Kордоба (Cordoba, Сордоба) Андалузија

.

 Миленко Николић:

Најстарија историја Андалузије

.

Историја Андалузије је обичан конструкт у којем ништа није како треба! Као пример за то узећемо историју Кордобе.

Већ је у IX. веку према важећој хронологији, заједно са Палермом, Kордоба је била културни град Европе. Овај град се данас назива Цордоба и пише се са сербским „Ц“ (С). А како се данашњи град Цордоба звао у нашој исфабрикованој старој  историји? У Пидаловој историји Шпаније овај град се зове : 1. Corduba (Сардуба) – од 218 – 133 пре н.е. Том II, 1, стр. 300, 44, 46. 2. Corduba (Сордуба ) од 154 – 000, Том II, 1 стр. 85, 414, 3. Cordoba ( Сордоба) од 12 – 7 н.е., Том II, 2 стр. 90, 383, 92. 4. Carduba (Сардуба) за време Римљана, Том II 2, стр. 50 и Том II 1 стр. 415. 5. Cordusa (Сордуса) Sorbusa (Сорбуша) – ( види слику бр. 2 – 3).

Сваки пут се слово „Ц“ чита као сербско «С»! Према томе се данашњи град Кордоба у старини звао Сордоба! Да ли све ово може да значи нешто друго него Србија?

1. Насељена већ у предисторији, Кордоба се појављује у историји када су се њени житељи прикључили војсци Картагињана под Ханибалом, који је кренуо на Рим 206. г. ст. ере. Римљани су освојили насеље које су повремено проглашавали главним градом провинције Hispania Ulterior. Ту је била домовина римских научника…, Луканија и песника Сенеке који је рођен у Кордоби (владајуће учење).

2.  После Пунских ратова претор Клаудије Маркел 169. г. ст. ере оснива Кордобу и Колонија патриција постаје главни град римске провинције Баетика[1] (Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.)

Уз 2 : Нисмо имали Пунске ратове, нити „Пуне“ као народ! Али смо имали народ „Пани“ сербске обожаваоце бога Пана, који су живели на северноафричкој обали и на Пиринејском полуострву, због чега се њихова земља звала Панија, данашња Шпанија. Социјални слој „патриција“ је нова измишљотина, као и претор Клаудије, пре свега римска провинција Баетика и све друго што је у вези са Римљанима и Римским царством.

Западни Готи, који су владали Кордобом, после пада Римског царства 572. Године, остају без видног утицаја. Сасвим је другачије са Маврима. Они су 711. започели свој освајачки поход и око годину дана после тога Кордоба је била део огромног арапског царства. Испочетка је град неколико деценија био под влашћу калифа из Дамаска (важеће учење). …Изумитељи историје овде нису претерали. Они су само створили конструкт у коме нема ниједне тачне реченице.

3. Коментар уз 1 : Ханибал, Римљани са њиховим сеобама, римски научници Луканиус и песник Сенека, наводни римски писац, писац Ренесансе (Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006)[2], као и провинција Хиспаниа су све измишљотине после 1500. године!

Уз 3 : Нисмо имали ни Западне, нити Источне Готе! Готи су Гети, сербски ратници у Европи и на северноафричкој обали. Нисмо имали ни Римљане, као ни Мавре, а Арапе тек 1000 година касније.

Сада наша историја није само противуречна, већ постаје и преварантска .

1. Абд ар Рахман је 756. Г. Прогласио Кордобу за независни емират, а 929. Г. У време Рахмана III за Калифат, чиме је град постао конкурентски однос са ондашњим Багдадским калифатом. Процењује се, да је у оно време Кордоба имала пола милиона до милион становника и да је била највећи град Европе, са преко 80.000 радионица и продавница, 600 јавних купатила, 300 џамија и 500 цркава (владајуће учење).

2. У једној другој „крајње озбиљној“ литератури о Кордоби из 10. века, историјски извори кажу, да је тада у Кордоби било око милион становника, око 500 џамија, 80 школа, 50 болница и више стотина купатила. Она је поред Константинопоља била најбогатији и најлепши град Европе (владајуће учење).

3. Захваљујући живој грађевинској активности Абд ар Рахмана III, Кордоба се развила у највећи град средоземља с пола милиона до милион становника, а хроничари су избројали 3000 џамија, 300 јавних купатила, 50 болница, 80 јавних школа, 20 библиотека и 17 високих школа (Jean Gimpel, The Medieval Machine: The Industrial Revolution of the Middle Ages, Holt, Rinehart and Winston, 1976)[3]

Све „ лепше од лепшег“ и безумније, а да нико није оставио примедбе! Ми ћемо прочешљати ове цитате:

Уз 1. – 979. год. ништа да знамо о „емиратима и калифатима“, јер је то бесмислица. Један град се не процењује на „ пола до милион“, већ је веродостојније 800.000 – 1.000.000 становника! 600 јавних купатила, 300 џамија и 500 цркава? Ту ништа није тачно!

У X. веку Corbusa (Сорбуша) или данашња Кордоба није имала ниједну џамију нити цркву! Ни у XVI. веку на целом северноафричком приобаљу није било 300 џамија! Треба погледати планове градова Брауна и Хогенберга из 1572. године (Civitates orbis terrarum: 1572-1618, Том 1 књиге Civitates Orbis Terrarum, 1572-1618, Raleigh Ashlin Skelton, Томови 1-3 књиге Mirror of the world, 1st series, аутори Georg Braun, Franz Hogenberg, сарадник Raleigh Ashlin Skelton)[4]. Чак ни Александрија није имала џамију (види сл. 3, 4, 5).[4]

Сада постаје још неозбиљније оно чиме се наши изумитељи историје хвале!

Уз 2 . – Према историјским изворима Кордоба је у 10. веку имала 1 милион становника, 500 џамија и 80 школа, 500 музеја, а 80 школа? Каква срамота за ондашње културно друштво! Или за изумитеље историје? Опет је све лажно! Шта се догодило са 500 цркава? Како нема ни једне синагоге? Кордоба се чак упоређује и са Константинопољем! То се слаже! Управо је овај град, као и Кордоба из X. века измишљотина, само што је уместо Месквите X. века у Кордоби, овде у Константинопољу имамо Свету Софију, која треба да је још много старија : 306.г. посвећење прве Свете Софије – 404. пожар прве Свете Софије; 415. посвећење друге Свете Софије – 532. пожар друге Свете Софије; 532 – 537. посвећење треће Свете Софије – 558. Рушење куполе треће Свете Софије (владајуће учење). Да ли они који се баве историјом уметности виде и размишљају о овој серији несрећа : посвећење – пожар, посвећење – пожар, посвећење – рушење.

Шта је могло да у каменој цркви из IV. и V. века да гори?

И колико је стара Хагиа Софија?

Као и Месквита, она је изграђена после 1600. године! Света Софија је по стилу романтика XVII. века (Кр.Пфистер, Матрица старе историје, 182)[5]

Уосталом, апсурдно је поређење Кордобе и Константинопоља. Када је Кордоба била само једна тврђава, Константинопољ је био највећи културни центар старог света! Не Рим, не Александрија, не Јерусалим! И није се звао Константинопољ већ Цариград!

Да се вратимо скандалозним цитатима владајућег учења.

Кордоба је у X. веку, наводно имала милион становника? То је још горе него са старим Римом. У Цезарево време Рим је имао 1 милион, а у Октавијаново чак 1, 5 милиона становника. Само, што нисмо имали ни стари Рим, ни Цезара, ни Октавијана!

А сад следи најгоре. Наше владајуће учење поседује историски извор из X. века? Како, кад нема историских извора пре XI. века (Uwe Topper, Fälschungen der Geschichte: von Persephone bis Newtons Zeitrechnung, Herbig, 2001.)[6] А ми мислимо да нема историских извора старијих од XIII. века, јер пре тога имамо само СТЕЛЕ, али на њима нису бележене хронике или историјски догађаји (Unsere Schrift – НАШЕ ПИСМО, Миленко Николић, Миленко Николић Stiftung, Задужбина Миленка Николића 2009.)[7]

Уз 3 : Сада следи врх свих слутњи. Само они који не умеју да мисле имају наступе као Карин Жан Гимпел. Код ње је Кордоба у X. веку опет имала пола до милион становника, али 3000 џамија (?) и само 80 јавних школа (?) као град културе највећи у Европи? И шта се даље догађа? У 10. веку је град Кордоба био прворазредни културни центар. Омаиди су толерантно владали, „дозвољавајући хришћанима и Јеврејима да благују на свој начин“ (владајуће учење). А данас нам причају да је Ислам, наводно, нетолерантан.

Ако је било Јевреја у X. веку, где су синагоге?

Према важећој хронологији, која ни сама није поуздана, у X. веку монотеистичке вере још нису постојале. Све су млађе и потичу из Европе (“История и антиистория. Критика “новой хронологии” академика А.Т.Фоменко”, М., “Языки русской культуры”, 2000. “История и антиистория. Критика “новой хронологии” академика А.Т.Фоменко”. Анализ ответа А.Т.Фоменко, М., “Языки славянской культуры”, 2001, изд. 2-е, дополненное (*) види дела У. Топера, Кр. Пфистера, А. Фоменка)[8]

Следи прича о „ Старој Кордоби“ : У овом културном центру делује медицинар Аверос (Ибн Рушид) коме треба да захвалимо на преводу и коментарима Аристотела ( владајуће учење).

Овим су се изумитељи историје одали.

Аристотел је измишљотина XV. века према важећој хронологији, као цела стара историја Кордобе. Оно што је најапсурдније и најпротивуречније у овом центру културе тек следи : Али са победом хришћана под Фердинандом III, 1236 г. почело је опадање Кордобе и светлећа звезда се гаси. Општа метропола бледи у провинцијски град (важеће учење).

Истакнути аналитичар (Christoph Däppen, Nostradamus und das Rätsel der Weltzeitalter, BoD – Books on Demand, 2004.)[9], наше измишљене историје Кр. Депен, бавио се једним Фердинандом, чија је жена била сестричина краља Лудвига XII. Он је био Фердинанд III од Арагона и Сицилије, Фердинанд III  Напуљски краљ и Фердинанд V краљ Кастилије – Леон, па би њега и његову прву жену Изабелу од Кастилије папа Александар VI 1496. године уздигао међу римокатоличке краљеве, а код В. Штајна (Werner Stein, Der grosse Kulturfahrplan: die wichtigsten Daten der Weltgeschichte ; Politik, Kunst, Religion, Wirtschaft, Bertelsmann-Club, 1993.)[10], Изабела је римокатоличка краљица 1479. године!

Ево шта пише Кр. Депен о овом Фердинанду : Године 1468. је Фердинанд постао краљ Сицилије, дакле пре него што је постао краљ Арагона (1479). Зашто је онда тек 1504. постао напуљски краљ, иако су Напуљ и Сицилија већ 1442. уједињени под арагонском влашћу? Већ сами бројеви треба да нас натерају на размишљање.

Да ли се под овим Фердинандом крију различите личности, различити владари у различита времена? Мало померање епохе се историчарима опет омакло! Или се овде историски патуљак надувао у епохалну фигуру? Његови наступи као краља у различитим земљама, као и наводно у различитим годинама, чине се као бисери на врпци ако се примене одговарајуће синохе“ (Кр.Депен).

А сад Фердинанд, краљ са различитим бројевима : „Фердинанд II, Фердинанд III, Фердинанд V”: Сицилије 1468. и Кастилије – Леон 1474., Сицилије 1468. и Арагона 1479., Сицилије 1468. и Напуља 1504. године. Овде Депен има одговарајућу синоху :

• 1468. АВГ (од Аугуста) = 1474.ЈУЛ (од Цезара)

• 1468. АУГ (од Аугуста) = 1479.СПА (Шпанска)

• 1468. ДИО (од Диоклециана) = 1504. (од Урбиа)

Дакле, ипак Кр. Депен – један историски патуљак је надуван у епохалну фигуру. Тачно, али Депен зна и за Фердинанда I краља Кастилије, између 1035. и 1065. године! Дакле Фердинанд «краљ са бројним бројкама» је «сабласна» копија ранијег.

Чак са синохом 1065. ПХИ (почев од Филипа) = 1517. ОЛY (од прве олимпијаде) можемо да синхронизујемо одлазак обојице Фердинанда (Кр. Депен).

Овај Депенов цитат захтева малу допуну. Ни 1035. нити 1065. године, нисмо имали Фердинанда, ни Кастилију! Фердинанд из 1035. године је копија Фердинанда из 1517. године! Епоха Фердинанда из 1517. године се више пута потискивала у прошлост. Тако се наша историја фабриковала и развлачила у дужину.

Наша историја је предугачко наплетена. (EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für frühgeschichtliche Technologie und Randgebieteder Wissenschaft; SYNESIS Nr. 48 (6/2001) Weitere “megalithische” Bauwerke im Kraichgau entdeckt (W. Haug), SYNESIS Nr. 44 (2/2001) Sensation: Ursache für die Fälschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden (Walter Haug))

Тиме су историју Кастилије хтели да учине 500 година старијом, као и Фердинанда!

Око 1100. Године, нисмо имали ни Кастилију, ни Фердинанда! Захваљујемо Депену за ову драгоцену подршку и проглашавамо да су у нашој историји сви Фердинанди обични изуми, као и Карло V, Хабсбурговци и сви Фридизи, Хајнрихи, Лудвизи, Конради или Отои! Фердинанд није постојао ни у XI. ни у XVI. веку, нити у целом раздобљу од XI. до XVI. века. Шпанија се у XI. веку звала Панија, у којој је владала династија Балшића.

Најстарији Балшић, кога опет Папон и Цезар Нострадамус помињу у својим хроникама, звао се „Pons Baltio“, од 979. године, а историчар Nicolo  Vigiezza  1617. године пише да је династија Балшића краљевског порекла, и да је владала Шпанијом у провинцијама Лангедок и Руселион. Последња владарка Балшића је била Алиса Балшић „Aix des Baux” (владајуће учење) без наследника у Прованси, али и у Напуљској краљевини. Она је умрла 1426. године, после чега су њена Кнежевина Монако и дворац  ,,de Baux Signores le Baux” господари Балшићи, припали породици Грималди. Али, то је новија историја којом се сада не бавимо.

…

Референце :

[1] Историја архитектуре из древних времена до данас; Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.

[2] Матрица (Die Matrix), Анализа проналаска изума верске историје; Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006.

[3] Средњовековна машина: Индустријска револуција у средњем веку; Jean Gimpel, The Medieval Machine: The Industrial Revolution of the Middle Ages, Holt, Rinehart and Winston, 1976)

[4] Civitates orbis terrarum: 1572-1618, Том 1 књиге Civitates Orbis Terrarum, 1572-1618, Raleigh Ashlin Skelton, Томови 1-3 књиге Mirror of the world, 1st series, аутори Georg Braun, Franz Hogenberg, сарадник Raleigh Ashlin Skelton).

[5] Кр.Пфистер, Матрица старе историје, 182.

[6] Uwe Topper, Fälschungen der Geschichte: von Persephone bis Newtons Zeitrechnung, Herbig, 2001.

[7] Unsere Schrift – НАШЕ ПИСМО, Миленко Николић, Миленко Николић Stiftung, Задужбина Миленка Николића 2009.

[8]”История и антиистория. Критика “новой хронологии” академика А.Т.Фоменко”, М., “Языки русской культуры”, 2000. “История и антиистория. Критика “новой хронологии” академика А.Т.Фоменко”. Анализ ответа А.Т.Фоменко, М., “Языки славянской культуры”, 2001, изд. 2-е, дополненное (*) види дела У. Топера, Кр. Пфистера, А. Фоменка)

[9] Christoph Däppen, Nostradamus und das Rätsel der Weltzeitalter, BoD – Books on Demand, 2004. https://books.google.rs/books?id=AB6Js8D7ti4C&printse c=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0# v=onepage&q&f=false

[10] Werner Stein, Der grosse Kulturfahrplan: die wichtigsten Daten der Weltgeschichte ; Politik, Kunst, Religion, Wirtschaft, Bertelsmann-Club, 1993.

[11] EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für frühgeschichtliche Technologie und Randgebieteder Wissenschaft; SYNESIS Nr. 48 (6/2001) Weitere “megalithische” Bauwerke im Kraichgau entdeckt (W. Haug), SYNESIS Nr. 44 (2/2001) Sensation: Ursache für die Fälschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden (Walter Haug) http://www.efodon.de/html/publik/sy/syjahrgang_8.html

…

Литература :

• Историја Андалузије, Миленко Николић, Радунић д.о.о., Београд, 7524.(2015)

• Историја архитектуре из древних времена до данас; Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.

• EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für frühgeschichtliche Technologie und Randgebieteder Wissenschaft; SYNESIS Nr. 48 (6/2001) Weitere “megalithische” Bauwerke im Kraichgau entdeckt (W. Haug), SYNESIS Nr. 44 (2/2001) Sensation: Ursache für die Fälschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden (Walter Haug)

• Werner Stein, Der grosse Kulturfahrplan: die wichtigsten Daten der Weltgeschichte ; Politik, Kunst, Religion, Wirtschaft, Bertelsmann-Club, 1993.

• “История и антиистория. Критика “новой хронологии” академика А.Т.Фоменко”, М., “Языки русской культуры”, 2000. “История и антиистория. Критика “новой хронологии” академика А.Т.Фоменко”. Анализ ответа А.Т.Фоменко, М., “Языки славянской культуры”, 2001, изд. 2-е, дополненное (*)

• Christoph Däppen, Nostradamus und das Rätsel der Weltzeitalter, BoD – Books on Demand, 2004. · Uwe Topper, Fälschungen der Geschichte: von Persephone bis Newtons Zeitrechnung, Herbig, 2001.

• Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006.

• Unsere Schrift – НАШЕ ПИСМО, Миленко Николић, Миленко Николић Stiftung, Задужбина Миленка Николића 2009.

***

Ауторска права задржана : Миленко Николић

Миленко Николић Stiftung, Задужбина Миленка Николића.

…

Извор:

https://srbski.weebly.com/uploads/4/8/9/7/48971821/Најстарија-историја-Андалузије.pdf

…

ЈОШ О ИСТОРИЈИ АНДАЛУЗИЈЕ:

Kадиз ( Саdiz, Сардис), Андалузија