветовњака Ñ ÑšÐ¸Ñ…Ð¾Ð²Ð¸Ð¼ женема и децом, заувек Ñу отишли из Ланке.
Желећи их наградити, цар ИÑтока је на беÑплодној површини “Модрих планина” Ñтворио Вечно ЦарÑтво за њих и њихове потомке. Тада је Ñедам добрих анахорета, желећи проводити живот у храњењу бикова и онемогућавајући чари злих демона, претворило Ñву Ñтоку у бикове; четири Ñлуге Вибје оÑтали Ñу у облику људи и живе невидљиво за Ñве оÑтале, изузев поÑвећених Терала у шумама Ðилгирије и поÑвећеним меÑтима “Тирира”.
Закључак:
По Ñвему у књизи, Ñигурно је да Ñу Тоди били “Ñпецијални” међу другим племенима…
Извор:
…
ТОДИ у Италији

.
Град Тоди у Италији оÑнован је у периоду од  VIII и VI века пре нове ере, у региону Умбрије, у провинцији Перуђа , на брду које Ñе налази на левој обали Тибра , на око 400 метара надморÑке виÑине, у непоÑредној близини територије коју Ñу наÑељавали Етрурци , име Тутере , што значи” погранични град “ .
Развио Ñе нарочито између петог и четвртог века пне , примивши јаке утицајне утицаје комшија Етрураца, који Ñу га вероватно и припојили, како је изнео иÑторичар Стефан од Византије . У трећем веку пре нове ере почео је Ð¿Ñ€Ð¾Ñ†ÐµÑ Ñ€Ð¾Ð¼Ð°Ð½Ð¸Ð·Ð°Ñ†Ð¸Ñ˜Ðµ, поштујући локалне аутономије, укључујући и право на ковање ÑопÑтвеног новца. Добили Ñу римÑко држављанÑтво (поÑле 89. пне. )
Ðакон варварÑких инвазија и готÑког рата (535-553) , Тоди је поÑтао Ñа оÑтатком Италије део ВизантијÑког царÑтва . ОÑтаће РимÑко-иÑточно, такође, након инвазије Ломбарда , поÑтајући део Ñа Перуђом и другим умбријÑким центрима тзв. ВизантијÑког коридора .
У Ñредњем веку то је била Ñлободна заједница, а затим гоÑпоÑтво, пре него што је поÑтао део папÑке државе године 1067. .
…
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.