Беласти, Пеласти, Палестинци, Кананци…

.

Старе Србе су остали народи називали Беласти, Светли, те су се временом и они сами почели тако представљати. То «Б» су странци изговарали као «П» па су ти Срби које су називали Беласти постали «Пеласти» потом «Пелазги», како се и у званичној историји називају староседеоци Пелопонеза у данашњој Грчкој, који су касније населили Палестину и дали јој своје име.
И што их и сада јасно издваја од других народа -изглед расног типа «Србин» и његов језик и писмо су тврђава у коју се не може неопажено ући!
Ни силом ни прикривањем. Онај ко није Србин, не може никад добро да научи србски језик!  Онај који научи србски језик и говори га као што то чине несумњиви Срби, може  бити неко из мешаног брака, може по свему личити на некога из црних народа, али у њему постоји србски језички ген!

А где је србски језички ген ту су и остали, мада се они могу затрпати, до неприметности, како то чине са собом многи несумњиви Срби, по крви.

.

Пеласти (Беласти) и Кананци

Наша омиљена и широко распрострањена, тамно црвена боја и данас се добија од биљке  «Кана» која се сада, углавном, гаји као цвеће, али се и даље може наћи да расте слободно и у дивљини.

У ову боју се фарбају одевни предмети у селима – а за добијање ове боје се користе и неке друге биљке, као нпр. бобице корова у одређеном стадијуму сазревања – од бледо црвене, преко тамно црвене до скоро потпуно црне.

Ова биљка  је Беластима/Пеластима на територијама око садашњег Израела дала и име, јер су они  ову боју врло често користили за бојење одеће, а и сама земља којом су насипали своје куће била је црвене боје, боје Кане, те су их у пределима некадашњег Израела, назвали «Кананцима»,  да би се то претворило у «Хананци», а њихова земља је названа Канан или Ханан.Откривена археолошка налазишта у Лепенском виру и у пределима Ханана су карактеристична по црвеним подовима – земља којом су насуте куће била је боје кане, црвена!

Ове карактеристике се везују за Беласте/Пеласте/Кананце/Хананце.

Хананци се ни на који начин не везују са потоњим Хебрејима, од којих су настали Јевреји – ни језиком, ни обичајима, ни црвеном бојом ни менталитетом, као ни општим физичким  изгледом, али се Хананци везују језиком за балканске Беласте/Пеласте, односно за нас Србе!

Некадашњи Беласти су Пеласти (или Срби) из данашње Палестине, која је и добила назив по тим (Б)Пеластима. Палестина од Пеластих људи!

Они, данашњи Палестинци, су своје основно физичко одличје изгубили због протока хиљада година, асимилација  и мешања са околним црним народима, па су садашњи палестински, Беласти/Пеласти, попримили тамнији изглед, сличан осталим арапским народима – али их је доста и са сачуваним изгледом некадашњих Беластих/Пеластих!

Некадашњи Беласти су били бели људи са почестим прелазом у риђе, сачувано у најсрбскијој крвној и расној оази на свету, код наших Горанаца на Косову и Метохији. И они су под присилом променили имена, неке обичаје, веру, али су сачували менталне и расне одлике Беластих/Срба!

Ментални склоп  данашњих Палестинаца и данашњих Срба, и једни и други потомци некадашњих Беластих/Пеластих, је веома сличан: Непокоран, бунтован, правичан, не заборавља своје, не предаје се и не боји се никога! Срби често једног другог храбре и саветују са «Не бој се никога до Бога!»

.

 Сирија-Сирбија

Ово је и нормално, јер сам назив Сирија јасно сведочи да је то земља некадашњих Срба или Сирба, она се из «Сирбија», избацивањем слова «б» претворила у «Сирија» и не треба бити много образован у лингвистичком смислу па закључити због чега садашњој Сирији ово име.

Ни Сиријци се не боје, не предају се, боре се, свесни да је против њих већа сила Израела и Америке са осталим државама, арапских европских народа (Дојчери, Гали, Италијани и други) и надају се у помоћ Бога, рачунајући, исто као и Срби, да против Њега нико не може!

И на њих, асимиловане Беласте/Пеласте, Палестинце и Сир(б)ијце, свом својом силом нападају арапски народи Европе, а Хебреји,  названи Јеврејима, су ти који имају жељу да се опет мало прошире, опет на рачун Пеласта-Палестинаца и наравно оних из Сир(б)ије!

То је два пута на Беласте, два пута на Србе и њихове земље – Србију и Сир(б)ију!

Си(р)бир(ија)-Сибир

Земља старих Срба на територији данашње Русије, на простору данашњег Сибира, називала се Сирбирија или Србија. Касније је назив преиначен, а када се неком промени име он више није онај од пре.

Тако је променом имена Сирбирија у Сибир избрисана одредница да је у питању србска територија – то је постало нешто недефинисано, нешто што тако кусаво не значи ништа.

Сви називи места, подручја, области, на србском језику, имају неко значење: Шумадија је предео под шумом, Мачва је предео са доста мочвара (Мачвара), Поморавље је предео поред реке Мораве, Пољска означава предео поља,   Словачка је земља Словена, а шта је Сибир?

Отети градови и државе који су задржали србске називе, на језику отимача не значе ништа. Шта на данском значи Данска? И зашто толика мржња далеких Данаца према Србији и Србима? Из истог разлога нас мрзе  и Дајчери и Хрвати …итд!

Да се можда и на данском за србску реч «дан» не каже исто? Ако се каже, онда ко су ти отимачи? Данска се до пре неколико стотина година звала Србија!

Сибир – на руском, на било којем језику, шта та реч објашњава, на шта указује, да ли та реч означава велика ледена или пошумљена пространства, шта то значи – ништа, јер се одредница да је то земља Сирба, земља Срба баш због тога и укинула.

Али, нема никаквог спора – Сибир је Сирбирија!

.

Одломак преузет са сајта ,,Златни билтен”:

http://zlatnibilten.blogspot.com/2011/12/zasto-je-belo-nazvano-plavim.html