Archive for » January, 2019 «

Мумија Српкиње из Кине

Мумија Српкиње из Кине

Срби су од искона живели преко Хималајских планина по данашњем такозваном Тибету и у такозваној Китајској империји, па од ових час потискивани даље Сибиру, час опет покоравани и преливани у Китајце (Кинезе), имамо исувише како историјских дата, тако и остатака трагова о истоме.

Ово је само део из истраживачког рада Милоша Милојевића о пореклу Срба, односно, како он каже, о “огромном и бројном народу који је у једно давно време ширио своје гране од Индије до Атлантика”.

Китајци, пише даље Милојевић, ни најмање не крију ово: су се на неколико тисућа година пре Христа доселили у данашњи Китај, које са острва, које из друге, топлије земље преко мора – Африке, а које из прибрежних земаља, да су у данашњем Китају затекли сасвим друге народе, другог типа и језика, да су их које истребили и прогнали, а које, опет, прелили у свој сопствени народ.

Племенима мењали имена

У неколико наврата у својим истраживањима Милојевић се враћа овом периоду. У једном делу он каже и ово:

“Китајци су сами записали да су доласком у нову средину нашли староседеоце белог типа за разлику од њих који се и данас хвале својим црним монголско-етиопским типом… Да је тај народ говорио и другим језиком, непојмљивим за старе Китајце, такође нема сумње, као и да је се звао многим другим разним племенским и пределним именима, која Китајци, по свом обичају, предеваху у чудновата и обична стварна, то јест давајући им друга имена, подобна налазећим се око њих стварима и животињама.”

Иако су Китајци мењали имена српским племенима опет је некако сачувано оно првобитно, изворно Сјаб, Сјабри, Сјамбри, Селби, Сембри, односно Срби. Чинили су то мењање имена дуго и упорно, чак још триста година после Христовог рођења и тако су оне силније и бројније постепено прелили у свој народ. Заправо не све. Велики део се борио против насилника Китајаца, Монгола, Манџура, час примирујући се, час бежећи у суседне земље, а када су се Китајци раширили, Срби су ишли даље тражећи сигурна уточишта. Као потврду оваког опхођења Китајаца према другим народима Милојевић наводи и судбину народа Тангута који је око 2282. године пре Христа преселио, односно побегао из Китаје у Хунунору, а када су Китајци и ту стигли око 444. пре Христа, један део Тангута се преселио на запад, док се други покорио и касније претопио у Китајце.

На крају овог дела истраживања Милојевић напомиње да и Кинези посежу за фалсификовањем историје. Према њиховим истраживањима кинеска држава је стара више од 20.000 година и да се не слажу са истраживањима Европљана који им старину признају само од 3.082. године пре Христа.

Потврду Милојевићеве тезе да су пре Кинеза та подручја насељавали Срби налазимо и у још једном податку. Наиме, 19. фебруара 1981. године лист “Чикаго трибјун” је донео вест, а друга светка гласила убрзо пренела да је нађена најстарија кинеска мумија. Мумифицирано тело била је жена беле расе. Чак је и други програм париске телевизије као ударну вест објавио како је: “У Кини пронађена мумија плаве Кинескиње”.

Полазећи од Милојевићевих истраживања, а и од свега онога што је познато из историје не само о “кинеским” већ и о Србима Сибира, према којима овај део Русије и носи име, та мумија може да буде само нека тада високоуважена Српкиња.

Извор:

http://nebeskiprsten9.blogspot.com/2012/05/mumija-srpkinje-iz-kine.html

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

ДИНАСТИЈА ЛАГАШ ( Lagash )

.

Đorđe Petković

Моје објаве можете игнорисати, али не и демантовати, за то су потребна много већа знања него што су их имали:
Archibald Sayce, Austen Henry Layard, George Adam Smith, Hormuzd Rassam, Marija Gimbutas и још многи други који су допринели да данас имамо бољи увид у древну цивилизацију Месопотамије, клинастог писма и Винчанске културе која је пренешена на велике просторе тада потзнатог света.
У подруму Лондонског музеја налази се више од 30 000 плочица са клинастим писмом, да ли ће их неко икада прочитати, питање је времена и добре воље. А можда је оно што се на њима налази записано разлог због којих је истраживање заустављено?
Ја се не љутим на историчаре који моје објаве „игноришу“, вероватно је разлог недовољно истраживање овог подручја, али уместо њих увек се нађу „образовани“ ликови који ће да својим коментарима „ глупости, будалаштине“ и сл. доказати колико су својим примитивизмом далеко испод сваког нивоа образовања.
Овде износим неке пасусе с преводом, онолико колико сматрам да вас неће „сморити“.

Лагаш ЛАГАШ ки; Сумерски: Лагаш је древни град смештен северозападно од споја река Еуфрат и Тигрис и источно од Урука, око 22 километра источно од модерног града Асх Схатрах, у Ираку. Лагаш(савремени Ал-Хиба) је био један од најстаријих градова древног Блиског Истока. Древна локација Нина (модерни Сургхул) удаљен је око 10 км и означава јужну границу државе. Оближњи Гирсу (модерни Теллох), око 25 км северозападно од Лагаша, био је религиозни центар државе Лагаш. Главни храм у Лагашу био је Е-Нинну, посвећен богу Нингирсуу.

Lagash LAGAŠKI; Sumerian: Lagaš is an ancient city located northwest of the junction of the Euphrates and Tigris rivers and east of Uruk, about 22 kilometres (14 mi) east of the modern town of Ash Shatrah, Iraq. Lagash (modern Al-Hiba) was one of the oldest cities of the Ancient Near East. The ancient site of Nina (modern Surghul) is around 10 km (6.2 mi) away and marks the southern limit of the state. Nearby Girsu (modern Telloh), about 25 km (16 mi) northwest of Lagash, was the religious center of the Lagash state. Lagash’s main temple was the E-Ninnu, dedicated to the god Ningirsu.

Ур-Нанше (или Ур-Нина) био је први краљ прве династије Лагаш (око 2500 година прије Криста) у сумерском раном династичком периоду III. Познат је по натписима да је наручио многе грађевинске пројекте, укључујући канале и храмове, у држави Лагаш.
Неброд (Грк: Нимрод) био је моћан ловац пред Господом.

Ur-Nanshe (or Ur-Nina) was the first king of the First Dynasty of Lagash (approx. 2500 BCE) in the Sumerian Early Dynastic Period III. He is known through inscriptions to have commissioned many buildings projects, including canals and temples, in the state of Lagash.
Nebrod (Greek:Nimrod) he was a mighty hunter before the Lord

Грци су га углавном звали Неброд: стога се места названа његовим именом изражавају Неброд, Небродес, Небрисса. На Сицилији је била планина Небродес, коју је Страбон звао у множини. То је било познато место за лов; и због тога је био посвећен Нимроду….

The Grecians generally styled him, Nebrod: hence places called by his name are expressed Nebrod, Nebrodes, Nebrissa. In Sicily was a mountain Nebrodes, called by Strabo in the plural. It was a famous place for hunting; and for that reason had been dedicated to Nimrod….

Термин Неброс, који су заменили Грци за Нимрода, означавајући јелена, давао је прилику многим алузијама о јелену и жутој кожи, у Дионусиаци (Дионисиаца грчки: Διονυσιακα, Дионисиака) је древна грчка епска поема и главно дело Ноннуса. То је еп у 48 књига, најдужа преживела песма из антике на 20.426 линија, састављена од хомерског дијалекта и дактилских хексаметара, чији је главни предмет живот Диониса, његова експедиција у Индију и његов тријумфални повратак на запад ) .и другим мистеријама. Био је град Небрисса, у близини ушћа Бӕтис у Шпанији, званог по Плинију, Венериа; Интер ӕ стуариа Бӕ тис оппидум Небрисса, птезиме Венериа (Тај град Небрисса близу ушћа Бае, по имену Раде ). Ово је, мислим, била грешка за Венариа; јер су постојала места тог имена. Овде су сачувани исти обреди и споменици, као што је горе споменуто; при чему није било алузије на Венеру, већ на Нимрода и Бака. Острво, и његове обреде, помиње Силиус Италицус …

Династија Лагаш

Ова династија се не налази на Сумерској краљевској листи, иако је у Сумерцу пронађена једна изузетно фрагментарна допуна, позната као Владари Лагаша. Он описује како је након поплаве човечанство имало потешкоће у производњи хране за себе, овисило је искључиво о кишници; даље се наводи да су технике наводњавања и култивације јечма потом пренесене од стране богова.
На крају листе је изјава “Написана у школи”, која сугерише да је то била писарска школска продукција. Може се издвојити неколико имена из доле наведених Лагашових владара, укључујући Ур-Нанше, “Ане-тум”, Ен-ентар-зид, Ур-Нингирсу, Ур-Бау

These dynasties are not found on the Sumerian King List, although one extremely fragmentary supplement has been found in Sumerian, known as the rulers of Lagash. It recounts how after the flood mankind was having difficulty growing food for itself, being dependent solely on rainwater; it further relates that techniques of irrigation and cultivation of barley were then imparted by the gods.
At the end of the list is the statement “Written in the school”, suggesting this was a scribal school production. A few of the names from the Lagash rulers listed below may be made out, including Ur-Nanshe, “Ane-tum”, En-entar-zid, Ur-Ningirsu, Ur-Bau

Лагаш је један од највећих археолошких хумака у региону, који мери отприлике 3 на 1,5 км. Процене његове површине крећу се од 400 до 600 хектара (990 до 1480 хектара). Локалитет је подељен коритом канала / реке, који пролази дијагонално кроз хумак.
Место је први пут ископано, за шест недеља, Robert Koldewey 1887. године. Прегледао га је Thorkild Jacobsen и Fuad Safar 1953. године, пронашавши први доказ његове идентификације као Лагаш. Главна држава у региону ал-Хиба и Телло раније је идентификована као ШИР.БУР.ЛА (Схирпурла). (А вероватно Сербула – моја примедба)

Tell Al-Hiba је поново истражен у пет сезона ископавања између 1968. и 1976. године од стране тима из Музеја уметности Метрополитана и Института за ликовне уметности Универзитета у Њујорку. Тим је предводио Vaughn E. Crawford, а ту су били Donald P. Hansen и Robert D. Biggs. Примарни фокус је био на ископавању храма Иблан од Инанна и храма Багара у Нингирсуу, као и на придруженој административној области.

Тим се вратио 12 година касније, 1990. године, за завршну сезону ископавања коју је предводио D.P.Hansen. Рад се првенствено односио на подручја која су била у суседству. Резултати ове сезоне очигледно још нису објављени.

Lagash is one of the largest archaeological mounds in the region, measuring roughly 3 by 1.5 km (2 by 1 mi). Estimates of its area range from 400 to 600 hectares (990 to 1,480 acres). The site is divided by the bed of a canal/river, which runs diagonally through the mound.
The site was first excavated, for six weeks, by Robert Koldewey in 1887. It was inspected during a survey of the area by Thorkild Jacobsen and Fuad Safar in 1953, finding the first evidence of its identification as Lagash. The major polity in the region of al-Hiba and Tello had formerly been identified as ŠIR.BUR.LA (Shirpurla).

Tell Al-Hiba was again explored in five seasons of excavation between 1968 and 1976 by a team from the Metropolitan Museum of Art and the Institute of Fine Arts of New York University. The team was led by Vaughn E. Crawford, and included Donald P. Hansen and Robert D. Biggs. The primary focus was the excavation of the temple Ibgal of Inanna and the temple Bagara of Ningirsu, as well as an associated administrative area.
The team returned 12 years later, in 1990, for a final season of excavation led by D.P.Hansen.The work primarily involved areas adjacent to an, as yet, unexcavated temple.The results of this season have apparently not yet been published.

The term, Nebros, which was substituted by the Greeks for Nimrod, signifying a fawn, gave occasion to many allusions about a fawn, and fawn-skin, in the Dionusiaca, and other mysteries. There was a town Nebrissa, near the mouth of the Bæ tis in Spain, called, by Pliny, Veneria; Inter æ stuaria Bæ tis oppidum Nebrissa, cognomine Veneria. This, I should think, was a mistake for Venaria; for there were places of that name. Here were preserved the same rites and memorials, as are mentioned above; wherein was no allusion to Venus, but to Nimrod and Bacchus. The island, and its rites, are mentioned by Silius Italicus …

Вјерује се да је краљ Нинус био оснивач древног главног града Асирије, Ниниве. Постојале су бројне ствари које су му приписане, као што је био први који је тренирао псе за лов и коње за јахање, дајући му симбол кентаура из грчке митологије. Налази се на библијској временској линији током 19. века пре нове ере.

King Ninus was believed to be the founder of the ancient capital city of Assyria, Nineveh. There were numerous things credited to him such as being the first to train dogs for hunting and horses for riding giving him the symbol of the centaur in Greek mythology. He is found on the Biblical Timeline during the 19th century BC.

Краљ Нино је био син Белуса или Бела, што може значити Ба’ал или “Господ” на семитском језику. Сматрало се да је владао 52 године и да је за 17 година успео да дода сву западну Азију својим колонијама.

King Ninus was the son Belus or Bel, which may mean Ba’al or “Lord” in Semitic language. It was thought that he reigned for 52 years and in 17 years, he was able to add all of West Asia to his colonies.

Према историји коју је написао Диодорос, Нинус је напао све азијске земље поред свог краљевства и борио се са војскама Бактриане. Током свог напада на главни град краљевства, Бактра, упознао је своју будућу супругу Семирамиду. Семирамида је била супруга његовог генерала по имену Оннес.

According to the history written by Diodoros, Ninus had invaded all the Asian countries next to his kingdom and fought with the armies of Bactriana. It was during their attack on the kingdom’s capital, Bactra that he met his future wife, Semiramis. Semiramis was the wife of his general named Onnes.

Нинус и Семирамис имали су сина по имену Ниниас. Пошто је Нинус умро, Семирамида је саградила храмск-гробницу у његову част. Она је владала као краљица којој је припадала читава Азија и борила се са краљевским Стабробатес у Индији, али је изгубила. Затим је дала престол сину Ниниасу.
Краљ Нинус је први пут повезан са библијским „моћним ратником“ Нимродом у књижевности Клементине под називом Признања. Недавна тумачења у Постанку 10 у Библији говоре да је Нимрод успоставио град Ниниву.

King Ninus was first associated with the Biblical “mighty warrior” Nimrod in Clementine literature entitled Recognitions. Recent interpretations of Genesis 10 in the Bible states that it was Nimrod who established the city of Nineveh.
Аполодор је даље тврдио да је “Нинус Нимрод” уз подршку историјских текстова Јустина и Диодора који указују на то да је Нинус имао исте лидерске особине као библијски Нимрод.
Apollodorus further asserted that “Ninus is Nimrod” with the support of Justin and Diodorus’ historical texts pointing out that Ninus had the same leadership attributes as that of the Biblical Nimrod.

Свештеници у Баканалијама, као и посвећени, били су облачени на овај начин …
Историја Нимрода је, у великој мери, изгубљена у супериорном поштовању које је показао Куш, или Бакус: ипак, постоји разлог за размишљање, да су божанске почасти биле старе.
Јер, као што можемо закључити из њихове историје, потомци људи, који су били свештеници Нимрода. Изгледа да је био обожаван и на Сицилији под именима Елорус, Белорус и Орион.

The Priests at the Bacchanalia, as well as the Votaries, were habited in this manner…
The history of Nimrod was, in great measure, lost in the superior reverence shewn to Chus, or Bacchus: yet, there is reason to think, that divine honours were of old paid to him.
Cos, were, as we may infer from their history, the posterity of people, who had been priests to Nimrod. He seems to have been worshipped in Sicily under the names of Elorus, Belorus, and Orion…

Отприлике у 40.ој години, Пхило из Александрије га је идентификовао као градитеља Вавилонске куле (Етеменанки), у белешкама пола века касније, Флавиус Јосепхус описао је “Неброда” као тиранина.

In about 40 CE, Philo of Alexandria identified him as the builder of the Tower of Babel (the Etemenanki).note Half a century later, Flavius Josephus described “Nebrod” as a tyrant.
Mesopotamian god Ninurta

Нинурта (поистовећен са Нингирсуом, Пабилсагом и библијским Нимродом) је сумерски и акадски херој-бог рата, лова и јужног ветра. Први пут се појављује у текстовима почетком 3. миленијума пне. као пољопривредни бог и локално божанство града Гирсу (као Нингирсу) и град Ларак (као Пабилсаг), обе сумерске заједнице. Његова улога бога пољопривреде се променила како су градови Мезопотамије све више милитаризовани и почели су освајања, један град против другог. Учењак Степхен Бертман пише:

Нинурта је започео своју божанску каријеру као бог наводњавања и пољопривреде. У ствари, “Наредбе Нинурте” је наслов древног сумерског “фармеровог алманаха”. Али са успоном империјализма он се претворио у младог и снажног бога рата.

Ninurta (identified with Ningirsu, Pabilsag, and the biblical Nimrod) is the Sumerian and Akkadian hero-god of war, hunting, and the south wind. He first appears in texts in the early 3rd millennium BCE as an agricultural god and local deity of the town of Girsu (as Ningirsu) and the city of Larak (as Pabilsag), both Sumerian communities. His role as a god of agriculture changed as the cities of Mesopotamia increasingly militarized and began campaigns of conquest, one city against another. Scholar Stephen Bertman writes:

Ninurta began his divine career as a god of irrigation and agriculture. In fact, “The Instruction of Ninurta” is the title of an ancient Sumerian “farmer’s almanac”. But with the rise of imperialism he was transformed into a young and vigorous god of war.

НИНУРТИНО ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ

Бог је настао као Нингирсу (‘Господар Гирсу’) у Сумеру, а најранији текст користи ово име за сина Енлила и Нинлила (иако један мит сугерише да је он син Енлила и Јарца). Гудеа Лагаш (око 2144-2124 пне), позната по својој побожности и оданости боговима, посветио се Нингирсуу, а његов насљедник, Ур-Нингурсу, узео би богово име у част. Гудеа је вероватно најпознатија по Гудејским цилиндрима, два теракота цилиндра (датирана у око 2125. пне.) Који бележе његов сан у тексту познатом као зграда Нингирсуовог храма, најдужи текст у сумерском ипак је откривен.

NINURTA’S ORIGIN & SIGNIFICANCE

The god originated as Ningirsu (‘Lord of Girsu’) in Sumer, and the earliest texts use this name for the son of Enlil and Ninlil (although one myth suggests he is the son of Enlil and a she-goat). Gudea of Lagash (c. 2144-2124 BCE), noted for his piety and devotion to the gods, dedicated himself to Ningirsu, and his successor, Ur-Ningursu, would take the god’s name to honor him. Gudea is probably best known for the Gudea Cylinders, two terracotta cylinders (dated to c. 2125 BCE) which record his dream in the text known as The Building of Ningirsu’s Temple, the longest text in Sumerian yet discovered.

Нинуртина моћ и положај у мезопотамском Пантеону имала би значајну тежину сваком документу који му је приписан, а посебно ономе што би он морао одвојити време од херојских подвига како би понудио своје сугестије. Митови који се тичу Нинурте деле многе карактеристике с онима бабилонског бога Мардука и каснијег грчког хероја Херакла (Роман Херкулес) у томе што побјеђује силе хаоса и успоставља ред (као Мардук), али његов понос, као и Херкулес, понекад може бити бољи од њега.

Ninurta’s power and position in the Mesopotamian Pantheon would have lent significant weight to any document attributed to him, and especially so considering he would have had to take time out from heroic feats to offer his suggestions. The myths concerning Ninurta share many characteristics with those of the Babylonian god Marduk and the later Greek hero Heracles (Roman Hercules) in that he triumphs over the forces of chaos and establishes order (like Marduk), but his pride, like Hercules, can sometimes get the better of him.

У песми Лугале (позната и као Подхват Нинурте), херој мора да се суочи са демоном болести познатим као Асаг (такође Агаг) који је живео у подземљу. Овај конфликт, међутим, није инициран од стране Асага, већ Нинуртиним буздованом, Схарур, који га охрабрује да се бори са демоном хвалећи Нинуртину снагу, храброст и вештину, и говори му како ће бити лако победити створење. Нинурта одлази у борбу код Асага, али демон није сам; окупио је војску камених чудовишта и побуњеничких биљака које марширају према хероју. Нинурта се плаши (у тексту пише да “бежи као птица”), али му Схарур каже да се окрене и суочи са својим непријатељима, охрабрујући га подсећа га на прошлост и велику славу коју ће освојити у победи. Нинурта уништава Асага и његову војску својим буздованом, великим луком и другим оружјем које има о појасу.

In the poem Lugale (also known as The Exploits of Ninurta), the hero must face the demon of sickness and disease known as Asag (also Agag) who lived in the underworld. This conflict is not initiated by Asag, however, but by Ninurta’s mace, Sharur, who encourages him to go battle the demon by praising Ninurta’s strength, courage, and skill, and telling him how easy it will be to defeat the creature. Ninurta goes to meet Asag in battle, but the demon is not alone; he has assembled an army of rock monsters and rebellious plants who march toward the hero. Ninurta is afraid (the text reads he “flees like a bird”), but Sharur tells him to turn around and face his enemies, encouraging him with reminders of past glories and the great fame he will win in victory. Ninurta destroys Asag and his army with his mace, great bow, and the other weapons he has in his belt.

Слава јунака-хероја Нинурте, као и његовог града, потврђена је у Библији, где је Нинурта познат као Нимрод, који је описан као “моћни ловац”, а Калху је дат као Калах, “велики град” ( Постанак 10: 8-12). Неброд, промењен у Нимруд, припојио се граду Калхуу у 19. и 20. веку, када су га археолози узели за град Нимрода из Библије. Неки научници су предложили да је библијски Нимрод Тукулти-Нинурта I, али ова тврдња је неодржива.

The fame of the hero-god Ninurta, as well as his city, is attested to in the Bible where Ninurta is known as Nimrod, who is described as “a mighty hunter” and Kalhu is given as Calah, “a great city” (Genesis 10:8-12). Nebrod, altered to Nimrud, would attach itself to the city of Kalhu in the 19th and 20th centuries CE when archaeologists took it for the city of Nimrod of the Bible. Some scholars have suggested that the biblical Nimrod is Tukulti-Ninurta I, but this claim is untenable.

Велики градови Ниниве, Калху, Ашур и остали су уништени, а статуе и храмови асирских богова бачени. Нинурта је доживео исту судбину као и други богови који су постали блиско повезани са асирском влашћу, али је херој-бог живео кроз свој утицај кроз приче и митове у другим културама као што су Грчка и Рим.

The great cities of Nineveh, Kalhu, Ashur, and the others were destroyed and the statues and temples of the Assyrian gods thrown down. Ninurta suffered the same fate as the other gods who had become closely associated with Assyrian rule, but the hero-god lived on through his influence on stories and myths of other cultures such as those of Greece and Rome.

Баба (богиња)

Заштитница богиња Гирсу и град-држава Лагаш. Почевши од другог миленијума пре нове ере, постала је позната као богиња исцељења.
Бабине функције су нејасне. Њена најистакнутија улога је она Нингирсуове жене. Она се назива “добра” или “лепа жена” и она се често позива као заштитни или чувајући дух (лама са6-га “лепи чувар”). Након свог синкретизма ТТ, она је постала богиња за исцељење и наставила се обожавати као таква.

Baba (goddess)

Patron goddess of Girsu and the city-state of Lagaš. Beginning in the second millennium BCE she became known as a healing goddess.
Baba’s functions are unclear. Her most prominent role is that of Ningirsu’s wife. She is called the “good” or “beautiful woman” and she is often invoked as a protective or guarding spirit ( lama sa6-ga “beautiful guardian”). After her syncretism TT, she became a healing goddess and continued to be worshipped as such.

Баба је први пут потврђена у раном династичком периоду IIIа и IIIб у граду-држави Лагаш, чији је главни град био Гирсу. Њен рани култ изгледа да је имао неке везе са погребним обредима (Селз 1995: 32). Неке су јој понуде биле назване “свадбени дарови”, што је навело неке ученике да закључе везу са светим браком између ње и њеног мужа Нингирсуа (Саллабергер 1993: 289).

Baba is first attested in the Early Dynastic period IIIa and IIIb in the city-state of Lagaš, whose capital was Girsu. Her early cult seems to have had some connections to funerary rites (Selz 1995: 32). Some offerings to her were named “bridal gifts,” which has led some scholars to infer a connection to a sacred marriage between her and her husband Ningirsu (Sallaberger 1993: 289).

Нинурта, такође познат као Нинирсу

Нинурта, такође познат као Нинирсу, је древни мезопотамски бог повезан са пољопривредом, лечењем, ловом, законом, писарима и ратом који је први пут обожаван у раном Сумеру. У најранијим записима, он је бог пољопривреде и лечења, који ослобађа људе од болести и моћи демона. У каснијим временима, како је Мезопотамија постајала милитаризована, постао је ратничко божанство, иако је задржао многе од својих ранијих пољопривредних атрибута. Сматран је сином главног бога Енлила, а његов главни култни центар у Сумеру био је храм Есхумесха у Нипуру. Нинирсу је био почашћен краљем Гудеом из Лагаша (владао је 2144–2124. Пне), који је обновио Нинсуирсуов храм у Лагашу.

Ninurta, also known as Ninĝirsu, is an ancient Mesopotamian god associated with farming, healing, hunting, law, scribes, and war who was first worshipped in early Sumer. In the earliest records, he is a god of agriculture and healing, who releases humans from sickness and the power of demons. In later times, as Mesopotamia grew more militarized, he became a warrior deity, though he retained many of his earlier agricultural attributes. He was regarded as the son of the chief god Enlil and his main cult center in Sumer was the Eshumesha temple in Nippur. Ninĝirsu was honored by King Gudea of Lagash (ruled 2144–2124 BC), who rebuilt Ninĝirsu’s temple in Lagash.

У карактеру постоји одређена сличност између Нимрода и мезопотамског епског хероја Гилгамеша.

In character there is a certain resemblance between Nimrod and the Mesopotamian epic hero Gilgamesh.

King’s set of tablets dated to no earlier than the 7th century BC, being from the library of Ashur-bani-pal at Nineveh – however King proposed that the tablets were copies of earlier Babylonian works as they glorified Marduk (of Babylon), and not the Assyrians’ favored god, Ashur. He also thought sculptures found at the temple of Ninib at Nimrud depicted Marduk fighting Tiamat and so date the dragon legend to at least Ashurnasirpal II (883-859 BC), two centuries earlier than the date of Ashur-bani-pal’s library. Legends of Tiamat and her monsters existed much earlier, as far as the Kassite ruler Agum I, ~17th C. BC.

Деимелово читање: превод:
1. НИНА + УР УР НИНА = лорд / херој НИНЕ богиња

2. ЛУГАЛ краљ Схирбурла (Лагаш) СХИР.БУР.ЛА

3. Е НИН.ГИР.СУ храм божанства (назван) НИНГИРСУ
МУ.ДУ је изградио

Име УР.НИНА налази се у краљевској листи Лагаш.
The name UR.NINA can be found in the king list of Lagash.
Краљевска листа Патеси-а (свештеника-краљева) Лагаш-а почиње са УР НИНА. ГУНИДУ тамо није присутан.
Зашто је Гуниду – као отац УР НИНА – присутан у Деимеловом тумачењу?

Ако истраживач не може учинити смисао сумерске речи јасним, он користи добро доказану – али морално упитну – методу: претпоставља да је то име.

The king-list of the Patesi-s (priest-kings) of Lagash begins with UR NINA. GUNIDU is not present there.
Why is Gunidu – as the father of UR NINA – present in Deimel’s interpretation?
If a researcher can not make the meaning of a Sumerian word clear, he uses a well proved – but morally questionable – method: he or she supposes it is a name.

Једно од објашњења СИРПУЛА или СХИР.БУР.ЛА
СХИР.БУР.ЛАки “Лонац обилне светлости”, сумерско име-варијација Лагаш.

SHIR.BUR.LA “The pot of the abundant Light”, the Sumerian name-variation of Lagash.

“Поље НИНА” (“поље Господарице”).
КИ.НУ.НИР “Поље Нинурте, поље пророка и хероја”.
НУ.НИР је једна од варијација имена Нинурта

“The field of NINA” (“the field of the Mistress”).
KI.NU.NIR “The field of Ninurta, the field of the procreator and heros”.

NU.NIR is one of the name-variations of Ninurta

ЛУГАЛ (краљ празника), ЛУГАЛ МА (краљ баштенског земљишта), ЛУГАЛ СХИР (краљ музике / песми) припада СХИР.БУР.ЛА , у дому Светлости која рађа планете, радост и празнике за мушкарце.
А како би на Стрбском објаснили појам ЛУГ?

Надам се да се нисте уморили !

Category: Strani i domaći istoričari i pisci  Comments off