Зодијак и три античка похода на Индију
Читајући књигу др. Јована И. Деретића, Нова Вулгата, оно што посебно упада у очи је надимак вође првог похода на Индију, Нина. Народи који су потпали под његову власт сматрали су га богом и звали су га Бак, односно Бик. Он је чак и представљан на споменицима са роговима Бика.
Поред тога др. Деретић чини се мало олако меша речи Бак и Бал (Бел, односно Бели). Јер и сам каже на једном месту да је Нино Белов сматрао да је он „син бога Белог“. На тај начин је Нино желео да нагласи своју божанску природу.
Непобитна чињеница је да је Бак са собом пронео славу бога Бела (кога су сви Словени обожавали чак до појаве Хришћанства). И Стари Завет сведочи о раширености вере у бога Баал-а. Тако да се пре може рећи да су народи Блиског Истока и Индије помешали речи Бак и Бал, због њиховог сличног изговора.
Али, од куда уопште надимак Бик којим се Нино толико дичио да је чак стављао тако препознатљиве рогови и на својим статуама? Односно, ово питање требало проширити следећим питањем: Од куда рогови овна на главама другог и трећег освајача Индије: Сербона (египатског Хамон и грчког Зевса) и Александра Великог? Ако су већ желели рогове на својим главама, као нама неразумљиви симбол божанских моћи, зар нису требали да узму рогове бика које је носи њихов узор и велики претходник: Нино Бик?
Ова кратка студија ће покушати да да разумљиви одговор на ова питања, који гласи: Своје моћи и божанску природу, ови велики владари антике су црпели из Астролошког календара, из Зодијака (који необично подсећа на србски коловрат).
Толико снажно изражена веза тих прастарих господара света са Зодијаком намеће нам још један закључак: Да је народ из кога су потекли (Пра-Српски народ са Балкана) морао бити творац астролошког календара.
Но кренимо редом…
Дванаест знакова зодијака на бронзаном новцу нађеном у ископавању 1931. године у месту Рапало у Италији (Лигурија, Рапало, Италија). Сликa је преузета одавде: http://stecciibogumili.blogspot.com/2015_04_01_archive.html
Прво треба разумети померање пролећне равнодневнице кроз зодијачке знаке. Ово проклизавање се назива процесијом равнодневнице и дешава се у северној хемисфери земљине кугле. Прелазак пролећне равнодневнице са једног на други знак је јако спор процес и дешава се сваких 2160 година.
У доњој табели су дате године преласка пролећне равнодневнице са једног знака на дуги у задњих 8000 година:
Близанци: 6480 > 4320
Бик: 4320 > 2160
Ован: 2160 > 0
Риба: 0 > 2160
Водолија: 2160 > 4320
Слободно можемо да кажемо да је Астролошки годишњи календар био први прецизни метод мерења времена. Као што савремено друштво не би могло да опстане без цезијумског часовника, тако некада давно ни доба земљорадње не би опстало без Зодијака. Без доброг календара не би било ни добре сетве ни велике жетве. Због тога се откриће астролошког календара може с правом сматрати правом и вероватно првом технолошком револуцијом у историји. То је био највећи људски изум у периоду мереном хиљадама година. Календар је омогућио изобиље хране, а изобиље хране је довело до вишка слободног времена. Овај вишак слободног времена се одразило на развој уметности, занатства, писма и религије. Односно, календар је довео до духовног и материјалног процвата друштва.
Занимљиво је да и данас можемо доста прецизно да у времену лоцирамо тренутак настанка годишњег календара:
1. Пошто је календар сигурно настао са почетком земљорадње, погледајмо шта кажу археолошка ископавања. Археолози су већ прилично сигурно одредили да се земљорадња појавила негде око 5500 година пре Христа.
2. Први знак календара су Близанци, па је с тога највероватније да је пролећна равнодневница била у знаку Близанаца у тренутку када је календар откривен. Дакле, говоримо о периоду од 6480 до 4320 године пре Христа. Подсетимо се да се земљорадња појавила управо у централном делу овог периода.
3. И коначно, по старом календару кога још називају и Византијским (да не би био Српски) а који је до скора био коришћен у Српској Православној Цркви, ми данас живимо у 7521 години од Настанка Света. Ако погледамо нулту годину тог календара, долазимо до невероватног поклапања са тренутком настанка земљорадње: То је 5509 година пре Христа!
Дакле можемо слободно закључити да 5509 година пре Христа није година настанка Света, већ година настанка годишњег календара, Зодијака. То је тренутак када је време почело да се мери! У неку руку можемо рећи да је то почетак историјског доба, односно својеврсног Настанка Света.
Овде можемо да спекулишемо, па да кажемо и обрнуто: Можда је повод открића календара био чисто религијске природе. А онда је календар индиректно довео до процвата земљорадње па и целе друштвене надградње. Јер према Ведама: Отац је био небо, мајка је била Земља. Отац је водом (кишом) оплођавао мајку и она је рађала. У оваквом религиозном схватању, у жељи да ослушну шта им Отац поручује, пра-Срби су били окренути ка небу. Ти прадавни свештеници – астролози су на небу дословно читали Очеве поруке. Он им је јављао када треба очекивати вреле, а када хладне периоде. Отац им је поручивао када да сеју а када да жању. Дакле, годишњи календар је стизао као порука с неба, од самог Бога! Онда је сасвим логично да је свако ко је хтео да покаже своју Божанску природу морао да узме зодијачки знак пролећне равнодневнице као свој лични симбол.
Због тога са сигурношћу можемо рећи да је Нино Бик морао живети у времену Бика, то ће рећи пре 2160 године. Ова чињеница помера Ниново време из Еузебијевог Временика за најмање 150 до 200 година дубље у прошлост. Јер по том временику је Нино Бик живео од 2054 до 2002 године.
А онда, од 2160 п.н.е., наступа знак Овна, или како се и данас каже у Зодијаку : Ариеса. Отуда Сербону и Александру Великом овновски рогови. Јер су они живели у времену небеског (божанског) Овна – Ариеса и под његовим знаком вршили походе на Индију. И тако, од оних војника неспособних за даља ратовања који су остајали у крајевима далеко од родне груде, наста Аријевска раса у Малој Азији.
Одакле реч Ариес потиче остаје да се утврдити. Др. Деретић с правом тврди да Срби себе никада у Европи нису звали Ари. То је и логично јер нису могли себе назвати по зодијачком симболу који се мења. Тако су их могли звати само други који су их под знаком Ариеса упознали.
Каже се да су Веде, које су донели Аријевци у Индију настале између 2000 и 1500 године пре Христа. С обзиром да је Сербон стигао до Индије око 1350 године пре Христа, лако можемо рећи да су Сербонови ратници, који су наступали под знаком Овна, донели у те крајеве Веде са собом.
Да би смо још боље показали значај астролошког календара, сетимо се и Исуса Христа. Он је дошао управо у годинама преласка из знака Овна у знак Рибе. Ту треба тражити објашњење откуда Га називају и јагњетом. Он је јагње, јер је произашао – родио се из Овна. На тај начин су му придодати божански епитети. Такође је индикативно да је Он своје прве следбенике добио међу рибарима. И уопште, знак рибе је поготову у првим вековима коришћен као тајни знак Хришћана. А то је управо из разлога што се Хришћанска религија родила у освиту епохе Рибе.
Овај коментар не би требало сматрати анти-хришћанским. Једноставно, човек је одвајкада осећао своју везу са Њим, Оцем својим небеским. Али је разумевање Оца и односа према Њему зависио од тренутног нивоа човекове спознаје света у коме се налази.
(Аутор Данко Поповић)