Archive for » October, 2021 «

Персепољ, Град Небески на земљи

Персепољ, Град Небески на земљи

Персепољ, величанствени комплекс палата који је основао Дарије Велики, грађен током једног века као седиште владе за краљеве Ахеменидског царства и као центар церемонијалних активности и свечаности. Древни Персијанци звали су га Парса, а модерни Иранци Такхт-е Јамшид или „Престо Јамшида“. Изграђен у подножју Кх-Рахмата (Планине милости, или Планине чари), у равници Марв Дашт, 644 км од савременог Техерана.

Дарије Велики, трећи владар из ахеменидске династије, одлучио је да подигне велелепни дворац, Град Небески на земљи, који ће постати обредно средиште огромног царства.  Подизање овог града почело је 518. године пре нове ере. Тада, велико царство Ахеменида простирало се на преко три континента.  Наредио је да се широка тераса једним својим делом усеца у саму планину Кухе Рахмет, Планину милости. Иако су овај град потом градили и Даријев син Ксеркс и Ксерксов наследник Кир Велики, Парса је још увек остала недовршена када ју је уништио Александар Велики 330. године пре нове ере.

Персепољ, величанствена престоница највећег царства које је свет икада видео, данас је шума камених стубова и тераса. Старо средиште Персијског царства, а сада део Унескове светске културне баштине – Персепољ – саграђен је од тамносивог мермера из оближње планине, на огромној пола вештачкој – пола природној заравни. Богатство града се види у екстравагантној конструкцији грађевина, које су инспирисане месопотамским моделима.

Повратак затрпаног царства

.
Након што су уништене 331-330. године пре нове ере, рушевине су остале скривене испод сопствених развалина, док их коначно нису ископали археолози из Оријенталног института Универзитета у Чикагу између 1930. и 1939. године.

Још од Средњег века, европски путници су били задивљени рушевинама овог древног персијског града. Поред сале за гледаоце археолози су, међу осталим споменицима, пронашли и три украшена гроба, степениште Дворане савета и Ксерксов харем. Откривени су камени делови зграде с врло сликовитим, плитким рељефима, који су дали слику религије и друштвене хијерархије Персепоља. Градитељи Персепоља, цареви су династије која је покорила све ране цивилизације Средњег истока, што се може видети на овим рељефима. На њима су приказани припадници 31 народа како одају почаст персијској моћи. Међу овим пораженим народима су Египћани, Либијци, Трачани, Киликијци и народ са Кипра.

Највећа и најсложенија зграда је сала за гледаоце, или Апдана, коју крактерише велика тераса, чија се источна страна наслања на планину, док остале три стране формирају потпорни зид. Тераса има више од 36 огромних стубова, од који су неки и данас ту, а може јој се прићи преко два монументална степеништа.

Уздизање Персијанаца

.
Иран, „Земља Аријеваца“, раскршће је Европе, Азије и Арабије, где се смењују равнице, планине и пустиње. Још пре 1000 година су Аријевска племена Кавказа освојила овај предео.

Постојала су два потпуно независна краљевства, на северу Медско, а на југу Персијско. Медско краљевство је прво почело да показује своју снагу покоравајући јужне суседе и уништивши Асирско царство уз помоћ Вавилонаца 612. г.п.н.е. Међутим, средином VI века почело је драматично уздизање југа, краљевства Персијанаца.

Оснивач Персијског царства, Кир Велики, освојио је Медско краљевство, дошавши чак до данашњег Авганистана, за њим Лидију, краљевину која је владала грчким насељима у Малој Азији, па чак и сам Вавилон. Освајање је било незаустављиво. Победе су се ређале првенствено због надмоћности персијских стрелаца. Киша њихових стрела и јуриши моћне коњице разбијали су непријатеља, избегавајући борбу прса у прса.

Кир Велики је до средине VI века пре нове ере објединио све освојене земље. То је био један огроман посед, који се простирао од Индије до Средоземног мора. Назвао га је Ахеменидско царство, по свом претку Ахемену. Владао је из престонице коју је изградио у Пасагарди.

Кир није био сасвим обичан сурови диктатор, јер је својим поданицима, припадницима разних народа, дозвољавао да задрже своје обичаје и верске установе. Уместо масакра и протеривања, увео је трпељивост.

Краљ над краљевима – Дарије I

.
После његове смрти, царство је имало пар криза под слабијим владарима, али убрзо је дошло до учвршћивања и оснаживања царства, када је на власт ступио још један Ахеменид, Дарије I (522.-486. г.п.н.е.).

У рукама овог цара заправо је било једно светско царство. Да би истакао своју величину, себи је узео титулу „Краљ над краљевима“. Владао је преко сатрапа, намесника који су убирали порез са освојених области, у локалним производима, племенитим металима, а на западу – златном новцу. Златни дарик, назван по цару, постао је међународна валута западног дела царства.

Дарије је заправо основао две престонице. Једна је била Суза, где је смештен центар царске управе, близу успешних градова Месопотамије. Друга, Персепољ, у забаченој равници Марв Дашта у персијској постојбини. Улога овог града је била обредна- да учврсти царско величанство Даријеве Ахеменидске династије, те су се у овој престоници одржавала крунисања царева.

Ова два града, својим путевима стизала су до најудаљенијих делова царства. Такозвани Царски пут водио је од Сарда, близу јонске обале, чак до Сузе, у дужини од чак 2 570 км. Његов источни крак водио је у Персепољ. До те мере је био развијен друмски саобраћај, да су имали курире на коњима дуж главног пута, по принципу штафетног система, са 111 станица за промену коња. То растојање су зато прелазили за само 7 дана.

Обредно срце царства
Дарије је почео изградњу Персепоља, а Ксеркс наставио. Средиште Персепоља је био комплекс дворана и палата, направљен на великој тераси, дугачкој 450 м и широкој 300 м.

Посетиоци су у Персепољ долазили преко широког церемонијалног степеништа. Оно је водило до величанствене Капије свих народа. Са обе њене стране стајао је по један бик висок 5,5 м, од углачаног црног камена. Рогови и папци били су им покривени златним листићима. Два тешка и златом украшена крила капије отварала су се ка пријемној дворани.

Када би посетиоци прошли кроз њена јужна врата, између два крилата бика с људским лицем, нашли би се пред Aпаданом, двораном за царска примања. С три њене стране, степеништа са уклесаним барељефима, односно плитким рељефима, водила су до огромних улазних тремова. Сваки је имао по 12 стубова с капителима у облику двоглавих бикова. Одатле би посетиоци закорачили, кроз 15 м висока позлаћена и посребрена врата, у главну дворану, Aпадану.

Овде се уздизала цела шума стубова, 2 м дебелих, 18 м високих, чији су капители, опет у облику бикова, придржавали кровне греде од чемпреса и кедровине. Дворана је била толико велика да је у њу могло стати чак 10 000 људи. И коначно би посетилац стизао до самог цара на престолу. Врхунац једног величанственог доживљаја, који се сигурно заувек памтио.

Издаја званичника
Фигуре званичника који су приказани на барељефима, првобитно су приказане како корачају према Ксерксу, који седи на свом престолу окружен личним сарадницима, а најстарији син стоји испред њега. Након што се десио дворски преврат, неуспешан додуше, а у њему су учешће узели неки од тих званичника, њихове су фигуре замењене изрезбареним чуварима. На тај начин се народу дало к знању да је цар један једини господар, коме се морају покоравати сви. Изасланици су свакодневно посећивали цара због званичних послова. На рељефима су приказани богати дарови које су доносили цару приликом ових посета. Ту су грбави бикови из Месопотамије, овнови из Киликије, скупоцене тканине из грчких градова Мале Азије, слонове кљове из Етиопије.

Само предводници делегација могли су ући у Aпадану, пред цара. Он сам, како и на приказима, седи на трону с високим наслоном, који се налази на ниском подијуму у центру дворане. Одевен је у раскошну одору, а изнад њега је балдахин, украшен златним крилима, симболом династије Ахеменида. У подножју трона диме се кадионице.

 

 

 

Остале зграде у Персепољу су једноставно распоређене, по основном правилу с главном квадратном грађевином у самој средини. За разлику од камених стубова у ападани, у мање важним зградама они су начињени од дрвета и уметнути у камена подножја са жљебом.

Иза царске позорнице
У позадини ападане била је мала палата, Трипилон, где су примани персијски и медски племићи. Слуге, које би носиле широки сунцобран, допратиле би цара, који је и у овој палати седао на престо, смештен на висок подијум, подупрт статуама покорених народа.

Из Трипилона се ишло у задњи део цитаделе. Овде су били смештени царски харем и ризница блага стеченог у великим освајањима. Дарије, Ксерс и њихови наследници овде су саградили своје приватне палате и уз њих мање стамбене објекте.

Трећи, али једнако величанствени комплекс, био је зидом одвојен од осталих грађевина. Био је то царев ратни штаб, где је цар иступао као врховни војсковођа и заповедник оружаних снага царства. Овај комплекс био је већи, али нижи од ападане. Кров је подупирало 100 стубова, а врата су била изрезбарена приказом цара на престолу, на платформи коју уздижу персијски и медски војници.

Палата и све њене суседне, управне одаје, биле су широко отворене према дворишту, да би цар могао да врши смотру својих бројних ратних одреда.

Гробнице као доказ вере
У Персепољу, зачудо, није било храмова. То никако није значило да није било религије на царском двору. Сведочанство религијских уверења царства биле су гробнице Дарија и три његова наследника.

Гробне одаје Ахеменидских церева урезане су у стену литице код Накш-е Ростама, удаљене 13 км северно од Персепоља. Изграђене су тако да подсећају на палате. На фасади Даријеве гробнице уклесана је равна плоча на којој је приказан „Краљ над краљевима“ кога на огромној платформи носе сви народи на земљи. Дарије стоји с луком ослоњеним на стопало. Врши обред паљења ватре на олтару, а изнад њега лебди фигура унутар крилатог диска, симбола династије и благосиља цара. Ова фигура представља Ахура Мазду, „Мудрог господара“, оличење божанске доброте.

Религија Ахеменидске династије била је посвећена овом општем божанству. Веровали су да је видљиво у облику сунчеве светлости и прочишћавајућем дејству ватре. Обожавање Мазде имало је кључну улогу у схватању управе, јер врховни људи добили су власт од врховног бога, светлости света. Њихова власт схваћена је као његова воља.

Крај у ватри
Ахеменидском цартву највеће проблеме задавали су слободољубиви, бунтовни грчки градови-државе. Малоазијски Грци, поданици Дарија, дигли су 490. Пре н.е. устанак и он је покренуо казнени поход на Грчку. Тада се десила чувена, за Персијанце погубна Маратонска битка, коју ни непобедиви персијски стрелци нису могли спречити. Персијанци су изгубили.

10 година касније, Ксеркс покреће поход на Атину и Спарту. И поново су Персијанци поражени, код Платеје, у Грчкој, код Саламине на мору. Све ове изгубље персијске битке развејале су убеђења о њиховој непобедивости. Наступа знатно слабљење персијске моћи. 465. г.п.н.е. извршен је, како бележе грчки историчари, атентат на Ксеркса. Уроту су склопили царски везир Артапан и евнух Аспамита, главни дворски управитељ, којима је Ксеркс у старости препуштао многе одлуке.

Аспамита је једне ноћи пустио Артапана у царске одаје и овај је цара убио у постељи. Након тога су убице цара убедиле младог принца Артаксеркса да је злочин починио његов старији брат Дариај. Превара је била успешна, јер је лажно оптужени брат погубљен, а како је млади монарх био врло неискусан и плах, Ксерксове убице имале су неко време сву власт у својим рукама. Ипак, након што су сковали заверу и против младог цара, разоткривени су, војска је стала уз цара и везир и евнух су убијени. Тада је промењен рељеф из Aпадане, на коме су били приказани завереници. То је била само прва у низу дворских завера. Дошло је и до великих немира широм целог царства.

Персепољ и рушење царства – Александар Македонски

.

Под влашћу Дарија III, непријатељи Персије постајали су све јачи и бројнији. Тада је на историјску позорницу, у свој својој величини, стао Александар Македонски. 334. г.п.н.е. Повео је војску у напад преко Дарданела. 40 000 људи прешло је на персијску територију и у величанственом низу импресивних победа, Александар је заузео Малу Азију и приобалне земље Средоземног мора.

Персијска војска је била смрвљена. Александар је стигао у Месопотамију, Вавилон је пао, Суза је заузета. Огроман простор пун покорених народа Александар је ослободио дуготрајног и тешког персијског јарма. Македонски војсковођа 330.г. п.н.е. стиже до самог Персепоља. Вођен бесом што је персијска војска палила величанствене грчке храмове, Александар одлучује да спали град.

И горео је Персепољ, престоница ахеменидског царства и један од највеличанственијих градова свих времена. Није био у потпуности уништен, али преживео је само као предстража будућег царства Александра Великог. Тек рушевине цитаделе су се уздизале као споменик древној обредној престоници.

Чак и након 2.500 година, остаци Персепоља још увек изазивају страхопоштовање.

Link:

Persepolj – Carska prestonica persijskog carstva

Category: Zaveštanja predaka  Comments off