Blog Archives

Непозната историја србског двоглавог орла

Др Александар Соловјев:

Непозната историја србског двоглавог орла

.

Пратећи простирање симбола ОРЛА и ДВОГЛАВОГ ОРЛА можемо много сазнати о подручјима на којима су живела древна србска племена.

Већ на најстаријим Вавилонским споменицима може се наћи ОРАО као знак државне моћи, напр. у граду Лагашу, а као божански знак имамо — тајанственог орла с лављом главом, „божанску јуришну птицу“. Ово чудовиште сматрано је за национални грб свих Сумераца: оно се среће у краљевским гробницама у Уру, и на печатима из Лагаша.

У истом сумерском свету јавља се и ДВОГЛАВИ ОРАО, јер сумерски митови говоре о дуплим људима и зверовима. Двоглави орао (понекад и са две лавље главе) може да символизира епског јунака Гилгамеша или, по мишљењу других научника, — крилато божанство Сунце. Опет налазимо двоглавог орла на споменицима из Лагаша, нарочито на цилиндрима за печате. У појединим случајевима двоглави орао држи у својим канџама две звери (напр. зечеве); ово је облик који ће се често понављати кроз много векова.Најстарији облик овог двоглавог орла датира (приближно) од 2500 г. пре Христа.

 

 

На печатном цилиндру приказан је бог Нингирсу на престолу украшеном лавовима, а иза њега двоглави орао подржава Картуш с натписом. Види се да је двоглави орао везан за идеју Божанства.

У Етиопији (у м. Керма код трећег нилског катаракта) пронађени су метални украси за капе (из доба око 2000 г. пре Христа): на њима се налазе и двоглави орлови, као и двоглаве дропље, Тешко је рећи да ли су ове двоглаве птице у Јужном Египту настале под сумерским утицајем или су самосталан производ египатске културе.

ХЕТИТСКИ ДВОГЛАВИ ОРАО

.

После Месопотамије налазимо двоглаве орлове у Хетитским споменицима (од прилике 1500 г, пре Хр.). Хетитски народ који је био мешовитог порекла и имао у своме језику индоевропске елементе, у својој уметности био је под великим утицајем Вавилона. У чувеним споменицима Богаскеја (Bogazkoy) сачувана су два велика двоглава орла. Један је исклесан на вратима двора у Ејуку (Eiuk, Huyuk): испод ногу неког божанства видимо лепог орла са две засебне главе који држи у својим канџама две зверке, вероватно зечеве. Овај облик показује несумњиво сродство са сумерским двоглавим орловима.

.Oldest known double-headed eagle symbol. Hittite era Anatolia (1450-1180 BC) : r/europe

.

Други је орао исклесан неких 900 метара далеко од овог двора, на стени Јализикаја („Сликана стена“). Ту је приказана читава поворка богова и богиња; две богиње у центру на двоглавом орлу, чије две главе ничу на једном истом врату. Ово је нов облик који ћемо често сретати на истоку. Ова слика потиче из г. 1350—1250 пре Христа.

Осим тога двоглави орао налази се и на Хетитским печатима, понекад заједно са грифонима.

Хетитски двоглави орлови јављају се као први доказ утицаја азијских верских символа на народ индоевропског порекла, настањен у Малој Азији. Али после тога у историји двоглавог орла ствара се велика провалија: он дрема у дубинама Азије и не јавља се никако на европском земљишту. Римљани па и остали европски народи служили су се само обичним једноглавим орловима до самог доба крсташких ратова.Тешко је следити међутим историју двоглавог орла у Азији. Ту смо упућени само на поједине случајне налазе и ископавања.

 

.

Двоглави орао први пут код балканских Срба

Интересантно је да се на српском земљишту двоглави орао јавља по први пут на новцу не цара него деспота, и то Јована Оливера. Познат је његов новац с латинским натписом MONITA DESPOTI OLI са лепо стилизованим орлом. Исти деспот Оливер насликан је два пута на фрескама у манастиру Леснову: на једној фресци његово одело као и одело његове жене „царице Марије“ пуно је двоглавих златних орлова на црвеном тлу. Слична дворска одела носе деспот Оливер и његова жена на фресци у капели св. Јована саборне цркве св. Софије у Охриду. Напокон и на ланцу великог полијелеја у Леснову с монограмом деспота Оливера видимо опет истог орла. Деспот Оливер доиста се доследно служи двоглавим орлом који је не само амблем његовог деспотског достојанства, већ у неку руку и његов лични грб.

Уопште од доба прогласа Српског царства скоро сваки великаш носи на своме свечаном оделу „царске орлове“, нарочито ако има високи дворски чин.

.

.

Одело ћесара Гргура Бранковића на фресци у ман. Богородице Захумске на Охридском језеру (1361), зелено одело ћесара Новака и пурпурно ћесарице Кали на фресци г. 1369 у Малом граду на Преспи и црвено одело Остоје Рајаковића у цркви Богородице Перивлепте у Охриду (око г. 1370). И неки деспот Константин (вероватно Константин Дејановић) насликан је на минијатури Еванђелија из г. 1356 у црвеном оделу са златним двоглавим орловима, док његов таст, бугарски цар Јован Александар носи царско одело без орлова. На исти начин приказан је и цар Урош на фрескама, (у оделу без орлова) али видели смо да су двоглави орлови били уобичајени у његовој околини. Њима се служи и краљ Вукашин.

У Маркову манастиру код Скопља, сазиданом од краља Вукашина и његових синова, налази се испред олтара плоча са двоглавим орлом између два лава који има сасвим хералдички облик. Осим тога лепи двоглави орлови јављају се на фрагментима полијелеја с монограмом краља Вукашина: нарочито су интересантни орлови са крстом између глава, у великим колутима.

И кнез Лазар служи се доста често двоглавим орлом. У ман. Раваници он је насликан на фресци (око 1380) опет у црвеном дворском оделу са златним орловима у златним круговима.

И последњи деспоти из других династија служе се двоглавим орлом изнад својих породичних грбова, као знаком деспотског достојанства: тако је на печату деспота Јована Берислава г. 1505 и деспотице Катарине Баћањи удовице Стефана Берислава, из године 1542.

Двоглави орао под Турцима

 

Горда традиција царског орла није могла да ишчезне ни после пропасти српских држава. Од Немањићког орла у грбу босанских краљева и од деспотског орла у XV и XVI веку наставља се непрекидна традиција у хералдичким сликама и зборницима, посталим у Далмацији крајем XVI века. На „Родословљу српских и босанских краљева“ из Сутјеске (са сумњивим датумом 1482) постали у вези с амбицијама породице Охмућевића крајем XVI века, бели орао јавља се на почасном месту у самом срцу сложеног краљевског грба (ecu de coeur).

Исти грб у већем облику налази се и на рубу слике као „Племена Немагнића штит“. Он има исти тачно одређени хералдички облик: бео орао на црвеном пољу, са две мале круне на главама и са два бела крина испод крила. Породица Охмућевић, родом из Босне чувала је старе традиције славе и независности и сећала се доста тачно тога да је Немањићки двоглави орао био некад познат босанским краљевима.

После тога у Илирском грбовнику Коренића — Неорића 1595 г. сложени грб „цара Стипана Немањића“ обухвата још више грбова него онај у Родословљу; опет је Немањићки орао на почасном месту у срцу грба и опет су његове боје исте; исти су и кринови испод крила. Осим тога велики двоглави орао с ореолима изнад глава и царском круном јавља се као цимер средњег шлема и доминира целом сликом: он пада у очи као славно знамење илирског царства.

Исти орао улази и у сложен грб младог „краља Стипана Уроша“ и напокон јавља се засебно као „Немањића племена цимери“. Осим тога двоглави бели орао са два крина на крилима налази се као украс шлема Лазара Хребељановића. Двоглави орлови јављају се и као грбови породица Кастриотића и Црнојевића. Види се да је састављач грбовника био тачно обавештен јер је њима дао тачне боје: Кастриотићев је орао црн на златном пољу као што то потврђује и Ди Канж за напуљске Кастриоте, а Црнојевићев орао златан на црвеном пољу, као што су га уживали млетачки Црнојевићи.

МАВРО ОРБИН у свом делу КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА послужио се на широко Илирским грбовником, али узевши из њега крст са четири оцила као грб краља Вукашина, није преузео грб Немањића. Само се у комбинованом грбу „цара Стефана Немање“ налази двоглави орао са криновима у центру, и исти орао као украс шлема. Исти сложени грб „краља и цара Србије“ налази се и у споменутом делу Ди Канжа г. 1680.

 

.

Павле Ритер-Витезовић који се толико послужио илирским грбовницима, доноси не само српски грб него и грб „Немањићког царства“ и то на почасном месту, одмах иза грба Илирије. У своме објашњењу он каже:

„Грб царства које је у правом Илирику установио Стефан, прозвани Немањић, јесте двоглави бели орао на црвеном пољу за разлику од Римског западног који је црн на златном, римског источног који је златан на плавом и Московског који је исто златан на црвеном пољу. Стефан је основао Рашко царство да би у њега пренео источно: и поставивши краљеве, прозвао се цар Рашке, Грчке и Бугарске. Са обе стране орла виде се златни кринови под раширеним крилима, додати ради сродства с краљевском крвљу Француске. Ово беше породични грб Немањића“.

Кнез Милош враћа двоглавог орла

Србија кнеза Милоша потпуно се одлучила за крст с оцилима који је постао признати грб Кнежевине.

Тек кад је Кнез Милан почео да припрема проглас Краљевине, јавила се мисао да се државни грб улепша и повећа. У томе је Милана много помагао наш историчар Ст. Новаковић, онда министар просвете и црквених послова. После проглашења Краљевине 22 фебруара 1882 издат је 20 јуна и. г. и нарочити Закон о грбу Краљевине Србије, примљен у Народној Скупштини.

Први његов члан гласи:

„Грб Краљевине Србије јесте двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавог орла стоји круна краљевска а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Књажевине Србије ’бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста’. Чл. 2: Грб је огрнут пурпурним хермелиновим плаштем коме се на врху налази краљевска круна. Чл. 3: Нацрт грба, који ће служити као оригинал, биће као такав утврђен решењем министарског савета и чуваће се у министарству правде“.

Тај нацрт био је утврђен тек 7 октобра 1882 као оригинал грба Краљевине Србије. На томе нацрту су потписи — претседника мин. савета М. Пироћанца, мин. просвете Ст. Новаковића, мин. финансија Чеде Мијатовића и др.

Двоглави орао за време Југославије

Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, проглашено 1 децембра 1918, изазвало је потребу стварања нове заставе и новог државног грба. О застави било је већ уговорено на Крфу г. 1917, а почетком г. 1919 обнародована је у Службеним Новинама уредба Министарског савета о новом грбу, са великим цртежом израђеним од архитекте Пере Поповића. Нашло се сретно решење: Немањићки бели орао примио је на своја прса грбове: српски, хрватски и словеначки. Текст ове уредбе пренет је у Видовдански устав 28 (15) јуна 1921 као члан 2, који гласи:

„Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету, на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су : бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку.

АЗОВСКА ИКОНА МАЈКЕ БОЖЈЕ
.
Ова икона, иако слична сличним светињама Мајке Божје, настала је у част битке против Турака како би се показало следбеницима православне вере колико може бити снажно заштитништво Богородице. Битка је трајала од 1735. до 1739. године и одвијала се на Азовском мору, што је допринело имену чудесне иконе.
Икона Мајке Божје била је у многим биткама где је служила као талисман. Познато је да је Госпа била заштитница руских војника у смртоносној битци на Азовском мору. Иконописац је на платну приказао Дјевицу Марију, са малим Исусом, а у позадини се види  ДВОГЛАВИ ОРАО.

 

О АУТОРУ

Александар Васиљевич Соловјев (рус. Александр Васильевич Соловьёв; Калиш, 18. септембар 1890 — Женева, 15. јануар 1971) је био слависта, истраживач богумила, хералдике, нумизматике, археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права на Правном факултету у Београду и у Сарајеву; професор словенских језика и руске литературе на Универзитету у Женеви.

ИЗВОР:

Catena mundi – Издавачка кућа

Извор:

https://catenamundi.rs/

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

Вандали, неправедно оптужени

.

ВАНДАЛИ се  у историјским хроникама појављују под разним именима: као Виниди, Венети, Хенети и Венди. На обали Балтика имали су своје краљевство од 405. до 470.г. По легенди, Јафетов унук био је принц Свево (Суево, Саво), краљевић што је владао пространством од реке Елбе до обала Балтичког мора. Његов син Вандал, епонимни отац народа, владао је земљом између река Треве и Висле. Ово је област данашње северно-источне Немачке, савезне државе Макленбург-Ворпомерн са центром у Шверину. Вандали су, живећи у заједници са другим племенским групацијама од Лабе до Одре, описивани као ВЕНДИ (Лужички Срби) – Бодрићи, у Ајнхардовом ,,Животу Карла Великог”. Франкелијус пише да је њихово име настало од глагола обтрити (оштрити) те је правилно име овог вендског народа Оштрићи или Оштривојевићи.

Вандали звани Сораби

Мавро Орбини, у ,,Краљевству Словена” сматра их Словенима, одбацујући њихово теутонско порекло. Против теутонског порекла Вандала сведочи језик и писмо Венда које није германско. Забуна долази отуда што су Вандали често узимали германска имена а Германи вандалска. Ослањајући се на старије изворе, превасходно ,,Историју Вандала’’ Алберта Кранција, дубровачки историограф пише:
Вандали и Словени су један народ, називани тако по реци где су живели. Преци Словена раселили су се по читавој Европи. Вандали нису имали једно већ неколико различитих имена и то: Вандали, Венеди, Венди, Хенети, Венети, Винити, Словени и, најзад, Вали“. Од словенских вођа, Орбини наводи Радогоста (Радигаста), Рајмира, Санкоа, Одоакара (Одокара) и друге вође чији су подвизи описани у различитим књигама.
На лош глас у светској историографији Вандали су дошли, како закључује Тери Џонс у ТВ серијалу о варварима, емитованом на станици Историја, само због тога што су, под Одокаром, краљем Вандала и Алана (Реx Аланорум ет Вандалорум) се усудили да одсвирају крај Римском Царству. По свему осталом, Вандали се нису пуно разликовали од Римљана – напротив, Џонс наводи њихов висок културно- цивилизацијски ниво.

more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

У СВЕТОМ ПИСМУ – ОДОБРЕН ГЕНОЦИД

  • У СВЕТОМ ПИСМУ – ОДОБРЕН ГЕНОЦИД

    .

    Резултат слика за ИСУС НАВИН УЛАЗИ У ХАНАН

    .

    Светска академија науке и уметности „Никола Тесла“ у Београду вас овај пут, захаљујући истраживањима чланове Академије о светским збивањима – узроцима и последицама, обавештава да су садржаји „Библије“ („Старог завета“) невероватни, јер у њима постоје наводне одлуке Бога да се неки народи истребљују, а да се њихова културна баштина потпуно уништи, те да се на земљу истребљеног народа насели други – одабрани народ (,,одабран” од Бога).

    Наравно, оваква збивања су обавиле европске колонијалне државе у Америци, Африци, Аустралији, Азији, па и у деловима Европе – кад су Европљани убијали стотине милиона Индијанаца, Африканаца, Индуса, Аустралаца, Руса, Срба и других народа, а све то, најдетаљније, одобрено у „Старом завету“ – невероватно. Прилажемо вам део рада Академије „Никола Тесла“ о томе и сложићете се да би „Библија“, с те тачке морала да се простудира у свим друштвеним и верским наукама.  

           . Мојсију је Господ говорио,

            Говорио у Моавској равни,

            А то било на реци Јордану,

            Баш у правцу дивног Јерихона:

    51    „Синовима Израиља реци:

            ‘Кад пређете ову реку Јордан,

            И уђете у земљу Хананску’“,

    52    „’Испред себе прогоните народ,

            Становнике земље истерајте,

            Све идоле да им изломите

            И ликове њихове ливене,

            Све висине обор’те њихове“.

    53    „’Ви ћете им земљу заузети,

            А ту земљу ви ћете населит’,

            Јер ту земљу вама сам даров’о,

            Да би она само ваша била’“.


    Невероватан садржај у Светој књизи. Ово је могла да буде „оправдавајућа“ полуга за обављање злочина геноцида над народима свих континената, који су спроводили Енглези, Французи, Шпанци, Белгијанци, Немци и други германски и романски народи Европе. Успут су уништавали и културну баштину народа које су истребљивали: у Америци, Аустралији, Африци, Азији, на отоцима, па и у Европи – првенствено, истребљивање Руса и Срба и њихово претварање у друге народе (неруске и несрпске). Наравно, убијани су  људи у броју од стотина милиона, те је вероватно – да су се извршитељи тих геноцида и етногеноцида могли ослањати на овај садржај „Старог завета“ и правдати се да одабрани владари и одабрани народи могу обавити истребљење других народа! Јер то одобрава и Господ Бог!

    Ево оригинала из „Библије“ („Стари и нови завет“), преводилац Лујо Бакотић, Издавач „Метафизика“, Београд, 2003, стр. 113: „50 Господ говори Мојсију у Моавској равници на Јордану, према Јерихону и рече“:

    51 „Говори синовима Израиља и реци им: ‘Кад пређете преко Јордана у земљу Хананску’“, 52 „’Отераћете испред себе све становнике те земље, уништићете испред себе све камене идоле њихове и све ливене ликове њихове, и оборићете све висине њихове’“, 53 „’Ви ћете заузети земљу и населићете се у њој; јер сам ја ту земљу ваама дао – да буде ваша’“.

    Наравно, у „Библији“ нема објашњења зашто је Господ казнио тај народ у Моавској равници, осим изношења да нису поштовали Бога који се обраћа Мојсију, него су имали своје друге богове. Ово „објашњење“ за „оправданост“ геноцида, рецимо над Индијанцима у Америци, могло је код европских колонизатора (извршилаца геноцида) бити велики подстрек, јер су Индијанци и сви други народи ( жртве), имали другу религију, а не хришћанску као Европљани.

    Молимо Вас,

            Овој податак сачувајте, јер је планетарне вредности. А у својој средини, упознајте са њим: научнике, научне установе, државнике, књижевнике, студенте, новинаре…

            С поштовањем,

            Алекса Мрђен, председник Академије и светски визионар.

    СВЕТСКА АКАДЕМИЈА НАУКЕ И УМЕТНОСТИ „НИКОЛА ТЕСЛА“

    11000 БЕОГРАД, Змај Јовина 15

    Бр. 9/2019,  15. септембар 7528 (2019)

    slobodan jarcevic <vladaukninu@gmail.com>

     

Category: Strani i domaći istoričari i pisci  Comments off

Диодор са Сицилије  о ,,туђинима”(Јеврејима)

.

КАКО СУ ЈЕВРЕЈИ ДОШЛИ МЕЂУ ДРЕВНЕ СРБЕ

.

Диодор са Сицилије пишући о ,,туђинима” цитира писца Хекатеја из Абдере (Bibliotheca Historica, 40.3):

7 В. Прибојевић, О подријетлу и згодама Славена, ЈАЗУ, Загреб, 1951, 166. стр.

,,Најзнанији међу протераним Tуђинима (1) пратили су Данаја и Кадма у Грчку; али највећи број њих ишао је за Мојсијем у Јудеју

( 1 –  Реч „Туђини“ се овде односи на Јевреје који су робовали у Старом Египту.

9 Друга Мојсијева 13:17-22 )

У Јудеји су изградили Јерусалим и друге градове, поделили народ у дванаест племена, одабрали себи судије и свештенике, и подигли храм, у којем није било слика богова; јер Мојсије није дао да се Божанство приказује у било каквом људском облику …”

Овде Диодор са Сицилије прича о Јеврејима који су робовали у Египту. Тако потврђујући библијски извештај, он каже да је један део Јевреја отишао из Египта на челу са Мојсијем. А онда још каже да је други део Јевреја отишао у Грчку, и то на челу са неким Данајом и Кадмом.

И док се зна ко је био Мојсије, и док „грчког“ хероја Данаја понеки историчари поистовећују са Даном из Библије, само је овај Кадмо(с) остао мистерија.

Ево шта за сада знамо о Кадму. Предводио је део Јевреја из Египта; и отишао је са њима и Данајом у Грчку, али, као што знамо из историје, не директно из Египта у Грчку, него најпре у Обећану земљу – Израел, а одатле у Грчку у 8. веку пре Христа, за време окупације Израела од стране Асирије.

Ако је Данај исто што библијски Дан, како говоре поједини историчари, уз обиље доказа, и ако је Кадмо један од вођа избеглих Јевреја, као што се и види, онда је Кадмо нико други него онај ко се у Библији зове Гад. Гад је био рођени брат Дана (грчког Данаја), а и један и други су били вође јеврејских племена. Гад и Дан су синови Јакова, сина Исака, сина Аврама, који је био родоначелник Јевреја, али и других народа.

Аврам је био потомак Сема, сина Ноја. Заиста, ако проучимо живот овог Кадма, видећемо да је његово име само погрчена верзија имена „Гад“ и Гадовог племена.

Уопште, име „Кадмо“ је скоро идентично са именом „Гад“, а нарочито када сенапише у хебрејској множини – „Гадим“, тј. Потомци Гада, где је слово „г“ прешло у свој звучни парњак „к“.

Чак је и конвенционална историјска наука потврдила да је име „Кадмо“ семитског (хебрејског) порекла. Уосталом, за грчког Кадма се каже да је водио из Египта „туђине“ (Јевреје) заједно са Данајом (Даном), и заједно са Мојсијем. Дакле, све је јасно. То значи да су Илири добили име по Арилију, сину Гада.

И то значи да се Гадово јеврејско племе налазило пре и међу Србима.

Тачније, Гадово племе је из Египта населило најпре Израел, па онда Грчку (Кадмо je оснивач Тебе), а онда отишло још даље на север, међу Илире (Србе), којима је Арилије (Илирије), Гадов син, дао име по себи.

 Тако је део Срба прозван „Илири“ по Гадовом сину Арилију, јер се део тог Гадовог племена доселио међу Србе, након њиховог расејања из Израела у време асирске окупације, где су претходно дошли из Египта.

По једном грчком миту, Илири су добили своје име по неком Илириусу, односно, Илирију. Тај Илирије је био син славног грчког митског јунака –Кадмоса (или Кадма) и његове жене Хармоније, оснивача града Будве (Будуе).

По истом грчком миту, Кадмо је био оснивач и града Тебе, и по њему су њени житељи у почетку називани Кадмејци.

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

Đorđe Petković – Порекло Грка

Đorđe Petković

Порекло Грка

.

Грци су ушли у моју сферу интересовања из оправданих разлога. Пошто се моја истраживања баве историјом античке Италије, грци се појављују у многим документима као незаобилазни фактор, тако да сам силом прилика био доведен у ситуацију да се позабавим и питањем грка.

Све што ћу да поставим у ову објаву преузето је од других историчара, а с посебним освртом на грчке историчаре.

Грци су себе звали Хелени, претпоставка је да је то име преузето од легендарне Тројанске личности Јелене која је хеленизована у Хелену.

Разлог за повезивањем свог са идентитетом Јелене, вероватно је дошао из жеље да се докаже присутност Грка на тим просторима у периоду Тројанског рата. Дакле њихово присуство би требало да датира негде око 1200- те године пре Христа.

Пошто не постоје писани трагови, измишљен је „Грчки мрачни век“ који је трајао све до 800- те године пре Христа.

За тај мрачни период оптужени су Дорјани.

Грчки историчари не пишу о свом пореклу, тако да је мало трагова о њима, а они датирају од 800-те године пре Христа.

Претпоставка која данас превладава у научним круговима јесте да су Грци пореклом са простора Египта и Етиопије који су дошли у две колоне, на просторе данашње Грчке и на просторе античке Италије.

У Италији су се поистоветили са Сабињанским краљем Латином и узели за себе идентитет : ЛАТИНИ.

А на просторима Грчке су то урадили преко Јелене и тако постали ХЕЛЕНИ. За племе које није имало свој идентитет сасвим је логично да га потражи у неком другом народу.

Енглези су Хелене назвали Грцима прилагођавајући се латинском називу Граециа:

The name of Greece differs in Greek compared with the names used for the country in other languages and cultures, just like the names of the Greeks. The ancient and modern name of the country is Hellas or Hellada, and its official name is the Hellenic Republic “Helliniki Dimokratia”. In English, however, the country is usually called Greece, which comes from the Latin Graecia (as used by the Romans) and literally means ‘the land of the Greeks’.

Та имена заузврат прате њихово порекло од Граецуса, латинске адаптације грчког имена Γραικοι , што значи „грчки“, али његова етимологија остаје неизвесна. Није јасно зашто су Римљани државу назвали Граециа, а њене људе Граеци, али Грци су своју земљу називали Хелас, а себе Хеленес. Извршено је неколико нагађања.

William Smith у свом Речнику грчке и римске географије примећује да странци често људе називају другачијим именом (ексонимом) од њиховог родног (ендоним).

Those names, in turn, trace their origin from Graecus, the Latin adaptation of the Greek name Γραικός (pl. Γραικοί), which means ‘Greek’, but its etymology remains uncertain. It is unclear why the Romans called the country Graecia and its people Graeci, but the Greeks called their land Hellas and themselves Hellenes. Several speculations have been made.

William Smith notes in his Dictionary of Greek and Roman Geography that foreigners frequently refer to people by a different name (an exonym) from their native one (an endonym).

Аристотел (рођен: 384. пне, умро: 322 пне) је први употребио име Граеци (Γραικοι) у својој метеорологији. Написао је да су подручје око Додоне и реке Ацхелоус били насељени Сели и људима, који су се звали Граеци, али су се у његово време звали Хеленес.

Aristotle (Born: 384 BC, Died: 322 BC) was the first to use the name Graeci (Γραικοί), in his Meteorology. He wrote that the area around Dodona and the Achelous River was inhabited by the Selli and a people, who had been called Graeci but were called Hellenes by his time.

Према Хесиоду, у свом Каталогу жена, Граецус је био син Пандоре и Зеуса и дао је име људима који су следили хеленске обичаје. Његов брат Латинус своје је име дао Латинима. Слично томе, истоименој Хелени је требало дати име Грци, односно Хелени.

According to Hesiod, in his Catalogue of Women, Graecus was the son of Pandora and Zeus and gave his name to the people who followed the Hellenic customs. His brother Latinus gave his name to the Latins. Similarly, the eponymous Hellen is supposed to have given his name to the Greeks, or Hellenes.

На просторима античке грчке живео један народ, а грци су га поделили на тзв. Племена: Јонијци, Дорци, Еолијани и Ахејци.

Пошто је учестало правило да се сви они називају Грцима ја ћу се користити искључиво грчким историчарима и њиховим изворима, како би схватили да ова „племена“ не припадају Хеленској групи, поставит ћу о сваком од њих понаособ цитате из грчких извора, да бих вам на крају доказао да сва та племена имају заједничког сродника који се зове ПЕЛАЗГИ.

Напомена: Грци су сва имена особа, градова, територија хеленизовали, тако да смо ускраћени за веродостојна и орогонална имена.

ЕОЛЦИ

Еолци су били једно од четири главна племена у која су се Грци делили у древно доба (заједно с Ахејцима, Дорцима и Јоонима).

The Aeolians were one of the four major tribes in which Greeks divided themselves in the ancient period (along with the Achaeans, Dorians and Ionians).

Пореклом из Тесалије, чији се део звао Аеолис, Еолци се често појављују као најбројнији међу племенима раних времена.

Еолски народи били су распрострањени у многим другим деловима Грчке, попут Аетолије, Лоцриса, Коринта, Елиса и Мессеније. У Егејском мору су настањивалина острво Лезбос и регион Аеолис, назван као такав после њих, у Малој Азији.

Према Херодоту, Еолци су се раније звали Пеласгијани.

According to Herodotus the Aeolians were previously called Pelasgians.

Јонијци

Када је у питању популација, „јонска“ дефинише неколико група у Класичној Грчкој. У најужем смислу односила се на регион Иониа у Малој Азији. У ширем смислу могло би се користити за описивање свих говорника јонског дијалекта, који су поред оних у Ионији такође обухватали становништво Еубеје, Кикладе и многих градова основаних јонским колонистима.

Јонијци су се преселили у Атику и помешали се са локалним становништвом Атике, а многи су касније емигрирали на обалу Мале Азије основајући историјски регион Јонију.

За разлику од штедљивих и милитаристичких Дорјана, Јоничани су познати по својој љубави према филозофији, уметности, демократији и задовољству – јонским особинама.

Име Јонаца

За разлику од “Еолијанаца” и “Доријанаца”, “Јонијци” се појављују у језицима различитих цивилизација широм источног Медитерана и далеког истока као на индијском потконтиненту. Траг Јонаца започиње у микенским записима на Криту.

Name of the Ionians

Unlike “Aeolians” and “Dorians”, “Ionians” appears in the languages of different civilizations around the eastern Mediterranean and as far east as the Indian subcontinent. The trail of the Ionians begins in the Mycenaean records of Crete.

Фрагментарна линеарна Б таблета из Кнососа (таблета Ксд 146) носи име и-ја-во-не, а Вентрис и Цхадвицк тумаче као вероватно дативни или номинативни случај * Иавонес, етничког имена. Кноссос таблете датирају са 1400 или 1200 Б.Ц.

Mycenaean

A fragmentary Linear B tablet from Knossos (tablet Xd 146) bears the name i-ja-wo-ne, interpreted by Ventris and Chadwick as possibly the dative or nominative plural case of *Iāwones, an ethnic name. The Knossos tablets are dated to 1400 or 1200 B.C.

У књизи Постанка енглеске Библије Јаван је син Јафета. Библијски научници верују да Јавана готово универзално представљају Јоне; то јест, Јаван је Јон. Јеврејски је Иаван, множина Иәваним.

Књижевни докази Јонаца воде у континенталну Грчку у микенско доба пре него што је постојала Јонија. Чини се да су класични извори одлучни да ће се они тада звати Јонићи, заједно са другим именима. То се не може документовати натписним доказима, а ипак књижевни докази, који су очигледно делимично легендарни, изгледа да одражавају општу вербалну традицију.

Херодот од Халиканаса тврди: сви су Јони који су атенског порекла и одржавају наслеђе Апатурију.

Даље објашњава

Читава хеленска залиха тада је била мала, а последња од свих њених грана и најмање посматрана била је јонска; јер није имао значајан град осим Атине.

Јонијци су се из Атине проширили на друга места у Егејском мору: Сифнос и Серифос, Накос, Кеа и Самос. Али нису били само из Атине:

Ти Јони, док су били на Пелопонезу, пребивали су у ономе што се сада назива Ахеја, а пре него што су Данаус и Ксутхус дошли на Пелопонез, као што Грци кажу, називали су их Егејским Пеласгијама. Названи су Јоионима по Иону, Ксусусовом сину.

Дакле још једна потврда од стране Херодота да су Јонци ПЕЛАЗГИ.

Herodotus of Halicarnassus asserts:

all are Ionians who are of Athenian descent and keep the feast Apaturia.

He further explains

The whole Hellenic stock was then small, and the last of all its branches and the least regarded was the Ionian; for it had no considerable city except Athens.

The Ionians spread from Athens to other places in the Aegean Sea: Sifnos and Serifos, Naxos, Kea and Samos. But they were not just from Athens:

These Ionians, as long as they were in the Peloponnesus, dwelt in what is now called Achaea, and before Danaus and Xuthus came to the Peloponnesus, as the Greeks say, they were called Aegialian Pelasgians. They were named Ionians after Ion the son of Xuthus.

У Страбоновом извештају Атика се звала Јонија. Они Јонијци су колонизовали Аигиалију, такође мењајући име у Јонија. Када су се Херакледе вратили, Ахајци су одвезли Јонеце назад у Атину. Кренули су у Анатолију и основали 12 градова у Карији и Лидији по узору на 12 градова Ахеје, некада јонских.

Током 6. века пре нове ере, јонски обални градови, попут Милета и Ефеса, постали су жариште револуције у традиционалном размишљању о природи. Уместо да објашњава природне појаве користећи традиционалну религију / мит, културна клима је била таква да су мушкарци почели да формирају хипотезе о природном свету засноване на идејама добијеним из личног искуства и дубоког размишљања. Ти људи – Талес и његови наследници – називали су се физиолозима, онима који су говорили о природи. Били су скептични према религиозним објашњењима природних појава и уместо тога тражили су чисто механичка и физичка објашњења. За њих се сматра да су од пресудног значаја за развој “научног става” према проучавању природе.

Дорци

Дорци су били једна од четири главне етничке групе међу којима су се Хелени (или Грци) Класичне Грчке сматрали подељеним (заједно са Еолијанцима, Ахејцима и Јоонима). Они се скоро увек називају само “Доријанима”, како их у најранијим књижевним помињању називају у Одисеји, где их је већ могуће наћи на острву Криту.

Били су разнолики у начину живота и друштвеној организацији, варирајући од насељеног трговачког центра града Коринта, познатог по украшеном стилу уметности и архитектуре, до изолационистичке, војне државе Спарте. Па ипак, сви Хелени су знали који су локалитети Дорски, а који не. Доријске државе у рату могу вероватније, али не увек, рачунати на помоћ других Дорјана. Дорци су се разликовали дорским дијалектом и карактеристичним друштвеним и историјским традицијама.

The Dorians were one of the four major ethnic groups among which the Hellenes (or Greeks) of Classical Greece considered themselves divided (along with the Aeolians, Achaeans, and Ionians). They are almost always referred to as just “the Dorians”, as they are called in the earliest literary mention of them in the Odyssey, where they already can be found inhabiting the island of Crete.

They were diverse in way of life and social organization, varying from the populous trade center of the city of Corinth, known for its ornate style in art and architecture, to the isolationist, military state of Sparta. And yet, all Hellenes knew which localities were Dorian, and which were not. Dorian states at war could more likely, but not always, count on the assistance of other Dorian states. Dorians were distinguished by the Doric dialect and by characteristic social and historical traditions.

У једном крајњем случају Édouard Will закључује да у грчкој култури петог века није постојала истинска етничка компонента, упркос антидоријским елементима у атенској пропаганди.

Порекло Дорјана

Дорско језеро у Македонији сугерише на њихово порекло и потврду да су боравили на просторима Македоније.

Извештаји се разликују у зависности од места порекла Дорјана. Једна теорија, за коју се увелико верује да је настала у северним, северозападним планинским пределима Грчке, древној Македонији и Епиру, одакле су их нејасне околности довеле на југ Пелопонеза, на одређена егејска острва, Магна Граециа, Лапитхос и Крит. Митологија им је дала грчко порекло и истоименог оснивача, Дорусова сина Хелена, митолошког хеленског патријарха.

Accounts vary as to the Dorians’ place of origin. One theory, widely believed in ancient times, is that they originated in the north, north-western mountainous regions of Greece, ancient Macedonia and Epirus, whence obscure circumstances brought them south into the Peloponnese, to certain Aegean islands, Magna Graecia, Lapithos and Crete. Mythology gave them a Greek origin and eponymous founder, Dorus son of Hellen, the mythological patriarch of the Hellenes.

Постмиграциона расподела Дорјана

Иако се већина Дорских насеља налазила на Пелопонезу, настанили су се и на Родосу и Сицилији, у садашњој јужној Италији. У Малој Азији је постојао доријски хексаполис (шест великих доријанских градова): Халикарнасос (Халицарнассус) и Книдос (Цнидус) у Малој Азији, Кос и Линдос, Камеирос и Иалиссос на острву Родос. Тих шест градова касније би постали супарници јонским градовима Мале Азије. Дорјани су такође настањивали Крит,Сиракузу на Сицилији. Друге такве “доријанске” колоније, пореклом из Коринта, Мегаре и Дориана, испуњавале су јужне обале Сицилије од Сиракузе до Селинуса. (ЕБ 1911).

Мушко име, Дориеус, појављује се у Линеарним Б таблетама на Пилосу, једном од региона који су Дориани настањивали. Пилос таблета Фн867 бележи оброке жита и животне намирнице издате слугама „верских достојанственика“ који славе верски фестивал Потније, богиње мајке. Друго име за богињу Сербону.

Дорски „дијалект“ говорио се у северозападној Грчкој, Пелопонезу, Криту, југозападној Малој Азији, најјужнијим острвима Егејског мора и разним доријанским колонијама Магна Граециа у Јужној Италији и Сицилији. Након класичног периода углавном је замењен атичким дијалектом на којем је почивао коински или “заједнички” грчки језик хеленистичког периода.

Тсакониан, потомак Дорјана , још увек се говори у неким деловима јужне арголидске обале Пелопонеза, у модерној префектури Аркадије.

Остале културне разлике

У културолошком смислу, уз дорски дијалект, дорске колоније задржале су свој карактеристични дорски календар који се врти у кругу фестивала од којих су Хиацинтхиа и Царнеиа били посебно важни.

Дорски начин у музици такође се приписивао дорским друштвима и повезивали су га класични писци са борилачким особинама.

Дориски архитектонски поредак у традицији коју је наследио Витрувије укључио је дорски ступ, који се истакао својом једноставношћу и снагом.

Дорци су, чини се, понудили култ централног копна за Хелиос. Расипање култова бога сунца у Сициону, Аргосу, Ермионију, Епидауру и Лаконији изгледа да сугерише да је божанство било значајно важно у дорјанској религији, у поређењу с другим деловима древне Грчке. Поред тога, Дорци су можда увели његово поштовање на Родос.

У грчкој историографији многи аутори спомињу Дорјане. Главни класични аутори који пишу о њиховом пореклу су Херодот, Тукидид и Паусаније. Највећи аутори су, међутим, живели у хеленистичким и римским временима, дуго након главних догађаја. Овај привидни парадокс не мора нужно дискредитирати касније писце који су се ослањали на ранија дела која нису преживела. О обичајима спартанске државе и њеним славним појединцима детаљно су изложени аутори попут Плутара и Диодора Сицулуса.

In Greek historiography, the Dorians are mentioned by many authors. The chief classical authors to relate their origins are Herodotus, Thucydides and Pausanias. The most copious authors, however, lived in Hellenistic and Roman times, long after the main events. This apparent paradox does not necessarily discredit the later writers, who were relying on earlier works that did not survive. The customs of the Spartan state and its illustrious individuals are detailed at great length in such authors as Plutarch and Diodorus Siculus.

Хомерова Одисеја има једну референцу на Дорјане:

“Постоји земља која се зове Крит, усред винско-мрачног мора, поштена, богата земља, род с водом, а у њој је много људи, који су урачунати у деведесет градова. Сви немају исти говор, али њихови језици су помешани. Тамо живе Ахајци, тамо су великана родних Кретанаца, тамо су Цидонци, и Дорјани који машу перјаницама и добри Пеласгијани. “

Homer The Odyssey has one reference to the Dorians:

“There is a land called Crete, in the midst of the wine-dark sea, a fair, rich land, begirt with water, and therein are many men, past counting, and ninety cities. They have not all the same speech, but their tongues are mixed. There dwell Achaeans, there great-hearted native Cretans, there Cydonians, and Dorians of waving plumes, and goodly Pelasgians.”

Дакле и код Хомера проналазимо Пелазге на острву Крит.

Херодот

Херодот је био из Халикарнасуса, Дорске колоније на југозападној обали Мале Азије; следећи књижевне традиције у време када је писао јонским језиком, као један од последњих аутора који је то учинио.

Херодот даје општи приказ догађаја названих “Дорска инвазија”, представљајући их као преношење становништва. Њихов првобитни дом био је у северној централној Грчкој поред Тесалије:

Пеласгијци … су некада били суседи народа који се сада зову Дорјани и у то време су насељавали земљу која се сада назива Солунија.”

“the Pelasgians … were once neighbors of the people now called Dorians, and at that time inhabited the country which now is called Thessalian.”

То су били Лацедаемони и Атињани, бивши дорски, други јонске крви. И заиста су ове две нације од најранијег времена држале најзнаменитије место у Грчкој, једна је Пеласгић, други је био хеленски народ.

Који је био језик Пелазга, не могу са сигурношћу да кажем. Ако, пак, можемо створити претпоставку за језик којим су данас говорили Пеласги, – на пример, они који живе у Крестону изнад Тиренаца, који су раније живели у кварту названом Тесалиотис, а били су комшије народа сада звани Дорјани.

Пеласги су говорили ,,варварски језик”. Да је то заиста тако и да је цела раса Пеласгика говорила истим језиком, Атињани, који су сигурно били Пеласги, мора да су променили језик у исто време када су прешли у хеленско тело…

И на крају Херодот додаје:

Пеласги су, с друге стране, били, како мислим, варварска раса која се никада није умножила.

Pelasgi, on the other hand, were, as I think, a barbarian race which never greatly multiplied.

What the language of the Pelasgi was I cannot say with any certainty. If, however, we may form a conjecture from the tongue spoken by the Pelasgi of the present day, – those, for instance, who live at Creston above the Tyrrhenians, who formerly dwelt in the district named Thessaliotis, and were neighbours of the people now called the Dorians

Pelasgi spoke a barbarous language. If this were really so, and the entire Pelasgic race spoke the same tongue, the Athenians, who were certainly Pelasgi, must have changed their language at the same time that they passed into the Hellenic body…

Сада смо дошли до веома интересантне речи : ВАРВАРИ

Дакле Херодот као и Демонстен користе исту реч, Демонстен у својим Филипикама Филипа II назива варваром, а Херодот ту реч користи за Пелазге.

На грчком језику појам БАРБАРИ или ВАРВАРИ:

Barbarous and Barbaric

Обе речи потичу од грчке речи која значи “страно”. Изворна реч скована је као реч глупости која означава звук језика који није грчки. За старе Грке, једини цивилизовани језик био је грчки. Све друго је било глупост.

Барбар није био само странац; био је нецивилизован и бруталан.

Both words derive from a Greek word meaning “foreign.” The original word was coined as a nonsense word to indicate the sound of a language other than Greek. For the ancient Greeks, the only civilized language was Greek. Anything else was gibberish.

A barbarian was not just foreign; he was uncivilized and brutal.

Између 431. и 404. године пре нове ере, Спарта је била главни непријатељ Атине током Пелопонеског рата, из кога је изашла победоносно, иако уз велику цену изгубљених живота. Пораз Спарте од Тебе у битци код  Леуктре 371. године пре нове ере завршио је истакнуту улогу Спарте у Грчкој.

Хомер спомиње Спарту у свом каталогу бродова у Илиади, Књига II. Он каже: „Људи из ваљаних земаља Лацедаемона дубоко у брдима; од Пхариса и Спарте и Мессе богатих голубима; из Брисеиае и прелепе Аугеиае; они из Амикле и приморске утврде Хелос; сељани Оетилуса и Лааса – сви су они стигли под Менелаусом, краљевог брата од гласног ратног крика, са шездесет бродова, и имали су своју одвојену станицу. “

Спарта је била град у Лакедомији, а становници Лакедоније су се звали Дорци.

Према Страбону, Тепротанци (заједно с Цхаонијанцима и Молоссианима) били су најпознатији међу четрнаест племена Епира, као што су некада владали читавим регионом. Хаони су прво владали Епиром, док су Тепротанци и Молосијци владали након тога. Плутарх нам говори да су Теспротијанци, Цхаонијци и Молоссианс била три главне скупине племена која су се појавила у Епиру, а сва три су била најмоћнија међу свим осталим племенима. Страбо такође бележи да су Тепротијци, Молосијани и Македонци старе мушкарце називали пелиојима, а старице пелијајима.

Њихови сенатори звани су Пелигонес, слично македонским Пелиганесима. Средином 4. века пре нове ере натпис из Гоуманија указује да је организација тепротске државе била слична оној из других Епирота.

Назив Пеласгианс, старогрчки: Πελασγοι, Пеласгои, једнина: Πελασγος, Пеласгос) класични су грчки писци користили или за позивање на становништво које је било предака или претеча Грка или да означи све предкласичне Грке. Опћенито, “Пеласгиан” је схватио у широј мери све домородачке становнике регије Егејског мора и њихове културе, “појам за све древне, примитивне и вероватно староседилачке људе у грчком свиету”.

Становништво идентификовано као “Пеласги” говорило је језиком или језицима које су у то време Грци идентификовали као “варварске”.

Постојала је и традиција да су велики делови Грчке пре хеленизације били Пелагијански. Ови делови су у великој мери спадали, на територију коју су до 5. века пре нове ере насељавали они говорници старогрчког језика који су идентификовани као Јонијци и Еолијани.

Пеласги се први пут појављују у Хомеровим песмама: они за које се у Илиади тврди да су Пеласгијци, спадају у савезнике из Троје. У одељку познатом као Каталог Тројанаца помињу се градови и Тракије југоисточне Европе (тј. На хелеспонтинској граници Тракије). Хомер њихов град или кварт назива “Лариса” и окарактерише га као плодно, а његове становнике као прослављене због њиховог угледа. Он бележи њихове поглаваре као Хипота и Пилаја, сина Лета и сина Теутамовог, тако им свима даје имена која су била грчка или тако темељито хеленизирана да је уклоњен било који страни елемент.

У Одисеји, Одисеј, који утиче на то да је и сам Крит, настањен Пеласгима међу племена у деведесет градова на Криту, “језик се меша са језиком раме уз раме”. Последњи на његовом списку, Хомер их разликује од осталих етничких група на острву: “прави Крети”, Ахајци, Цидонци (града Цидониа модерна Ханија), Дорјани и “племенити Пеласгианс”.

Према мору леже Каријци и Паојани, са закривљеним луковима, те Лелегес и Цауцонес, и добри Пеласги.

Каснији грчки писци су понудили мало једногласности око тога која су места и региони били „пеласгијски“. Један од првих био је Хесиод; он назива оракуларну Додону, идентификовану референцом на “храст”, “седиште Пеласгијаца”

Асиј од Самоса (старогрчки: Ασιος ο Σαμιος) описује Пеласга као првог човека, рођеног на земљи.

У представи Аесцхилус-а “Добављачи” Данаиди који беже из Египта траже азил од краља Пеласгуса од Аргоса, за који каже да се налази на Стримону, укључујући Перрхаебију на северу, Солунску Додону и обронцима планина Пиндус на западу и обали море на истоку; то је територија која укључује али нешто већи од класичног Пеласгиотиса.

Софокл представља Инацхуса, у фрагменту нестале представе под називом Инацх, као старешину у земљама Аргоса, брдима Херана и међу Тирсенои Пеласгои, необичну конструкцију именице “Тирсенианс-Пеласгианс”.

Еурипидес становнике Аргоса назива “Пеласгианс” у својим Орестесима и Феничанкама. У изгубљеној представи под називом Архелаус каже да је Данаус, дошавши у град Инацхус (Аргос), формулисао закон по којем ће се Пеласгијци сада звати Данаанс.

Хекатеј Милетов у фрагменту из Генеалогиа наводи да је генос („клан“) који потиче из Деукалиона владао Тесалијом и да се по краљу Пеласгус звала „Пеласгија“. Други фрагмент каже да је Пеласгус био син Зеуса и Ниобе и да је његов син Лицаон основао династију аркадских краљева.

Према Хелланицусу, из Пеласгуса и његове жене Мениппе потицала се је група краљева: Пхрастор, Аминтор, Теутамидес и Нанас (краљеви Пеласга у Тесалији). За време Нанасове владавине, Грци су протерали Пеласге који су отишли у Италију. Стигли су на ушће реке По, у близини Расенског града Спине…

У Историјама, грчки историчар Херодот из Халиканаса написао је, са несигурношћу, о језику Пеласга:

Не могу са сигурношћу да кажем на којем су језику Пеласгијци говорили, али могли бисмо размотрити говор Пеласгијанаца који и данас постоје у насељима изнад Тиреније у граду Крестону, бивших суседа Дораца који су у то време живели у земљи која се сада звала Тхессалиотис; такође Пеласгијци који су некада живели са Атињанима, а затим настанили Плакију и Скајлаке у Хеллеспонту; и заједно са онима који су живели са свим осталим заједницама и некада су били Пеласгијани, али су променили имена. Ако се може судити по овим доказима, Пеласгијци су говорили барбарским језиком.

И тако, ако се на свим тим местима говорио пелашки језик, становници Атике који су били изворно Пеласги, сигурно су научили нови језик када су постали хелени.

Херодот алудира на друге области у којима су пелашки народи живели под измењеним именима; Самотраке и “пеласгијски град Антандрус”. Спомиње да је на острвима Лемнос и Имброс било пелашког становништва. Они из Лемноса којег он представља као Хеллеспонтине Пеласгианс који су живели у Атини, а које су Атињани преселили на Лемнос.

Херодот спомиње и Цабеири, Пеласгијанске богове , чије обожавање даје представу о месту где су некада били Пеласги.

Штавише, не мислим да је Пеласгијанац, који је остао варвар, икада знатно порастао у броју или моћи.

Он наводи да су се Пелазги у Атини звали „Цранаи“ и да је становништво Пеласга међу Јонама Пелопонеза било „Егиалиан Пеласгианс“. Штавише, Херодот спомиње да су Еолци, према Хеленима, од давнина били познати као “Пеласгијци”.

У историји Пелопонешког рата грчки историчар Тхуцидидес је написао о Пелазгима наводећи да:

Пре времена Хелена, … земља се звала по именима различитих племена, нарочито Пеласгијана.

Он сматра да су Атињани живели у раштрканим независним насељима Атике, али у неко време након Тезеја су променили пребивалиште у Атину, која је већ била насељена. Земљиште испод Акропоља звало се “пелагијанац” и сматрало се проклетим, али су се Атињани свеједно населили тамо.

и наставља … мешовите варварске расе које говоре два језика. Ту је и мали калцидни елемент; али већи број су Тирено-Пеласгиђани који су се некоћ настанили у Лемносу и Атини, и Бисалтијци, Крестонци и Еонијци…

Историчар Ефор, градећи на фрагменту Хесиода који сведочи о традицији староседилачког Пелагијског народа у Аркадији, развио је теорију о Пеласгијанцима као народу који живи “војни начин живота”

Пелопонез се звао “Пеласгија”. Peloponnese was called “Pelasgia”.

Паусаниас у свом Опису Грчке спомиње Аркадије који наводе да је Пеласгус (заједно са његовим следбеницима) први становник њихове земље.

Страбо посвећује један део своје Географије Пеласгијанцима, који се односи и на његово сопствено мишљење и на мишљење претходних писаца. О властитом мишљењу каже:

Што се тиче Пеласга, готово сви се слажу, пре свега, да се неко древно племе с тим именом проширило по целој Грчкој, а нарочито међу Тесалијцима.

Он укључује и племена Епира као Пеласге (на основу мишљења „многих“). Лесбос је назван Пеласгиан. Цаере су насељавали Пеласги из Тесалије, који су га назвали по свом претходном имену, “Агилла”. Пеласгијци су се такође настанили око ушћа реке Тибер у Италији код Пиргија и још неколико насеља под краљем Малеосом.

Познати пример је валекторична фраза коју су спартанске мајке изговориле својим синовима пре него што су их послале у рат: „да се вратите живи са штитом, или мртав на њему“.

ENCYCLOPEDIA BRITANNICA о Дорцима

У грчком прдању сматрало се да су Дорци добили име по Дорис, малом округу у централној Грчкој. Према овој традицији, синови Хераклови, Хераклиди, Еурстеј из Микене их је извео из своје домовине на Пелопонезу. Хераклиди су се склонили са Аегимиусом, краљем Дорјана. Неколико генерација касније, браћа Хераклид Теменус, Аристодем и Цреспхонтес водили су „Доријане“ назад у успешну инвазију на Пелопонез и тако обновили њихово наслеђе.

In Greek tradition, the Dorians were thought to have gained their name from Doris, a small district in central Greece. According to this tradition, the sons of Heracles, the Heraclidae, were driven from their homeland in the Peloponnese by Eurystheus of Mycenae. The Heraclidae took refuge with Aegimius, the king of Doris. Several generations later, the Heraclid brothers Temenus, Aristodemus, and Cresphontes led the “Dorians” back in a successful invasion of the Peloponnese and thus recovered their heritage.

У овом делу текста откривамо да су Дорци били на веома ниском културном нивоу, а поседују „ гвоздене мачеве“:

Дорци су имали релативно низак културни ниво, а њихова једина главна технолошка иновација био је гвоздени мач. Дорци су уклонили задњу од пропадајуће микенске и минојске цивилизације јужне Грчке и утонули регион у тамно доба из којег су грчке градове-државе почеле да се појављују скоро три века касније.

The invading Dorians had a relatively low cultural level, and their only major technological innovation was the iron slashing sword. The Dorians swept away the last of the declining Mycenaean and Minoan civilizations of southern Greece and plunged the region into a dark age out of which the Greek city-states began to emerge almost three centuries later.

Кроз овај текст сазнајемо где су све Дорјани насељавали, тако да је више него јасно да су Дорјани управо народ који је настањивао Јужну Италију и Сицилију, а не грци, како нас учи званична историја, представљањем „Магна Грека“ као грчку колонију:

Дорјани који су се досељавали населили су се углавном у јужном и источном Пелопонезу, успостављајући снажне центре у Лаконији (и њеном главном граду, Спарти), Месенији, Арголији и регији Коринтског сужења. Населили су и јужна егејска острва Мелос, Тхера, Родос и Цос, заједно са острвом Крит. У ствари, Дорци су стигли до истока у градове Халицарнассус и Цнидус на обали копнане Анатолије (данас југозападна Турска). Велики талас обновљене колонизације који је започео у 8. веку пре нове ере довео је Дорјане досељенике на острво Цорцира (модерни Крф), у Сиракузу, Гела и Ацрагас (сада Агригенто) на Сицилији, у Тарас (сада Таранто) у Италији, и у Цирена у северној Африци, као и раштрканим местима на Кримском полуострву и дуж Црног мора. Спарта, Коринт и Аргос били су међу најзначајнијим градовима Дорског порекла.

The migrating Dorians settled chiefly in the southern and eastern Peloponnese, establishing strong centres in Laconia (and its capital, Sparta), Messenia, Argolís, and the region of the Isthmus of Corinth. They also settled the southern Aegean islands of Melos, Thera, Rhodes, and Cos, along with the island of Crete. In fact, the Dorians reached as far east as the cities of Halicarnassus and Cnidus on the coast of mainland Anatolia (now southwestern Turkey). A great wave of renewed colonization beginning in the 8th century BCE brought Dorian settlers to the island of Corcyra (modern Corfu), to Syracuse, Gela, and Acragas (now Agrigento) in Sicily, to Taras (now Taranto) in Italy, and to Cyrene in North Africa, as well as to scattered sites on the Crimean Peninsula and along the Black Sea. Sparta, Corinth, and Árgos were among the most important cities of Doric origin.

Да се неби користили језиком, званична историја нам објашњава да су у питању диалекти, овде се намеће логично питање, ако Дорски или Јонски нису језици, него диалекти, било би занимљиво да нам дозволе увид у те „диалекте“ :

Дорски је био један од главних дијалеката класичног грчког језика, заједно са дијалектним групама јонског-атичког, еолског и аркадо-кипарског језика. Али будући да је јонско-аттички дијалекат у Атини доминирао грчком културом од 5. века пре нове ере, врло је мало остатака древних списа на чистом дорском дијалекту.

Doric was one of the major dialects of the Classical Greek language, along with the Ionic-Attic, Aeolic, and Arcado-Cypriot dialect groups. But because the Ionic-Attic dialect of Athens dominated Greek culture from the 5th century BCE, very little remains of ancient writings in pure Doric dialect.

Дакле у пењдходном тексту нас обавештавају да су Дорјани били на релативно ниском културном нивоу, а овај текст нас обавештава о сасвим другој ситуацији:

Дорски народи имали су осебујни утицај на каснији развој грчке уметности. Заправо, круна достигнућа грчке уметности и архитектуре из 5. века пре нове ере настала су из комбинације уметности Дорских народа (уздржаношћу, снагом и монументалношћу) и јонских народа (својом грациозношћу, елеганцијом и украшеношћу). Масиван и једноставан дорски ред архитектуре своје је име добио по свом настанку у градовима на југу Егеја насељеним дорским. Зборни текстови у грчкој трагедији такође су били дорички изум.

The Dorian peoples had a seminal influence on the later development of Greek art. Indeed, the crowning achievements of Greek art and architecture from the 5th century BCE arose from the combination of the art of the Doric peoples (with its restraint, power, and monumentality) and that of the Ionian peoples (with its grace, elegance, and ornateness). The massive and simple Doric order of architecture earned its name from its origin in the Doric-populated cities of the southern Aegean. The choral lyrics in Greek tragedy were also a Doric invention.

Делови овог текста су преузети из Британске енциклопедије, тако свако ко је заинтересован за ове информације и њихову веродостојност, може да провери путем интернета.

На крају да додам и званични податак који говори о културном геноциду који су Грци извршили на територији која се данас зове Грчка:

Грчка држава је систематски замењивала географска и топографска имена не-грчког порекла грчким именима као делом политике и идеологије хеленизације. Главни циљ иницијативе био је асимилација или скривање географских или топографских имена која су се сматрала страним и раздвајала против грчког јединства или су сматрана „лошим грчким“. Имена која су се сматрала страним обично су била славенског порекла. Већина промена имена догодила се у етнички хетерогеним северним Грчким и арванитским насељима у централној Грчкој. Имена грчког порекла преименована су и у имена у Класичној Грчкој.

Политика је започела након независности Грчке од Отоманског царства почетком 1830-их, након територијалних пространства Грчке и наставила се са грчком Републиком. До данашњег дана употреба старог турског, албанског или славенског презимена од стране власти, организација и појединаца кажњава се према грчком закону.

The Greek state has systematically replaced geographical and topographic names of non-Greek origin with Greek names as part of a policy and ideology of Hellenization. The main objective of the initiative has been to assimilate or hide geographical or topographical names that were deemed foreign and divisive against Greek unity or considered to be “bad Greek”. The names that were considered foreign were usually of Slavic origin. Most of the name changes occurred in the ethnically heterogeneous northern Greece and the Arvanite settlements in central Greece. Place names of Greek origin were also renamed after names in Classical Greece.

The policy commenced after the independence of Greece from the Ottoman Empire in the early 1830s, after the territorial expanses of Greece and continued into the Greek Republic. To this day use of the old Turkish, Albanian, or Slavic placenames by authorities, organisations, and individuals is penalized under Greek law.

Старији облици преименованих насеља углавном су славенског или влашког порекла. Према истраживањима која су у току у Институту за неохеленска истраживања у Атини, између 1913. и 1996. године, у Грчкој су законски промењена имена 4,413 насеља. Преименовања су забележена у службеном гласилу Владе. Регионална подела преименовања је: Македонија: 1.805 ренаминга; Пелопонез: 827 преименовања; Средња Грчка: 519 преименовања; Тесалија: 487 преименовања; Епир: 454 преименовања; Тракија: 98 преименовања; Крит: 97 преименовања; Егејска острва: 79 преименовања; Јонска острва: 47 преименовања.

Поштовани пријатељи

Уверен сам да је било заморно прочитати све ове цитате, верујте да сам и ја уложио много напора како бих вам приближио стварно стањео античкој Грчкој.

Ово је само један мали део издвојен из обилне документације, једино ми преостаје да све те информације пренесем у књигу, за коју сам уверен да ћу ускоро и објавити.

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

БОГИЊА ТАРА

.

БОГИЊА ТАРА (Тарина, Таја, Табити) —  древна славенo-србска богиња – заштитница дивљих животиња и, посебно, шума. Најмлађа Перунова ћерка, сестра Тарх-Даждбог-а.  Беловодје (територија западног Сибира, у коју су се преселили славенско-аријски родови из Дарије) се понекад назива Велика Тартарија, тј. Земља Тарха и Таре.

Наши преци су Тару приказивали као младу девојку смеђих очију и  дуге тамне косе.

Богиња Тара увек блиста добротом, љубављу, наклоношћу, бригом и пажњом. Њена милост излива се не само на природу већ и на људе…. Вечно лепа Богиња Тара је Небески Чувар светих шума-светих стабала Велике Расе, храста, кедра, бреста, брезе и јасена.  Осим тога, Поларна Звезда у славјано-аријевском народу је названа у част ове прекрасне Богиње – Тара.

Постоји мишљење да се Тара првобитно звала Дара, односно Богиња даривања. У светлу њеног брата Таркха који има средње име – Дажбог, ова верзија изгледа прилично вероватно. Ако је Тарх добио додатно име као резултат одређених радњи (уништењем Кошчеја на  месецу Лели, и даривању слободе људима), онда се, очито, звао Дар,  јер дарује (даје) свету топлину, љубав и радост.

С обзиром на чињеницу да је Богиња Тара, заједно са својим старијим братом Тархом Даждбогом чувар безкрајне Беловодске земље и Свете Расе, ово подручје ћемо звати земља Таре и Тарха, тј Велика Тартарија.

 

O vjeri starih Slovjena prema pravjeri Arijevacs i Prasemita (mythologia comparativa Slavorum) na temelju starih hronista, narodnih običaja, starih pjesama, mjestnoga, ličnoga i obiteljskoga nazivlja. Priobćio Nikola vitez Gržetić Gašpićev, 1900

Изворник:

http://pravdu.ru/articles/190-tara-drevneslavjanskaja-boginja-pokrovitelnica-zhivoi-prirody-i-v-chastnosti-lesov.html

.

Више о Тари и Тарху  у Словено-Аријским Ведама:

Словено-Аријске Веде

 Tara – boginja u  budizmu

мантра богињи таре

 

Sanskrit: तारा, tārā, boginja tantričke meditacije, tibetanski budizam

Tara u značenju zvezda je boginja koja se javlja u spevu Ramajana kao nebeska nimfa.

Ona je simbol mudrosti, hrabrosti, pribranosti i odanosti.

U varajana budizmu Tara predstavlja ženski oblik Bude, „majku slobode“ boginju uspeha i ostvarenja.

Tara je u indiskoj mitologiji javlja i kao majka Bude, Budha graham (ne Sidarte) .

Takođe je u  tradiciji Tara jedna od Deva i u toj tradiciji ime joj je izvedeno od reči tAr – zaštitnica, ona koja u sebi spaja i dalje emituje energiju iz koje sve nastaje

.

Tara, Tarku – hetitski bog  grmljavine i snage

Tarhu ili Tarku je Hetitski bog  grmljavine i snage uopšte, javlja se i u zapisima na luvijskom jeziku – izumrli indoevropski jezik koji se govorio u Anadoliji, današnja Turska.

Tarsgrad u kome se rodio apostol Pavle nosi ime po tom bogu, koji se kasnije javlja u grčkoj mitoligiji, kao i u Ilijadi kao  božanstvo nižeg ranga Teukro.

Izvor:

Tara

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

БЕЛОГРАДЧИК (БЕЛОГРАД)

.

БЕЛОГРАДЧИК се налази близу Зајечара, близу наше границе, а ми у Србији слабо знамо о њему.

Налази се у Бугарској, у Видинској области, у западном делу Старе планине.

Белоградчик је најпознатији по својој тврђави Калето, најочуванијој на територији Бугарске. Вековима је она служила за заштиту од непријатеља, као природна фортификација којој је додат само северозападни и југоисточни зид, остала два чине моћне стене.

 

Римљани, Грци, Бугари, а затим и Турци, користили су је за одбрану. Крв је текла између ових зидова 1850. када су локални побуњеници покушали да свргну турске освајаче. Нажалост, многе побуњене главе остале су да висе као трофеји на зидинама тврђаве.

 

Белоградичка  тврђава се састоји из три прстена, који су били сваки са својим системом заштите. Она има две капије – Видин и Ниш капију. Биле су изграђене бараке, складишта, арсенали, затвор, млин за со и кафу и 4 депоа воде. У ратно време број бранилаца тврђаве и оближњих узвишења је достизао и до 3.000 људи.

 

Стене Белоградчика представљају јединствени природни феномен. Пре око 200 милиона година, у овој регији су се слагале песковито-мергелне стене.Касније их је прекрило море, а на њих је нанета велика количине шљунка, песка и глине које су повлачиле брзе реке . Како је време пролазило, овај материјал се везао силиконом и песковито-глинастим везивом. Под утицајем гвожђа и кисеоника, добиле су црвенкасту нијансу. Тако је природа формирала моћне стене. Као чудо природе, биле су у конкуренцији заједно са нашом Ђавољом вароши за једно од  светских чуда.

 

Најлепше и најузбудљивије стене се налазе око града Белоградчика, а народ им је дао и имена, и везао легенде за њих – Монаси, Јахач, Дервиш, Медвед, Ева и Адам, Тврђава, Мали пастир, Лав, Ученица, па и наш Хајдук Вељко … Хајдук-Вељко, који је био из Неготинске крајине, и често је залазио у ове просторе, па се и он овде појављује у лику огромне стене.

 

Интересантна је прича везана за стену Ученица. Девојка Латинка је једне вечери пошла на састанак са вољеним Милутином. Абдија, који ју је желео по сваку цену, пресрео ју је. Бежећи од њега попела се наврх једне стене. Иза ње Абдија, а испред ње медвед. Немајући куд, повикала је: „Смилуј се Боже и претвори ме у камен“.

Молба јој је била услишена…

Уметнички приказ Белоградских зидина сликара Васила Горанова:

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

РАСИНА – ЕРКОЛАНО

Резултат слика за herculaneum

.

Đorđe Petković:

Раси онамо и вамо …

Многим градовима у Кампанији давана су грчка имена у намери да се прикрије оригинално порекло не само имена градова, него и оних који су их градили и живели у њима. За неколико градова сам открио оригинално порекло, а међу њима је и Ерколано ( грчки-Herculaneum), а оригинално и изворно име је Расина или Расена.
Први који је писао о Расини (Расена) и прекрстио га у Херкуланум је Дионизије из Аликарнаса или Дионизија (60.-7.) Био је историчар и учитељ античке грчке реторике, који је живео током кнежевине Августа. Његов главни рад је ,,Антика Рима”(Roma Antica).

Рођен у Аликарнасу, након завршетка грађанских ратова провео је двадесет две године проучавајући латински језик и књижевност и припремајући материјале за своју историју. У овом периоду давао је поуке у реторици. Датум његове смрти није познат, претпоставља се непосредно након 7-ме године пне, и објављивања књиге “Антика Рима”.

Дакле ради се о Грку који није могао да има директна сазнања о древном граду Расени пошто је у његово време цела Кампанија пала под окупацију Латина, а те злочиначке походе су извршили Латини под командом Lucius Cornelius Sullе у периоду од од 90. до 82. пре Христа . Тек у модерном периоду, када су археолози кренули са ископавањем античког града Ерколана, дошло се до многих сазнања, а тако и до оригиналног имена Расена (Ресина) које је град носио све до средњeг века, када се још увек звао Расена или Ресина, касније је постао Ерколано, који је био бисер Напуљског залива.
Оно што везује ова два народа оне са простора Кампаније и ове са простора Србије је идентично име „Расена

 

Ова историјска верзија, која долази директно од Диониса Аликарнаса, грчког историчара и учитеља реторике из августовског периода, наводи да је град лично основао грчки херој, на крају десетог задатка којег је видио као протагонисту. Према историји, на свом путу недуго прије повратка у Грчку, Херкулес би се зауставио дуж обале Кампаније да би нахранио волове, јер је земља коју је плавило Тиренско море била плодна; заправо Херкуланум је изграђен по грчкој шеми сличној оној у Напуљу ( и Напуљ су изградили Расени), , налази се на веома важном стратешком положају, на потезу који се спушта на море, и када су Латини(Римљани) освојили регион, одмах су били привучени шармом и лепотом овог древног малог града.
Дакле овако пише грчки историчар о древном граду Расена, својатајући Херкулеса и историјске чињенице претвара у још једну „грчку митологију“.

О Расини на енглеском језику:

The Rasina District (Serbian: Расински округ / Rasinski okrug, is one of eight administrative districts of Šumadija and Western Serbia. It expands to the central parts of Serbia. According to the 2011 census results, it has a population of 241,999 inhabitants. The administrative center of the Rasina district is Kruševac.
The Rasina (Serbian: Расина) is a river in south central Serbia. The 92 km (57 mi) long river flows through the Rasina region, gives its name to the modern Rasina District of Serbia, and flows into the Zapadna Morava near the city of Kruševac.
The Temnić inscription is one of the oldest records of Old Church Slavonic Cyrillic script from … Bulgarian inscriptions • 11th century in Serbia • Medieval Christian inscriptions • Rasina District • Collections of the National Museum of Serbia …
The Temnić inscription (Serbian: Temnićki natpis/Темнићки натпис) is one of the oldest records of Old Church Slavonic Cyrillic script from the territory of Serbia. The limestone plate was discovered in the vicinity of a school in the village of Gornji Katun, near Varvarin, in the region of Temnić in Pomoravlje. It was acquired by the National Museum of Serbia in 1909. The tablet represents a scientific conundrum as no other remains of an edifice were found and paleographic and linguistic analysis of the text reveals little information.
The inscription on the plate was skillfully engraved in uncial Cyrillic in seven rows. The short text contains the names of ten of the Forty Martyrs of Sebaste: Xantius, Leontius, Melito, Severian, Philoctimon, Angius, Heraclius, Ecdicius, Cyrius, and a plea: “Pray for us!”

Founding of Resina (Оснивање Ресине)

The first records of the existence of a village named Resina or Risìna
(Први записи о постојању места по имену Ресина или Рисина)

Ercolano is a town and comune in the Metropolitan City of Naples, Campania of Southern Italy. It lies at the western foot of Mount Vesuvius, on the Bay of Naples, just southeast of the city of Naples. The medieval town of Resina – read Resìna – was built on the volcanic material left by the eruption of Vesuvius (79 CE) that destroyed the ancient city of Herculaneum, from which the present name is derived. Ercolano is a resort and the starting point for excursions to the excavations of Herculaneum and for the ascent of Vesuvius by bus. The town also manufactures leather goods, buttons, glass, and the wine known as Lacryma Christi (Tears of Christ).
According to legend, Herculaneum was founded by Hercules, who was returning from one of his Twelve Labours. Historically, it was most likely founded by the Oscans, an Italic tribe of the 8th century BC, and later became part of both the Etruscan and Samnite dominions. It was built according to the standard model of Hippodamus of Miletus with a grid of crossing Decumans and Cardos. The houses are elegant and large and there are public buildings that are abundant and large, compared to the small number of inhabitants (estimated to be 5,000).
In epoca medioevale era ancora chiamata Resina, successivamente divenne poi Ercolano, la perla del Golfo di Napoli. In antichità sopratutto i pescatori, su una cosa erano assolutamente tutti d’accordo: prima di navigare per una pesca “straordinaria”, bisognava organizzare assieme ai sacerdoti, un rito che invocasse la protezione divina di Nettuno, Venere ed Ercole, figura mitologica legata alla città. Ma perché proprio Ercole?
Questa versione storica, proveniente direttamente dagli scritti di Dionigi di Alicarnasso, storico greco e insegnante di retorica del periodo augusteo, narra che la città sarebbe stata fondata dal forzuto eroe greco in persona, al termine della sua decima fatica che lo aveva visto protagonista nel sottrarre a Gerione, un re crudele e dall’aspetto terrificante (dotato di tre teste e sei braccia – ndr), le sue mandrie di buoi. Secondo la storia, Ercole nel suo viaggio di ritorno poco prima del rientro in Grecia, si sarebbe fermato lungo le coste campane per far pascolare i buoi, in quanto le terre bagnate dal Mar Tirreno erano proverbialmente molto fertili; infatti Ercolano, edificata seguendo un coltissimo schema greco simile a quello di Neapolis, si trova proprio in un punto altamente strategico, su di uno sperone che discende a picco sul mare e quando i Romani conquistarono la regione si sentirono subito attratti dal fascino e dalla bellezza di questa antica e piccola città.
Dionigi d’Alicarnasso, o Dionisio (60 a.C. circa – 7 a.C.), è stato uno storico e insegnante di retorica greco antico, vissuto durante il principato di Augusto. La sua opera principale è Antichità romane.

The main business of the inhabitants of Resina were: agriculture, fishing (also corals, together with the inhabitants of Torre del Greco), and cut and carving the volcanic stone. In the 16th century the worship for the Madonna di Pugliano, venerated in the church of Santa Maria a Pugliano, was so spread that numerous pilgrims flooded from all the surrounding areas and in 1574 the church is first mentioned as Basilica pontificia; two years later became the parish church of Resina, also including the neighbour Portici until 1627.
IN 1631 Mt. Vesuvius violently erupted after a long era of quiescence destroying the area all around, killing more than 4.000 people and altering the geography of the places. It was the second most devastating eruption of Mt. Vesuvius ever, after the one that destroyed Pompeii and Herculaneum in AD 79. The territory of Resina was struck by two legs of lava that split behind the hill of Pugliano and spared the houses of the village; one of the legs filled the valley on the western side of it and when it solidified the village grew on the new plain and the large via Pugliano was built heading straight to the basilica on the top of the hill.
After the eruption of AD 79 the area was slowly re-populated and in AD 121 the old coast road from Naples to Nocera was probably in place. In the Basilica di Santa Maria a Pugliano are two early Christian marble sarcophagi from the 2nd and 4th centuries AD which give evidence of habitation on the site of the buried Herculaneum.
Unfortunately there are no historical records covering the period between the collapse of the Western Roman Empire and the year 1000, but it is certain that the coast near Mount Vesuvius would have been exposed to frequent wars as a result of the peoples and armies invading the Empire. The first records of the existence of a village named Resina or Risìna, (… de alio latere est ribum de Risina… ; … de alio capite parte meridiana est resina …, etc.), are from the 10th century.
The etymology of the name is controversial. Some academics believe that it comes from a corruption of Rectina, the name of the Roman noblewoman from Herculaneum who asked Pliny The Elder for help during the eruption in AD 79. Other explanations are that the name could come from the Latin word raetincula, meaning the nets used by the fishermen of Herculaneum, or from the resin of trees grown on the ancient lava, or from the name of the river that flowed alongside Herculaneum. Finally some suggest that the name is the anagram of sirena (siren): a siren was the symbol of the village and the town of Resina until 1969.

In February 05 of AD 62, the resort city suffered heavy damage from violent earthquakes and restoration projects were still ongoing at that time. This was cut short however, on August 24 of AD 79, when Vesuvius violently erupted and completely buried the small city under thick layers of hot volcanic debris. Unlike neighboring Pompeii, which was buried under pumice and fine ash, the citizens of Herculaneum died of severe thermal shock from successions of superheated pyroclastic surges and lava flows.

 

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

Списак србских тврђава у Немачкој

СПИСАК СРБСКИХ ТВРЂАВА У НЕМАЧКОЈ
( Тврђаве Лужичких Срба )
.
Slawische Wallanlagen in Deutschland
year: 2009 
contributors: Ronny Krüger
language: German
digital editions: URL
canonical uri: http://francia.ahlfeldt.se/sources/6046
.
Фотографија преузета са сајта:
https://slawenburgen.hpage.de/

СПИСАК:
Birka, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burg Wolde, möglicher slawischer Vorgänger, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgberg Blankenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ahrensberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ahrensberg 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Brieselang, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Galow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Garz/Lärz 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Garz/Lärz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Ruppin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt Schloen 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Alt-Lübeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altbernsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altengroitzsch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altfriesack, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altgolßen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altkalen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Altoschatz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Aurose, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Böken, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bölkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bärwalde 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bärwalde 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bülow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bülower Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Büttelkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bützow-Hopfenwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bützow-Jürgensdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bützow-Judendamm, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bacherswall/Prillwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bad Düben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bad Segeberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Baderitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Badingen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bamme, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bardenitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barner Stück, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barth 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barth 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Barzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Basedow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bautzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bautzen-Ortenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bautzen-Schanze Ottelwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Beelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Beeskow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Behren Lübchin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Belau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Belgern-Weißenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Belzig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Benndorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Berge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bergen/Rugard, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Besitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Biesenthal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Biesern-Seelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Binnewitz (Schmoritz), Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Birkenwerder?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blösa, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blankenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blankenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blankenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Blekendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Boizenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bolter Schleuse, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Boock, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bosau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brösel-Schanze, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brösen-Burgstall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brüel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brünkendorf Höhbeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brüsewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brachwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brandenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Briesener Zootzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brohna, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Brunow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Bucha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buchholz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buckau/Buckautal ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buckow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Buckow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg Stargard, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Burg/Fehmarn (?), Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Cösitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Camitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Carwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Clausdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Clenze, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Coblenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Conerow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Cottbus, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Crivitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Döbbersen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Döbeln, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Döben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dümde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dabel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Daberkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dahlen-Zissen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dahren, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dalwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dambeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dannenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Darß-Zingst/Hertesburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dargun, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dargun 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dehlitz-Treben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Delitzsch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Demmin Vorwerk -” kleiner Borgwall”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Demmin-Vorwerk Demmin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dessau-Kühnau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dobbertin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dobbin-Linstow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Doberschau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dobranitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dolgen am See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dolle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dommitzsch-Osterberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Drechow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Drense, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden Omsewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Briesnitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Coschütz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Lockwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Loschwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Niederwartha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dresden-Pillnitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dummerstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dutzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Duvenseerwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Dyrotz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eggesin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eickhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eilenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Elbholz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Emstal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eutin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Eutin/Sielbeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fürstensee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fahrenholz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fahrenwalde I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fahrenwalde II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Falkenberg?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Farchau/Ratzeburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Feldberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Feldberg 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Feldhusen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fincken, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fischendorf-Leisnig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fischhein-Seelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Flessenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Frankenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fredersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Freesdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Frehne, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresenbrügge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresenburg/Bad Oldesloe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Fresendorf/Kessin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friedland, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friedland ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friedrichsruhe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Friesack, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göda, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göhren, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göhren-Lebbin 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Göhren-Lebbin 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görzig-Strehla, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Görzke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gädebehn, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gülpe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gülzowshof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gützkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gadebusch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gallin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gallin-Kuppentin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gandow/Lenzen?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ganschendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ganschendorf 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gartz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Garz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Garzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gegensee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gera-Hainberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gießmannsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Glienke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Goßmar?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gobbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Golßen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Golchen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Goldenbow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Goldenbow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gommern, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gostemitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gröbzig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gröditz-Weißenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grüneberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grüttow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grabow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grabow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grammdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gransee?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gransee?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gransee?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gremmelin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grimschleben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Bünsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Fredenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Görnow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Jehser, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Lüsewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Quassow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Raden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Roge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Schlaisdorf/Göhren, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Wüstenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Wokern, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß Woltersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groß-Mehßow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Großhänchen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Groswin?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Grubenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Gutenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hammer, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hassendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hirschstein, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hitzacker, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hohen Sprenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hohennauen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hohenwussen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hollenstedt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Horst?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Hungerstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ilow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall in Burgwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jüterbog, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jabel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jagow ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jatzke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Jerichow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Köllmichen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Köthen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Köttern-Rochlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Käselin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Küsserow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kalbe, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kap Arkona, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Karchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kargow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Karow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Karrenzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kasel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kastorf-Kastorfer See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Katerbow-Bantikow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kavelsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kemnitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ketelshagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kieve, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kirch Rosin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kirchdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kirschau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kittlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kittlitz/Löbau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klein Gladebrügge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klein Luckow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kleinsaubernitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kleinweitzschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klempau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klempenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klempenow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klessener Zootzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kliestow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klosterberg Altentreptow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Klosterheide, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kniepow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Knoblauch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kohren Sahlis, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kopschin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kosilenzien, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kröslin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kränzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kränzlin 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krakow am See “Schwedenschanze”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kratzeburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kreien, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krembz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krielow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krien, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Krienke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kritzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kucksdorf I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kucksdorf II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kuhz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Kummerow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löbnitz 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löbnitz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löbsal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Löcknitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lübben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lübbenau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lübeck-Bucu, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lüchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lütgendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Laage, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Landsberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Landskron/Janow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Landskron/Janow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Langeneichstädt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Langengrassau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Langensee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lastau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lauske-Weißenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lauterbach, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lebus, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Leckwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Leegebruch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lenzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lenzersilge, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Letzin-Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Leuthen-Wintdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liebenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liebenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lieberose-Behlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liepen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liepen-Priemen 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Liepen/Tessin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lindau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lindenberg I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lindenberg II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Linum, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Linum 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lobeda, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Loburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lockwisch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Loga, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Loitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lossow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Luckau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Luckenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ludorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Luga, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Lychen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Möllendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Möllenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mölln, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mörz-Planetal, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Madsow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Malchin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Malchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mankmuß, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marnitz 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marnitz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marsow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Marsow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mecklenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Meetschow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Melaune, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mellenthin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Menkendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Menz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mettelwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Milow 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Milow 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Milow 3, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mittenwalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mittenwalde 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Moosbruch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Muchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mustin?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Mutzschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Nütschau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Naugarten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Naugarten Schlossberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Naulitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neppermin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Brenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Canow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Dobbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu Kentzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neu-Nieköhr, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neubrandenburg-Ravensburg,Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neubukow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuhof?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuhorst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neukalen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neukirchen-Pleisse, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neuruppin/Treskow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neutrebbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Neversdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Nieden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niedergurig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niederhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niemegk?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Niethen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oberau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oderberg 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oelschütz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oerenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oldenburg i. H., Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Osterburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ostrau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ostritz-Mariental, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ostro, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Oybin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pölchow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pöppendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Paltzschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Panschwitz-Kuckau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pansdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pantlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Parchim, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pasewalk, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pasewalk 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Passow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pechau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pensin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Penzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Penzlin-Grapenwerder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Penzlin-Malliner See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Perleberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Petersberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Phöben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pinnow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Platkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau “Appelburg”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau am See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau am See “Wendenburg”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Plau am See 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Pleetz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Polkenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Potsdam, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Potsdam/Sacrow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Potzlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Prietitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Prora, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Proschwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Puddemin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Putlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Quadenschönfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Röbel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Röddelin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rötha?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rüßdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rüterberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rützenfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rackel-Malschwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Raddusch, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Raden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Raguth, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ralow?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ralswiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ramin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rathenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ratzeburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reddershof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reez, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reitwein, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Remplin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rensow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Reppin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Repten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rerik, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rheinsberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Riedebeck, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Riesa-Gröba, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Riewend, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Roßlau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Robschütz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Robschütz 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rochlitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rosenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rossow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock-Gehlsdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock-Toitenwinkel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rostock-Toitenwinkel 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothemühl, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothenklempenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rothenmoor, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Roxin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ruben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Rubenow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Särka, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Süsel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Saal?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Saaringen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Saßleben ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sabrodt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sagard, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sassnitz “Hengst”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sassnitz/Buddenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sawall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schönfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schönfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schaprode, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Scharstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schkölen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schlemmin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schlieben, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schloen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schmölln, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schmölln/Räuberberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schossow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schulenberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwaberow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwedt/Oder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwennenz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwerin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwerin-Lankower See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Schwerinsburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Seitschen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sellin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Semlow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sielow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Siemersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sirksfelde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sonnewalde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spandau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spandau-Zitadelle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spantekow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Spittwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stöfs, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stücken, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stünzhain, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Staucha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stauchitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stauda-Priestewitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stavenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sternberger Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stolec/Stolzenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stolpe an der Oder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stolzenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Storkow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stralau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Strehla, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Strenglin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stubbenkammer/Herthaburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Stuer, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Sukow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tückhude I, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tückhude II, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tüzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tangrim, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Taucha, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Technitz/Möckwitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tessin 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tessin 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tietzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Torgau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Trebbus ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Treptow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Treuenbrietzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tribsees 1, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Triebsees 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Trotha/Halle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Turow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tutow-Alte Schanze, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Tutow-Alte Stadt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Uckro, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ueckermünde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Upost, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Usadel/Hanfwerder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Usedom, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Usedom “Schloss-Wall-Platz”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Utzedel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vehlefanz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vehlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vellahn ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Venz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Verchen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Vilmnitz?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wöpkendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wöten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Waldsieversdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Walternienburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wangelin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Warder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wardow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Warin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Waschow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Weberin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wedendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Weinberg-Waldsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Welzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wendishain, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werben?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werder/Englischer Garten, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werder/Kleiner Stadtsee, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Werle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wettin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wiesenau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wildberg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wildberg 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wildberg-Kastorfer See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Willershusen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wittenborn, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wittenburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wittenförden, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Witzke, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wolgast, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wolkow-Weisser Wall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wollschow-Menkin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wolmirstedt, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wooster Teerofen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Woserin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wrangelsburg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wredenhagen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wulfersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wurst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wurzen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wusterhausen ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wustrow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wustrow-Fischerinsel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Wustrow-Neuehaus, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zöllmersdorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zörbig, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zützen, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zahsow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zehdenick, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zehren “Burgberg”, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zerbst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zieckau ?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ziegenhain, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ziegra, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zierstorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Ziesar, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zimkendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zirtow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zislow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zschaitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall Zudar, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwall?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Bantikow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Feißnecker See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Fergitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Großer Rohrwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Ivenack?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Kastorfer See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Krakow am See, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Lütgendorf, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Penkun, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Plön, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Quetzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Teterow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Burgwallinsel Vipperow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehem. Burgwall Buchar, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehem. Burgwall Ketzin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehem. Burgwall Prenzlau, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehemaliger Burgwall Madgeborn, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehemaliger Burgwall Tornow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
ehemaliger Burgwall Woldegk, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Flurname Borgwall, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Gräberfeld, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Großer Stein, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelsort Ralswiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelsplatz Menzlin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelsplatz Reric, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelssiedlung Conerow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Handelssiedlung Haithabu, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Inselsiedlung Weisdin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Jazca-Turm, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Label 2, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
mögliche Burg, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
neu, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Oldenburger Wall, Horst, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
persönlich vermutete Burgstelle, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
rekonstruiertes Slawendorf Neustrelitz, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
rekonstruiertes Slawendorf Torgelow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Schildhornsäule, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Schlachtfeld der Bronzezeit, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Siedlung Binsenwerder, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Slawendorf Passentin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawische Siedlung Grapzow, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawischer Friedhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawischer Friedhof, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
slawischer Tempel, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Slawisches Hügelgräberfeld Ralswiek, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Tempelberg Bobbin, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
vermutete Inselsiedlung, Scherbenfunde, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
vermuteter Burgwall Ivenack, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
vermutlich befestigte Burg oder Siedlung, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned
Vineta?, Slawenburgen no. 000, date not available, mentioned


Линк:
Slawische Wallanlagen in Deutschland:
http://francia.ahlfeldt.se/page/sources/6046

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

КРАЉИЦА ТАМАРА

Фотографија корисника Zaveštanja predaka

.

Кад је била мала девојчица, Тамара се изгубила у шетњи по литици препуној шупљина. Много година касније, на том месту је изграђен најнеобичнији град-црква у Грузији, Вардзија, који је највећим делом изградила управо та девојчица, касније краљица Тамара. То је најпознатија грузијска владарка, коју Грузијци изузетно воле и поштују.
На хиљаде просторија и монашких ћелија ископани су у литици и смештени у природним шупљинама стена на левој обали реке Мтквари. За време ратова са Турцима овде се налазио Тамарин двор.

Краљица Тама́ра (груз. თამარი, транскрибовано као T’amar, Thamar или Tamari; 1166—1212) је била краљица средњовековне грузијске државе, кћерка Георгија III који ју је довео на престо још за свога живота.

Грузијски летописи наводе да су лепота, доброта, мудрост, храброст и војничка слава ове владарке привлачиле многе европске и азијске великаше. Међу њима се спомињу син византијског цара Манојла I, антиохијски кнез Боемунд III.
Два осетинска кнеза су обојица умрли од туге пошто је Тамара одбила њихову љубав, а син једног калифа из Шпаније се одрекао своје исламске вере ради Тамаре, православне хришћанке. Због тога га је његов отац затворио у тамницу у којој је и преминуо.

Тамара је била велика заштитница и покровитељка многих цркава и манастира, чиме је привукла калуђере са свих страна. У летописима се спомиње да су они пристизали из Александрије, Антиохије, Хеладе, Македоније, па чак из Зете.

Владавина краљице Тамаре сматра се златним столећем Грузије. Након њене смрти, зашло је, како сами Грузини говоре, њихово сунце.

Војислав Илић је 1883. године написао песму о Грузијској , средњовековној краљици Тамар’… Тамари…

Бурни Терек шуми, тече,
И срдито игра вал,
Па пред собом земљу сече
Кроз неравни Даријал.
По обали росно цвеће
Чаролијски вије сплет,
Ал’ где орô небу леће,
Лепши тамо ниче цвет!
Над обалом, небу горе,
Тамарин се диже двор,
Сваке ноћи, сваке зоре,
Ту је шала, смеј и збор
Ту се свако жељом слади,
Да угове само њој,
И царица, шале ради,
Диже једном пехар свој.
Бурни Терек јури брже,
Бруји, тутњи Даријал
И Тамара пехар врже
У срдити, мутни вал:
„Гле! Кô златни пехар јàко,
Над ким влада моја моћ,
Нека смело пође тако,
За насладе једну ноћ,
Па нек љуби моје очи,
Нека грли вити стас;
Нека зора са истока
Загрљене нађе нас!“
Што у њеном беше гласу,
То подсмешљив тврди лик,
И све стаде у ужасу,
Игра, шала, смех и клик.
Ал’ се диже спрам престола
Дагестански млади кан,
Око му је пуно бола,
Кô јесенски, мутни дан.
Он се нагло из сна трже,
Отуривши чибук свој,
Па на срце руку врже,
И овако рече њој:
„Алах знаде шта је стварô.
Његова је света моћ!
Ја те љубим, ох Тамаро!
Буди моја једну ноћ.“
Опет жагор разви крила,
И сантура звони с њим,
И свечано са наргила
Дизао се хладни дим.
А кад сутра на висини
Милозрачни сину дан,
Хладној реци, у дубини,
Лежао је млади кан.
И Терек се чисто жури,
Па срдито баца вал,
И са пеном даље јури
Кроз неравни Даријал…”

Pronađeno blago iz riznice gruzijske kraljice Tamare:
https://hr.sott.net/article/19226-Pronadeno-blago-iz-riznice-gruzijske-kraljice-Tamare

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off