Нестор Летописaц

Повјест минулих љета или Несторов летопис је летопис настао у Русији почетком 12 века, претпоставља се да је завршен 1113. године. Обрађује историју Словена, са нагласком на руску од 852. до 1110. године. Језгро рукописа претставља преобраћање Русије у хришћанство. Летопис се сматра једним од ремек дела ране средњовековне словенске књижевности. Текст је деценијама више пута прерађиван, а данашњи облик дао му је руски монах Нестор око 1113. године.

ЕВО ПОВИЈЕСТИ МИНУЛИХ ЉЕТА:

ОТКУД ЈЕ ПОШЛА РУСКА ЗЕМЉА, КО У КИЈЕВУ ПОЧЕ ПРВИ ДА КНЕЗУЈЕ, И ОТКАД ЈЕ ПОСТАЛА РУСКА ЗЕМЉА

Овакоћемо почети повијест ову:

Послије потопа три Нојева сина – Сим, Хам, Јафет – раздијелише земљу.

1) И исток узе Сим:

Персију, Бактрију, чак до Индије у дужину, а у ширину до Ринокорура, што ће рећи: од истока па до југа, и Сирију, иМидију до ријеке Еуфрата, Вавилон, Кордуну, Асирце, Месопотамију, Арабију Најстарију, Елимаис, Инде, Арабију Силну, Колију, Комагину, Феникију.

2) Хам пак узе јужну страну:

Египат, Етиопију што се додирује са Индијом, и другуЕтиопију- из ње пак извире ријека етиопска Чермна, која тече на исток, Тебу, Либију што се додирује са Киринејом, Мавританију што је насупрот Гадира. Од оних пак што су на истоку има: Киликију, Памфилију, Писидију, Мезију, Ликаонију, Фригију,Камалију, Ликију, Карију, Лидију, Мезијудругу, Троаду(Tpojу), Еолиду, Битинију, Стару Фригију; и острва нека има: Сардинију, Крит, Кипар, и ријеку Геону, звану Нил.

3) Јафет пак узе сјеверну страну и западну:

Индију, Албанију, Арменију Малу и Велику, Кападаокију, Лафлагонију, Галатију, Колхиду, Босфор, Меоте, Деревију, Сарматију, Тавриђане, Скитију, Фракију, Македонију, која се и Пелепонова назива, Аркадију, Епир, Илирију, Словене, Лихнитију, Адриакију,Јадранско море.Има пак и острва: Британију, Сицилију, Еубеју, Родос, Хиос, Лезбос, Китеру, Закинф, Кефалонију, Итаку, Корзику, дио Азије, звану Јонија, и ријеку Тигрис што тече између Индиje и Вавилона; до Понтског мора на сјевер: Дунав, Дњестар и Кавкаске горе, то јест Угарске, а отуд чак до Дњепра, и друге ријеке: Десну, Припјату, Двину, Волхов Волгу која иде на исток, у дио Симов. У Јафетовом пак дијелу сједе Руси, Чуди и свакојаки народи:Мерји, Муроми, Вјеси,Мордвини, Заволошки Чуди, Перми, Печери, Јами, Угри, Литви, Зимоголи, Корси, Љеголи, Ливи, Пољаци пак, Пруси и Чуди сједе близу мора Варјашког. Уз ово море сједе Варјази: одавде према истоку – до предјела Симових, уз исто ово море сједе и према западу – до земље Енглеске и до Волошке(Римске) . Јафетово је такође и ово кољено:Варјази, Шведи, Нормани, Готи, Руси, Енглези,Галичани, Волоси, Римљани, Немци, Корљези, Венецијанци, Ђеновежани и други – ови се пак доди-рују на западу с југом и у сусједству су са племеном Хамовим.

Сим пак и Хам и Јафет, раздијелив земљу, ждријеб бацивши, ријешише да нико не смије ступити у дио братов, и живљаху сваки у свом дијелу.

И би народ  JEДАН…

more »

GDE  JE  TO  PUTOVAO  MARKO  POLO ?

MARKO POLO

GDE JE BIO VELIKI PUTNIK…

Prema jednoj britanskoj istoričarki, ovaj čuveni venecijanski trgovac nikada nije stupio na kinesku teritoriju.Jer kako drugačije objasniti neverovatnu činjenicu da Marko Polo u svojim rukopisima ne spominje ni Kineski zid, ni čaj, ni kaligrafiju?

PRAZNINE KOJE ZBUNJUJU

PORUKA SA PATMOSA ZA SEDAM CRKAVA

( Sv. Jovan na ostrvu Patmos )

U mladosti se apostol Jovan bavio ribarenjem na Galilejskom jezeru. Napustio je to zvanje da bi postao učenik Isusa Hrista. Putovao je raznim krajevima, propovijedao i podučavao o Spasitelju. Kao star čovjek, u posljednjim godinama prvog stoljeća izveden je na sud kako bi odgovarao za svoju vjeru. Rimski car Domicijan namjeravao je iskorijeniti hrišćanstvo; dao je Jovana zatočiti na malom stjenovitom otoku Patmosu u Egejskom moru. (Otk 1,9) U progonstvu, u najtežim i obeshrabrujućim prilikama Jovan je primio viđenja; bilo mu je rečeno da ih zapiše u Otkrivenju, posljednjoj knjizi Novog zavjeta.

Jovan je pisao: “Ja, Jovan, brat vaš, i sudionik nevolje, kraljevstva i ustrajnosti u Isusu, bijah zbog riječi Božje i zbog Isusova svjedočanstva na otoku zvanom Patmos. U dan Gospodnji padoh u zanos i čuh kako se iza mene ori jak glas poput trube: ‘Što vidiš, napiši u knjigu i pošalji ih sedam crkava: u tadašnje slovenske gradove (današnja Turska) :

Efes, Smirna, Pergam, Tijatira, Sard, Filadelfija i Laodiceja! (Otk 1,9-11)

SEDAM CRKAVA

Jovanu je rečeno da Otkrivenje pošalje crkvama koje su postojale u sedam tadašnjih slovenskih gradova (u današnjij Turskoj).

more »

Најмистериознија књига на свету свакако мора задовољавати неке услове да би је прозвали таквом. Писана непознатим писмом од стране непознатог аутора пре пола миленијума, свакако иде у прилог датом термину.

Војнићев рукопис (engl: Voynich manuscript) књига је пуна илустрација и непознатог текста. Упркос напорима криптографа широм света – њен садржај никада није преведен.

Данас Војнићев рукопис представља једино писано дело, које је остало сакривено под велом тајне, све ове године.

О рукопису и његовом проналаску

Мистериозна књига добила је име по Вилфриду Војнићу, пољско-америчком трговцу књигама, који је наишао на њу 1912.године.

Сам Војнић био је пољски револуционар, важан представник организације “Пролетаријат” и политички активист.

1886. судјелује у тајној операцији ослобођења политичких сарадника који су у Варшавској цитадели били осуђени на смрт. Покушај пропада и Војнић бива ухапшен од стране царске полиције.

1887. на издржавање казне послан је у Сибир. 3 године касније, 1890. – успева побјећи из Сибира за Лондон.

Оставивши турбуленцију политике иза себе, постаје страствени антиквитер и књигофил – отвара две продавнице књига, у Лондону и Њујорку.

На једном од његових колекционарских путовања 1912. у мјесту Вила Мондрагоне (Италија) долази у посед мистериозног рукописа.

Ко је Војнићу продао рукопис такође остаје непознаница?

У годинама кад су већ дешифровани сви познати језици и писма људске цивилизације, вест о оваквом рукопису брзо се ширила.

За време другог светског рата, неки од најпознатијих америчких и британских стручњака за дешифрирање интензивно су радили на Војнићевом рукопису. Резултат је био потпуно поражавајући – нису успјели дешифрирати ни једну једину ријеч.

Војнићев рукопис се данас налази на ,,сигурном” – у библиотеци ријетких књига и рукописа на универзитету Јејл у Америци, али је његов директна копија доступна свима – чак и на интернету.

Од његовог проналаска у дешифрирању су се окушали многи, увијек с истим резултатом – потпуним неуспехом.

Сваки покушај претварао је Војнићев рукопис у све мистериознију књигу, која данас ангажује машту многих.

Садржај Војнићевог рукописа

Анализом рукописа потврђена је једино његова старост – написан је у раздобљу 1450 – 1520.

Због систематских поглавља, данас се зна да се књига састојала од 272 странице (17 поглавља по 16 страница), кад је Војнић набавио рукопис неке странице су већ онда недостајале – тачније, рукопис данас има 240 страница (32 недостају).

Стил писања

Књига је писана птичјим пером, а основне боје додане су накнадно на илустрације.

Текст је писан с лијева на десно, а дужи дијелови су распоређени у параграфе. Додатном анализом квалитете писања (брзина, труд и кривуље) потврђено је да је аутор писао текст с лакоћом.

Овај детаљ је значајан, јер упућује на то да је аутор био добар познаваоц писма – тј. није користио никакве референце за писање. Ово такођер показује да је мистериозно писмо аутору било итекако познато – у истој мјери као и нама наша абецеда.

Укупан број знакова у књизи је око 170.000. Већина знакова написана је у једном или у два потеза. У коначници, анализирајући рукопис, можемо потврдити како је аутор користио абецеду која је имала 20 – 30 дистинктивних знакова, слично као и наша.

Као и у нашем модерном писму ријечи су раздвојене малим размаком. Цијела књига садржи око 35,000 ријечи.

Статистичка анализа показује да текст слиједи Зипфов закон и ентропију ( у просјеку 10 знакова по ријечи ) која је поново јако слична данашњим модерним језицима.

Такођер је занимљиво како се нека слова налазе само на почецима или крајевима речи.

У цијелој књизи налазимо тек мали дио латинског језика – у секцији о астрономији имена мјесеци исписана су на старо-латинском. Стил оваквог старо-латинског упућује на средњовјековну Француску, али није доказано да је овај мали дио латинског заправо дио оригинала или је можда додан накнадно од некога.

Чудновате илустрације

Готово свака страница има илустрације – оне нам донекле објашњавају тематске цјелине, али и компликују опште схватање.

Према илустрацијама можемо књигу подијелити на 6 секција:

Хербална – свака страница има илустрацију једне или двије биљке с неколико параграфа текста. Ово је класичан примјер сличан многим хербалним књигама из средњег вијека.

Биљке су илустриране с свим детаљима – коријен, листови, стабљике.

Ипак оно што највише збуњује у овој секцији је чињеница да ниједна биљка није препознатљива !

Астрономска – садржи бројне дијаграме с звијездама, сунцима и мјесецима. Многе илустрације у овом дијелу откривају да се ради охороскопским знаковима – двије рибе, бик, ловац с стријелом.

Биолошка – велик број илустрација приказује жене у базенима. Базени су надаље повезани сложеном мрежом канала и цијеви – очито је да неке од ових илустрација приказују људске органе. На појединим илустрацијама жене су приказиване с круном на глави.

Космолошка – велик број кружних тајновитих дијаграма. Неке странице садрже дијаграме на “расклапање”, неки су и до 6 страница велики. Дијаграми наликују географским картама.

(Астрономски дијаграми)

Неке илустрације приказују 9 острва који су међусобно повезани с путевима, дворцима и планинама (највјеројатније вулканима).

Фармацеутска – означене илустрације одвојених биљних дијелова (листови, коријени итд). Објекти који изгледају као апотекарске посуде. Илустрације су попраћене с мало текста.

Непозната – задња секција садржи само текст и немогуће је знати о којој је тематици посвећена.

Повијест и путовање рукописа

Лоцирање рукописа кроз повијест је тежак задатак, понајвише због временских “рупа” у којима незнамо тко је био његов власник.

Према начину цртања илустрација, прије свега илустрација људи и двораца, са сигурношћу можемо тврдити да је рукопис настао негдјеу средњовјековној Еуропи.

Преко Прага до Рима

Први потврђени власник рукописа с почетка 17-ог века, био је тајанствени алхемичар из Прага, Георг Бареш.

Према писаним подацима знамо како је и сам Бареш био збуњен око садржаја рукописа. Сазнавши за знаменитог криптолога Атанасијуса Кирцхера, послао му је копију рукописа.

Атанасијус Кирцхер био је језуитски научник из Колегио Романо свеучилишта (понтификално свеучилиште у Риму). Иза себе је имао већ велике успјехе у дешифрирању и криптологији – успјешно је превео Коптски језик (етиопско писмо) и египатске хиероглифе.

Писмо које је Бареш упутио Кирцхеру 1639. први је сачувани документ у којем се спомиње мистериозни рукопис.

Кирцхер се јако заинтересирао за тајновити рукопис и од Бареша је затражио оригинал. Ипак овај му га није хтео дати и тек након смрти, ректор прашког свеучилишта Јоханес Марцус шаље рукопис језуити Кирцхеру у Рим (1666).

Ово је уједно и задњи пут да се рукопис спомиње у идућих 200 година.

200 година тишине, и поновна актуалност

Тек 1870. након што трупе Виктора Емануела II анексирају папинске државе у Италију, можемо наставити проучавати повијест Војнићевог рукописа.

Након пропасти папинске државе, језуити брзо и потајно пребацују књиге из Колегиа Романа у приватне библиотеке – како би их спасили од конфискације.

Под окриљем ноћи књиге су пребациване у Вилу Мондрагоне – велику сеоску палату изван Рима (земљиште купљено од стране Језуита 1866.), међу књигама нашао је спас и мистериозни Војнићев рукопис.

1912. Колегио Романо дискретно је продао неколико књига, очито у несташици новца.

Вилфрид Војнић купио је 30-ак рукописа, међу њима и рукопис који ће носити његово име.

Након Вилфридове смрти 1930. његова удовица Етел Лилијан Војнић (позната ауторица и кћер познатог математичара Георга Боле-а) наслеђује рукопис.

Ko je autor Vojnićevog rukopisa?

Mnoga imena su spominjana kao potencijalni autori rukopisa.
Ipak do danas ni taj dio misterije nije otkriven. Postoje samo teorije o autoru, koje još uvijek nemaju kvalitetnih dokaza kako bi se potvrdile ili barem istaknule.

Roger Bacon ?

Johannes Marcus šalje rukopis Kircheru 1666. i u pismu piše kako je, prema njegovom pokojnom prijatelju Rafaelu Mnišovskyom, rukopis kupljen od strane Rudolfa II – cara svetog rimskog carstva (negdje između 1552-1612) za 600 dukata.

Prema caru Rudolfu II, autor rukopisa bio je franjevac i naučenjak – Roger Bacon (1214-1294).
Uprkos činjenici da Marcus u pismu iznosi kako se ne slaže s tim tvrdnjama, sam Vojnić će nekoliko stoljeća kasnije intenzivno raditi na potvrdi te teorije.
Istoričari i dobri poznavatelji Baconovog rada i opusa, ne slažu se s tom teorijom i tvrde kako ona nije moguća.

Edward Kelley ?

Teorija o Kelley-u usko je vezana uz teoriju o Bacon-u. Naime u obje situacije spominje se John Dee – matematičar i astrolog kraljice Elizabete I koji je dobro poznavao i Bacona i Kelleya.

Edward Kelley bio je misteriozan i samouki alhemičar. Tvrdio je kako posjeduje znanje kojim može pretvoriti bakar u zlato. Svoje mogućnosti pripisvao je tajnom prahu kojeg je navodno sam iskopao iz biskupskog groba negdje u Wales-u.
Kelley je također tvrdio kako je u nekoliko navrata razgovarao s anđelima i pritom naučio njihov jezik – Enohijski (eng:Enochian). Legenda također kaže da je bio u obilasku samog Rajskog vrta, i nakon povratka je napisao knjigu o onome što je tamo vidio.
Mnogi obožavatelji paranormalnog ustvrdit će kako je upravo on autor rukopisa, a sam rukopis je stoga pisan anđeoskim jezikom?

Ipak mnogi povjesničari dobro poznaju rad starog “lukavca” Edwarda Kelleya – naime tih godina on je već dobivao velike novčane iznose iz kraljevske blagajne za svoje alkemičarske eksperimente. Da bi osigurao stalni priliv novca morao je tu i tamo ubaciti i pokoju priču o nadnaravnim silama koje komuniciraju s njim.

Sam Wilfrid Vojnić ?

Teoretičari koji vole pripisivati misterije raznim zavjerama iznijeli su ideju da je možda sam Vojnić napisao rukopis i stvorio “misterioznu” knjigu koja bi tako dobila na vrijednosti.
Ova teorija je ipak jako teško opravdana zbog činjenice da Vojnić nikada nije ni pokušao prodati rukopis (kao ni njegova žena Ettel).
Svi ozbiljniji istraživači rukopisa ovu teoriju odbacuju kao nevažeću..?

Dva ili više autora ?

Prescott Currier, kriptograf ameičke mornarice prvi je iznio teoriju o više autora. Prema njemu uočljive su razlike u rukopisu, što bi značilo da je rukopis djelo dva ili više autora.
Prema najnovijim istraživanjima ova teorija je donekle odbačena – mnogi stručnjaci za rukopis pregledavanjem cijele knjige slažu se da ju je napisala jedna osoba.

Vojnićev rukopis – mitski Necronomicon ?

Prema nekim teorijama Vojnićev rukopis zapravo je mitska “zla” demonska knjiga Necronomicon o kojoj je često pisao znameniti horror pisac H. P. Lovecraft. Unatoč tome što se Necronomicon spominje samo u fiktivnim djelima kao što su “The Call of Cthulhu” mnogi poklonici Lovecrafta vjeruju da je Necronomicon stvarna knjiga, na temelju koje je Lovecraft zasnovao većinu svojih priča.
,,Necronomicon” je tako postala kultna knjiga, za koju se vjeruje da onaj koji ju pročita trajno izgubi razum, ponajprije zbog sadržaja i univerzalnih otkrića koje ljudski um ne može obraditi.

Svrha Vojnićevog rukopisa

O nagađanjima i teorijama postojanja rukopisa mnogi su dali svoje ideje.
Ipak ni jedna od njih nije potvrđena, i još uvijek ne možemo odrediti niti spoznati što se stvarno krije iza nerazumljivih redaka i čudnih ilustracija.
Najveći broj teorija govori da je knjiga zapravo neka vrsta srednjovjekovne medicinsko-farmaceutske enciklopedije.
Ipak brojne ilustracije nepostojećih biljaka predstavljaju sumnju.

Nadalje neke astronomske ilustracije gotovo bez sumnje prikazuju galaksiju i planete. Ono što zbunjuje je činjenica da se takve ilustracije nisu mogle prikazati bez upotrebe teleskopa (izumljen tek 1608).
Neke druge ilustracije prikazuju ljudske ćelije s pripadajućim elementima, ali mikroskop, koji bi mogao prikazati takve detalje,još nije bio izumljen za vrijeme pisanja Vojnićevog rukopisa.

Uzevši sve elemente rukopisa, možemo zaključiti da je on ostao misterija u potpunosti. Čak ni bogate ilustracije ne odaju dovoljno putokaza kako bi došli do zaključka.
U pokušajima dešifriranja teksta okušavalili su se mnogi bezuspješno već stotinama godina – još uvijek se čeka na onoga koji će uspjeti u dešifrovanju.

Koje tajne leže u Vojnićevom rukopisu?
Koliko će još vremena proći pre nego što otkrijemo ovu misteriju?
Za razliku od ostalih fenomena, paranormalnog i neobjašnjivog – ova misterija je pred nama i svima dostupna. Uprkos tome, predstavlja prevelik napor za ljudski um, koji ima tendenciju objasniti i obrazložiti neobjašnjivo.

Do tada, ovaj misteriozni rukopis ostat će podsjetnik na to, da bez obzira na sav naš ljudski napredak, tehnologiju i znanost – neke misterijie ostat će modernom čovjeku izvan dohvata i shvaćanja. Možda smo jednostavno toliko zaslijepljeni svim našim dostignućima da više ni nismo sposobni razumjeti drevnu nauku i njene mudrosti.

Izvor: http://ce-4.forumotion.com/bliski-susre … -t2156.htm

„Ja, Thoth, Atlantiđanin, majstor misterija, čuvar tajni, suvereni kralj, mađioničar, živ iz generacije u generaciju, koji upravo prelazim u Hol Mudrosti, određujem uputstva za one koji će doći posle mene, uputstva zasnovana na drevnoj mudrosti velike Atlantide.

U moćnom gradu Keor u, na ostrvu Undal (Atlantida), u dalekoj prošlosti, započeo sam svoju inkarnaciju. Ne onako kako današnji inferiorni ljudi zamišljaju život i smrt na Atlantidi. Reč je bila o životu od eona do eona, u kome smo obnavljali svoj život u Holu Mudrosti, u kome reka života večno plovi u napred.“

Najveća priča ikad ispričana, autentična istorija Atlantide koja dokazuje da su ljudi deca Svetlosti.

Pisac ovog teksta, koji ima vezu sa Velikom belom ložom koja deluje sa sveštenicima Piramide, bio je upućen da povrati Velikoj Piramidi drevne tablice. Pre nego što ih je vratio data mu je dozvola da ih prevede i vrati kopije mudrosti ugravirane na tablicama. To je urađeno 1925. godine, a 1940. g. data je dozvola da se deo štampa.
Ova knjiga je posebno interesantna po tome što još od 1940 godine, kad je objavljena, detaljno govori ono što danas iznose David Icke i Stewart Swerdlow. Ponajviše u osmom poglavlju.

TOT je egipatsko božanstvo koji se predstavlja s glavom ibisa ili psa. Egipćani su ga ponekad prikazivali i s papirusom i “mastilom” za pisanje. Egipćani su verovali da je Thoth izmislio egipatsko pismo i zbog toga ga smatraju zaštitnikom pisara. Tot je Bog mudrosti, znanja, astronomije, geometrije, matematike, Meseca i umetnosti. Spasio je Izidinog sina Horusa od smrti. Druga Thothova imena: Tot, Tahuti, Tehuti, Zehuti, Techu, Tethu, Thot i Thout. Jedan mit govori da je Thoth izumeo kalendar sa 365 dana.

Slova sa tablica su najsličnija Vinčanskom pismu…

.
SMARAGDNE  TABLE  TOTA  ATLANTIĐANINA

Sledi neobična priča pronađena u knjizi “The Emerald Tablets of Thoth The Atlantean”.

Istorija smaragdnih tabli čije se autorstvo pripisuje Thoth u, vrhovnom svešteniku, kralju Atlantide.

Table su stare 38.000 godina.

Thoth je, nakon potonuća Atlantide, osnovao koloniju u Egiptu. Izgradio je Veliku Piramidu u Gizi (koja se pogrešno pripisuje Keopsu). U njoj je ostavio zapisanu drevnu mudrost i tajne Atlantide.

Preko 16.000 godina  Thot je vladao antičkom rasom Egipta, od 50.000 g.p.n.e. do 36.000 g.p.n.e. U to doba, varvarska rasa koja je tu živela, podignuta je na visoki nivo civilizacije, uz Thotha i njegove sledbenike. Prema zemaljskim standardima Thoth je bio besmrtan. Tačnije, napuštao je fizičko telo po svojoj volji. Njegova mudrost i znanje učinili su ga vladarem više kolonija Atlantide, uključujući i one u Južnoj i Centralnoj Americi.

Kada je došlo vreme da napusti Egipat, izgradio je Veliku Piramidu tačno iznad ulaza u Hol Mudrosti (“Great Halls of Amenti“). Postavio je stražu (SFINGU) da čuva SKRIVENO ZNANJE. U kasnijim vremenima, potomci stražara su postali sveštenici, i oni su Thotha definisali kao Boga Mudrosti. Oni su ga, navodno, pratili nakon svoje fizičke smrti. U legendama, Hol Mudrosti je postao podzemni svet, svet Bogova, u koji duša odlazi nakon fizičke smrti. I gde joj se sudi.

U kasnijim vremenima, Thothov ego se inkarnirao tri puta. Poslednji put bio je u biću poznatom kao Hermes. Tada je ostavio pisane dokumente koji su modernim okultistima poznati kao Smaragdne Table, koji su pojednostavljena verzija drevne mudrosti.

Ono o čemu danas pišemo su izvodi iz deset takvih tabli, ostavljenih u Velikoj Piramidi.
Interesantan je bio njihov put dok nisu ugledali svetlo dana nakon što su bili skriveni hiljadama godina.

Pre 2.300 godina, drevni Egipat je prolazio kroz teška vremena. Mnoge delegacije sveštenika su slate u različite delove sveta. Među njima su bili i Čuvari znanja iz Velike Piramide koji su nosili sa sobom Smaragdne table kao talismane. Uz njihovu pomoć mogli su da dokažu superiornost u odnosu na druge, inferiornije rase. Legenda kaže da su nosioci Tabli imali autoritet direktno od Tota.

Određena grupa sveštenika otišla je u Južnu Ameriku i tamo pronašla naprednu rasu – Maje. Oni su se sećali drevnog znanja. Egipatski sveštenici su ostali da žive sa njima. Kasnije, u desetom veku, Maje su kolonizovale Yukatan. Smaragdne table su smeštene ispod oltara jednog od velikih hramova posvećenih Bogu Sunca. Nakon pohoda konkvistadora (ili, još tacnije, prije njih) gradovi su napušteni i (duhovna) blaga hramova zaboravljena.

Sveštenstvo Velike Piramide je, kroz Veliku Belu Ložu, zatražilo od jednog od svojih članova da Table vrati natrag. To je i učinjeno 1925. godine. Pre nego što ih je vratio, bilo mu je dozvoljeno da napravi prevod i zadrži njegovu kopiju. Sedamdeset godina kasnije, dobijena je dozvola da se delovi objave.

Reč je o materijalnom aspektu. Dvanaest smaragdno-zelenih tabli su formirane kroz proces alhemijskih transmutacija. Ćelijska i atomska struktura su fiksne, bez mogućnosti promene. (Na ovaj način oni negiraju materijalne zakone jonizacije.) Na njima su ugravirani karakteri na drevnom jeziku Atlantiđana, koji odgovaraju frekvenciji misaonih talasa.
Karakteri oslobađaju i formiraju mentalne vibracije/slike u umu čitaoca!

I, kao što Doreal, predstavnik Bratstva, u uvodu knjige kaže:

” Čitaj. Veruj ili ne, ali čitaj.  Vibracije koje tamo pronađes će probuditi odgovor u tvojoj duši.”

.
UVOD

“Čovekova želja za razumevanjem zakona koji regulišu njegov život je beskrajna… U tišini čula leži Ključ otkrivanja mudrosti. Onaj koji govori on ne zna. Onaj koji zna, on ne govori.Najviše znanje ne može se preneti, jer ono egzistira kao entitet koji prevazilazi materijalne reči i simbole…

Sve stvari u svim kosmosima se kreću u skladu sa zakonom… a zakon koji reguliše kretanje planeta je stalan, kao i zakon koji reguliše čovekov materijalni izraz.

Jedan od najznačajnijih kosmičkih zakona je onaj koji je odgovoran za stvaranje čoveka kao materijalnog bića. Škole svih vremena i civilizacija nastojale su da odgonetnu zakon koji povezuje čoveka kao materijalno i duhovno biće. Veza koja ih spaja je čovek intelektualac, budući da um sadrži materijalne i nematerijalne kvalitete.
Put ka svetlosti, životu i ljubavi samo počinje na materijalnom nivou.
Duhovnim se, pak, nastavlja kretati ka najuzvišenijem cilju stapanjem sa Univerzalnom SVEŠĆU.”

more »