
.
 Миленко Ðиколић:
ÐајÑтарија иÑторија Ðндалузије
.
ИÑторија Ðндалузије је обичан конÑтрукт у којем ништа није како треба! Као пример за то узећемо иÑторију Кордобе.
Већ је у IX. веку према важећој хронологији, заједно Ñа Палермом, Kордоба је била културни град Европе. Овај град Ñе Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð·Ð¸Ð²Ð° Цордоба и пише Ñе Ñа ÑербÑким „Ц“ (С). Ркако Ñе данашњи град Цордоба звао у нашој иÑфабрикованој Ñтарој иÑторији? У Пидаловој иÑторији Шпаније овај град Ñе зове : 1. Corduba (Сардуба) – од 218 – 133 пре н.е. Том II, 1, Ñтр. 300, 44, 46. 2. Corduba (Сордуба ) од 154 – 000, Том II, 1 Ñтр. 85, 414, 3. Cordoba ( Сордоба) од 12 – 7 н.е., Том II, 2 Ñтр. 90, 383, 92. 4. Carduba (Сардуба) за време Римљана, Том II 2, Ñтр. 50 и Том II 1 Ñтр. 415. 5. Cordusa (СордуÑа) Sorbusa (Сорбуша) – ( види Ñлику бр. 2 – 3).
Сваки пут Ñе Ñлово „Ц“ чита као ÑербÑко «С»! Према томе Ñе данашњи град Кордоба у Ñтарини звао Сордоба! Да ли Ñве ово може да значи нешто друго него Србија?
-
ÐаÑељена већ у предиÑторији, Кордоба Ñе појављује у иÑторији када Ñу Ñе њени житељи прикључили војÑци Картагињана под Ханибалом, који је кренуо на Рим 206. г. ÑÑ‚. ере. Римљани Ñу оÑвојили наÑеље које Ñу повремено проглашавали главним градом провинције Hispania Ulterior. Ту је била домовина римÑких научника…, Луканија и пеÑника Сенеке који је рођен у Кордоби (владајуће учење).
-
 ПоÑле ПунÑких ратова претор Клаудије Маркел 169. г. ÑÑ‚. ере оÑнива Кордобу и Колонија патриција поÑтаје главни град римÑке провинције Баетика[1] (Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.)
Уз 2 : ÐиÑмо имали ПунÑке ратове, нити „Пуне“ као народ! Ðли Ñмо имали народ „Пани“ ÑербÑке обожаваоце бога Пана, који Ñу живели на Ñеверноафричкој обали и на ПиринејÑком полуоÑтрву, због чега Ñе њихова земља звала Панија, данашња Шпанија. Социјални Ñлој „патриција“ је нова измишљотина, као и претор Клаудије, пре Ñвега римÑка провинција Баетика и Ñве друго што је у вези Ñа Римљанима и РимÑким царÑтвом.
Западни Готи, који Ñу владали Кордобом, поÑле пада РимÑког царÑтва 572. Године, оÑтају без видног утицаја. СаÑвим је другачије Ñа Маврима. Они Ñу 711. започели Ñвој оÑвајачки поход и око годину дана поÑле тога Кордоба је била део огромног арапÑког царÑтва. ИÑпочетка је град неколико деценија био под влашћу калифа из ДамаÑка (важеће учење). …Изумитељи иÑторије овде ниÑу претерали. Они Ñу Ñамо Ñтворили конÑтрукт у коме нема ниједне тачне реченице.
-
Коментар уз 1 : Ханибал, Римљани Ñа њиховим Ñеобама, римÑки научници Ð›ÑƒÐºÐ°Ð½Ð¸ÑƒÑ Ð¸ пеÑник Сенека, наводни римÑки пиÑац, пиÑац РенеÑанÑе (Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006)[2], као и провинција ХиÑпаниа Ñу Ñве измишљотине поÑле 1500. године!
Уз 3 : ÐиÑмо имали ни Западне, нити ИÑточне Готе! Готи Ñу Гети, ÑербÑки ратници у Европи и на Ñеверноафричкој обали. ÐиÑмо имали ни Римљане, као ни Мавре, а Ðрапе тек 1000 година каÑније.
Сада наша иÑторија није Ñамо противуречна, већ поÑтаје и преварантÑка .
-
Ðбд ар Рахман је 756. Г. ПроглаÑио Кордобу за незавиÑни емират, а 929. Г. У време Рахмана III за Калифат, чиме је град поÑтао конкурентÑки Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ñа ондашњим БагдадÑким калифатом. Процењује Ñе, да је у оно време Кордоба имала пола милиона до милион Ñтановника и да је била највећи град Европе, Ñа преко 80.000 радионица и продавница, 600 јавних купатила, 300 џамија и 500 цркава (владајуће учење).
-
У једној другој „крајње озбиљној“ литератури о Кордоби из 10. века, иÑторијÑки извори кажу, да је тада у Кордоби било око милион Ñтановника, око 500 џамија, 80 школа, 50 болница и више Ñтотина купатила. Она је поред КонÑтантинопоља била најбогатији и најлепши град Европе (владајуће учење).
-
Захваљујући живој грађевинÑкој активноÑти Ðбд ар Рахмана III, Кордоба Ñе развила у највећи град Ñредоземља Ñ Ð¿Ð¾Ð»Ð° милиона до милион Ñтановника, а хроничари Ñу избројали 3000 џамија, 300 јавних купатила, 50 болница, 80 јавних школа, 20 библиотека и 17 виÑоких школа (Jean Gimpel, The Medieval Machine: The Industrial Revolution of the Middle Ages, Holt, Rinehart and Winston, 1976)[3]
Све „ лепше од лепшег“ и безумније, а да нико није оÑтавио примедбе! Ми ћемо прочешљати ове цитате:
Уз 1. – 979. год. ништа да знамо о „емиратима и калифатима“, јер је то беÑмиÑлица. Један град Ñе не процењује на „ пола до милион“, већ је веродоÑтојније 800.000 – 1.000.000 Ñтановника! 600 јавних купатила, 300 џамија и 500 цркава? Ту ништа није тачно!
У X. веку Corbusa (Сорбуша) или данашња Кордоба није имала ниједну џамију нити цркву! Ðи у XVI. веку на целом Ñеверноафричком приобаљу није било 300 џамија! Треба погледати планове градова Брауна и Хогенберга из 1572. године (Civitates orbis terrarum: 1572-1618, Том 1 књиге Civitates Orbis Terrarum, 1572-1618, Raleigh Ashlin Skelton, Томови 1-3 књиге Mirror of the world, 1st series, аутори Georg Braun, Franz Hogenberg, Ñарадник Raleigh Ashlin Skelton)[4]. Чак ни ÐлекÑандрија није имала џамију (види Ñл. 3, 4, 5).[4]
Сада поÑтаје још неозбиљније оно чиме Ñе наши изумитељи иÑторије хвале!
Уз 2 . – Према иÑторијÑким изворима Кордоба је у 10. веку имала 1 милион Ñтановника, 500 џамија и 80 школа, 500 музеја, а 80 школа? Каква Ñрамота за ондашње културно друштво! Или за изумитеље иÑторије? Опет је Ñве лажно! Шта Ñе догодило Ñа 500 цркава? Како нема ни једне Ñинагоге? Кордоба Ñе чак упоређује и Ñа КонÑтантинопољем! То Ñе Ñлаже! Управо је овај град, као и Кордоба из X. века измишљотина, Ñамо што је умеÑто МеÑквите X. века у Кордоби, овде у КонÑтантинопољу имамо Свету Софију, која треба да је још много Ñтарија : 306.г. поÑвећење прве Свете Софије – 404. пожар прве Свете Софије; 415. поÑвећење друге Свете Софије – 532. пожар друге Свете Софије; 532 – 537. поÑвећење треће Свете Софије – 558. Рушење куполе треће Свете Софије (владајуће учење). Да ли они који Ñе баве иÑторијом уметноÑти виде и размишљају о овој Ñерији неÑрећа : поÑвећење – пожар, поÑвећење – пожар, поÑвећење – рушење.
Шта је могло да у каменој цркви из IV. и V. века да гори?
И колико је Ñтара Хагиа Софија?
Као и МеÑквита, она је изграђена поÑле 1600. године! Света Софија је по Ñтилу романтика XVII. века (Кр.ПфиÑтер, Матрица Ñтаре иÑторије, 182)[5]
УоÑталом, апÑурдно је поређење Кордобе и КонÑтантинопоља. Када је Кордоба била Ñамо једна тврђава, КонÑтантинопољ је био највећи културни центар Ñтарог Ñвета! Ðе Рим, не ÐлекÑандрија, не ЈеруÑалим! И није Ñе звао КонÑтантинопољ већ Цариград!
Да Ñе вратимо Ñкандалозним цитатима владајућег учења.
Кордоба је у X. веку, наводно имала милион Ñтановника? То је још горе него Ñа Ñтарим Римом. У Цезарево време Рим је имао 1 милион, а у Октавијаново чак 1, 5 милиона Ñтановника. Само, што ниÑмо имали ни Ñтари Рим, ни Цезара, ни Октавијана!
Ð Ñад Ñледи најгоре. Ðаше владајуће учење поÑедује иÑториÑки извор из X. века? Како, кад нема иÑториÑких извора пре XI. века (Uwe Topper, Fälschungen der Geschichte: von Persephone bis Newtons Zeitrechnung, Herbig, 2001.)[6] Рми миÑлимо да нема иÑториÑких извора Ñтаријих од XIII. века, јер пре тога имамо Ñамо СТЕЛЕ, али на њима ниÑу бележене хронике или иÑторијÑки догађаји (Unsere Schrift – ÐÐШЕ ПИСМО, Миленко Ðиколић, Миленко Ðиколић Stiftung, Задужбина Миленка Ðиколића 2009.)[7]
Уз 3 : Сада Ñледи врх Ñвих Ñлутњи. Само они који не умеју да миÑле имају наÑтупе као Карин Жан Гимпел. Код ње је Кордоба у X. веку опет имала пола до милион Ñтановника, али 3000 џамија (?) и Ñамо 80 јавних школа (?) као град културе највећи у Европи? И шта Ñе даље догађа? У 10. веку је град Кордоба био прворазредни културни центар. Омаиди Ñу толерантно владали, „дозвољавајући хришћанима и Јеврејима да благују на Ñвој начин“ (владајуће учење). Ð Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð¼ причају да је ИÑлам, наводно, нетолерантан.
Ðко је било Јевреја у X. веку, где Ñу Ñинагоге?
Према важећој хронологији, која ни Ñама није поуздана, у X. веку монотеиÑтичке вере још ниÑу поÑтојале. Све Ñу млађе и потичу из Европе (“ИÑÑ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¸ антииÑториÑ. Критика “новой хронологии” академика Ð.Т.Фоменко”, М., “Языки руÑÑкой культуры”, 2000. “ИÑÑ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¸ антииÑториÑ. Критика “новой хронологии” академика Ð.Т.Фоменко”. Ðнализ ответа Ð.Т.Фоменко, М., “Языки ÑлавÑнÑкой культуры”, 2001, изд. 2-е, дополненное (*) види дела У. Топера, Кр. ПфиÑтера, Ð. Фоменка)[8]
Следи прича о „ Старој Кордоби“ : У овом културном центру делује медицинар ÐÐ²ÐµÑ€Ð¾Ñ (Ибн Рушид) коме треба да захвалимо на преводу и коментарима ÐриÑтотела ( владајуће учење).
Овим Ñу Ñе изумитељи иÑторије одали.
ÐриÑтотел је измишљотина XV. века према важећој хронологији, као цела Ñтара иÑторија Кордобе. Оно што је најапÑурдније и најпротивуречније у овом центру културе тек Ñледи : Ðли Ñа победом хришћана под Фердинандом III, 1236 г. почело је опадање Кордобе и Ñветлећа звезда Ñе гаÑи. Општа метропола бледи у провинцијÑки град (важеће учење).
ИÑтакнути аналитичар (Christoph Däppen, Nostradamus und das Rätsel der Weltzeitalter, BoD – Books on Demand, 2004.)[9], наше измишљене иÑторије Кр. Депен, бавио Ñе једним Фердинандом, чија је жена била ÑеÑтричина краља Лудвига XII. Он је био Фердинанд III од Ðрагона и Сицилије, Фердинанд III ÐапуљÑки краљ и Фердинанд V краљ КаÑтилије – Леон, па би њега и његову прву жену Изабелу од КаÑтилије папа ÐлекÑандар VI 1496. године уздигао међу римокатоличке краљеве, а код Ð’. Штајна (Werner Stein, Der grosse Kulturfahrplan: die wichtigsten Daten der Weltgeschichte ; Politik, Kunst, Religion, Wirtschaft, Bertelsmann-Club, 1993.)[10], Изабела је римокатоличка краљица 1479. године!
Ево шта пише Кр. Депен о овом Фердинанду : Године 1468. је Фердинанд поÑтао краљ Сицилије, дакле пре него што је поÑтао краљ Ðрагона (1479). Зашто је онда тек 1504. поÑтао напуљÑки краљ, иако Ñу Ðапуљ и Сицилија већ 1442. уједињени под арагонÑком влашћу? Већ Ñами бројеви треба да Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ñ‚ÐµÑ€Ð°Ñ˜Ñƒ на размишљање.
Да ли Ñе под овим Фердинандом крију различите личноÑти, различити владари у различита времена? Мало померање епохе Ñе иÑторичарима опет омакло! Или Ñе овде иÑториÑки патуљак надувао у епохалну фигуру? Његови наÑтупи као краља у различитим земљама, као и наводно у различитим годинама, чине Ñе као биÑери на врпци ако Ñе примене одговарајуће Ñинохе“ (Кр.Депен).
Ð Ñад Фердинанд, краљ Ñа различитим бројевима : „Фердинанд II, Фердинанд III, Фердинанд Vâ€: Сицилије 1468. и КаÑтилије – Леон 1474., Сицилије 1468. и Ðрагона 1479., Сицилије 1468. и Ðапуља 1504. године. Овде Депен има одговарајућу Ñиноху :
-
1468. ÐВГ (од ÐугуÑта) = 1474.ЈУЛ (од Цезара)
-
1468. ÐУГ (од ÐугуÑта) = 1479.СПР(ШпанÑка)
-
1468. ДИО (од Диоклециана) = 1504. (од Урбиа)
Дакле, ипак Кр. Депен – један иÑториÑки патуљак је надуван у епохалну фигуру. Тачно, али Депен зна и за Фердинанда I краља КаÑтилије, између 1035. и 1065. године! Дакле Фердинанд «краљ Ñа бројним бројкама» је «ÑаблаÑна» копија ранијег.
Чак Ñа Ñинохом 1065. ПХИ (почев од Филипа) = 1517. ОЛY (од прве олимпијаде) можемо да Ñинхронизујемо одлазак обојице Фердинанда (Кр. Депен).
Овај Депенов цитат захтева малу допуну. Ðи 1035. нити 1065. године, ниÑмо имали Фердинанда, ни КаÑтилију! Фердинанд из 1035. године је копија Фердинанда из 1517. године! Епоха Фердинанда из 1517. године Ñе више пута потиÑкивала у прошлоÑÑ‚. Тако Ñе наша иÑторија фабриковала и развлачила у дужину.
Ðаша иÑторија је предугачко наплетена. (EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für frühgeschichtliche Technologie und Randgebieteder Wissenschaft; SYNESIS Nr. 48 (6/2001) Weitere “megalithische†Bauwerke im Kraichgau entdeckt (W. Haug), SYNESIS Nr. 44 (2/2001) Sensation: Ursache für die Fälschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden (Walter Haug))
Тиме Ñу иÑторију КаÑтилије хтели да учине 500 година Ñтаријом, као и Фердинанда!
Око 1100. Године, ниÑмо имали ни КаÑтилију, ни Фердинанда! Захваљујемо Депену за ову драгоцену подршку и проглашавамо да Ñу у нашој иÑторији Ñви Фердинанди обични изуми, као и Карло V, ХабÑбурговци и Ñви Фридизи, Хајнрихи, Лудвизи, Конради или Отои! Фердинанд није поÑтојао ни у XI. ни у XVI. веку, нити у целом раздобљу од XI. до XVI. века. Шпанија Ñе у XI. веку звала Панија, у којој је владала динаÑтија Балшића.
ÐајÑтарији Балшић, кога опет Папон и Цезар ÐоÑÑ‚Ñ€Ð°Ð´Ð°Ð¼ÑƒÑ Ð¿Ð¾Ð¼Ð¸ÑšÑƒ у Ñвојим хроникама, звао Ñе „Pons Baltio“, од 979. године, а иÑторичар Nicolo Vigiezza  1617. године пише да је динаÑтија Балшића краљевÑког порекла, и да је владала Шпанијом у провинцијама Лангедок и РуÑелион. ПоÑледња владарка Балшића је била ÐлиÑа Балшић „Aix des Baux†(владајуће учење) без наÑледника у ПрованÑи, али и у ÐапуљÑкој краљевини. Она је умрла 1426. године, поÑле чега Ñу њена Кнежевина Монако и дворац  ,,de Baux Signores le Baux” гоÑподари Балшићи, припали породици Грималди. Ðли, то је новија иÑторија којом Ñе Ñада не бавимо.
…
Референце :
[1] ИÑторија архитектуре из древних времена до данаÑ; Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.
[2] Матрица (Die Matrix), Ðнализа проналаÑка изума верÑке иÑторије; Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006.
[3] Средњовековна машина: ИндуÑтријÑка револуција у Ñредњем веку; Jean Gimpel, The Medieval Machine: The Industrial Revolution of the Middle Ages, Holt, Rinehart and Winston, 1976)
[4] Civitates orbis terrarum: 1572-1618, Том 1 књиге Civitates Orbis Terrarum, 1572-1618, Raleigh Ashlin Skelton, Томови 1-3 књиге Mirror of the world, 1st series, аутори Georg Braun, Franz Hogenberg, Ñарадник Raleigh Ashlin Skelton).
[5] Кр.ПфиÑтер, Матрица Ñтаре иÑторије, 182.
[6] Uwe Topper, Fälschungen der Geschichte: von Persephone bis Newtons Zeitrechnung, Herbig, 2001.
[7] Unsere Schrift – ÐÐШЕ ПИСМО, Миленко Ðиколић, Миленко Ðиколић Stiftung, Задужбина Миленка Ðиколића 2009.
[8]”ИÑÑ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¸ антииÑториÑ. Критика “новой хронологии” академика Ð.Т.Фоменко”, М., “Языки руÑÑкой культуры”, 2000. “ИÑÑ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¸ антииÑториÑ. Критика “новой хронологии” академика Ð.Т.Фоменко”. Ðнализ ответа Ð.Т.Фоменко, М., “Языки ÑлавÑнÑкой культуры”, 2001, изд. 2-е, дополненное (*) види дела У. Топера, Кр. ПфиÑтера, Ð. Фоменка)
[9] Christoph Däppen, Nostradamus und das Rätsel der Weltzeitalter, BoD – Books on Demand, 2004. https://books.google.rs/books?id=AB6Js8D7ti4C&printse c=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0# v=onepage&q&f=false
[10] Werner Stein, Der grosse Kulturfahrplan: die wichtigsten Daten der Weltgeschichte ; Politik, Kunst, Religion, Wirtschaft, Bertelsmann-Club, 1993.
[11] EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für frühgeschichtliche Technologie und Randgebieteder Wissenschaft; SYNESIS Nr. 48 (6/2001) Weitere “megalithische†Bauwerke im Kraichgau entdeckt (W. Haug), SYNESIS Nr. 44 (2/2001) Sensation: Ursache für die Fälschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden (Walter Haug) http://www.efodon.de/html/publik/sy/syjahrgang_8.html
…
Литература :
-
ИÑторија Ðндалузије, Миленко Ðиколић, Радунић д.о.о., Београд, 7524.(2015)
-
ИÑторија архитектуре из древних времена до данаÑ; Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.
-
EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für frühgeschichtliche Technologie und Randgebieteder Wissenschaft; SYNESIS Nr. 48 (6/2001) Weitere “megalithische†Bauwerke im Kraichgau entdeckt (W. Haug), SYNESIS Nr. 44 (2/2001) Sensation: Ursache für die Fälschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden (Walter Haug)
-
Werner Stein, Der grosse Kulturfahrplan: die wichtigsten Daten der Weltgeschichte ; Politik, Kunst, Religion, Wirtschaft, Bertelsmann-Club, 1993.
-
“ИÑÑ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¸ антииÑториÑ. Критика “новой хронологии” академика Ð.Т.Фоменко”, М., “Языки руÑÑкой культуры”, 2000. “ИÑÑ‚Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¸ антииÑториÑ. Критика “новой хронологии” академика Ð.Т.Фоменко”. Ðнализ ответа Ð.Т.Фоменко, М., “Языки ÑлавÑнÑкой культуры”, 2001, изд. 2-е, дополненное (*)
-
Christoph Däppen, Nostradamus und das Rätsel der Weltzeitalter, BoD – Books on Demand, 2004. · Uwe Topper, Fälschungen der Geschichte: von Persephone bis Newtons Zeitrechnung, Herbig, 2001.
-
Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006.
-
Unsere Schrift – ÐÐШЕ ПИСМО, Миленко Ðиколић, Миленко Ðиколић Stiftung, Задужбина Миленка Ðиколића 2009.
***
ÐуторÑка права задржана : Миленко Ðиколић
Миленко Ðиколић Stiftung, Задужбина Миленка Ðиколића.
…
Извор:
https://srbski.weebly.com/uploads/4/8/9/7/48971821/ÐајÑтарија-иÑторија-Ðндалузије.pdf
…