КАТАРИНА ВЕЛИКА СРБСКА

.

Istaknutu ulogu u istoriji Rusije odigrala je devojčica rođena u Polabskoj Srbiji, ruska carica Katarina II, koja se pre prelaska u pravoslavlje zvala Sofija Anhalt-Cerbstska, to jest Srpska. Sasvim je moguće da je upravo Lužičko srbsko poreklo omogućilo Katarini da se tako lako i uspešno uklopi u slovensku sredinu ruske aristokratije i donese popriličnu korist Rusiji.

Malo se zna da je ruska carica Katarina Velika, druga žena cara Petra Velikog, koja je Rusijom vladala od 1762. do 1796. godine, prva upozorila na germansku politiku protiv Slovena. Podstaknuta germanskom žudnjom za slovenskim prostorima, ona je i pruskom kralju i austrijskom caru dala na znanje da superiornost u Evropi ima slovenska, a ne germanska rasa. Na germansko nadmeno isticanje svoje rase kao najstarije, carica Katarina je odgovarala ”da mjera i dokaz starine jednog naroda nije izmišljeni mit, već njegov jezik. A kako se saznaje da je jezik slovenskih predaka bio prvobitni jezik ljudskog roda, to mora da stoji da je rasa slovenska starija od germanske”.

Pruskog kralja i austrijskog cara Katarina Velika je opominjujuće podsjećala i na svireposti koje su Njemci primjenjivali prema sjevernim Slovenima, posebno njenim precima Lužičkim Srbima, pri njihovom nasilnom prevođenju u katoličku vjeru i germanizaciji.
Svoja istupanja, stavove i zamisli Katarina Velika nije saopštavala samo sa pozicija neprikosnovenosti carskog trona, već i sa polazišta naučne misli i dokazanih istina. Kažu da je ona bila vrlo, vrlo prosvećena i umna žena. Oko sebe je okupljala najučenije Ruse, a održavala je lične veze i korespondenciju i sa najumnijim ljudima Evrope toga vremena, među kojima su bili Volter, Didro, d’Alamber i drugi.

Carica Katarina je istupala promišljeno. Svjesna svoje carske odgovornosti, ali i potrebe da se u vrijeme, kada su Njemci smišljeno stvarali mit o sebi kao arijevskoj rasi starijoj, pa time i nadređenoj drugim rasama – skrene pažnja na Slovenstvo, njegovu važnost i veličinu, drevnost i autohtonost.
Vjeruje se da je na Katarinin odios prema Germanima, osim državnih interesa, uticalo i njeno porijeklo, za koje se govorilo, a u Njemačkoj i pisalo, da je germansko. Dokaz za ovu tvrdnju bješe oblast Anhalt-Zerbst u kojoj je njen otac, bio princ. A namjera? …Da je uprkos svemu oglase Njemicom,
ali ne sa željom da je posvoje, već da je kao takvu omraze narodu ruskom.
S toga razloga i po caričinom nalogu, ruski istoričari su se dali na proučavanje njenog korena i porekla i došli do neporecivih saznanja da su njeni preci – ne Germani, već Lužički Srbi i da se, uprkos nasilnoj germanizaciji, još zovu Serbosi. A to što je njen otac bio prnnc oblasti Anhalt-Zerbst (Serbst), koja se prije germanizacije zvala Srbište, ne može izmijeniti plemenito caričino porijeklo, dakle ni njenu pripadnost slovenskom rodu.

Nakon ovih saznanja, istoričari ruski su na sav glas govorili:
”Katarina Velika, carica ruska, nije Njemica, već prava i plemenita SRPKINjA”.
Time ona još više omili ruskom rodu i narodu.
( Na ovu temu pariski ”Figaro”,od 8.jula1984.godine, donio je zanimljiv tekst).

Katarina II Je rođena 1729. godine u baltičkoj luci Šćećin koja sada pripada Poljskoj.
Njeno puno ime glasilo je Sofija Avgusta Frederika od Anhalt-Zerbsta (Serbsta). Njeni roditelji su bili Lužičko-srbski plemići. Otac je bio komandant Šćećina, a majka je pripadala grofovskoj lozi Holštajna.

Kada je napunila petnaest godina postala je kandidatkinja za suprugu Velikog vojvode Petra Ruskog, unuka Petra Velikog. I izbor je pao na nju…
9. februara 1744. godine carica Elizabeta, tetka Velikog vojvode Petra, primila je mladu Sofiju i njenu majku na dvor. Carica Elizabeta je bila impozantna ličnost i nije ni čudo što se Sofija skoro onesvestila od straha kada ju je ugledala.

Sofija je imala dugu crnu kosu, svetao ten i veoma plave oči. Bila je jako privlačna mlada žena. Za razliku od nje, njen budući suprug je još kao mladić preležao težak oblik velikih boginja zbog čega je bio sav u ožiljcima i skoro bez kose. Bio je jako nezreo i često je provodio vreme igrajući se olovnim vojnicima.

Sofija je iste godine prihvatila pravoslavnu veru, odrekavši se luteranstva i uzela ime Katarina Aleksejevna. U svojoj šesnaestoj godini udala se za Velikog vojvodu, međutim sa suprugom nije imala odnose. Petar je nakon venčanja postao sve neuravnoteženiji. Jednom prilikom kada je Katarina ušla u spavaću sobu videla je kako visi obešen pacov. Petar ga je obesio jer je ,,počinio izdaju”. Tokom godina koje je provela u braku, Katarina je učila ruski jezik i pravoslavne verske rituale.

Iako nije imala odnose sa mužem od nje se očekivalo da rodi sina. Njen prvi ljubavnik bio je Sergej Salitkov viši dvorski službenik, oženjen čovek i izuzetno lep muškarac. 1745. godine Katarina je zatrudnela sa Salitkovim. Iako se znalo da dete nije Petrovo data mu je titula Velikog vojvode Pavla. Salitkov je otišao iz Rusije, a beba je predata carici Elizabeti.

Petar III je postao car. Međutim 1762. godine dogodio se državni udar i on je svrgnut sa prestola. Glavni akteri su bili braća Orlov, ali je Katarina sigurno imala udela u toj operaciji. Iste godine je uz velike počasti ušla u Sankt Petersburg. Petar je zatvoren u dvorac Rofša ali je ubrzo zatim ubijen. Katarina je tvrdila da je Petar umro od izliva krvi u mozak, ali neki podaci ukazuju da su braća Orlov uz njen blagoslov ubili cara.
1764. godine Katarina je krunisana.

.

Katarinin glavni cilj je bio da popravi sliku koju je Evropa imala o Rusiji i da uveća Ruske teritorije. Izvršila je radikalne promene u vladi. Čitala je Didroa, Voltera i Loka pokušavajući da ruskom narodu približi njihove ideje. Za vreme njene vladavine u Rusiji su unete veoma pozitivne promene na polju obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede i industrije. Poslije poljoprivrede okrenula se rudarstvu i poslala geologe da obave geološka isptivanja. U tu svrhu utemeljila je i prvu rudarsku školu u Rusiji. Početkom 1762. donijela je odluku prema kojoj je svatko mogao osnovati fabriku bilo gdje u Rusiji. Nije prošlo dugo i Rusija je razvila široku paletu industrije. Vodila je računa o policentričnom razvoju zemlje pa je tako utemeljila fabrike tekstila u okolini Moskve, fabrike lana smjestila je u području Jaroslova, a fabrike kože i svijeća u predjelu središnje Volge. Ukupan broj fabrika za njezine vladavine povećao se sa 984 na 3161. Nije se zaustavila na tome, ponovo je pozvala strane stručnjake, uglavnom iz Engleske. Dovela je admirala Knowlesa da gradi brodogradiliša i ratne brodove. Radnike iz čeličane u Tuli poslala je u Englesku da proučavaju izradu barometara, termometara i matematičkih instrumenata kako bi stečeno znanje kasnije primijenili u Rusiji. Dovela je obrtnike iz Njemačke, Austrije i Francuske da unaprijede carsku proizvodnju porculana. Ukinula je izvozne carine te povećala izvoz drveta, konoplje, lana, sirove kože, krzna i željeza. Nakon potpisivanja sporazuma iz Kyakhte 1768. trgovački karavani putovali su kroz Rusiju u pravcu i iz pravca Mandžurije. Rusija je izvozila krzno, kožu i lan u Kinu, a uvozila vunu, svilu, srebro i čaj. Početkom 1765. tri četvrtine državnog duga je podmireno, a deficit državnog proračuna prešao je u suficit. Prema dekretu iz 1764. zapovijedila je svim guvernerima da odrede točan cenzus, svoje provincije ucrtaju u mape i izvijeste o razvoju poljoprivrede i trgovine. Naređeno im je da grade i popravljaju ceste i mostove, nadziru požare i osiguraju da sirotišta i zatvori budu odgovarajuće upravljani.”  Novac koji je uzimala od Ruske pravoslavne crkve davala je u formi poklona braći Orlov. Oni su za deset godina dobili od nje nešto više od 7 miliona rubalja i nekoliko palata. Svog ljubavnika Gregorija Orlova poslala je u Evropu prethodno dodelivši mu titulu princa. Orlov je postao dobar ambasador Rusije i zbog toga mu je Katarina poklonila mermernu palatu na reci Nevi, a on njoj jedan ogroman plavi persijski dijamant koji se i dan danas nalazi ugrađen na vrhu carskog skiptra i zove se « dijamant Orlov ».

.Katarina je planirala da nastavi da širi ruske granice u svim pravcima i da osigura izlaz na Crno more. 1792. godine Turska je potpisala sporazum i Rusija je dobila snažno uporište na severnoj obali Crnog mora. Katarina je tada započela vezu sa najvažnijim muškarcem u njenom životu – princem Gregorijem Potemkinom. Tokom prvog rata između Rusije i Turske Potemkin je služio u konjici i toliko se istakao da je stekao čin general-majora. Njih dvoje su bili opčinjeni jedno drugim. I sama sam bila zainteresovana da pročitam pisma koja su pisali. Jedna knjiga nosi naslov « Love and Conquest – Personal Correspondence of Catherine the Great and Prince Grigory Potemkin . Druga knjiga  je « Catherine the Great and Potemkin: The Imperial Love Affair.  Koliko sam upućena nisu prevedene na srpski jezik i ne mogu se naći kod nas u prodaji.

Potemkin nije bio samo lep muškarac već je bio i jako inteligentan i savetovao ju je oko političkih pitanja vezanih za državu. Zahvaljujući Srbima koji su živeli u Hersonskoj oblasti, pripojila je KRIM Kijevskoj Rusiji, proteravši Turke sa severne obale Crnog mora. Kada je uspela da proširi granice Rusije na Crno more pripojivši i Krim, on joj je kao guverner provincije organizovao veliki obilazak te teritorije. Pričalo se da je Potemkin za tu priliku kultivisao ogromne komade zemlje i posekao na hiljade stabala stvarajući ,,lažna sela”. Odatle potiče termin « Potemkinova  sela ».  Potemkin je umro 1791. godine.

Katarina je 1794. godine zbrisala Poljsku sa mape Evrope podelivši njenu teritoriju sa Pruskom i Austrijom.

Katarina Velika je umrla u 67.-oj godini života. Za vreme njene vladavine Rusija je uvećala svoju teritoriju za 200 000 kvadratnih milja i dobila izlaz na Bosfor preko Crnog mora. Zaista bila je Velika….

M.Vujević,
kragujevaconline.rs