.
Почетком 18. века у краљевској библиотеци у Мадриду откривен је рукопис у форми хронике под називом “ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ» (Συνοψις Ιστοριων), а написао га је саветник византијског цара Алексеја Комнина (1081-1118) – ЈОВАН СКИЛИЦА (датуми његовог рођења и смрти нису познати, претпоставља се 1040 – после 1101). Рукопис има 574 осликане минијатуре. То је једина византијска Илустрована Хроника у Мадриду.
Хроника покрива период од смрти Нићифора I, 811. године, па до збацивања Михајла VI, 1057. и била је логичан наставак хронике Теофана Исповедника. Рукопис је познат као ,,Madrid Skylitzes”, Codex Græcus Matritensis Ioannis Skyllitzes, или Skyllitzes Matritensis, а код нас познат под именом СКИЛИЧИНА ХРОНИКА.
Што се тиче датирања Мадридског рукописа, према нашим сазнањима, не постоји консензус. Чињеница је да није утврђено да ли су МИНИЈАТУРЕ у овом рукопису копиране из ранијег византијског из прве руке, или су специјално дизајниране за овај примерак рукописа. Већински прихваћено је гледиште према коме Рукопис датира из средине 12. века (око 1160.г.) са југа Италије (сицилијански?).
На приказаној Минијатури је осликано оснивање града Ираклиона на Криту, од стране САРАЦЕНА.
.
Град ИРАКЛИОН на Криту настао је 824. године од стране Сарацена, који су били протерани из тадашње маварске Андалузије. Они су заузели Крит и основали град са намером да буде једно од њихових упоришта. Због тога су од града направили утврђење окружено јарком. Сарацени из градске луке помагали гусарење у околним водама, нарочито против Византије. Због тога, византијска војска под управом Нићифора Фоке предузела је противкораке и 961. године заузела сараценски град и разрушила га. Ускоро се увидео значај његовог положаја, па је град поново изграђен под називом Хандакс (Chandax). Он ће бити у византијским рукама следеће 243. године. Град Хандакс мења име у „проиталијанско“ Кандија.
.
Испод доле је илустрација сцене из Скиличине хронике, које приказује Трачанку која убије Варјага из Варјашке Гарде, који је покушао да је силује, док јој његови другови после честитају и дају јој његову имовину.
Варјашка гарда је била део византијске војске и лична гарда византијских царева од 9. до 14. века. У почетку су је чинили Варјази који су дошли из Кијевске Русије.После стотинак година постојања, гарда је упошљавала и Англосаксонце након Норманског освајања Енглеске. До времена цара Алексија I Комнина, Варјашка гарда је регрутовала углавном Англо-Саксонце и друге „који су пропатили од руку Викинга и њихових рођака Нормана“.
.
Петар Дељан и Тихомир на минијатури:
.
Минијатуре из МАДРИДСКОГ РУКОПИСА: