ЕВРОП КАРАНОВИЋ:
„КО И ШТА СУ СРБИ“ (одломак)
Срби су стално мучени и насилно растурани – на многе измишљене народе и нације, а увек кажњавани као једна раса – без обзира које су вере, или које су измишљене нације. Нација се лако растаче у ситније и посвеђаније нације и народе – међусобне непријатеље, како би Срби убијали Србе. Зато србску расу наши непријатељи називају – нација. Срби, испарчани у измишљене нације, народе и верске империје у 20. веку, највише су изгинули од србске руке. Како су Срби, који су примили исламску веру, добили име Бошњаци? ‘Бош’ – у турском жаргону, значи – лаж, а ‘бошњак’ значи – ‘лажов’. … То значи – ‘лажно причати’…
Један Србин који је примио исламску веру, учинио је неколико важних дела за исламску верску империју! За та дела, турски цар му је обећао да ће га добро наградити. Уместо награде, он је од цара тражио само – да цару нешто докаже. Тражио је да му доведу Имама пред којим се цар моли Алаху. Цар му је испунио жељу. Кад се царев Имам нашао испред њих двојице, Србин му је сабљом одсекао главу. Кад је Имамова глава пала на земљу, иза чалме му је испао КРСТ. Србин је довикнуо цару: ‘Видиш, честити Царе, пред ким си се клањао?!!!’ Цар је Србину уверљиво рекао: ‘Сви ви Срби који се заклињете да сте верни исламу, за мене и за све праве Турке сте, од данас, БОШЊАЦИ, значи – ЛАЖОВИ. Јер вешто лажете и нас Турке и своју браћу – Србе. Кад је један имам, пред којим сам се клањао и у кога сам веровао – да је веран исламу, имао крст за чалмом, ко онда од Срба који се заклињу да су верни исламу и цару – није БОШЊАК, односно ЛАЖОВ?!
Ово је доказ, да су Срби, тајно и дуго, остајали верни србству и православљу, а страх и стални притисци на србску расу чине своје. Од тада су Турци, све Србе који су примали ислам, звали ЛАЖОВИМА, односно БОШЊАЦИМА. А Срби су муслиманске вере, од тада, убијали и данас убијају рошену браћу правосалвне вере и дају својој деци турска и арапска имена – да би доказали како су верни исламу…
Исту праксу и данас примењују Срби католичке вере – да би доказали Ватиканској верској империји – како су се из србске расе претворили у хрватску расу и како су прави католици… Не вежући се за брата и своја расна обележја, Срби се и данас међусобно не слажу, не сарађују, не развијају, убијају се и испуњавају непријатељске жеље! Сведок је и последњи рат у србској држави Босни и Херцеговини. Уместо да се вежу за своја расна обележја своје расе – Срб, па да се воле, слажу, помажу, сарађују и развијају, ишамарани Срби, мржњом и уценама међународне заједнице у Босни, као три брата су се везала за три верске империје и поубијали за интересе верских империја и својих непријатеља.
Ово је ко зна који доказ, да су Срби, под разним терорима, притисцима и уценама, пристајали да приме исламску и католичку веру, а и лажну историју и да, чак шта више, да буду Имами и Фратри и да убијају своју браћу Србе православне вере… – иако су и сами у срцима својим носили дуго Србство и Православље.
ВИД МАЛИВУК
Из Невесиња
ЗАР РОЂАЦИ ДА СЕ УБИЈАЈУ?
Гусле свете сад ми загудите,
Да прозборим скривену истину,
А истину о људима блиским,
Који јесу вере муслиманске –
Насељени око Невесиња.
Око њег’ су још и католици,
Невесиње завичај и њихов.
Католика још је и подаље,
Простиру се и до Дубровника,
Па до Задра и отока морских,
Тих отока мора Јадранскога.
Кад сам био ученик у школи,
Муслимане звали су Бошњацим’,
Католике само Хрватима,
А Србима православне само.
Причало се да смо три народа,
Три народа који сродни нису.
То је мене тада подстакнуло,
Да размишљам како три народа,
Да имају један исти језик,
А тај језик јесте српски чисто,
Док француским не говоре Шпанци,
Ни Енглези, а јоште ни Данци.
Професора језика француског,
То сам пит’о на његовом часу.
Збунио се мој професор Јован,
Додајући да се то не равна,
А не равна с језицима другим
И да повјест на Балкану јесте,
Јесте друкча него у Европи.
Професор ми није разјаснио,
Што Хрвати немају свој језик,
А он није ни то објаснио,
Што Бошњаци јесу без језика,
А без свога језика бошњачког.
Зато сам се обрадио ђеду,
Који важи за мудраца старог.
Моме ђеду име јесте Крстан,
О језику зборио истину:
„О унуче, мој дражесни Виде,
Муслимани и ти католици,
Те и Срби вере православне,
Сви смо народ од мајчице исте,
Сви смо били вере православне,
Муслимани до града Бихаћа,
Католици све до дивне Истре,
Ал’ временом душмани су српски,
Који наше земље заузеше,
А то били са истока Турци,
Са запада Немци аустријски,
И Романи града Венеције,
Они су нам Србе православне,
Присилили вери муслиманској,
А и римској вери католичкој.
Знадем добро рођак ми’ прадеде,
По имену био је Крстивој,
Турци њега силом су нагнали,
Да прихвати веру муслиманску
И да име Мустафа му буде.
Други рођак био му Добривој,
Бечлије су њега присилиле,
Да он узме веру католичку,
Те да име Антоније носи.
О унуче, мој дражесни Виде,
Данас много потомака има,
А потомак’ тих рођака наших –
Крстивоја, а и Добривоја.
И да знадеш у два светска рата,
Који беху века двадесетог,
Немци јесу децу Добривоја,
Звали само именом хрватским,
Оне друге, децу Крстивоја,
Звали су их само Бошњацима,
Те убојно оружје им дали,
Да што више побију рођака,
Тих рођака православних Срба.
То су они стварно учинили,
Те заједно с окупатором су,
Усмртили Срба и превише,
Од једнога милиона више,
А у сваком од два рата страшна.
А онда су крајем тога века,
Тог крвавог века двадесетог,
Домовину разбили нам нашу,
Домовину Југославију нам.
Прогнали су осамсто хиљада
Баш толико Срба Крајишника,
Те Крајину окупирали су,
Нико други нег’ потомци српски
Ти потомци српског Добривоја,
Које Немци прозваше Хрватим’
И лажну им повјест написаше,
Да је била држава Хрватска,
Да је била у том Средњем веку.
Није тако, мој унуче драги,
Хрватска је била покрајина,
Покрајина у земљи Србији,
А Србија тад се простирала,
Простирала од Црнога мора,
Па све тамо до Истре и Трста.
О унуче, мој дражесни Виде,
Твоје јесте да се сада трудиш,
А са тобом и сви други Срби,
Православни, с њима муслимани,
А и трећи Срби католици,
Да схватите да сте народ један,
Те да нико више не убија,
Не убија баш рођаке своје,
А рођаке исповести друге.
О унуче, мој дражесни Виде,
Дај попимо по ракију једну,
А за савез све три групе Срба –
Нека схвате да су само Срби,
Без обзира које вере јесу,
Живио ми унучићу Виде
И живио скупа народ Српски!“
Београд, 4. маја 7528 (2020)