
ÐÐДРОМЕДÐ, ЕТИОПСКРПРИÐЦЕЗÐ,
ЋЕРКРКРÐЉРКЕФЕЈРИ КРÐЉИЦЕ КÐСИОПЕЈЕ
.
ÐÐДРОМЕДР(грч. ΑνδÏομÎδη, лат. Andromeda) је била ћерка етиопÑког краља Кефеја и краљице КаÑиопеје. Пошто је КаÑиопеја била Ñујетна жена, волела је да Ñе хвали како је њена ћерка Ðндромеда толико лепа, да је чак лепша од Ðереида (морÑких нимфи), због чега Ñу нимфе увређене, замолиле ПоÑејдона да је казни. Да би Ðереидама иÑпунио молбу, ПоÑејдон је поÑлао морÑко чудовиште КетуÑа да опуÑтоши Етиопију. Кефеј Ñе, потом, обратио пророку Ðмону за Ñавет како да ÑпаÑе земљу од морÑке немани, од кога је убрзо добио одговор: мора да жртвује Ñвоју ћерку. Очајан, Кефеј је одмах наредио да Ðндромеду окују за морÑку Ñтену, како би Ñмирио Ð±ÐµÑ Ð±Ð¾Ð³Ð¾Ð²Ð°.
Враћајући Ñе кући на Пегазу, Ñа Медузином главом у торби, јунак ПЕРСЕЈ је угледао везану Ðндромеду и, очаран њеном лепотом, решио да јој помогне.
Кад је чуо разлог због чега је прикована за Ñтену, ПерÑеј је затражио обећање од Кефеја да, ако је ÑпаÑи, буде његова жена. Очајан отац је приÑтао, а ПерÑеј је убрзо Ñавладао КетуÑа тако што је, уз помоћ Медузине главе, претворио чудовиште у камен.
Убрзо након Ñвадбеног веÑеља, Ðндромеда и ПерÑеј Ñу напуÑтили Етиопију. КаÑније је Ðндромеда поÑтала краљица Микене, града који је оÑновао њен муж. Ðли, пре него што Ñу дошли у Хеладу, Ðндромеда је родила Ñина, ПерÑеја II, којег је оÑтавила у Етиопији, зато што Кефеј није имао мушке наÑледнике. Дуго Ñе Ñматрало да Ñу и ПерÑијанци добили име по Ðндромедином Ñину.
ПерÑеј је, иначе, био Ñавременик критÑког краља Миноја и митÑког лекара ÐÑклепија. То је херојÑко време, пре-ХомеровÑко доба Егеје и БÐЛКÐÐÐ, трајало је око две и по хиљада година (Thomson, 1954, Ñтр. 291).
Пошто Ñе у овом миту ради о етиопÑкој принцези, логично је да Ðндромедино меÑто рођења и чувено краљевÑтво Кефеја и КаÑиопеје, а каÑније и Ðндромединог Ñина ПреÑеја II, предÑтавља афричка Етиопија. Стари библијÑки назив за ову земљу је био „ÐбиÑинија“, а прво забележено краљевÑтво било је ÐкÑум, које је у I веку н. е. била водећа поморÑка и трговачка Ñила на Црвеном мору. Земља је примила монофизитÑко хришћанÑтво у IV веку н.е., а врхунац Ñнаге доÑегнула је у VI веку н.е., када је контролиÑала и јужни део ÐрапÑког полуоÑтрва.
Етиопљани, напротив, овај мит ÐЕ СМÐТРÐЈУ СВОЈИМ, нити Ñу чули за етиопÑку принцезу Ðндромеду, а нарочито не за њеног Ñина ПерÑеја II. У овој земљи Ñе чува и негује једна ÑаÑвим друга митÑка прича – о Краљици од Сабе. Приче о овој краљици Ñу оÑтавиле трага у предању трију народа: у етиопÑком (Краљица Македа), јеврејÑком (Краљица од Сабе), и арапÑком (БилкиÑ).
Тај мит, у који је Ñтотинама година веровао народ Етиопије (а верује и данаÑ), детаљно је опиÑан у етиопÑком националном епу „Кебра ÐегаÑт“ или „Књига Ñлаве краљева“.
Међутим, Краљица од Сабе у Ñтвари никад није била етиопÑка краљица, већ моћне државе халдејÑких (калдејÑких) Сабејаца, једне од четри највеће цивилизације у СаудијÑкој Ðрабији (око 1000 – 750. г. пре н.е). Ðалазила Ñе на југу данашњег Јемена. Главни град Ма`риб је био чувен по изграђеној грандиозној брани на реци. Ðа том меÑту Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð²Ð¸ÑˆÐµ не поÑтоји ни брана ни река…
…
Одломак из текÑта ГОРДÐÐЕ М. КОСТИЋ
(ФилозофÑки факултет, Универзитет у Београду)
…
Комплетан веома занимљив текÑÑ‚ на линку:
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/8/pdfs-s/32.pdf
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.