Слово о полку Игорову

ПЕСМА О ПОХОДУ ИГОРОВОМ

Епско средњовјековно дело Песма о Игоровом походу ( старословенски: Слово о плъку Игоревѣ – Слово о плука Игору, украјински: Слово о полку Игореву – Слово о полку Ихоревим, руски: Слово о полку Игореве – Слово о полку Игореве) је настало најкасније 1187. као одраз пораза новгородског кнеза Игора у борби с Половцима (номадским народом турско-монголског порекла, код нас познатог под именом Кумани). Кнез Игор је у битци био заробљен, а песма описује и његов бијег из заробљеништва.

Анонимно епско дело има важну културну вредност за све Источне Словене и сматра се подједнако делом руске, украјинске и белоруске књижевности.Пораз староруском војске (1185.) дошао је као последица феудалне расцепканости Кијевске Русије и надметања појединих кнезова да сваки за себе приграби што више славе не бринући се за заједничке интересе земље. Страшне последице пораза подстакле су непознатог аутора да песничким језиком проговори, не само о слави староруског оружја, него и о узроцима невоља што већ више од једнога века падају на староруском земљу – о феудалним размирицама. Стога је разумљив онај публицистички патос у ауторовом обраћању староруским кнезовима да стану у одбрану заједничке домовине.

Лирски описи природе, епска снага у приказивању судара (“Земља тутњи, реке мутно теку, прашина поља покрива, стијег зборе: Половци иду од Дона, и с мора, и са свих страна староруске пукове опколише. Деца ђавоља виком поља преградише, а храбри Русић преградише црвеним штитовима “) као и елементи говорничке прозе отежавају нам да одређено кажемо којој књижевној врсти припада ово дело. Најближи ћемо ипак бити истини ако га назовемо ратном приповијешћу (због теме) и епском песмом (због обраде теме). И сам се аутор колеба у термину јер га назива “Словом”, тј бесједом, па “трудном” (тужном, ратном) приповијешћу и напокон “песмом”, што све говори о синкретичкој нарави дела.

Било је покушаја да се узор за “Песму о Игоровом походу” нађе у класичној грчкој епици, па у јужнославенској народној поезији или чак у делу које је настало неколико векова касније (“Задоншчина”). Научна истраживања, посвећена “Песми о Игоровом походу” како у Русији и Украјини, тако и у целом свету, показала су да је свако негирање оригиналности овога заиста уметничког дела данас постало неумјесно; то особито потврђују, између осталог, различите текстолошкe студије, посебно прилози турколог у којима се доказује семантичка вредност појединих половачких речи, могућа само за време настанка дела. Текст са само 218 стихова није дугачak. Једини сачуван оригинални рукопис изгорео је у време Наполеоновог напада на Москву 1812. године.

На “Песми о Игоровом походу” заснована је опера Александра Бородина имена ,,Кнез Игор”.

Аутентичност спева је доказана потврдом догађаја помињаних у епу у другим изворима, као и потврдом астронома да се у то доба одиграло помрачење Сунца, које је описано у спеву.

ЦИТАТИ  ИЗ  СПЕВА :

О, стењаће Руска Земља
помињући старо доба
и кнезове своје прве!
Оног старог Владимира
ког могућно било није, за кијевске везат горе!
Ево и сад где стегови, подижу се Рјурикови,
а други су – Давидови,
ал засебно платна им се лепршају….ИГОРОВО ОСЛОБАЂАЊЕ:

Користивши лукавошћу туђе коње
он доскочи Кијев граду
и дршком се копља таче
златна стола кијевскога.

А одатле, ко звер љута,
скочи ноћу из Белграда
обавијен сивом маглом;

ЈАРОСЛАВИНА ТУЖБАЛИЦА:

До Дунава Јарославнин глас се чује,
усамљена кукавица зором кука:
Полетеће кукавица пут Дунава,
поквасиће дабров рукав у Кајали
и утрти кнезу моме љуте ране
на телу му јуначкоме».

Јарославна зором плаче
у Путивљу на бедему, тужећи се:
«Ветре, ветре!
Зашто, ветре господине, супрот вејеш?
Што наносиш хинске стреле
крилма лаким
на мог милог војна војску?”
Принцеза Јарославна у молитви за принца Игора

Позив кнежевима да се уједине:

Јарославићи и унуци Всеслава!
Та спустите свој стег најзад,
одложите једном маче рушилачке.
Из славе сте прађедовске већ испали!
Ви сте својим раздорима
први стали наводити невернике
на прекрасну Земљу Руску,
на достојност Всеславову.
Иза ваших свађа поче
насртање половецко!

СРПСКИ ПРЕВОД ПОЕМЕ : http://nevmenandr.net/slovo/trans.php?it=iv

Category: Drevni spisi
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.