Archive for the Category » Sloveni i Srbi – Indijanci Evrope «

Đorđe Petković – Порекло Грка

Đorđe Petković

Порекло Грка

.

Грци су ушли у моју сферу интересовања из оправданих разлога. Пошто се моја истраживања баве историјом античке Италије, грци се појављују у многим документима као незаобилазни фактор, тако да сам силом прилика био доведен у ситуацију да се позабавим и питањем грка.

Све што ћу да поставим у ову објаву преузето је од других историчара, а с посебним освртом на грчке историчаре.

Грци су себе звали Хелени, претпоставка је да је то име преузето од легендарне Тројанске личности Јелене која је хеленизована у Хелену.

Разлог за повезивањем свог са идентитетом Јелене, вероватно је дошао из жеље да се докаже присутност Грка на тим просторима у периоду Тројанског рата. Дакле њихово присуство би требало да датира негде око 1200- те године пре Христа.

Пошто не постоје писани трагови, измишљен је „Грчки мрачни век“ који је трајао све до 800- те године пре Христа.

За тај мрачни период оптужени су Дорјани.

Грчки историчари не пишу о свом пореклу, тако да је мало трагова о њима, а они датирају од 800-те године пре Христа.

Претпоставка која данас превладава у научним круговима јесте да су Грци пореклом са простора Египта и Етиопије који су дошли у две колоне, на просторе данашње Грчке и на просторе античке Италије.

У Италији су се поистоветили са Сабињанским краљем Латином и узели за себе идентитет : ЛАТИНИ.

А на просторима Грчке су то урадили преко Јелене и тако постали ХЕЛЕНИ. За племе које није имало свој идентитет сасвим је логично да га потражи у неком другом народу.

Енглези су Хелене назвали Грцима прилагођавајући се латинском називу Граециа:

The name of Greece differs in Greek compared with the names used for the country in other languages and cultures, just like the names of the Greeks. The ancient and modern name of the country is Hellas or Hellada, and its official name is the Hellenic Republic “Helliniki Dimokratia”. In English, however, the country is usually called Greece, which comes from the Latin Graecia (as used by the Romans) and literally means ‘the land of the Greeks’.

Та имена заузврат прате њихово порекло од Граецуса, латинске адаптације грчког имена Γραικοι , што значи „грчки“, али његова етимологија остаје неизвесна. Није јасно зашто су Римљани државу назвали Граециа, а њене људе Граеци, али Грци су своју земљу називали Хелас, а себе Хеленес. Извршено је неколико нагађања.

William Smith у свом Речнику грчке и римске географије примећује да странци често људе називају другачијим именом (ексонимом) од њиховог родног (ендоним).

Those names, in turn, trace their origin from Graecus, the Latin adaptation of the Greek name Γραικός (pl. Γραικοί), which means ‘Greek’, but its etymology remains uncertain. It is unclear why the Romans called the country Graecia and its people Graeci, but the Greeks called their land Hellas and themselves Hellenes. Several speculations have been made.

William Smith notes in his Dictionary of Greek and Roman Geography that foreigners frequently refer to people by a different name (an exonym) from their native one (an endonym).

Аристотел (рођен: 384. пне, умро: 322 пне) је први употребио име Граеци (Γραικοι) у својој метеорологији. Написао је да су подручје око Додоне и реке Ацхелоус били насељени Сели и људима, који су се звали Граеци, али су се у његово време звали Хеленес.

Aristotle (Born: 384 BC, Died: 322 BC) was the first to use the name Graeci (Γραικοί), in his Meteorology. He wrote that the area around Dodona and the Achelous River was inhabited by the Selli and a people, who had been called Graeci but were called Hellenes by his time.

Према Хесиоду, у свом Каталогу жена, Граецус је био син Пандоре и Зеуса и дао је име људима који су следили хеленске обичаје. Његов брат Латинус своје је име дао Латинима. Слично томе, истоименој Хелени је требало дати име Грци, односно Хелени.

According to Hesiod, in his Catalogue of Women, Graecus was the son of Pandora and Zeus and gave his name to the people who followed the Hellenic customs. His brother Latinus gave his name to the Latins. Similarly, the eponymous Hellen is supposed to have given his name to the Greeks, or Hellenes.

На просторима античке грчке живео један народ, а грци су га поделили на тзв. Племена: Јонијци, Дорци, Еолијани и Ахејци.

Пошто је учестало правило да се сви они називају Грцима ја ћу се користити искључиво грчким историчарима и њиховим изворима, како би схватили да ова „племена“ не припадају Хеленској групи, поставит ћу о сваком од њих понаособ цитате из грчких извора, да бих вам на крају доказао да сва та племена имају заједничког сродника који се зове ПЕЛАЗГИ.

Напомена: Грци су сва имена особа, градова, територија хеленизовали, тако да смо ускраћени за веродостојна и орогонална имена.

ЕОЛЦИ

Еолци су били једно од четири главна племена у која су се Грци делили у древно доба (заједно с Ахејцима, Дорцима и Јоонима).

The Aeolians were one of the four major tribes in which Greeks divided themselves in the ancient period (along with the Achaeans, Dorians and Ionians).

Пореклом из Тесалије, чији се део звао Аеолис, Еолци се често појављују као најбројнији међу племенима раних времена.

Еолски народи били су распрострањени у многим другим деловима Грчке, попут Аетолије, Лоцриса, Коринта, Елиса и Мессеније. У Егејском мору су настањивалина острво Лезбос и регион Аеолис, назван као такав после њих, у Малој Азији.

Према Херодоту, Еолци су се раније звали Пеласгијани.

According to Herodotus the Aeolians were previously called Pelasgians.

Јонијци

Када је у питању популација, „јонска“ дефинише неколико група у Класичној Грчкој. У најужем смислу односила се на регион Иониа у Малој Азији. У ширем смислу могло би се користити за описивање свих говорника јонског дијалекта, који су поред оних у Ионији такође обухватали становништво Еубеје, Кикладе и многих градова основаних јонским колонистима.

Јонијци су се преселили у Атику и помешали се са локалним становништвом Атике, а многи су касније емигрирали на обалу Мале Азије основајући историјски регион Јонију.

За разлику од штедљивих и милитаристичких Дорјана, Јоничани су познати по својој љубави према филозофији, уметности, демократији и задовољству – јонским особинама.

Име Јонаца

За разлику од “Еолијанаца” и “Доријанаца”, “Јонијци” се појављују у језицима различитих цивилизација широм источног Медитерана и далеког истока као на индијском потконтиненту. Траг Јонаца започиње у микенским записима на Криту.

Name of the Ionians

Unlike “Aeolians” and “Dorians”, “Ionians” appears in the languages of different civilizations around the eastern Mediterranean and as far east as the Indian subcontinent. The trail of the Ionians begins in the Mycenaean records of Crete.

Фрагментарна линеарна Б таблета из Кнососа (таблета Ксд 146) носи име и-ја-во-не, а Вентрис и Цхадвицк тумаче као вероватно дативни или номинативни случај * Иавонес, етничког имена. Кноссос таблете датирају са 1400 или 1200 Б.Ц.

Mycenaean

A fragmentary Linear B tablet from Knossos (tablet Xd 146) bears the name i-ja-wo-ne, interpreted by Ventris and Chadwick as possibly the dative or nominative plural case of *Iāwones, an ethnic name. The Knossos tablets are dated to 1400 or 1200 B.C.

У књизи Постанка енглеске Библије Јаван је син Јафета. Библијски научници верују да Јавана готово универзално представљају Јоне; то јест, Јаван је Јон. Јеврејски је Иаван, множина Иәваним.

Књижевни докази Јонаца воде у континенталну Грчку у микенско доба пре него што је постојала Јонија. Чини се да су класични извори одлучни да ће се они тада звати Јонићи, заједно са другим именима. То се не може документовати натписним доказима, а ипак књижевни докази, који су очигледно делимично легендарни, изгледа да одражавају општу вербалну традицију.

Херодот од Халиканаса тврди: сви су Јони који су атенског порекла и одржавају наслеђе Апатурију.

Даље објашњава

Читава хеленска залиха тада је била мала, а последња од свих њених грана и најмање посматрана била је јонска; јер није имао значајан град осим Атине.

Јонијци су се из Атине проширили на друга места у Егејском мору: Сифнос и Серифос, Накос, Кеа и Самос. Али нису били само из Атине:

Ти Јони, док су били на Пелопонезу, пребивали су у ономе што се сада назива Ахеја, а пре него што су Данаус и Ксутхус дошли на Пелопонез, као што Грци кажу, називали су их Егејским Пеласгијама. Названи су Јоионима по Иону, Ксусусовом сину.

Дакле још једна потврда од стране Херодота да су Јонци ПЕЛАЗГИ.

Herodotus of Halicarnassus asserts:

all are Ionians who are of Athenian descent and keep the feast Apaturia.

He further explains

The whole Hellenic stock was then small, and the last of all its branches and the least regarded was the Ionian; for it had no considerable city except Athens.

The Ionians spread from Athens to other places in the Aegean Sea: Sifnos and Serifos, Naxos, Kea and Samos. But they were not just from Athens:

These Ionians, as long as they were in the Peloponnesus, dwelt in what is now called Achaea, and before Danaus and Xuthus came to the Peloponnesus, as the Greeks say, they were called Aegialian Pelasgians. They were named Ionians after Ion the son of Xuthus.

У Страбоновом извештају Атика се звала Јонија. Они Јонијци су колонизовали Аигиалију, такође мењајући име у Јонија. Када су се Херакледе вратили, Ахајци су одвезли Јонеце назад у Атину. Кренули су у Анатолију и основали 12 градова у Карији и Лидији по узору на 12 градова Ахеје, некада јонских.

Током 6. века пре нове ере, јонски обални градови, попут Милета и Ефеса, постали су жариште револуције у традиционалном размишљању о природи. Уместо да објашњава природне појаве користећи традиционалну религију / мит, културна клима је била таква да су мушкарци почели да формирају хипотезе о природном свету засноване на идејама добијеним из личног искуства и дубоког размишљања. Ти људи – Талес и његови наследници – називали су се физиолозима, онима који су говорили о природи. Били су скептични према религиозним објашњењима природних појава и уместо тога тражили су чисто механичка и физичка објашњења. За њих се сматра да су од пресудног значаја за развој “научног става” према проучавању природе.

Дорци

Дорци су били једна од четири главне етничке групе међу којима су се Хелени (или Грци) Класичне Грчке сматрали подељеним (заједно са Еолијанцима, Ахејцима и Јоонима). Они се скоро увек називају само “Доријанима”, како их у најранијим књижевним помињању називају у Одисеји, где их је већ могуће наћи на острву Криту.

Били су разнолики у начину живота и друштвеној организацији, варирајући од насељеног трговачког центра града Коринта, познатог по украшеном стилу уметности и архитектуре, до изолационистичке, војне државе Спарте. Па ипак, сви Хелени су знали који су локалитети Дорски, а који не. Доријске државе у рату могу вероватније, али не увек, рачунати на помоћ других Дорјана. Дорци су се разликовали дорским дијалектом и карактеристичним друштвеним и историјским традицијама.

The Dorians were one of the four major ethnic groups among which the Hellenes (or Greeks) of Classical Greece considered themselves divided (along with the Aeolians, Achaeans, and Ionians). They are almost always referred to as just “the Dorians”, as they are called in the earliest literary mention of them in the Odyssey, where they already can be found inhabiting the island of Crete.

They were diverse in way of life and social organization, varying from the populous trade center of the city of Corinth, known for its ornate style in art and architecture, to the isolationist, military state of Sparta. And yet, all Hellenes knew which localities were Dorian, and which were not. Dorian states at war could more likely, but not always, count on the assistance of other Dorian states. Dorians were distinguished by the Doric dialect and by characteristic social and historical traditions.

У једном крајњем случају Édouard Will закључује да у грчкој култури петог века није постојала истинска етничка компонента, упркос антидоријским елементима у атенској пропаганди.

Порекло Дорјана

Дорско језеро у Македонији сугерише на њихово порекло и потврду да су боравили на просторима Македоније.

Извештаји се разликују у зависности од места порекла Дорјана. Једна теорија, за коју се увелико верује да је настала у северним, северозападним планинским пределима Грчке, древној Македонији и Епиру, одакле су их нејасне околности довеле на југ Пелопонеза, на одређена егејска острва, Магна Граециа, Лапитхос и Крит. Митологија им је дала грчко порекло и истоименог оснивача, Дорусова сина Хелена, митолошког хеленског патријарха.

Accounts vary as to the Dorians’ place of origin. One theory, widely believed in ancient times, is that they originated in the north, north-western mountainous regions of Greece, ancient Macedonia and Epirus, whence obscure circumstances brought them south into the Peloponnese, to certain Aegean islands, Magna Graecia, Lapithos and Crete. Mythology gave them a Greek origin and eponymous founder, Dorus son of Hellen, the mythological patriarch of the Hellenes.

Постмиграциона расподела Дорјана

Иако се већина Дорских насеља налазила на Пелопонезу, настанили су се и на Родосу и Сицилији, у садашњој јужној Италији. У Малој Азији је постојао доријски хексаполис (шест великих доријанских градова): Халикарнасос (Халицарнассус) и Книдос (Цнидус) у Малој Азији, Кос и Линдос, Камеирос и Иалиссос на острву Родос. Тих шест градова касније би постали супарници јонским градовима Мале Азије. Дорјани су такође настањивали Крит,Сиракузу на Сицилији. Друге такве “доријанске” колоније, пореклом из Коринта, Мегаре и Дориана, испуњавале су јужне обале Сицилије од Сиракузе до Селинуса. (ЕБ 1911).

Мушко име, Дориеус, појављује се у Линеарним Б таблетама на Пилосу, једном од региона који су Дориани настањивали. Пилос таблета Фн867 бележи оброке жита и животне намирнице издате слугама „верских достојанственика“ који славе верски фестивал Потније, богиње мајке. Друго име за богињу Сербону.

Дорски „дијалект“ говорио се у северозападној Грчкој, Пелопонезу, Криту, југозападној Малој Азији, најјужнијим острвима Егејског мора и разним доријанским колонијама Магна Граециа у Јужној Италији и Сицилији. Након класичног периода углавном је замењен атичким дијалектом на којем је почивао коински или “заједнички” грчки језик хеленистичког периода.

Тсакониан, потомак Дорјана , још увек се говори у неким деловима јужне арголидске обале Пелопонеза, у модерној префектури Аркадије.

Остале културне разлике

У културолошком смислу, уз дорски дијалект, дорске колоније задржале су свој карактеристични дорски календар који се врти у кругу фестивала од којих су Хиацинтхиа и Царнеиа били посебно важни.

Дорски начин у музици такође се приписивао дорским друштвима и повезивали су га класични писци са борилачким особинама.

Дориски архитектонски поредак у традицији коју је наследио Витрувије укључио је дорски ступ, који се истакао својом једноставношћу и снагом.

Дорци су, чини се, понудили култ централног копна за Хелиос. Расипање култова бога сунца у Сициону, Аргосу, Ермионију, Епидауру и Лаконији изгледа да сугерише да је божанство било значајно важно у дорјанској религији, у поређењу с другим деловима древне Грчке. Поред тога, Дорци су можда увели његово поштовање на Родос.

У грчкој историографији многи аутори спомињу Дорјане. Главни класични аутори који пишу о њиховом пореклу су Херодот, Тукидид и Паусаније. Највећи аутори су, међутим, живели у хеленистичким и римским временима, дуго након главних догађаја. Овај привидни парадокс не мора нужно дискредитирати касније писце који су се ослањали на ранија дела која нису преживела. О обичајима спартанске државе и њеним славним појединцима детаљно су изложени аутори попут Плутара и Диодора Сицулуса.

In Greek historiography, the Dorians are mentioned by many authors. The chief classical authors to relate their origins are Herodotus, Thucydides and Pausanias. The most copious authors, however, lived in Hellenistic and Roman times, long after the main events. This apparent paradox does not necessarily discredit the later writers, who were relying on earlier works that did not survive. The customs of the Spartan state and its illustrious individuals are detailed at great length in such authors as Plutarch and Diodorus Siculus.

Хомерова Одисеја има једну референцу на Дорјане:

“Постоји земља која се зове Крит, усред винско-мрачног мора, поштена, богата земља, род с водом, а у њој је много људи, који су урачунати у деведесет градова. Сви немају исти говор, али њихови језици су помешани. Тамо живе Ахајци, тамо су великана родних Кретанаца, тамо су Цидонци, и Дорјани који машу перјаницама и добри Пеласгијани. “

Homer The Odyssey has one reference to the Dorians:

“There is a land called Crete, in the midst of the wine-dark sea, a fair, rich land, begirt with water, and therein are many men, past counting, and ninety cities. They have not all the same speech, but their tongues are mixed. There dwell Achaeans, there great-hearted native Cretans, there Cydonians, and Dorians of waving plumes, and goodly Pelasgians.”

Дакле и код Хомера проналазимо Пелазге на острву Крит.

Херодот

Херодот је био из Халикарнасуса, Дорске колоније на југозападној обали Мале Азије; следећи књижевне традиције у време када је писао јонским језиком, као један од последњих аутора који је то учинио.

Херодот даје општи приказ догађаја названих “Дорска инвазија”, представљајући их као преношење становништва. Њихов првобитни дом био је у северној централној Грчкој поред Тесалије:

Пеласгијци … су некада били суседи народа који се сада зову Дорјани и у то време су насељавали земљу која се сада назива Солунија.”

“the Pelasgians … were once neighbors of the people now called Dorians, and at that time inhabited the country which now is called Thessalian.”

То су били Лацедаемони и Атињани, бивши дорски, други јонске крви. И заиста су ове две нације од најранијег времена држале најзнаменитије место у Грчкој, једна је Пеласгић, други је био хеленски народ.

Који је био језик Пелазга, не могу са сигурношћу да кажем. Ако, пак, можемо створити претпоставку за језик којим су данас говорили Пеласги, – на пример, они који живе у Крестону изнад Тиренаца, који су раније живели у кварту названом Тесалиотис, а били су комшије народа сада звани Дорјани.

Пеласги су говорили ,,варварски језик”. Да је то заиста тако и да је цела раса Пеласгика говорила истим језиком, Атињани, који су сигурно били Пеласги, мора да су променили језик у исто време када су прешли у хеленско тело…

И на крају Херодот додаје:

Пеласги су, с друге стране, били, како мислим, варварска раса која се никада није умножила.

Pelasgi, on the other hand, were, as I think, a barbarian race which never greatly multiplied.

What the language of the Pelasgi was I cannot say with any certainty. If, however, we may form a conjecture from the tongue spoken by the Pelasgi of the present day, – those, for instance, who live at Creston above the Tyrrhenians, who formerly dwelt in the district named Thessaliotis, and were neighbours of the people now called the Dorians

Pelasgi spoke a barbarous language. If this were really so, and the entire Pelasgic race spoke the same tongue, the Athenians, who were certainly Pelasgi, must have changed their language at the same time that they passed into the Hellenic body…

Сада смо дошли до веома интересантне речи : ВАРВАРИ

Дакле Херодот као и Демонстен користе исту реч, Демонстен у својим Филипикама Филипа II назива варваром, а Херодот ту реч користи за Пелазге.

На грчком језику појам БАРБАРИ или ВАРВАРИ:

Barbarous and Barbaric

Обе речи потичу од грчке речи која значи “страно”. Изворна реч скована је као реч глупости која означава звук језика који није грчки. За старе Грке, једини цивилизовани језик био је грчки. Све друго је било глупост.

Барбар није био само странац; био је нецивилизован и бруталан.

Both words derive from a Greek word meaning “foreign.” The original word was coined as a nonsense word to indicate the sound of a language other than Greek. For the ancient Greeks, the only civilized language was Greek. Anything else was gibberish.

A barbarian was not just foreign; he was uncivilized and brutal.

Између 431. и 404. године пре нове ере, Спарта је била главни непријатељ Атине током Пелопонеског рата, из кога је изашла победоносно, иако уз велику цену изгубљених живота. Пораз Спарте од Тебе у битци код  Леуктре 371. године пре нове ере завршио је истакнуту улогу Спарте у Грчкој.

Хомер спомиње Спарту у свом каталогу бродова у Илиади, Књига II. Он каже: „Људи из ваљаних земаља Лацедаемона дубоко у брдима; од Пхариса и Спарте и Мессе богатих голубима; из Брисеиае и прелепе Аугеиае; они из Амикле и приморске утврде Хелос; сељани Оетилуса и Лааса – сви су они стигли под Менелаусом, краљевог брата од гласног ратног крика, са шездесет бродова, и имали су своју одвојену станицу. “

Спарта је била град у Лакедомији, а становници Лакедоније су се звали Дорци.

Према Страбону, Тепротанци (заједно с Цхаонијанцима и Молоссианима) били су најпознатији међу четрнаест племена Епира, као што су некада владали читавим регионом. Хаони су прво владали Епиром, док су Тепротанци и Молосијци владали након тога. Плутарх нам говори да су Теспротијанци, Цхаонијци и Молоссианс била три главне скупине племена која су се појавила у Епиру, а сва три су била најмоћнија међу свим осталим племенима. Страбо такође бележи да су Тепротијци, Молосијани и Македонци старе мушкарце називали пелиојима, а старице пелијајима.

Њихови сенатори звани су Пелигонес, слично македонским Пелиганесима. Средином 4. века пре нове ере натпис из Гоуманија указује да је организација тепротске државе била слична оној из других Епирота.

Назив Пеласгианс, старогрчки: Πελασγοι, Пеласгои, једнина: Πελασγος, Пеласгос) класични су грчки писци користили или за позивање на становништво које је било предака или претеча Грка или да означи све предкласичне Грке. Опћенито, “Пеласгиан” је схватио у широј мери све домородачке становнике регије Егејског мора и њихове културе, “појам за све древне, примитивне и вероватно староседилачке људе у грчком свиету”.

Становништво идентификовано као “Пеласги” говорило је језиком или језицима које су у то време Грци идентификовали као “варварске”.

Постојала је и традиција да су велики делови Грчке пре хеленизације били Пелагијански. Ови делови су у великој мери спадали, на територију коју су до 5. века пре нове ере насељавали они говорници старогрчког језика који су идентификовани као Јонијци и Еолијани.

Пеласги се први пут појављују у Хомеровим песмама: они за које се у Илиади тврди да су Пеласгијци, спадају у савезнике из Троје. У одељку познатом као Каталог Тројанаца помињу се градови и Тракије југоисточне Европе (тј. На хелеспонтинској граници Тракије). Хомер њихов град или кварт назива “Лариса” и окарактерише га као плодно, а његове становнике као прослављене због њиховог угледа. Он бележи њихове поглаваре као Хипота и Пилаја, сина Лета и сина Теутамовог, тако им свима даје имена која су била грчка или тако темељито хеленизирана да је уклоњен било који страни елемент.

У Одисеји, Одисеј, који утиче на то да је и сам Крит, настањен Пеласгима међу племена у деведесет градова на Криту, “језик се меша са језиком раме уз раме”. Последњи на његовом списку, Хомер их разликује од осталих етничких група на острву: “прави Крети”, Ахајци, Цидонци (града Цидониа модерна Ханија), Дорјани и “племенити Пеласгианс”.

Према мору леже Каријци и Паојани, са закривљеним луковима, те Лелегес и Цауцонес, и добри Пеласги.

Каснији грчки писци су понудили мало једногласности око тога која су места и региони били „пеласгијски“. Један од првих био је Хесиод; он назива оракуларну Додону, идентификовану референцом на “храст”, “седиште Пеласгијаца”

Асиј од Самоса (старогрчки: Ασιος ο Σαμιος) описује Пеласга као првог човека, рођеног на земљи.

У представи Аесцхилус-а “Добављачи” Данаиди који беже из Египта траже азил од краља Пеласгуса од Аргоса, за који каже да се налази на Стримону, укључујући Перрхаебију на северу, Солунску Додону и обронцима планина Пиндус на западу и обали море на истоку; то је територија која укључује али нешто већи од класичног Пеласгиотиса.

Софокл представља Инацхуса, у фрагменту нестале представе под називом Инацх, као старешину у земљама Аргоса, брдима Херана и међу Тирсенои Пеласгои, необичну конструкцију именице “Тирсенианс-Пеласгианс”.

Еурипидес становнике Аргоса назива “Пеласгианс” у својим Орестесима и Феничанкама. У изгубљеној представи под називом Архелаус каже да је Данаус, дошавши у град Инацхус (Аргос), формулисао закон по којем ће се Пеласгијци сада звати Данаанс.

Хекатеј Милетов у фрагменту из Генеалогиа наводи да је генос („клан“) који потиче из Деукалиона владао Тесалијом и да се по краљу Пеласгус звала „Пеласгија“. Други фрагмент каже да је Пеласгус био син Зеуса и Ниобе и да је његов син Лицаон основао династију аркадских краљева.

Према Хелланицусу, из Пеласгуса и његове жене Мениппе потицала се је група краљева: Пхрастор, Аминтор, Теутамидес и Нанас (краљеви Пеласга у Тесалији). За време Нанасове владавине, Грци су протерали Пеласге који су отишли у Италију. Стигли су на ушће реке По, у близини Расенског града Спине…

У Историјама, грчки историчар Херодот из Халиканаса написао је, са несигурношћу, о језику Пеласга:

Не могу са сигурношћу да кажем на којем су језику Пеласгијци говорили, али могли бисмо размотрити говор Пеласгијанаца који и данас постоје у насељима изнад Тиреније у граду Крестону, бивших суседа Дораца који су у то време живели у земљи која се сада звала Тхессалиотис; такође Пеласгијци који су некада живели са Атињанима, а затим настанили Плакију и Скајлаке у Хеллеспонту; и заједно са онима који су живели са свим осталим заједницама и некада су били Пеласгијани, али су променили имена. Ако се може судити по овим доказима, Пеласгијци су говорили барбарским језиком.

И тако, ако се на свим тим местима говорио пелашки језик, становници Атике који су били изворно Пеласги, сигурно су научили нови језик када су постали хелени.

Херодот алудира на друге области у којима су пелашки народи живели под измењеним именима; Самотраке и “пеласгијски град Антандрус”. Спомиње да је на острвима Лемнос и Имброс било пелашког становништва. Они из Лемноса којег он представља као Хеллеспонтине Пеласгианс који су живели у Атини, а које су Атињани преселили на Лемнос.

Херодот спомиње и Цабеири, Пеласгијанске богове , чије обожавање даје представу о месту где су некада били Пеласги.

Штавише, не мислим да је Пеласгијанац, који је остао варвар, икада знатно порастао у броју или моћи.

Он наводи да су се Пелазги у Атини звали „Цранаи“ и да је становништво Пеласга међу Јонама Пелопонеза било „Егиалиан Пеласгианс“. Штавише, Херодот спомиње да су Еолци, према Хеленима, од давнина били познати као “Пеласгијци”.

У историји Пелопонешког рата грчки историчар Тхуцидидес је написао о Пелазгима наводећи да:

Пре времена Хелена, … земља се звала по именима различитих племена, нарочито Пеласгијана.

Он сматра да су Атињани живели у раштрканим независним насељима Атике, али у неко време након Тезеја су променили пребивалиште у Атину, која је већ била насељена. Земљиште испод Акропоља звало се “пелагијанац” и сматрало се проклетим, али су се Атињани свеједно населили тамо.

и наставља … мешовите варварске расе које говоре два језика. Ту је и мали калцидни елемент; али већи број су Тирено-Пеласгиђани који су се некоћ настанили у Лемносу и Атини, и Бисалтијци, Крестонци и Еонијци…

Историчар Ефор, градећи на фрагменту Хесиода који сведочи о традицији староседилачког Пелагијског народа у Аркадији, развио је теорију о Пеласгијанцима као народу који живи “војни начин живота”

Пелопонез се звао “Пеласгија”. Peloponnese was called “Pelasgia”.

Паусаниас у свом Опису Грчке спомиње Аркадије који наводе да је Пеласгус (заједно са његовим следбеницима) први становник њихове земље.

Страбо посвећује један део своје Географије Пеласгијанцима, који се односи и на његово сопствено мишљење и на мишљење претходних писаца. О властитом мишљењу каже:

Што се тиче Пеласга, готово сви се слажу, пре свега, да се неко древно племе с тим именом проширило по целој Грчкој, а нарочито међу Тесалијцима.

Он укључује и племена Епира као Пеласге (на основу мишљења „многих“). Лесбос је назван Пеласгиан. Цаере су насељавали Пеласги из Тесалије, који су га назвали по свом претходном имену, “Агилла”. Пеласгијци су се такође настанили око ушћа реке Тибер у Италији код Пиргија и још неколико насеља под краљем Малеосом.

Познати пример је валекторична фраза коју су спартанске мајке изговориле својим синовима пре него што су их послале у рат: „да се вратите живи са штитом, или мртав на њему“.

ENCYCLOPEDIA BRITANNICA о Дорцима

У грчком прдању сматрало се да су Дорци добили име по Дорис, малом округу у централној Грчкој. Према овој традицији, синови Хераклови, Хераклиди, Еурстеј из Микене их је извео из своје домовине на Пелопонезу. Хераклиди су се склонили са Аегимиусом, краљем Дорјана. Неколико генерација касније, браћа Хераклид Теменус, Аристодем и Цреспхонтес водили су „Доријане“ назад у успешну инвазију на Пелопонез и тако обновили њихово наслеђе.

In Greek tradition, the Dorians were thought to have gained their name from Doris, a small district in central Greece. According to this tradition, the sons of Heracles, the Heraclidae, were driven from their homeland in the Peloponnese by Eurystheus of Mycenae. The Heraclidae took refuge with Aegimius, the king of Doris. Several generations later, the Heraclid brothers Temenus, Aristodemus, and Cresphontes led the “Dorians” back in a successful invasion of the Peloponnese and thus recovered their heritage.

У овом делу текста откривамо да су Дорци били на веома ниском културном нивоу, а поседују „ гвоздене мачеве“:

Дорци су имали релативно низак културни ниво, а њихова једина главна технолошка иновација био је гвоздени мач. Дорци су уклонили задњу од пропадајуће микенске и минојске цивилизације јужне Грчке и утонули регион у тамно доба из којег су грчке градове-државе почеле да се појављују скоро три века касније.

The invading Dorians had a relatively low cultural level, and their only major technological innovation was the iron slashing sword. The Dorians swept away the last of the declining Mycenaean and Minoan civilizations of southern Greece and plunged the region into a dark age out of which the Greek city-states began to emerge almost three centuries later.

Кроз овај текст сазнајемо где су све Дорјани насељавали, тако да је више него јасно да су Дорјани управо народ који је настањивао Јужну Италију и Сицилију, а не грци, како нас учи званична историја, представљањем „Магна Грека“ као грчку колонију:

Дорјани који су се досељавали населили су се углавном у јужном и источном Пелопонезу, успостављајући снажне центре у Лаконији (и њеном главном граду, Спарти), Месенији, Арголији и регији Коринтског сужења. Населили су и јужна егејска острва Мелос, Тхера, Родос и Цос, заједно са острвом Крит. У ствари, Дорци су стигли до истока у градове Халицарнассус и Цнидус на обали копнане Анатолије (данас југозападна Турска). Велики талас обновљене колонизације који је започео у 8. веку пре нове ере довео је Дорјане досељенике на острво Цорцира (модерни Крф), у Сиракузу, Гела и Ацрагас (сада Агригенто) на Сицилији, у Тарас (сада Таранто) у Италији, и у Цирена у северној Африци, као и раштрканим местима на Кримском полуострву и дуж Црног мора. Спарта, Коринт и Аргос били су међу најзначајнијим градовима Дорског порекла.

The migrating Dorians settled chiefly in the southern and eastern Peloponnese, establishing strong centres in Laconia (and its capital, Sparta), Messenia, Argolís, and the region of the Isthmus of Corinth. They also settled the southern Aegean islands of Melos, Thera, Rhodes, and Cos, along with the island of Crete. In fact, the Dorians reached as far east as the cities of Halicarnassus and Cnidus on the coast of mainland Anatolia (now southwestern Turkey). A great wave of renewed colonization beginning in the 8th century BCE brought Dorian settlers to the island of Corcyra (modern Corfu), to Syracuse, Gela, and Acragas (now Agrigento) in Sicily, to Taras (now Taranto) in Italy, and to Cyrene in North Africa, as well as to scattered sites on the Crimean Peninsula and along the Black Sea. Sparta, Corinth, and Árgos were among the most important cities of Doric origin.

Да се неби користили језиком, званична историја нам објашњава да су у питању диалекти, овде се намеће логично питање, ако Дорски или Јонски нису језици, него диалекти, било би занимљиво да нам дозволе увид у те „диалекте“ :

Дорски је био један од главних дијалеката класичног грчког језика, заједно са дијалектним групама јонског-атичког, еолског и аркадо-кипарског језика. Али будући да је јонско-аттички дијалекат у Атини доминирао грчком културом од 5. века пре нове ере, врло је мало остатака древних списа на чистом дорском дијалекту.

Doric was one of the major dialects of the Classical Greek language, along with the Ionic-Attic, Aeolic, and Arcado-Cypriot dialect groups. But because the Ionic-Attic dialect of Athens dominated Greek culture from the 5th century BCE, very little remains of ancient writings in pure Doric dialect.

Дакле у пењдходном тексту нас обавештавају да су Дорјани били на релативно ниском културном нивоу, а овај текст нас обавештава о сасвим другој ситуацији:

Дорски народи имали су осебујни утицај на каснији развој грчке уметности. Заправо, круна достигнућа грчке уметности и архитектуре из 5. века пре нове ере настала су из комбинације уметности Дорских народа (уздржаношћу, снагом и монументалношћу) и јонских народа (својом грациозношћу, елеганцијом и украшеношћу). Масиван и једноставан дорски ред архитектуре своје је име добио по свом настанку у градовима на југу Егеја насељеним дорским. Зборни текстови у грчкој трагедији такође су били дорички изум.

The Dorian peoples had a seminal influence on the later development of Greek art. Indeed, the crowning achievements of Greek art and architecture from the 5th century BCE arose from the combination of the art of the Doric peoples (with its restraint, power, and monumentality) and that of the Ionian peoples (with its grace, elegance, and ornateness). The massive and simple Doric order of architecture earned its name from its origin in the Doric-populated cities of the southern Aegean. The choral lyrics in Greek tragedy were also a Doric invention.

Делови овог текста су преузети из Британске енциклопедије, тако свако ко је заинтересован за ове информације и њихову веродостојност, може да провери путем интернета.

На крају да додам и званични податак који говори о културном геноциду који су Грци извршили на територији која се данас зове Грчка:

Грчка држава је систематски замењивала географска и топографска имена не-грчког порекла грчким именима као делом политике и идеологије хеленизације. Главни циљ иницијативе био је асимилација или скривање географских или топографских имена која су се сматрала страним и раздвајала против грчког јединства или су сматрана „лошим грчким“. Имена која су се сматрала страним обично су била славенског порекла. Већина промена имена догодила се у етнички хетерогеним северним Грчким и арванитским насељима у централној Грчкој. Имена грчког порекла преименована су и у имена у Класичној Грчкој.

Политика је започела након независности Грчке од Отоманског царства почетком 1830-их, након територијалних пространства Грчке и наставила се са грчком Републиком. До данашњег дана употреба старог турског, албанског или славенског презимена од стране власти, организација и појединаца кажњава се према грчком закону.

The Greek state has systematically replaced geographical and topographic names of non-Greek origin with Greek names as part of a policy and ideology of Hellenization. The main objective of the initiative has been to assimilate or hide geographical or topographical names that were deemed foreign and divisive against Greek unity or considered to be “bad Greek”. The names that were considered foreign were usually of Slavic origin. Most of the name changes occurred in the ethnically heterogeneous northern Greece and the Arvanite settlements in central Greece. Place names of Greek origin were also renamed after names in Classical Greece.

The policy commenced after the independence of Greece from the Ottoman Empire in the early 1830s, after the territorial expanses of Greece and continued into the Greek Republic. To this day use of the old Turkish, Albanian, or Slavic placenames by authorities, organisations, and individuals is penalized under Greek law.

Старији облици преименованих насеља углавном су славенског или влашког порекла. Према истраживањима која су у току у Институту за неохеленска истраживања у Атини, између 1913. и 1996. године, у Грчкој су законски промењена имена 4,413 насеља. Преименовања су забележена у службеном гласилу Владе. Регионална подела преименовања је: Македонија: 1.805 ренаминга; Пелопонез: 827 преименовања; Средња Грчка: 519 преименовања; Тесалија: 487 преименовања; Епир: 454 преименовања; Тракија: 98 преименовања; Крит: 97 преименовања; Егејска острва: 79 преименовања; Јонска острва: 47 преименовања.

Поштовани пријатељи

Уверен сам да је било заморно прочитати све ове цитате, верујте да сам и ја уложио много напора како бих вам приближио стварно стањео античкој Грчкој.

Ово је само један мали део издвојен из обилне документације, једино ми преостаје да све те информације пренесем у књигу, за коју сам уверен да ћу ускоро и објавити.

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

БОГИЊА ТАРА

.

БОГИЊА ТАРА (Тарина, Таја, Табити) —  древна славенo-србска богиња – заштитница дивљих животиња и, посебно, шума. Најмлађа Перунова ћерка, сестра Тарх-Даждбог-а.  Беловодје (територија западног Сибира, у коју су се преселили славенско-аријски родови из Дарије) се понекад назива Велика Тартарија, тј. Земља Тарха и Таре.

Наши преци су Тару приказивали као младу девојку смеђих очију и  дуге тамне косе.

Богиња Тара увек блиста добротом, љубављу, наклоношћу, бригом и пажњом. Њена милост излива се не само на природу већ и на људе…. Вечно лепа Богиња Тара је Небески Чувар светих шума-светих стабала Велике Расе, храста, кедра, бреста, брезе и јасена.  Осим тога, Поларна Звезда у славјано-аријевском народу је названа у част ове прекрасне Богиње – Тара.

Постоји мишљење да се Тара првобитно звала Дара, односно Богиња даривања. У светлу њеног брата Таркха који има средње име – Дажбог, ова верзија изгледа прилично вероватно. Ако је Тарх добио додатно име као резултат одређених радњи (уништењем Кошчеја на  месецу Лели, и даривању слободе људима), онда се, очито, звао Дар,  јер дарује (даје) свету топлину, љубав и радост.

С обзиром на чињеницу да је Богиња Тара, заједно са својим старијим братом Тархом Даждбогом чувар безкрајне Беловодске земље и Свете Расе, ово подручје ћемо звати земља Таре и Тарха, тј Велика Тартарија.

 

O vjeri starih Slovjena prema pravjeri Arijevacs i Prasemita (mythologia comparativa Slavorum) na temelju starih hronista, narodnih običaja, starih pjesama, mjestnoga, ličnoga i obiteljskoga nazivlja. Priobćio Nikola vitez Gržetić Gašpićev, 1900

Изворник:

http://pravdu.ru/articles/190-tara-drevneslavjanskaja-boginja-pokrovitelnica-zhivoi-prirody-i-v-chastnosti-lesov.html

.

Више о Тари и Тарху  у Словено-Аријским Ведама:

Словено-Аријске Веде

 Tara – boginja u  budizmu

мантра богињи таре

 

Sanskrit: तारा, tārā, boginja tantričke meditacije, tibetanski budizam

Tara u značenju zvezda je boginja koja se javlja u spevu Ramajana kao nebeska nimfa.

Ona je simbol mudrosti, hrabrosti, pribranosti i odanosti.

U varajana budizmu Tara predstavlja ženski oblik Bude, „majku slobode“ boginju uspeha i ostvarenja.

Tara je u indiskoj mitologiji javlja i kao majka Bude, Budha graham (ne Sidarte) .

Takođe je u  tradiciji Tara jedna od Deva i u toj tradiciji ime joj je izvedeno od reči tAr – zaštitnica, ona koja u sebi spaja i dalje emituje energiju iz koje sve nastaje

.

Tara, Tarku – hetitski bog  grmljavine i snage

Tarhu ili Tarku je Hetitski bog  grmljavine i snage uopšte, javlja se i u zapisima na luvijskom jeziku – izumrli indoevropski jezik koji se govorio u Anadoliji, današnja Turska.

Tarsgrad u kome se rodio apostol Pavle nosi ime po tom bogu, koji se kasnije javlja u grčkoj mitoligiji, kao i u Ilijadi kao  božanstvo nižeg ranga Teukro.

Izvor:

Tara

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Списак србских тврђава у Немачкој

СПИСАК СРБСКИХ ТВРЂАВА У НЕМАЧКОЈ
( Тврђаве Лужичких Срба )
.
Slawische Wallanlagen in Deutschland
year: 2009 
contributors: Ronny Krüger
language: German
digital editions: URL
canonical uri: http://francia.ahlfeldt.se/sources/6046
.
Фотографија преузета са сајта:
https://slawenburgen.hpage.de/

СПИСАК:
Birka, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burg Wolde, möglicher slawischer Vorgänger, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgberg Blankenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ahrensberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ahrensberg 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Brieselang, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Galow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Garz/Lärz 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Garz/Lärz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Ruppin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Schloen 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt-Lübeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altbernsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altengroitzsch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altfriesack, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altgolßen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altkalen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altoschatz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Aurose, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Böken, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bölkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bärwalde 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bärwalde 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bülow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bülower Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Büttelkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bützow-Hopfenwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bützow-Jürgensdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bützow-Judendamm, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bacherswall/Prillwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bad Düben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bad Segeberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Baderitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Badingen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bamme, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bardenitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barner Stück, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barth 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barth 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Basedow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bautzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bautzen-Ortenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bautzen-Schanze Ottelwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Beelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Beeskow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Behren Lübchin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Belau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Belgern-Weißenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Belzig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Benndorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Berge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bergen/Rugard, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Besitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Biesenthal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Biesern-Seelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Binnewitz (Schmoritz), Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Birkenwerder?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blösa, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blankenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blankenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blankenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blekendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Boizenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bolter Schleuse, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Boock, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bosau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brösel-Schanze, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brösen-Burgstall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brüel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brünkendorf Höhbeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brüsewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brachwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brandenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Briesener Zootzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brohna, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brunow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bucha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buchholz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buckau/Buckautal ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buckow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buckow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg Stargard, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg/Fehmarn (?), Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Cösitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Camitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Carwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Clausdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Clenze, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Coblenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Conerow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Cottbus, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Crivitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Döbbersen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Döbeln, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Döben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dümde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dabel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Daberkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dahlen-Zissen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dahren, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dalwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dambeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dannenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Darß-Zingst/Hertesburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dargun, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dargun 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dehlitz-Treben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Delitzsch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Demmin Vorwerk -” kleiner Borgwall”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Demmin-Vorwerk Demmin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dessau-Kühnau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dobbertin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dobbin-Linstow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Doberschau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dobranitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dolgen am See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dolle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dommitzsch-Osterberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Drechow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Drense, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden Omsewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Briesnitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Coschütz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Lockwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Loschwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Niederwartha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Pillnitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dummerstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dutzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Duvenseerwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dyrotz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eggesin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eickhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eilenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Elbholz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Emstal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eutin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eutin/Sielbeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fürstensee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fahrenholz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fahrenwalde I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fahrenwalde II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Falkenberg?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Farchau/Ratzeburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Feldberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Feldberg 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Feldhusen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fincken, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fischendorf-Leisnig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fischhein-Seelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Flessenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Frankenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fredersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Freesdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Frehne, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresenbrügge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresenburg/Bad Oldesloe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresendorf/Kessin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friedland, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friedland ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friedrichsruhe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friesack, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göda, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göhren, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göhren-Lebbin 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göhren-Lebbin 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görzig-Strehla, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görzke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gädebehn, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gülpe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gülzowshof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gützkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gadebusch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gallin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gallin-Kuppentin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gandow/Lenzen?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ganschendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ganschendorf 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gartz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Garz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Garzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gegensee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gera-Hainberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gießmannsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Glienke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Goßmar?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gobbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Golßen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Golchen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Goldenbow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Goldenbow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gommern, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gostemitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gröbzig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gröditz-Weißenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grüneberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grüttow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grabow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grabow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grammdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gransee?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gransee?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gransee?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gremmelin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grimschleben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Bünsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Fredenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Görnow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Jehser, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Lüsewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Quassow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Raden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Roge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Schlaisdorf/Göhren, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Wüstenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Wokern, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Woltersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß-Mehßow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Großhänchen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groswin?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grubenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gutenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hammer, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hassendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hirschstein, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hitzacker, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hohen Sprenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hohennauen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hohenwussen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hollenstedt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Horst?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hungerstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ilow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall in Burgwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jüterbog, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jabel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jagow ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jatzke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jerichow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Köllmichen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Köthen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Köttern-Rochlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Käselin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Küsserow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kalbe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kap Arkona, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Karchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kargow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Karow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Karrenzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kasel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kastorf-Kastorfer See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Katerbow-Bantikow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kavelsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kemnitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ketelshagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kieve, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kirch Rosin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kirchdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kirschau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kittlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kittlitz/Löbau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klein Gladebrügge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klein Luckow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kleinsaubernitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kleinweitzschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klempau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klempenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klempenow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klessener Zootzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kliestow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klosterberg Altentreptow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klosterheide, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kniepow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Knoblauch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kohren Sahlis, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kopschin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kosilenzien, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kröslin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kränzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kränzlin 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krakow am See “Schwedenschanze”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kratzeburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kreien, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krembz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krielow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krien, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krienke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kritzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kucksdorf I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kucksdorf II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kuhz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kummerow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löbnitz 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löbnitz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löbsal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löcknitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lübben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lübbenau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lübeck-Bucu, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lüchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lütgendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Laage, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Landsberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Landskron/Janow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Landskron/Janow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Langeneichstädt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Langengrassau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Langensee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lastau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lauske-Weißenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lauterbach, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lebus, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Leckwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Leegebruch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lenzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lenzersilge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Letzin-Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Leuthen-Wintdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liebenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liebenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lieberose-Behlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liepen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liepen-Priemen 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liepen/Tessin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lindau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lindenberg I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lindenberg II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Linum, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Linum 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lobeda, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Loburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lockwisch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Loga, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Loitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lossow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Luckau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Luckenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ludorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Luga, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lychen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Möllendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Möllenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mölln, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mörz-Planetal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Madsow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Malchin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Malchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mankmuß, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marnitz 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marnitz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marsow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marsow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mecklenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Meetschow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Melaune, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mellenthin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Menkendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Menz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mettelwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Milow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Milow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Milow 3, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mittenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mittenwalde 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Moosbruch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Muchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mustin?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mutzschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Nütschau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Naugarten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Naugarten Schlossberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Naulitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neppermin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Brenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Canow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Dobbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Kentzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu-Nieköhr, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neubrandenburg-Ravensburg,Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neubukow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuhof?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuhorst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neukalen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neukirchen-Pleisse, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuruppin/Treskow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neutrebbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neversdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Nieden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niedergurig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niederhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niemegk?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niethen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oberau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oderberg 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oelschütz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oerenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oldenburg i. H., Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Osterburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ostrau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ostritz-Mariental, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ostro, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oybin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pölchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pöppendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Paltzschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Panschwitz-Kuckau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pansdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pantlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Parchim, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pasewalk, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pasewalk 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Passow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pechau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pensin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Penzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Penzlin-Grapenwerder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Penzlin-Malliner See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Perleberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Petersberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Phöben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pinnow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Platkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau “Appelburg”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau am See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau am See “Wendenburg”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau am See 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pleetz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Polkenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Potsdam, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Potsdam/Sacrow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Potzlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Prietitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Prora, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Proschwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Puddemin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Putlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Quadenschönfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Röbel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Röddelin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rötha?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rüßdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rüterberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rützenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rackel-Malschwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Raddusch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Raden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Raguth, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ralow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ralswiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ramin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rathenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ratzeburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reddershof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reez, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reitwein, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Remplin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rensow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reppin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Repten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rerik, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rheinsberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Riedebeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Riesa-Gröba, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Riewend, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Roßlau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Robschütz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Robschütz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rochlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rosenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rossow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock-Gehlsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock-Toitenwinkel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock-Toitenwinkel 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothemühl, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothenklempenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothenmoor, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Roxin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ruben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rubenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Särka, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Süsel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Saal?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Saaringen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Saßleben ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sabrodt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sagard, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sassnitz “Hengst”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sassnitz/Buddenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sawall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schönfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schönfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schaprode, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Scharstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schkölen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schlemmin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schlieben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schloen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schmölln, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schmölln/Räuberberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schossow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schulenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwaberow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwedt/Oder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwennenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwerin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwerin-Lankower See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwerinsburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Seitschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sellin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Semlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sielow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Siemersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sirksfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sonnewalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spandau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spandau-Zitadelle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spantekow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spittwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stöfs, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stücken, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stünzhain, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Staucha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stauchitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stauda-Priestewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stavenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sternberger Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stolec/Stolzenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stolpe an der Oder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stolzenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Storkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stralau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Strehla, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Strenglin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stubbenkammer/Herthaburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stuer, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sukow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tückhude I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tückhude II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tüzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tangrim, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Taucha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Technitz/Möckwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tessin 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tessin 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tietzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Torgau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Trebbus ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Treptow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Treuenbrietzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tribsees 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Triebsees 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Trotha/Halle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Turow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tutow-Alte Schanze, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tutow-Alte Stadt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Uckro, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ueckermünde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Upost, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Usadel/Hanfwerder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Usedom, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Usedom “Schloss-Wall-Platz”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Utzedel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vehlefanz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vehlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vellahn ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Venz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Verchen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vilmnitz?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wöpkendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wöten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Waldsieversdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Walternienburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wangelin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Warder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wardow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Warin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Waschow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Weberin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wedendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Weinberg-Waldsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Welzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wendishain, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werben?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werder/Englischer Garten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werder/Kleiner Stadtsee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wettin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wiesenau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wildberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wildberg 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wildberg-Kastorfer See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Willershusen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wittenborn, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wittenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wittenförden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Witzke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wolgast, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wolkow-Weisser Wall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wollschow-Menkin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wolmirstedt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wooster Teerofen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Woserin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wrangelsburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wredenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wulfersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wurst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wurzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wusterhausen ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wustrow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wustrow-Fischerinsel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wustrow-Neuehaus, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zöllmersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zörbig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zützen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zahsow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zehdenick, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zehren “Burgberg”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zerbst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zieckau ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ziegenhain, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ziegra, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zierstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ziesar, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zimkendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zirtow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zislow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zschaitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zudar, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Bantikow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Feißnecker See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Fergitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Großer Rohrwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Ivenack?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Kastorfer See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Krakow am See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Lütgendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Penkun, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Plön, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Quetzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Teterow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Vipperow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehem. Burgwall Buchar, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehem. Burgwall Ketzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehem. Burgwall Prenzlau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehemaliger Burgwall Madgeborn, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehemaliger Burgwall Tornow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehemaliger Burgwall Woldegk, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Flurname Borgwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Gräberfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Großer Stein, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelsort Ralswiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelsplatz Menzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelsplatz Reric, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelssiedlung Conerow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelssiedlung Haithabu, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung Weisdin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Jazca-Turm, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Label 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
mögliche Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
neu, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Oldenburger Wall, Horst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
persönlich vermutete Burgstelle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
rekonstruiertes Slawendorf Neustrelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
rekonstruiertes Slawendorf Torgelow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Schildhornsäule, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Schlachtfeld der Bronzezeit, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung Binsenwerder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Slawendorf Passentin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawische Siedlung Grapzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawischer Friedhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawischer Friedhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawischer Tempel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Slawisches Hügelgräberfeld Ralswiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Tempelberg Bobbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
vermutete Inselsiedlung, Scherbenfunde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
vermuteter Burgwall Ivenack, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
vermutlich befestigte Burg oder Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Vineta?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned


Линк:
Slawische Wallanlagen in Deutschland:
http://francia.ahlfeldt.se/page/sources/6046

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

КРАЉИЦА ТАМАРА

Фотографија корисника Zaveštanja predaka

.

Кад је била мала девојчица, Тамара се изгубила у шетњи по литици препуној шупљина. Много година касније, на том месту је изграђен најнеобичнији град-црква у Грузији, Вардзија, који је највећим делом изградила управо та девојчица, касније краљица Тамара. То је најпознатија грузијска владарка, коју Грузијци изузетно воле и поштују.
На хиљаде просторија и монашких ћелија ископани су у литици и смештени у природним шупљинама стена на левој обали реке Мтквари. За време ратова са Турцима овде се налазио Тамарин двор.

Краљица Тама́ра (груз. თამარი, транскрибовано као T’amar, Thamar или Tamari; 1166—1212) је била краљица средњовековне грузијске државе, кћерка Георгија III који ју је довео на престо још за свога живота.

Грузијски летописи наводе да су лепота, доброта, мудрост, храброст и војничка слава ове владарке привлачиле многе европске и азијске великаше. Међу њима се спомињу син византијског цара Манојла I, антиохијски кнез Боемунд III.
Два осетинска кнеза су обојица умрли од туге пошто је Тамара одбила њихову љубав, а син једног калифа из Шпаније се одрекао своје исламске вере ради Тамаре, православне хришћанке. Због тога га је његов отац затворио у тамницу у којој је и преминуо.

Тамара је била велика заштитница и покровитељка многих цркава и манастира, чиме је привукла калуђере са свих страна. У летописима се спомиње да су они пристизали из Александрије, Антиохије, Хеладе, Македоније, па чак из Зете.

Владавина краљице Тамаре сматра се златним столећем Грузије. Након њене смрти, зашло је, како сами Грузини говоре, њихово сунце.

Војислав Илић је 1883. године написао песму о Грузијској , средњовековној краљици Тамар’… Тамари…

Бурни Терек шуми, тече,
И срдито игра вал,
Па пред собом земљу сече
Кроз неравни Даријал.
По обали росно цвеће
Чаролијски вије сплет,
Ал’ где орô небу леће,
Лепши тамо ниче цвет!
Над обалом, небу горе,
Тамарин се диже двор,
Сваке ноћи, сваке зоре,
Ту је шала, смеј и збор
Ту се свако жељом слади,
Да угове само њој,
И царица, шале ради,
Диже једном пехар свој.
Бурни Терек јури брже,
Бруји, тутњи Даријал
И Тамара пехар врже
У срдити, мутни вал:
„Гле! Кô златни пехар јàко,
Над ким влада моја моћ,
Нека смело пође тако,
За насладе једну ноћ,
Па нек љуби моје очи,
Нека грли вити стас;
Нека зора са истока
Загрљене нађе нас!“
Што у њеном беше гласу,
То подсмешљив тврди лик,
И све стаде у ужасу,
Игра, шала, смех и клик.
Ал’ се диже спрам престола
Дагестански млади кан,
Око му је пуно бола,
Кô јесенски, мутни дан.
Он се нагло из сна трже,
Отуривши чибук свој,
Па на срце руку врже,
И овако рече њој:
„Алах знаде шта је стварô.
Његова је света моћ!
Ја те љубим, ох Тамаро!
Буди моја једну ноћ.“
Опет жагор разви крила,
И сантура звони с њим,
И свечано са наргила
Дизао се хладни дим.
А кад сутра на висини
Милозрачни сину дан,
Хладној реци, у дубини,
Лежао је млади кан.
И Терек се чисто жури,
Па срдито баца вал,
И са пеном даље јури
Кроз неравни Даријал…”

Pronađeno blago iz riznice gruzijske kraljice Tamare:
https://hr.sott.net/article/19226-Pronadeno-blago-iz-riznice-gruzijske-kraljice-Tamare

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Мумија Српкиње из Кине

Мумија Српкиње из Кине

Срби су од искона живели преко Хималајских планина по данашњем такозваном Тибету и у такозваној Китајској империји, па од ових час потискивани даље Сибиру, час опет покоравани и преливани у Китајце (Кинезе), имамо исувише како историјских дата, тако и остатака трагова о истоме.

Ово је само део из истраживачког рада Милоша Милојевића о пореклу Срба, односно, како он каже, о “огромном и бројном народу који је у једно давно време ширио своје гране од Индије до Атлантика”.

Китајци, пише даље Милојевић, ни најмање не крију ово: су се на неколико тисућа година пре Христа доселили у данашњи Китај, које са острва, које из друге, топлије земље преко мора – Африке, а које из прибрежних земаља, да су у данашњем Китају затекли сасвим друге народе, другог типа и језика, да су их које истребили и прогнали, а које, опет, прелили у свој сопствени народ.

Племенима мењали имена

У неколико наврата у својим истраживањима Милојевић се враћа овом периоду. У једном делу он каже и ово:

“Китајци су сами записали да су доласком у нову средину нашли староседеоце белог типа за разлику од њих који се и данас хвале својим црним монголско-етиопским типом… Да је тај народ говорио и другим језиком, непојмљивим за старе Китајце, такође нема сумње, као и да је се звао многим другим разним племенским и пределним именима, која Китајци, по свом обичају, предеваху у чудновата и обична стварна, то јест давајући им друга имена, подобна налазећим се око њих стварима и животињама.”

Иако су Китајци мењали имена српским племенима опет је некако сачувано оно првобитно, изворно Сјаб, Сјабри, Сјамбри, Селби, Сембри, односно Срби. Чинили су то мењање имена дуго и упорно, чак још триста година после Христовог рођења и тако су оне силније и бројније постепено прелили у свој народ. Заправо не све. Велики део се борио против насилника Китајаца, Монгола, Манџура, час примирујући се, час бежећи у суседне земље, а када су се Китајци раширили, Срби су ишли даље тражећи сигурна уточишта. Као потврду оваког опхођења Китајаца према другим народима Милојевић наводи и судбину народа Тангута који је око 2282. године пре Христа преселио, односно побегао из Китаје у Хунунору, а када су Китајци и ту стигли око 444. пре Христа, један део Тангута се преселио на запад, док се други покорио и касније претопио у Китајце.

На крају овог дела истраживања Милојевић напомиње да и Кинези посежу за фалсификовањем историје. Према њиховим истраживањима кинеска држава је стара више од 20.000 година и да се не слажу са истраживањима Европљана који им старину признају само од 3.082. године пре Христа.

Потврду Милојевићеве тезе да су пре Кинеза та подручја насељавали Срби налазимо и у још једном податку. Наиме, 19. фебруара 1981. године лист “Чикаго трибјун” је донео вест, а друга светка гласила убрзо пренела да је нађена најстарија кинеска мумија. Мумифицирано тело била је жена беле расе. Чак је и други програм париске телевизије као ударну вест објавио како је: “У Кини пронађена мумија плаве Кинескиње”.

Полазећи од Милојевићевих истраживања, а и од свега онога што је познато из историје не само о “кинеским” већ и о Србима Сибира, према којима овај део Русије и носи име, та мумија може да буде само нека тада високоуважена Српкиња.

Извор:

http://nebeskiprsten9.blogspot.com/2012/05/mumija-srpkinje-iz-kine.html

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Серапи, Серапили, и Јаси

сармати серапи

Келтски Сармати (Срби) у Панонији

Почетком 1 века нове ере, Плиније Старији је, у свом делу „Природна историја“ описао балкански регион Паноније у поглављу 28. ( или 25.). Ми ћемо се фокусирати само на нека од племена које спомиње у овом региону а који су, у основи Словени (Срби).
Када описује регију названу Норикум, он наводи следеће: „Драус (Драва) пролази кроз територије Серера, Серапија, Јаса и Андизета …“
Серапи и Андизети – илирска племена?

серапиРадозналост да сазнамо више о племену Серапи, које јем чини се, једино Плиније Старији поменуо, као да је он био и једина особа која је за њих знала. Сви резултати претраге на воде до истог цитата. Википедиа чланак „Списак древних племена у Илирији“ који их наводи као келтска племена.

Не могавши да пронађем више референци односно резултата, одлучила сам да сазнам више о суседима овог племена – Јасима и Андизетима. Истрага о Андизетима је било скоро подједнако „плодна“. Изгледа да се већина извора слаже да је ово илирско племе, да су они староседеоци Балкана.

Све наведено доводи нас до закључка да су и они, заправо, Срби, односно, да су то различита, географски „прилагођена“, имена за србска племена. То је било време много пре појаве нација и народа, на начин који је нама данас познат. Управо из тог разлога, племена су свој назив добијала по местима на којима су живели, рекама које су текле њиховом територијом итд.

Јаси – једно од сарматских племена?

Сада када је реч о племену Јаси, ствари су интересантније. Горе наведени текст наводи их под илирским, односно србским племенима. Кратко објашњење гласи: „Јаси је било име илирског племена, једног од више, у оквиру Панонаца.“

У потрази за више информација о племену Јаси, долази се до румунског града Јашија (такође назван Јаси или Иаси) – други по величини град у Румунији. Име овог града потиче од племена које је прешло са Кавказа и обала Азовског мора. Стигли су до Балкана, пролазећи на свом путу кроз Румунију. Уџбеници у том погледу нису једногласни те постоје три могуће теорије о њиховом пореклу 1. Сарматско 2. Аланичко 3. Турско (Кумани):

Научници имају различите теорије о пореклу имена „Јаси“. Неки тврде да име потиче од сарматског племена Јазиги.
Сада изгубљени натпис на римској раскрсници у близини данашњег Осијека, Хрватска, помиње постојање муниципиума ( општине, у данашњем смислу речи) Јасиорум. (Муниципиум Дачорум-Јассиорум из других извора.) име је потицало из иранског племена Алани племе Јаси, истог порекла као Јазиге.

Јазијанци су живели међу Куманцима и напустили су Кавказ после прве монголске кампање.
Сада, племе Јазигова заиста су боравиле у овом делу Балкана пре римског освајања. Ево кратког резимеа о томе шта Википедија говори о њима:

Иазигес су древно сарматско племе које су путовале западно од Средње Азије на степи Украјине у ц. 200 пне. Касније, у ц. 44 пне, преселили су се у Мађарску и Србију. Сместили су се близу Дачије, у степи између река Дунав и Тиса. Иако су у почетку били мигратори, постали су полу-седентарни након што су се населили у степи између ријека Дунав и Тисза.
У ранијим односима Јазигеса са Римом, они су коришћени као нека врста пуфера, „тампон зоне“ између Римљана и Дачана.
А што се тиче Јасзових људи модерне Мађарске, читамо сљедеће:

Људи Јаза били су номадски сарматски (или скитски) племе који се населио у Мађарској током 13. вијека.
за коју се генерално мисли да је  Осетског порекла,  је изумрла, а чланови Јаса обично говоре мађарски.
Њихово име је скоро сигурно повезано са оним из Jазигеса, једног од сарматских племена које су, заједно са Роcколанијем, достигле границе Дакије током краја I вијека прије нове ере.
Преостали елементи ових племена, преци људи Јаза, остали су заостали у централном северном Кавказу, који су се мешали са кавкаским народима како би формирали данашњи Осет.
Људи Јаси су дошли у Краљевину Мађарску, са Кумананцима, када су њихова земља на истоку нападала Монголско царство средином 13. века.
Дакле, да брзо сумирамо све досадашње чињенице:

Град Јаси је основало племе познато под називом Јазиге.
Јазиге су били сарматско племе, долазећи са Северног Кавказа и везани су за за данашњу Осетију.
Они су населили територију Србије и Мађарске (прочитајте Панонију) око 44 године пре Христа.
Потиснути су од стране Римљана и много касније, Монголи су се доселили горе и доле кроз балкански регион, између Паноније, Румуније и Мађарске.
Прилично је очигледно по мом мишљењу да Јаси Плинија Старије, поменути у првој половини 1. вијека нашег дана, нико други осим овога горе поменутог.

У Птоломејевој  Географији (2 век), приказане су Јазиге, односно племе Јази на подручју између Горње Паноније и Дачије (данашња Румунија).

Да се вратимо на Серапиле

Сада када смо утврдили да Јаси Плинија Старијег, вероватно нису родно илирско племе, како се тврди Википедија, вратимо се њиховим суседима, Серрапилима. Да ли могу бити и Сарматско племе?

Књига под називом „Географски атлас: или потпуни систем географије, древни и модерни“ у књизи објављеној 1711. године у Енглеској, баш као што сугерише њен наслов, имла је за циљ да опише велики део познатог света.

Опис Србије почиње са следећим речима:

„Турци то зову Серпилати. То је раније било део Мезије и названо је Мезија Супериор (Горња Мезија), јер је Бугарска била Инфериор. Римљани су га подривали. Након проглашења царства, поседовали су их Серви, људи из Азијске Сарматије  и основали су касније царство, док га није освојио Султан Мехмет 2 “
Срби, људи из Азијске Сарматије  – или другим речима, Северни Кавказ?

Претпоставка је да се аутор ослањао на древне изворе који су били доступни у то време, укључујући и мапу Птолеми из другог века, већ објављеног на овом блогу прије (кликните да бисте увећали):
Али друга занимљива ствар у овом тексту је турско име Серпилати – очигледно палатизована форма српског. Да ли је могуће да се исто догодило и са Плинијевим Серапилима?

Да ли је могуће да су се сарматски Срби и сарматски Јаси удружили у Панонији?
Можда, односно, врло вероватно, јер Птолемеј помиње и римски град Сербинум у Панонији.

Али, вратимо се у регију Норикум, коју Плиније описује у уводном цитату. На мапи Птоломеја тог региона видимо нешто веома интересантно. Он помиње и племе Алани у Норикуму. Локација Јазига је далеко десно, у карпатским планинама данашње Румуније.
Претпостављам да не постоји никаква сумња да су Алани, (ирански дијалектички облик речи Аријани), боравили на Балкану током 2. века. Још једно племе из области Кавказа у овом региону? Али, пошто је њихова колевка Кавказ, или прецизније Осетија, зашто их Птоломеј приказује у Норикуму?

Словенски топоними у Норикуму

Још једна важна ствар је чињеница да је германска територија јасно раздвојена. Прави германски утицај у овом региону почиње после 5. века, са дефинитивним падом Римског царства.

Занимљиво је да већина аустријских градова у овој регији још увек носи словенска имена. Таквих топонима има превише за прецизан попис, али вреди споменути неке од највећих градова. Прво је Грац, познати аустријски град чија етимологија је званично везана за словански „градац“ или „градец“ што значи мали град, реч која се у древним временима односила на мале утврђене брдске обале, а не за разлику од локације тврђаве Грац.
Затим ту је Леобен, поменут први у 982. години као Љубина – очигледно повезан са словеначком престоницом Љубљана, или немачким градом Лајбницом, поменутом у 970. години, као Липница – град липа:

„Када су се баварски досељеници у 9. веку преселили у ово подручје, надмашивши и постепено апсорбујући словенско становништво које се овде населило током претходне половине миленијума, сво сећање на римски град одавно је избледело.“

Али постоји неколико проблема са овом изјавом:

Према теоријама написаним током последња два века, Словени су се доселили Балкан тек око 6. вијека. (ми смо видели пример из 1711. са различитим идејама)
Ако је пре тог времена регион био насељен Келтима (у смислу германских) племена која су се борила и ратовала са Римом, не би било много смисла имати словенске топониме на целом месту, већ наставак германских.
Ако су Сарматски Срби били присутни на истом подручју у 2. веку, говорећи осетичким језиком,  онда су погрешно уврштени и сматрани за Келте, како су у 6. веку из Пољске дошли Срби који су говорили словенски језик?
И зашто су исти словенски топоними германизовани у овом другом делу света – званично име града Лајпцига у источној Њемачкој потиче од словеначких „сорба“ (Срба) и значи „град липа“, као у случају аустријског града Лајбниц .
Да ли су Словени стварно били добронамерни када су наметнули своје топониме, само да би их изгубили неколико векова касније? Или нам недостаје велики део слика о томе?

Ово питање ће, за сада, остати без одговора.

Преузето са сајта Србске новине:

http://srbskenovine.com/serapi-serapili-i-jasi/

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Kордоба (Cordoba, Сордоба) Андалузија

.

 Миленко Николић:

Најстарија историја Андалузије

.

Историја Андалузије је обичан конструкт у којем ништа није како треба! Као пример за то узећемо историју Кордобе.

Већ је у IX. веку према важећој хронологији, заједно са Палермом, Kордоба је била културни град Европе. Овај град се данас назива Цордоба и пише се са сербским „Ц“ (С). А како се данашњи град Цордоба звао у нашој исфабрикованој старој  историји? У Пидаловој историји Шпаније овај град се зове : 1. Corduba (Сардуба) – од 218 – 133 пре н.е. Том II, 1, стр. 300, 44, 46. 2. Corduba (Сордуба ) од 154 – 000, Том II, 1 стр. 85, 414, 3. Cordoba ( Сордоба) од 12 – 7 н.е., Том II, 2 стр. 90, 383, 92. 4. Carduba (Сардуба) за време Римљана, Том II 2, стр. 50 и Том II 1 стр. 415. 5. Cordusa (Сордуса) Sorbusa (Сорбуша) – ( види слику бр. 2 – 3).

Сваки пут се слово „Ц“ чита као сербско «С»! Према томе се данашњи град Кордоба у старини звао Сордоба! Да ли све ово може да значи нешто друго него Србија?

  1. Насељена већ у предисторији, Кордоба се појављује у историји када су се њени житељи прикључили војсци Картагињана под Ханибалом, који је кренуо на Рим 206. г. ст. ере. Римљани су освојили насеље које су повремено проглашавали главним градом провинције Hispania Ulterior. Ту је била домовина римских научника…, Луканија и песника Сенеке који је рођен у Кордоби (владајуће учење).

  2.  После Пунских ратова претор Клаудије Маркел 169. г. ст. ере оснива Кордобу и Колонија патриција постаје главни град римске провинције Баетика[1] (Jan Gympel, Geschichte der Architektur: von der Antike bis heute, Könemann, 2005.)

Уз 2 : Нисмо имали Пунске ратове, нити „Пуне“ као народ! Али смо имали народ „Пани“ сербске обожаваоце бога Пана, који су живели на северноафричкој обали и на Пиринејском полуострву, због чега се њихова земља звала Панија, данашња Шпанија. Социјални слој „патриција“ је нова измишљотина, као и претор Клаудије, пре свега римска провинција Баетика и све друго што је у вези са Римљанима и Римским царством.

Западни Готи, који су владали Кордобом, после пада Римског царства 572. Године, остају без видног утицаја. Сасвим је другачије са Маврима. Они су 711. започели свој освајачки поход и око годину дана после тога Кордоба је била део огромног арапског царства. Испочетка је град неколико деценија био под влашћу калифа из Дамаска (важеће учење). …Изумитељи историје овде нису претерали. Они су само створили конструкт у коме нема ниједне тачне реченице.

  1. Коментар уз 1 : Ханибал, Римљани са њиховим сеобама, римски научници Луканиус и песник Сенека, наводни римски писац, писац Ренесансе (Christoph Pfister, Die Matrix Der Alten Geschichte, Dillum, 2006)[2], као и провинција Хиспаниа су све измишљотине после 1500. године!

Уз 3 : Нисмо имали ни Западне, нити Источне Готе! Готи су Гети, сербски ратници у Европи и на северноафричкој обали. Нисмо имали ни Римљане, као ни Мавре, а Арапе тек 1000 година касније.

Сада наша историја није само противуречна, већ постаје и преварантска .

more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Сирмионе и Косерић

Sirmione

.

СИРМИОНЕ је град у покрајини Бреша, у Ломбардији на обалама језера ГАРДА, у северној Италији. Град се граничи са покрајином Верона ( регија Венето).

Назив подсећа на СИРМИУМ, некада СИРБИЈУМ, па је онда и ово сигурно било СИРБИОНЕ, посебно ако се зна да је у близини северније манастир САБИОНА, ценатр СЕРБА тога краја у првим вековима хришћанства.

Занимало ме и порекло назива језера Гарда, ово ГАРДА, да ли је од ГРАД, германска верзија искривљена ГАРД.

Како се само СИРМИОНЕ спомиње као антички град, испада да је онда то језеро добило име по том ГРАДУ, ГРАДСКО ЈЕЗЕРО ИЛИ ЛАГО ДИ ГАРДА, ЈЕЗЕРО ОД ГРАДА.

Дакле, нема сумње да су србски топоним и ГАРДА и СИРМИОНЕ, као и СИРМИУМ тј СИРБИУМ.

.

Први трагови људске присутности на подручју Сирмионе датирају из 6. – 5. миленијума пре Хр.. Трагови насеља сојеница које је постојало у 3. и 2. миленијуму пре Христа пронађени су поред града.

Почевши већ око 1. века. пре Хр., подручје језера Гарда, укључујући и део где је данашњи Сирмионе, постало је омиљено одмаралиште за богате породице из Вероне, тада највећег римског града у североисточној Италији. Римски пјесник Гај Валерије Катул нахвалио је љепоте града Сирмионе и опевао своју вилу на обалама језера Гарда.

Пред крај Римског царства (4. – 5. век.) Сирмионе постаје утврђење за одбрану јужних обала језера. Насеље Сирмионе постојало и након провале Лонгобарда у северну Италију. Пред крај Лонгобардског краљевства, град је био главни правосудни  центар који је био подложан једино краљу. Анса, жена посљедњег краља Лангобарда Десидерија, оснива цркву и манастир у граду.

Око 1000. године Сирмионе је веројатно био слободна градска комуна, попут осталих северно-италијанских градова. Али је почетком 13. века потпао под власт веронских феудалаца из породице Скалијер.

У истом раздобљу Сирмионе је постао уточиште бројних Патарена (Богумила), које је прогонила Католичка црква.

Сирмионе је био власништво Млетачке Републике од 1405. до 1797., када је потпао под аустријску марионетску државу под називом Ломбардско-венетско Краљевство. Након тога је 1860. године ушао у састав Краљевине Италије.

.

ВИЛА  КОСЕРИЋ  ( VILLA VON KOSERITZ )

Резултат слика

.

1800.  гроф Курт фон Косерић (Kurt Von Koseritz), Немац лужичко-србског порекла, купио је парк у Сирмионеу  и започео је 1898. године изградњу велелепне виле. Изграђена је у строгом неокласичном стилу, са великим колонадама које подржавају фасаду. Вила је украшена вермонским мермером који је превезен преко језера на баржама и, осликана фрескама а прозори са витражом.

Када је избио рат са Аустријом, гроф је био приморан да напусти Италију и врати у своју земљу. Умро је без наследника.

Данас је Вила Косерића позната као Вила Кортина, и преуређена је у један од најлепших хотела у граду Сирмионе.

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

УНУЦИ ДАЈБОГА

Резултат слика

.

Словени су себе сматрали  “унуцима Дајбога”, док су се појци, музиканти називали “Велесовим унуцима”. Према томе, лепе вештине су биле под заштитом Небеског Пастира који је терао звездана стада и облаке, јер Велес није био само заштитник стада земаљских, већ и стада небеских. Звезде су представљале душе предака које живе у Наву, “где је све као и овде, где ору и жању и млате и требе”. Перун је међутим, био окружен херојима палим на пољу славе. Слава је богиња Земља, а поље славе исто је што и поље земље. Древни Словени славили су и бога ветра, Стрибога. Словени-Руси славили су Стрибога, који је, преображен у птицу Стратим, могао да изазове или обузда невреме. Важни храмови Стрибога налазили су се на морским острвима, у близини речних ушћа, где би трговачки бродови често пристајали (на пример, на острву Березањ, недалеко од ушћа Дњепра). Пред сам излазак на отворено море, руски бродови би пристајали на њему, а трговци би Стрибогу приносили богате дарове.

Према предању, Стрибог је рођен из даха бога Рода. Попримивши обличје ветрова, Стрибог се по земљи жестио, а са Перуном је заједнички управљао громовима и муњама. Стрибог, бог ветра, долетао је на поље славе и задахњујући лица рањених, олакшавао им последње часове живота. Крв је натапала земљу и зато је земља на којој је проливена словенска крв, такође била словенска.

Словенски витези у бој полазе на саможртвовање, а не на убијање

Јуриј Мирољубов, велики руски научник, посебно поглавље свог истраживања посветио је предхришћанској словенској религији и из његових радова сазнајемо да су тиркизна боја, огрлице, прстење и други украси омиљени код Словено-Руса, јер је то боја Јаворуна, Аврана (Варуна код Ведејаца). Авран-Јаворуна-Варуна је божанство које делује увек и свуда. Он је врховни давалац и одржавалац живота, он је Дајбог или, код балтичких Венда, Подага. Сва племена Словена веровала су у Подагу-Дажбога-Добрату-Дајбога. На северу су постојала и друга божанства, на пример Семик (Сома код Ведејаца), коме је на југу одговарао Самосвјат или Всебог, Самобог, Добрат или Свјато (Свенто на западу), јер су у народу Самосвјат и Огњебог били синоними. Световид и други богови исти су код свих Словена и то доказује њихово етничко религијско јединство. Словени су веровали да борбе богова происходе из њихове суштине. Па ипак, сви богови су Сварогова деца.

Међу њима је и Огњебог (Агни код Ведејаца), који у виду и лику Сварога прима себи људски род и зато је прибежиште рода и чувар Нава. Ту је и бог гостопримства Радгост. Велес, као покровитељ стоке, светлости и топлоте, такође је увек присутан. У време несрећа, ратова и крви, Перун лети са својом коњицом јунака у помоћ Словенима. Мач Перуна (Индре), такозвани Мач-Извор доносио је победу над непријатељем. Погинуле у боју, Перун је примао у редове своје бесмртне коњице, стављајући их на беле коње, давао им је у руке Сварогов мач. Перун је свеприсутан и понекад грми како би показао да је “Перун овде”. Перун као заштитник земљорадника и пастира даје траву, кишу, гром, сноп, храст, хлеб. У редоследу ових појмова постоји узајамна веза јер једно зависи од другог. У време рата, Перун одлази у помоћ Словенима, али он нема ништа заједничко са германским богом рата Тором. Долазећи у помоћ, он не подстиче на убијање као такво, јер словенски витези пред својом војском у бој полазе на саможртвовање, а не на убијање. С тим у вези је и непостојање људских жртава код Словена.

Једно полузаборављено божанство на које подсећа Велесова књига јесте Вим. Себо или Всебог имао је три лица: Себо, Вим и Дим. Ово тројство помиње Мирољубов, записујући предања из древне Русије. Вим и Дим су епитети у вези са ведским Шивом. Треба приметити да се Шива код Веда значајно разликује од Шиве код Индуса, јер је током протеклих миленијума Шиви Индуса, придодато много тога страног. Током тог времена је Брама, божанство недовољно јасно у ведизму, постало главно у Индији, тако да чак и религија Индуса носи назив браманизам, који се наравно, дели на многе секте. Код Словена, међутим, Брама представља “врата за небо”, која су огњена и зато везана за Огњебога (Анги), Перуна, Јарила, Дајбога и Хороса. Кроз Браму долазе до Вишњег сви они који су достојни божје љубави.

Слава Вишњем Богу

Уопште је словенска религија блиска ведизму, како по именима божанстава, тако и по погледу на свет. Ведизам је мисаона религија у којој закони Мане одређују моралне постулате, а остатак чине хвалоспеви. Слава, као дан славе у Србији, указује на основу нашег пређашњег битисања, јер смо као и Ведејци, превасходно славили богове не трежећи много од њих. Догмата није било у ведизму нити код Словена. Било је прослављања богова којима су приношене мирољубиве жртве и у чију су се славу певале химне.

Свевишњи или Вишњи је један вид означавања Бога у хришћанству. Вишну је такође Вишњи у директном значењу те речи. Он је са Перуном (Варуном) чувар небеса и будући да је небо изнад свега видљивог, самим тим је Вишњи. У словенском скупу богова, као и у ведизму, он је врховно биће изнад свега видљивог и невидљивог. Аналогијом сличности имена богова: Исвара-Сварог, Варуна-Перун, Дајбог-Питаре Даја, Тримурти-Триглав, Земе-Земља, Иерор-Јаро, Арија-Иреј, Веда-Вјада, имамо основу за закључак да сличност речи Вишну-Вишњи, није само пука коинциденција. Таква блискост у називима ведских и словенских богова, представља знак блискости Словена и Ведејаца.

Подсетимо се чињенице да се једно од главних словенских племена, још до прошлог века називало Венди, а друго Венети. “Венде” припада западно-словенским језицима, што значи “водичи”, или “предводници”. Катехизис говори о Христу као “светлост од светлости”. Празновање Божића симболично означава рађање светлости и топлоте које долазе од Сунца, одозго из вишњег, односно Вишњег. Према томе, да је Вишну близак Вишњем, у овом случају је јасно и без посебног коментарисања. Вишњи и Вишну повезује и назив светог дрвета вишње. Из многих записа и предања о словенској митологији, налазимо податке да је дрво вишње сматрано светим, а његовим цветовима су украшаване божићне иконе, што је директно упућивало на народно поимање “рођења” света. Плодови вишње имали су религијско значење, јер су се по традицији стављали уз мед који се правио на Бадње вече, уочи Божића. Даље, када се припремало жито за покојника, на њему су се правили крстићи од вишања. Страци на југу Русије поштапају се вишњевим штапом, јер се сматра да то дрво даје снагу итд. Када се блиски и драги благосиљају, обично се то пропрати речима: “Нека те Вишњи чува”, или “Нека ти Вишњи подари срећу…” Божићна песма анђела преведена на словенски гласи: “Слава вишњем Богу”. Могуће је да су под појмом Вишњи, Словени подразумевали све богове и у том случају Вишњи означава становника неба.

( Весна Пешић за часопис »Српско Огледало« бр. 86 )

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Морана, богиња зиме и смрти

.

МОРАНА (МОРА)

Морана је богиња смрти, зиме и патње (море). Негде се звала и Вада (можда што је вадила душе), а Мрзалом су је крстили Чеси, Моравци, Словаци, Пољаци и Русини. Ово је разумљиво, јер су ови народи били суочени са оштрим и дужим зимама, а оне су, у давна времена, биле тешке за преживљавање.

Дани посвећени Морани били су од Божића до Богојављења 19. јануара, када се, по старом веровању, отварао Пакао, (a у хришћанству се верује да се те ноћи ,, Небо отвара” и ,,Бог се јави”.)

Моранаје приказивана као изданак зиме. Била је обучена у бело, прсти су јој били дуги, у облику леденица, а њено оружје је била метла, којом је разбацивала или скупљала снег, стварајући опасне сметове и затрпавајући путеве. Тиме је изазивала, уз помоћ и вукова, белу смрт за оне који су се, у време вејавице, затицали далеко од куће. Због оваквих представа Богиње смрти, Словени су белу боју користили као знак жалости.
Морана је летела на метли и на љусци од јајета и ове одлике ће, касније, бити приписане новом духовном бићу – вештици. Иначе, из описа Моране је произишло и страшило звано Баба Рога.јер је и Морана представљана са рогом. Попут Баба Роге, настале су Баба Руга, Баба Козма и Баба Јага.
Поред тога што је одузимала животе, Морана је уживала да наноси патњу људима и животињама. Улазила је кроз кључаоницу у куће, ноћу, да би мучила људе, најрадије децу, тако што их је притискала и одузимала им дах током сна. Тиме их је, духовно и телесно, слабила. Ова делатност Моране пропраћена је код Срба узречицама: “Ноћна мора”, “Притисла ме мора”, “Гушила ме мора” итд, а ови појмови су пренесени и на остале људске недаће, па је у нашем речнику успомену на Богињу Морану (Мору) сачувало и неколико других изрека: “Мори ме жеђ”, “Мори ме љубав “, ” Смори ме
терет (тежак рад) ” и друге. А кад је у питању најгори облик испољавања Богиње Моране, Срби су задржали о њему израз: “Завладала мора на људима”. Или, “Завладала мора на стоци”.
По овоме се види да је српски језик својеврсна, богата, археолошка ризница.

Пошто је Морана овако опасна, Словени су је препознавали у великом броју облика. Она је била скривена у црној мачки – кад прелази пут, лептирици — у том облику Морана преноси душе покојника, црном гаврану, кукавици, мишу (можда због тога изазива и данас страх код жена) петлу – кад кукуриче поред прозора, свињи – кад се примакне кућном зиду, псу – кад завија и сови – кад крешти. Појава црног коња и црног коњаника, сматрана је прерушеном Мораном.

Срби су сматрали да су смреча и чемпрес дрвећа мртвих, а она се и данас често саде поред гробница. Орах је, такође, сматран дрветом доњег света а његови плодови су представљали душе покојника.

Кад би се десило да умре девојка, онда су јој облачили белу венчаницу, јер је бела одећа била и Моранина, а при сахрани је коришћена музика. При свим сахранама, рођаци и пријатељи умрле особе су се обраћали Морани плачом, нарицањем и бусањем у прса. Том приликом су се Моранина култна места обележавала врпцом или поређаним белуцима.

Од овако опаке Моране, Словени су се бранили стављањем испред куће преслице, вретена исекире – окренуте према истоку. Од ње су се бранили и разноврсним амајлијама, белим луком, церовим младицама са кореном мајчином душицом, кићењем коња босиљком, хватањем устима јајета на концу, стављањем јабуке са забоденим новчићем на гроб и храњењем живине у кругу.

Да би се заштитили од Моране, Словени су организовали и машкаре. Морану је представљала Баба Јага са рогом на глави.
Маскирана омладина је прескакала ватру, али обавезно у групи с непарним бројем учесника. Главна личност маскара био је Дедица, прекривен белим и црним кожама преко главе у облику торбе, на којој су били отвори за очи и отвори за браду и бркове – од кудеље или длаке коњског репа. На рукама је носио прапорце. Да би напакостили Богињи Морани, Словени су, пред крај зиме, правили њен лик од крпа, палили га и дозивали пролећну Богињу Весну да дође уместо ње.

Од наведених веза са духовним појавама, животињама и биљкама, Морани су припадали још: глогов колац, гајде и разне амајлије, а од природних појава: вејавица, мраз и велика студен. Њено култно место, поред храмова, била су само гробља.

На кипу Моране изрезбарена је поцепана одећа, украшена људским лобањама, а цела фигура стоји на глоговом коцу. Представљена је као ружна и крезуба жена, са неуредном косом.
Њене функције у хришћанству покривају, делимично, свети: Игњат, Мрата, Тодор и Стефан.

Извор –

ИСТОРИЈСКЕ СКРИВАЛИЦЕ –
http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2013/09/Slobodan_Jarcevic_-_Istorijske_skrivalice.pdf

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off