САМАРКАНД

. Пренела бих вам једно необично искуство из Узбекистана, са дипломатско–привредне посјете наше делегације, које сам недавно чула. Тамо су нашој делегацији направили културну ескурзију, гдје су им казали и показали да су њихов најстарији, главни град САМАРКАНД, основали Срби око 700. п.н.е. Они, за нас кажу, Серби, тако им је лакше. У средњем веку Самарканд је био и Тамерланова престоница. Пошто су сви из наше делегације слушали забезекнуто, нико није имао појма о томе, неко је рекао, да не би испали баш пуно смешни, а помислио је да се можда домаћини шале са нама (чули за оно: Србија до Токија): ,,Ех шта би Ви без нас!“ А они рекоше да су нам се одужили тако што су нашег највећег непријатеља ухватили, поставили на магарца главом према репу, кад је био говно од човјека нека гледа у дупе. Тако су га водали по Малој Азији док није издахнуо. Сахранили су га ипак са царским почастима. Велики Тамерлан (Тимур Ленк) је тада рекао: рођен је да буде Цар па тако треба да буде и сахрањен, а пошто се понашао на власти као псето, и умро је као псето. Причали су наравно о турском султану Бајазиту, ког је Тамерлан заробио 1402. у бици код Ангоре.

Тамерлан (Тимур Ленк)

„КАНДА је врло важна тачка невидиљивог (астралног) тела одакле се разашиље животна енергија у тело”- Самарканд (зове се још и Мараканда) је и било мјесто гдје су се пресецали трговацки путеви и одакле се роба слала на разне стране: Из Кине за Србију и Индију и обратно. То је била као централна пијаца гдје се скупљала и продавала (мијењала) роба на велико (товарима тј. САМАРИМА) из Индије, Кине, Србије- Русије. и растурала по регионима. Ту су се мијењале камиле за коње и обратно. Можда је Самарканд по томе и добио име. А можда САМАР није „бреме” него Сабар, Србар?
Око 140 године п.н.е. становништво Согдијане (област у којој је Самарканд био главни град) ујединило се са Токарима и основало КУШАНСКО ЦАРСТВО (већи део централне Азије,део Индије и цео данасњи Авганистан)
http://www.asraresokhan.com/story.html

Samarkand je među nastarijim gradovima Azije. I Knjiga AVESTA govori o Sogdijanskom Samarkandu.

Samar-kand se nazivao Mara-kand u vreme osvajanja Aleksandra Velikog, ali pre toga je glavni grad SOGDI-ANE

http://ata.uz/Samarkand-is-the-capital-of-empire-Amir-Temur.html

Samarkand je bio poznat kao središnja tačka puta svile između Kine i Zapada.Osnovan oko 700 pre n.e. Bio je glavni grad Sogdijanske satrapije Persijskog carstva za vreme vladavine Ahemenida.
Lociran je u „ Zerafshan River valley” isto je srbofono: Serabskoj rečnoj dolini (reka Serbica), imao je sistem za navodnjavanje.
Na slikama se vide ljudi bele i žute rase:
http://depts.washington.edu/silkroad/cities/uz/samarkand/samarkand.html
SOGDIANA, staropersijski SUGUDA
Sogdijanci (iransko-skitsko- sarmatsko pleme) su bili trgovci.
Od njih su nastali Tadžiki narod, koji danas žive i u Uzbekistanu. Nađeni su neki novčići kušanskog carstva u Uzbekistanu:

http://www.uzbekembassy.org/e/museums/
Jezik im je indo-evropski
http://www.prayway.com/unreached/peoplegroups5/10.html
Nosili su neke dugačke gunjeve:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:SogdiansNorthernQiStellae550CE.jpg
Bili su visoki i masivne gradje, svetle kose.
Povezani su sa Tokarima, beloputim ljudima u Kini i kasnije su se ujedinili sa njima.

Vedskog boga Brahmu su zvali Zravan (to je naš Svetovid)
ali ime liči na Zurvan, Zirbi su Srbi, Zurvan bi bio S(u)rba(n)

Bog Surban/Zurvan (Danas ga kod nas zovu Serbon)

…
http://en.wikipedia.org/wiki/Sogdiana
Teritorija Sogdiane i Baktrije pokriva današnji Uzbekistan, Tajikistan, Turkmenistan, Severni Iran and Severni Afghanistan.
Ime Uzbek liči na Izbeg, izbeglice, iako je ime turkofonog plemena.
P.S.Vidi se i  toponim grada DUŠAN’BE! ? istočno od Samarkanda, u Tadžikistanu
http://travellingtwo.com/gallery2/d/23356-1/uzbek-route2.jpg

Aleksandar Veliki se u Samarkandu, u oblasti Sogdijani, oženio Roksanom (Sarmatkinjom=Srpkinjom). A možda je njeno ime bilo ustvari starosrpsko ROKSANDA?
Roksanin otac je bio plemić Vashuvadarva (podseća na ime indijskog učitelja Vasudeva, koji je Indusima predao VEDE)…

Otac i Roksana su se sakrili u Samarkandu („Sogdijska stena”) jer su ga svi smatrali neosvojivim. Aleksandar je pretio ispred zidina da će ih osvojiti, a iz tvrđave su mu odgovorili „Samo ako znate da letite”. Kažu da je od 300 Lesandrovih vojnika, 270 uspelo da se popne do tvrdjave …On se odmah zaljubio u Roksanu, a „razlozi venčanja su mogli da budu i političke prirode. To venčanje pomoglo je da se okonča pobuna na severoistoku. . Ženidbom sa lokalnom princezom osvajao je srca domaćega stanovništva. Venčanje je obavljeno po lokalnim običajima,,(u tom Samarkandu) gde mladenci umoče hleb uz pomoć mača, pa sa mača uzimaju zalogaje.
Kasnije, oko 306 g. pne. je Samarkand bio u sastavu pokrajine Aleksandrovog zapovednika puka, Slavka Prvog (Selavka Pervogo). Roksana je pratila Aleksandra do Indije i Vavilona, gde je on umro.

http://www.sairamtourism.com/uzbekistan/roxana

http://outline-of-history.mindvessel.net/230-career-of-alexan der-great/235-was-alexander-indeed-great-.html