.

Draga braćo na putu Svetlosti!

Ova serija tekstova zove se “Lekcije Venijamita”, jer se okrećem Vama, potomcima plemena Venijamin, koji se danas zovu Srbi i koji su ključ za razumevanje istorije ljudskog roda u ova “zadnja vremena.”

Ponovo smo zajedno, ponovo smo u razgovoru, milošću Onog koji daje svetlost našem srcu i umu.

Moje prozivanje fariseja i opisivanje njihovih nečasnih i lažnih dela izazvalo je njihovu reakciju, koja se svela na pokušaj da ućutkaju reči Istine. Posle prva dva ili tri teksta javili su se mnogi “polemičari”, da mi objasne šta ja ne znam a šta oni znaju. O, sujeto, nema granica tvoje (farisejske) rasprostranjenosti. Ne volite da slušate glas Jedinoga, volite da slušate sebe, napuvane neznalice. Mislili ste da polemišete sa mnom, a polemisali ste sa Isusom! Dao sam vam izvode iz manje poznatih izvora Isusovog učenja koje vi ne poznajete, nisu vam dostupni, niti će biti, jer vam to ne pripada, što onaj Koga ste razapeli zna, zato vam i ne daje pristup Istini. Vaš život u neznanju i laži vaša je kazna, dosuđena s Neba, da je ispaštate, dok se ne odreknete svojih laži i prevara.

Ali za one koji teže Svetlosti, ja, skromni sluga Gospodnji, dobih zadatak da vam otkrivam zrnca lepote Božje milosti, kako bi ste ispunili svoja srca dobrotom i milošću koja je bezgranična. Verujte zato svojim srcima, a ne lažljivim ustima farisejskim.

Pričaću vam sa zadovoljstvom o onome što ne postoji ni u knjigama, ni na Internetu, ni na “vikipedijama.” Jer, pet knjiga Mojsijevih dešavaju se u Gornjem Egiptu, koji nije u severnoj Africi, na mestu današnjeg Egipta, već na Balkanu. Srbija je biblijski “gornji Egipat.”

Napisah vam, takoše, da “Milanski edikt” nikad nije postojao, da su ga izmislili kasnije fariseji kako bi rimskom imperatoru Konstantinu dali nezasluženu počast. Postoji zato “Edikt o toleranciji vera” iz 311.godine naše ere koji je doneo imperator Galerije, a koji je kasnije ukraden i pripisan Konstantinu, pa će se lažni jubilej hrišćanstva proslavljati 2013. godine, čak i u Nišu, gde neki “centralni komitet” priprema velelepnu proslavu (kojom će veličati sebe). Da li znate zašto je sva ova prevara pripisana Konstantinu?

Zato što je Konstantin potomak Jakova, poznatog i kao Josif iz Arimateje, brata Isusovog a potomak Isusa, rimski imperator Licinije, preko Isusove ćerke Tamar, beše poražen vojno od strane šuraka Konstantina. Licinijevu decu, potomke Isusove, otrovali su po nalogu tog istog Konstantina, da im se zatre loza, a da fariseji preuzmu Isusovo učenje i pretvore ga u vavilonsko-rimski kult, u kome je onaj koji je izdao Isusa, Petar, postao “temelj crkve.”

Ovim podsećanjem završavam vam rezime onog što je dovelo do prekida objavljivanja “pouka.” Sada nastavljam tamo gde smo stali. Nastavljam da vam pišem o misteriji grčkog mita.

U grčkoj mitoligiji, Titani, sinovi Neba i Zemlje koji borave u utrobi Zemlje, neprijatelji su Neba. Prvi Titan zvao se Okean (“Oceanus”). On je tečni pojas koji obuhvata Svemir i teče u krugu, tako da završava tamo gde počinje. Ovaj Titan nije niko drugi do Zmija Uroboros. Poslednji rođeni Titan zvao se Kronos (“Cronos”). On je taj koji se pobunio protiv Neba što je dovelo do razdvajanja Neba i Zemlje i uspostavljanja njegove vladavine kao kralja Titana i Zemlje. Ovaj Titan je zapravo Belial, Princ ovog sveta.

Postoje još dve vrste Divova rođenih od Neba i Zemlje, Kiklopi i Hekatonhiri. Kiklopi su Divovi Moćnog Oka, magične snage trećeg oka, koje šalje svetlost i razara. Poznato je još i kao Oko Šive. Hekatonhiri su Divovi Moćnih Ruku, magijske psihičke snage da uvežu, zdrobe, poseku i vladaju nad svim stvorovima sveta. Oni su ti koji su se zaverili protiv Neba i podigli se u besu protiv Neba. Titani su se rodili iz trbuha Gaie i raširili greh i razaranje na Zemlji, što je dovelo do toga da se Nebo povuče i udalji od Zemlje. Uran (“Uranus”), Nebo, nije više bio spojen sa Gaiom, Zemljom, zbog onog što je učinio Kronos, sem kad pada kiša, u vreme sezone Akhet, kada se Nebo izliva na Zemlju kao kiša i posle toga Zemlja rađa.

Sada, mudra braćo, razumite ovu Veliku Misteriju, koja se otkriva kroz Simbolizam rođenja Bogova na Olimpu u grčkoj mitologiji. Olimpski bogovi rođeni su iz sjedinjenja Kronosa i Ree. Misterija rođenja bogova otkriva se kroz značenje imena njihovog oca i majke. Ime Rea na grčkom znači “teći.” A ime Kronos na grčkom znači “vreme.” U grčkoj mitologiji, Olimpski bogovi rođeni su od “Toka Vremena,” jer je lukavi Zeus naterao Vreme da izbljuje njegovu braću i sestre, pošto ih je progutao u trenutku rođenja. Sad vidimo da su Bogovi rođeni iz Toka nebeskog Vremena. Ova dva tabora, s jedne strane Kronos i Titani, predstavnici Zla i s druge strane Zeus (“Dobar” na grčkom) i bogovi predstavnici Dobra, vode dugu bitku koja će se rešiti tek na kraju perioda koji se zove “Deset dugih godina”, a “duga godina” je period od milion običnih godina. Taj rat je počeo na kraju Zlatnog doba Kosmosa kad je jedinstvo Neba i Zemlje slomljeno.

Sada vam je jasno, mudra braćo, da Bogovi i Titani dugo vode ovu bitku i da pobeda nikad nije jasno na jednoj ili drugoj strani. Ova bitka se vodi kroz periode koji se zovu Srebrno, Bronzano i Gvozdeno doba Sveta. Scena Sveta je poprište ove dugotrajne bitke ali u njoj neće pobediti čista sila i brutalnost, već inteligencija i lukavost koje se u grčkoj mitologiji zove “Metis.”Kako će Bogovi iskoristiti lukavost da bi pobedili Titane, pisaću vam sledeći put.

( Nastavak “Misterije grčkog mita” )

Beograd, 17.12.2010, Milan Vidojević