
.
МОРЕЈСКА ПРИНЦЕЗА
Вољена Ирина – проклета Јерина
.
Од раних дана, међу децом која су расла на царском двору, Ирина се у свему истицала. Озбиљношћу својом испољавала је надмоћ не само над вршњацима већ и знатно старијимa. Знала је, у сваком тренутку, да постави умно питање, пронађе прави одговор и мудрошћу све задиви.
Понашала се као да је на златном престолу рођена, свака црта лица, сваки покрет, сваки корак, били су испуњени достојанством. Умела је да се опходи у свакој прилици. Многи су у таквом поступку налазили подстицај да сами себе боље осмотре, а лик свој могаху наћи оцртан на Иринином лицу, као у огледалу.
Волела је сама да се одене, а то је чинила тако да су јој старије дворанке завиделе. Ако треба разместити намештај или добавити нови, њен савет је био од највеће користи. Чак је и послуга знала да се јој обрати молбом за савет кад нешто теже ваља обавити.
У врту је Ирина као у својим одајама. Свака латица, под њеном руком, добија лепши облик, почне друкчије да мирише, а уз то, напросто оживи, као да ће заплесати.
Најчешће друштво беху јој књиге. У њима је налазила највеће надахнуће, очекивало се да ће их једнога дана и сама писати.
А највеће чудо доживесмо затекавши је с мачем у руци док води равноправан дуел с младим племићима…
И данас, у овом зрелом добу, као отац, не одбијам да послушам њену памет. Сматрам то врло корисним пошто, без очинске благонаклоности, сматрам да је добро прихватати мудрост младих, посебно кад су, као Ирина, у свему особити.
…
(Према малом спису Димитрија I Кантакузина,
писаног у Митри на Мореји око 1412. године)
…
Одломак преузет из књиге ,,МОРЕЈСКА ПРИНЦЕЗА”
Аутор: Слободан Станишић
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.