Од кога су Феничани добили писмо?

 

ОД КОГА СУ ФЕНИЧАНИ ДОБИЛИ ПИСМО?

 

“He смемо се због уобичајене ознаке овог писма као “писма Феничана” дати завести и мислити, да су најстарији Феничани творци тога – писма”.

13. G. E. Mendenhall, The “Philistine” Documents from the Hevron Area, in Annual of the Department of Antiquities of Jordan= ADAJ,1971., 99-102.
14. Spanuth, o.c. p, 176.
Тачност овога тврђења Шпанут доказује наводом једног одломка Диодора Сицилијског (V. 74.), a затим и Тацита (Анали, XI, 14.), који дословно каже:

“Феничани су стекли славу, да су пронашли слова, која су они сами прихватили”

(тј. од неког другог, на жалост, ни Тацит не каже од кога!) Шпанут се пак ни једном приликом не устручава да устврди, да су писмо проширили “народи са севера”, Филистинци, Сакар из Либана, који су истог порекла, итд., па на стр. 178 пише:

“Јер северноморски народи већ су у бронзано доба односили безбројне товаре ћилибара на обале Европе, Египта, Вавилоније, у царство Хитита, на Крит, у Грчку, што доказује постојање светске трговине.”

Писац даље излаже да је било немогуће водити такву светску трговину без познавања писма, које он редовно назива филистинским.

Па од кога су Феничани примили писмо?

”Von wem haben die Phönizier die Bushstabenschrift empfangen?”

– пита се он (стр.179.), подвлачећи да се на то питање увек одговара:

”Die Phönizier haben die “Sinai-Schrift” übernommen und daraus ihre Alphabetschrift gemacht”. Was steckt hinter dieser Hypothese? “

To значи дословно:

Феничани су преузели “Синајско Писмо” и од њега су направили своје. “

Уз свој текст Шпанут је приказао то “чувено синајско писмо”, о коме многи немају јасну представу, па га и ми – из његове књиге, – у којој тај документ носи број 102., преносимо овде. Шпанут објашњава, да се – у овом случају – ради о копији тог “писма”, коју је направио Flinders Petrie. Он затим додаје, да је и сам овде цртеже узео из – Грима, “Старосинајски нaтпиcи” Берлин, 1929., или, како он тачно пише.

“Aus. Grimme, Die altsinaitischen Buchstaleninschriften, Berlin, 1929”.

Иначе доследни и савесни Шпанут, ни у овом случају није желео, да читаоца остави у недоумици, па у вези са споменутим и приказаним “синајским писмом” поставља кратко питање: “Шта се крије иза ове хипотезе?”, тј. иза претпоставке, да су Феничани узели “синајско писмо”, мало га преудесили и усавршили, па предали даље, на начин на који се то још увек учи. На сопствено питање, писац одмах и одговара на следећи начин (стр.179-190.):

“На Синајском полуострву (нешто око 30 км северно од Еилата), још
од четвртог миленија (пре Христа) били су изграђени у области Тимне
рудници бакра, где је он и растапан. “
“Од тог времена, пише аутор даље, тамо је било изграђено најмање
5000 тунела, на површини од шездесет квадратних километара, који су се
пружали и под брдом… ”

…После овог интересантног приказа, дознајемо нешто још интересантније: да управо у овом пределу има око 11000 налаза и натписа, које су ту оставили робови, принуђени да раде у рудницима под најтежим условима. Ти робови, који су радили у области Тимне, оставили су различите натписе и цртеже, урезане у стене. Било је ту египатских цртежа и хијероглифа, али и знакова и слова непознатог порекла, па и слова филистинског писма, тзв. ”грчких слова”. Одмах након предњих објашњења следе докази, да су се ти рудници обилато експлоатисали у доба Рамзеса III. Истовремено, тврди Шпанут бакар су из рудника за Египат транспортовали људи са севера, који су имали сопствене бродове и велико искуство у пловидби. Уз то, око 1200 г. пре Христа, у истом овом крају, јавља се један нови систем обраде и топљења метала, исти, каже Шпанут, као у Средњој Европи. На стр. 48. Шпанут и графички представља врсту “револуционарне пећи” заједничке у том периоду Средњој Европи и рудницима Тимне, а затим поткрепљује своју тезу – између осталог – и доказима из Старог Завета, да су ту новину увели Филистинци. Њихово присуство не потврђује – увек по Шпануту – само Стари завет, већ и предмети од гвожђа, “филистинкса керамика” и она “грчка слова”. Најзад, сматрајући, да је дао довољно доказа, он пише:

“Auf die Frage, von wem die Philister die Buchstaben empfangen haben, kann es nur eine Antwort geben. Die Philister haben diese Bushstabenschrift, fälschlich ‘phönizische Schrift’, oder ‘griechisch Buchstabenschrift’ genannt, um 1200 v. Chr. aus ihrer Heimat mitgebracht”,

a то значи:

“На питање, од кога су филистинци примили слова, постоји само један одговор:

Филистинци су то писмо, погрешно названо “феничанско”, или ”грчко”, донели из њиховог завичаја, око 1200 г., пре Христа.  – sa Peloponeza (Pellazgi, Pelasti, Palestinci, Filistinci).

 

A OVO ISPOD JE ,,PALEO-HEBREJSKO” PISMO SA LEVE STRANE, A VINČANSKO SA DESNE STRANE (Uporedite sami)

SLIKA JE PREUZETA SA ENGLESKOG SAJTA:

https://britishchristianhistory.wordpress.com/2015/02/22/supporting-evidence-for-christian-identity-doctrine/

 

Category: Drevni spisi
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.