БОГИЊА СЛАВИЈА (СЛАВА)
.
Славија или Слава је богиња части, славе, бојне смелости и победе.
Слава је наследница богиње Сербоне. Њихов однос објашњавају појмови Србин и Словен. Етимолошки посматрано Слава значи славити — свечарити и славље после постигнутог успеха. Словенски ратници су веровали да их у бој предводи крилата Слава, која са исуканим мачем пробија непријатељски борбени поредак. По завршетку битке венцем круни победоносног ратника. Изнад ње се налазила дуга, а на прсима имена словенских Богова.
Славија, блистајући дугиним бојама, представља врхунац духовне просвећености. У боју је рањене освежавала „живом водом” (Kосовка девојка), погинуле јунаке одводила у Ириј – рај. Њој у част подизана и испијана је чаша медовине.
…
Момир Јанковић о богињи Слави:
.
Богиња Слава је претеча каснијих словенских божанстава јер је њен култ старији и губи се у
времену матријархата, кад је жена била глава породице и задруге, и кад су потомци припадали
мајчиној, а не очевој, лози. С обзиром да је у то давно време жена бринула о свему, морала је имати
одговарајућу физичку и умну снагу, која је красила и Богињу Славу, названу још и Крилатом Мајком
Словена. Словени су је замишљали са крилима, стаситу, једру и наоружану. Била је хероина. У једној
руци је носила мач, а у другој венац победе. Предводила је словенске ратнике у јуришу и тад је
замишљана као јахач крилатог коња Јабучила, чије је име сачувано у српским средњевековним епским
песмама. Смелост је била њена највећа одлика, па су јој част, слава и победа увек биле на домаку руке.
Као таква, стекла је још два имена: Бојана и Борислава – сачувана до данас као честа имена Српкиња.
Но, ова словенска богиња је друкчије представљана и то у време мира или у тренуцима опште
трагедије или пораза. Тад је показивала одлике мајке у тузи: клонула, са опуштеним крилима и
обореним мачем. Тад су је Словени звали Мирославом.
.
Нешто друкчије се спомиње Слава у Вeлесovoj књизи. У њој је она Матер Слава и описана је у
облику двоглавог орла, златне главе и златних ногу. Изнад главе јој је дуга, а на раширеним крилима и
прсима је Пантеон Словена. У центру њега је Сварог, у другом кругу Световид и Перун, у трећем
Стрибог, Хораст, Радгост и Числобог, у четвртом Велес, Јарило, Лада и Дајбог, а у петом Вишњи,
Кришнен, Коледо и Симургл.
Њено време је било у дане породичних слава и у рату. Њени су коњ и винова лоза. У хришћанству је покривају Св. Димитрије и славски свеци.
.
Трг СЛАВИЈА у Београду добио је име по старом хотелу Славија, где се на спрату налазила скулптура богиње Славије, симбола свих Словена.
…
Истражио:
Момир Јанковић
…