.
Хетити су до пре отприлике 120 година били готово посве непознат народ. У Библији се спомињу на неколико места, али углавном само при набрајању разних народа и племена Блиског истока, и то под различитим именима – Хитим, Хетејци или Хетити. Лепа Бет-Саба (Вит-Cава или Видосава) у коју се заљубио краљ Давид, била је супруга неког Хетита. Постоји и спомен да је хетитска војска била равноправна војсци египатског фараона, што је јасан показатељ њене моћи.
ВИШЕ О ХЕТИТИМА:
http://vesna.atlantidaforum.com/?p=2181
Археолошка истраживања код Богазкалеа у средишњој Турској показала су да су хрпе камења код којих су пастири водили овце на испашу заправо остатци Хаттуше, импозантне прјестонице великог Хетитског царства. Престоница Хетита налазила се на стеновитом терену и више је личила на велико утвђење него на антички велеград.
Хетити су дошли у контакт с Египћанима у 16. в. пр. Хр., и од њих су преузели краљевску титулу ,,Моје сунце”. За разлику од фараона, хетитски краљеви нису сматрани Боговима током живота, већ тек након смрти. Стога хетитски текстови не бележе податке о томе када је неки владар умро, већ када је постао Бог. Сачувани су записи из тог времена о краљевском двору. Највише положаје – заповједник краљеве страже, коморник, пехарник, ризничар, жезлоноша, дворски мештар и отац куће – преузели су краљеви рођаци.
Иако је тако држао државну власт чврсто у рукама властите породице, стари хетитски краљ Хатушили (Хатушило) I био је незадовољан сином Лабарном, јер је у краљевој одсутности обављао верске обреде који доликују само краљу, па је уместо њега именовао своју кћер као наследницу. То је изазвало нереде у земљи, па је напокон одредио свега унука као наследника. Када је ступио на престо, споменути унук узео је име Муршили (или Миршило) I .
.
Освајач Вавилона
.
Муршило I је био добар избор за новог владара. Није оставио анале о својој владавини, али то није било ни потребно – био је велики освајач о чијим су делима писали како његови наследници тако и владари других народа.
Освојио је Халафу (данашњи Алеп), важно трговачко средиште и престоницу моћне државе Јамхад (у данашњој Сирији), а 1595. и Вавилон, највеличанственију метрополу тадашње Месопотамије, па и света. Међу баснословним пленом који је Муршило понео натраг у своју државу био је и велики кип Мардука. Кип, међутим, није стигао на своје одредиште у Хатушу – вероватно су га отела нека локална племена. Можда је то био наговјештај будуће краљеве зле коби.
..
За време Муршилове одсутности, његова неверна супруга и један од његових најмоћнијих дворјана сковали су заверу која је Муршила стајала главе. После његове смрти, настало је раздобље унутарње политичке нестабилности хетитске државе, током којег је много владара дошло на власт пучем или убиством претходника.
Овај мотив о издаји неверне жене и убиству владара имамо и у србској народној песми из преткосовског циклуса ,, Женидба краља Вукашина”, где је неверна жена Видосава сковала заверу са краљем Вукашином да убију њеног мужа војводу Момчила:
Књигу пише жура Вукашине
у бијелу Скадру на Бојани,
те је шаље на Херцеговину
бијеломе граду Пирлитору,
Пирлитору према Дурмитору,
Видосави, љуби Момчиловој;
тајно пише, а тајно јој шаље,
у књизи јој овако бесједи:
„Видосава, Момчилова љубо,
шта ћеш у том леду и снијегу?
Већ ти отруј војводу Момчила,
ил’ га отруј, или ми га издај,
ходи к мени у приморје равно
бијеломе Скадру на Бојану,
узећу те за вјерну љубовцу,
па ћеш бити госпођа краљица,
прести свилу на златно вретено,
свилу прести, на свили сједити,
а носити диву и кадиву
и још оно све жежено злато;
а какав је Скадар на Бојани!