Диодор Сицилијски

.

Диодор Сицилијски:  

“Према причама Египћана, Бог ОЗИРИС  је имао два сина, који су га увек пратили на његовим путовањима – АНУБИС и МАКЕДОН, познати по својим врлинама. Оба су на себи носила јасна обележја рата, узета од животиња која су по ћуди наликовала њиховом карактеру: Анубис је носио ПСЕЋУ  а Македон ВУЧЈУ главу; и из тог разлога Египћани поштују ове животиње… Свог сина Македона поставио је за краља Македоније, која је по њему и добила име”.

(Диодор Сицилијски  у делу своје ,,Историјске библиотеке” који се бави египатским старинама)

7232649 Coats of arms of mythological figures Anubis and Macedon. , 1628 (engraving); Private Collection; (add.info.: Coats of arms of mythological figures Anubis, son of Osiris, and Macedon, first king of Aemathia, son of Osiris. Anubis fils d’OSIRIS., MACEDON premier Roy de Aemathie fils d’OSIRIS. Handcoloured woodblock engraving from Hierosme de Bara’s Le Blason des Armoiries, Chez Rolet Boutonne, Paris, 1628); © Florilegius.

…

Диодор Сицилијски  рођен je у Агирију, у североисточном делу Сицилије.

 Био је Помпејев, Цезаров и Августов савременик. У тим бурним временима, Диодор се посветио сакупљању историјске грађе и писању обимне светске историје.

Извори о Диодоровом животу оскудни су,  јер се није укључивао у политички живот Рима.

Антички писци га ретко спомињу, али је код хришћанских аутора постао прворазредни историографски ауторитет.

Сам Диодор у своме делу даје неке податке о својим путовањима.

Посетио је Египат под Птолемејем XII. Ту сазнајемо да је започео са писањем свог дела пре 56. године п. н. е. јер наводи да је то била 276. година након Александровог освајања Египта (331. године п. н. е). Последњи догађај који Диодор описује јесте протеривање грађана Тауроменија.

Диодор казује да је 30 година провео у писању свога дела. Путовао је у највећи део Европе, у Азију, Египат и Рим. На основу ових података се може утврдити да је рођен око 100. године п. н. е. а да је своје дело писао између 60. и 30. године п. н. е.

Дело – ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

Историјска библиотека (грчки: Ἱστορικὴ Βιβλιοθήκη) – историја света од митских времена до Цезаровог првог конзулата (60/59. година п. н. е.) или до Цезаровог освајања Британије.

Дело је написано у 40 књига од којих су сачуване 1, 3. и 4. пентада тј. књиге под бројевима 1-5 и 11-20. У прве три књиге, Диодор се бави историјом варварских народа.

.

Диодор Са Сицилије Историјска Библиотека

https://www.scribd.com/document/226980629/Diodor-Sa-Sicilije-Istorijska-Biblioteka

Прва књига посвећена је историји и култури Египта,

Друга књига је посвећена Асирији, Вавилону, Медији, Индији и Скитији.

Трећа књига се бави историјом Етиопије, земаља Персијског залива и Црвеног мора, Либијом и Атлантидом.

Четврта књига је преглед грчке митологије и увод у Тројански рат.

Пету књигу Диодор назива „острвском“ и у њој описује земље и народе западног Медитерана (Сицилија, Малта, Корзика, Сардинија, Британија, Келти, Ибери, Лигури, Етрурци).

Књиге од 6. до 10. сачуване су само у фрагментима и описују период од Тројанског рата до 481. године п. н. е. Трећа и четврта пентада описују период од 481. до 301. године п. н. е. Почињу завршетком прве фазе Грчко-персијских ратова, а завршавају приказом зараћених страна у Четвртом рату дијадоха, непосредно пред битку код Ипса. Остале пентаде описују период од 301. до 60/59. године п. н. е.

Извор:

• Диодор Са Сицилије: ,,Историјска Библиотека”

• https://www.scribd.com/document/226980629/Diodor-Sa-Sicilije-Istorijska-Biblioteka

• ОПШИРНИЈЕ О ,,ИСТОРИЈСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ” НА ЛИНКУ:

• http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus/home.html