Пре око 120 година, швајцарски египтолог Едуар Навил (Edouard Naville), ископао је, око 32 км северно од Каира, рушевине палате Рамзеса III. Зидови те палате некада су били украшени бојеним иглеђосаним плочама. Те печене плоче биле су богато украшене – већином цвећем, док су неке од њих носиле хијероглифскe натписe . Jедан од тих натписа био је и реч ПРСТ.
Међутим, када чак и једно српско дете види овако написано ПРСТ, оно не може да помисли ни на једно властито име, будући, да је ПРСТ у српском језику заједничка именица, која означава “ПРСТ” на руци, или “ПРСТ” на нози.
Од именице “ПРСТ” пак изводи се придев ПРСТАСТ”… Између осталог ,”зракаста круна” (Strachlenkrone), која, како је приказују египатски барељефи, на српском језику може да се назове “ПРСТАСТА”, јер има форму- у нашем случају – испружених и раширених прстију.
Међутим, захваљујући Великовском,који даје свој коментар о “feather crowns”,можемо да проширимо наше тумачење, додајући овде још један придевски облик – српског језика -овога пута – направљен од именице ПЕРО, коју он употребљава на енглеском. Тај придев би на српском – гласио ПЕРАСТ……-Интерпретирајући текст Великовског, ми долазимо управо до тог закључка,тј. да је египатски запис “ПРСТ” био, како се то у граматици каже -“субстантивирани придев”, уз који – у српском језику -иде и промењена интонација, тако да би тај придев, претворен у именицу, звучао у изговору као права именица: дакле – ПЕРАСТИ.
Од назива ПЕРАСТИ (са перјем) настао је назив ПЕРСИЈАНЦИ.
Такође, даљом аналогијом, ПЕРАСТИ-ПЕЛАСТИ, ПАЛЕСТИ-ПАЛЕСТИНЦИ (ФИЛИСТИНЦИ).
И дан-данас постоји варошица Пераст у Боко-Которском заливу.
Свима је заједничко да су им ратници носили перје и перјасте украсе…
Поређења ради, перје и перасте украсе украсе носе Cрпски витезови у 16.веку нове ере, као и Хусари.
Nicolasde Nicolay, Discours et histoire véritable des navigations, pérégrinations et voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586.
Францискo – Маријa Апендини:
“Према Хирканском мору (т.ј. према Каспијском Језеру налазе се Циркаси, најратоборнији народ који је дуго времена владао над Египтом и над Сиријом, под именом Срба… “
“Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae, sub Servorum nomine imperitavit…”
Шта нам, дакле, овде писац саопштава? Чини нам се, да је после Апендинијевог нестанка ово сведочанство остало потпуно занемарено, те привлачимо на њега пажњу како историчара, тако исто и лингвиста и теолога…
…
Ко су били Пересет и други ” Hароди мора “?
Један од главних аргумената Великовскoг за “Hародe мора” (1977) тиче рељефи Рамзеса III, на Мединет Хабу у Египту, који описуje земљу и морске битке, које укључују Египћанe и Пересет и други “Hарода мора”. Конвенционалнo објашњењe је да масовна миграција Пересет (Пелесет или Филистин) и других морепловаца племена преплавилa деструктивно источни Медитерански басен почетком 12. века пре нове ере. Наводно су бежали од неке врсте превирања у Егејскоj области, пореметили Хетитскe империје, уништили градовe на сиријскoj обали, и напали Египат, али су одбијени од стране Египћанa под Рамзесoм III. Египатскa реч за Пересет (у суштини Прст) може се читати као ни Пересет или Пелесет јер хијероглиф за “Р” може се изрећи као “Л“. Међутим, било је уобичајено прочитати хијероглиф као “Р”. Предност читањa египатских речи ће бити Пересет него Пелесет, али за више од једног века, идентификација Пересет je са библијским Филистин, многи научници прочитаће реч, као Пелесет”…( Пелaсти – Пелaзги )
…
Who were the Pereset and other “Sea Peoples”?
,,One of the major arguments in Velikovsky’s ‘Peoples of the Sea‘ (1977) concerns reliefs of Ramses III at Medinet Habu in Egypt which appear to describe land and sea battles involving the Egyptians and the Pereset and other “Sea Peoples“. The conventional explanation for these reliefs is that a mass migration ofPereset (Peleset or Philistines) and other seafaring tribes swept destructively through the eastern Mediterraean basin early in the 12th century BC. Supposedly they fled from some kind of turmoil in the Aegean area, disrupted the Hittite empire, destroyed cities on the Syrian coast, and attacked Egypt but were repelled by the Egyptians under Ramses III. The Egyptian word for Pereset (essentially P-r-s-t) can be read as either Pereset or Peleset because the hieroglyph for “R” could be pronounced as an “L”. However, it was usual to read the hieroglyph as an “r”. The preferred reading of the Egyptian word would be Pereset rather than Peleset, but for more than a century, the identification of the Pereset with the biblical Philistines has led many scholars to read the word as Peleset”…
…
..Somodern artists began to sketch the Philistines (Filistinci) in the wardrobe ofthe Pereset, which were the most prominent group among the Peoples of the Sea fighting force arrayed against him, thus continuing themisleadingoftheir true identity.
.. what Ramses III said of Arsa, the foreigner who, many years after the over throw of Egypt “from without”, http://www.specialtyinterests.net/ramses3.html
The Egyptian word for Pereset (essentially P-r-s-t) can be read as either..
Theimageof the captive from Medinet Habu, as found in Wreszinsky’s`Atlas’, isaccording to information we have, the only one where afigure in isolation from others is labeled `prst’. The name occurs also inother areas on the walls of Medinet Habu but apparently only as a sort of heading without singling out individuals.He appears to have been an officer of some distinction. While theMedinet Habu representations of the `Peleset/Pereset‘ have no similarity to Greek sculptures, they do have to Persian sculptures.
View of a photograph of the only captive enemy labeled `PRSTT’ from Medinet Habu. [From PSBA, June 1909, p. 232ff, Plate XXXI.]
…
srbinside | 25. Februar, 2013.
Mađari već vekovima predstavljaju svoju zemlju kao kolevku husara, elitnih jedinica lake konjice iz ratova protiv Turaka, što nije ništa drugo do kićenje srpskim perijem. Mnogobrojni naučni radovi potvrđuju da je sama reč „husar“ srpskog porekla, i da su prvi husarski odredi formirani u Srbiji. Uz to, Srbi su kumovali nastanku i ugarskih, i poljskih, i ruskih husara.
Srpski husar na konju, 15. vek, rekonstrukcija Vsevolda Guljeviča (Vojni Muzej Beograd)
Priča o ovim vojnicima prepoznatljivim po dolamama, britkim sabljama i markantnoj pojavi, počinje krajem 14. veka sa srpskim odmetnicima, nekom vrstom hajduka. Naime, prvi husari bili su članovi ovdašnje niže vlastele i otpušteni telohranitelji plemića, koji su sa dolaskom Turaka izgubili sve osim konja i sablje, razni najamnici i skitnice. Te neregularne jedinice izdržavale su se pljačkanjem teritorije pod turskom kontrolom, ali se nisu zadržavali isključivo na tome, tako da i najstariji ugarski dokumenti husare opisuju kao razbojnike. Prema linigvistima, ova reč ušla je u ugarski govor iz srpskog jezika. Njen koren, srpsko – hrvatsko „husa“, znači razbojništvo, pljačku, što upućuje na to da je husar bio pomešan sa latinskim korsar (corsarius), odnosno pirat, odakle se razvilo južnoslovensko gusar.
Oplemenjivanje
Međutim, već prema dokumentu iz 1403, husarski kapetan je postao čin u konjici kojoj je pripadalo plemstvo.
Oficir potisko posavske vojne krajine u tipičnom husarskom odelu sa karakterističnom hajdučkom kapom (Đenaro Bazile)
– To je vreme kada su Turci osvojili veliki deo Srbije i ugrozili južnu Ugarsku. Otomanski metod borbe bio je iznenađujući. Umesto da grupišu sve snage na bojnom polju, koristili su male, pokretljive grupe konjanika koji su munjevito napadali nebranjena uporišta i po potrebi se brzo povlačili. Da bi im se suprotstavili, Ugari su za odbranu svojih graničnih utvrđenja angažovali lako naoružane srpske konjanike, jer su ovi već preuzeli taj način borbe od Turaka. Tako su husari, sa dobijanjem statusa u vojsci, legalizovali svoju egzistenciju, a Ugari dobili dobre, jevtine ratnike, često spremne da se bore samo za ono što opljačkaju – objašnjava Dušan Babac, autor knjige „Srpski husar“.
On kaže da je prvi husarski ispit snage bila Zimska kampanja ili Velika vojna, koja je započela 1443. pod vođstvom Janka Hunjadija (Sibinjanin Janka). Vojska od 35.000 ljudi pošla je tada iz Beograda i osvojila Kruševac, Niš i Sofiju, pri čemu je prethodnica, sastavljena isključivo od konjice, sasekla na komade turske snage koje su se prikupljale.
Srpski plaćenici bili su najbrojniji i u prvim poljskim husarskim jedinicama, i odigrali su ključnu ulogu u bici kod Orše (1514), gde je poljska vojska pobedila Moskovite (Rusi iz Moskovske Rusije). Husari su tamo razvukli centar moskovitske armije, a potom simulirali povlačenje. Kada je u poteru jurnula cela moskovitska konjica, izgubili su se sa strana, dok je gonioce dočekala jaka artiljerijska vatra. Tom prilikom poginulo je 30.000, a zarobljeno 3.000 Moskovita, zajedno sa zapovednikom Ivanom Čeljadinom i logorom sa 300 topova.
Rekonstrukcija izgleda srpskih husara u Poljskoj u vreme bitke kod Orše, akvarel Čedomira Vasića
Delije, najhrabriji ratnici
– U Ugarskoj, Poljskoj, kasnije Rusiji, uvek su Srbi donosili koncept husara, da bi ga domaćini brzo usvojili i prihvatili kao svoj, pošto se broj Srba u njihovim redovima vremenom smanjivao. Drugi narodi su ih vrlo cenili kao ratnike. I u otomanskoj vojsci, elitni vid konjice činili su Srbi, zvani delije (od turskog delil – vodič). Oni se pominju i u našim narodnim pesmama. Delije je bio glas da se nikada nisu povukli sa bojnog polja, čak i kada su bili upadljivo malobrojni. Zbog te ratničke veštine, Srbi su, u vreme Vojne krajine, bili graničari sa obe strane granice, i kod muslimana i kod hrišćana. Umesto da budu u kmetskom položaju, poput mnogih drugih naroda, prihvatali su i da ratuju za druge zbog zagarantovanih prava i sloboda – kaže Babac.
Delije su jedini u otomanskoj vojci imali pravo da budu okićeni krilima i perijem ptica
Kada je početkom 18. veka došlo do ukidanja Vojne krajine, Srbi su, na poziv ruskog cara Petra Velikog, krenuli u Rusiju da se tamo bore protiv Tatara. Oni će 1724. formirati prvi regularni husarski puk u ovoj zemlji, pod nazivom „srpski husarski odred“. U narednom veku, nije bilo rata koji je Rusija vodila, a da Srbi nisu u njemu učestvovali, ispoljavajući veliku hrabrost u borbama. Tako je tokom Sedmogodišnjeg rata (1756 – 1763), Petar Tekelija, potomak Jovana Tekelije, sa svojim husarskim pukom zauzeo i berlinsko predrađe Špandau, zarobivši 1.000 Prusa, 15 viših oficira i dva topa. Godinu dana kasnije, kod Kolberga, sa 700 husara jurišao je na 2.000 Prusa. Srbi su i tada trijumfovali i zarobili 60 pešaka, jednog oficira i 10.000 granata.
Konjanik Srpskog husarskog puka Carske Rusije,1741 – 1761, kolorisana litografija
Oficiri srpskih husara su se posebno istakli u borbama tokom Napoleonove invazije, što je jedan od najburnijih perioda ruske istorije, a njihova hrabrost i požrtvovanje, bili su glavni razlozi što su mnogi ruski dobrovoljaci 1876. pohrlili da pomognu Kneževini Srbiji u ratu za oslobođenje i nezavisnost. A koliko su Rusi cenili srpsku ratničku veštinu vidi se i po tome što su prvi i poslednji komandant čuvenog Lajb Gvardejskog husarskog puka, formiranog 1775. na zahtev carice Ekatarine II, kao njena elitna garda, bili Srbi – prvi premijer major Šterić, a poslednji general major Georgij Ivanov Šterić. U vreme vladavine Aleksandra III, kao mlad oficir, u tom puku služio je i princ Đorđe Karađorđević.
General major Georgij Ivanovič Ševič (1871 -1959), poslednji komandant Lajb Husarskog puka
Izvor:
http://srbinside.blog.rs/blog/srbinside/pioniri/2013/02/25/prvi-husari-bili-srbi
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.