У Ромулијани откривена мермерна скулптура великих димензија и лепоте
После више велелепних мозаика са представама из лова, који су од 1953. године до данас откривени међу зидовима царске палате Ромулијане у Гамзиграду код Зајечара, ових дана изван зидова ове царске грађевине пронађена је прва мермерна скулптура трачког коњаникау лову, великих димензија и лепоте. Наши и немачки археолози открили су северно од палате, на простору који је у минулих пет година истраживан најсавременијим геомагнетским игеофизичким снимањем, без копања. Једногласни су у процени да је откриће изузетне вредности и значаја, и да ће допринети поузданијем расветљавању периода пре почетка градње царске палате, крајем трећег века нове ере.
О новом значајном открићу на Гамзиграду, једном од десетак најзначајнијих у минулих 57 година, колико се Гамзиград систематски истражује, новинарима су јуче говорили Герда Зомер фон Билов са Немачког археолошког института у Франкфурту и наши стручњаци Стефан Поп Лазић са Археолошког института у Београду и Маја Живић и Бора Димитријевић из зајечарског Народног музеја. Сви се слажу да је скулптура са представом из лова (на постољу дужине 120 сантиметара пас уједа дивљу свињу, а виде се још и копите коња, без коња и коњаника) прва очувана скулптура трачког коњаника до сада откривена на Балкану, и да она својом лепотом и луксузом намеће другачије тумачење ближе околине царске палате. Посебно њеног северног дела, где је до сада геомагнетском методом под земљом снимљено 50 објеката.
Прва сондажна испитивања у овом својеврсном, до сада непознатом, насељу изнедрила су ових дана скулптуру трачког коњаника, а наши и немачки стручњаци – на основу овог открића и откривеног дела пећи за производњу стакла, и више новчића из римског периода – наговештавају још пуно значајних открића. Са пуно сигурности може се тврдити да је насеље саграђено пре него што је император Галерије почео да гради Ромулијану.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Tracki-konjanik-u-lovu.sr.html
Градитељ велелепне царске палате Ромулијане у Гамзиграду верску толеранцију проповедао пре Константина, односно пре Миланског едикта
Тачније, да се пре чувеног Константиновог Миланског едикта, у Никомедији, у Турској, две године раније појавио Галеријев Едикт о толеранцији хришћанства. Ту царску објаву су, не случајно „ превидели ” хришћански панегирици с Константиновог двора, упорно понављајући да је Галерије био паганин, баш као и његов таст Диоклецијан. Оптужен је и да је имао водећу улогу у великом прогону хришћана у Римском царству 303.године. Међу онима који се посебно залажу да се неправда према Галерију коначно исправи је и директор Народног музеја у Зајечару Бора Димитријевић. Он је и иницирао израду мултимедијалног пројекта ,,Корeни европског хришћанства”, у коме су, поред музеја у Зајечару, учествовали и музеји из Ниша, Лесковца, Пирота, Врања, Књажевца, Неготина и Бора.
На свим промоцијама у протеклих месец дана Димитријевић упорно понавља да постоје поуздани извори о томе да је Галеријев Едикт о толеранцији хришћанства објављен 30. априла 311. године у Никомедији, данашњем Измиру, непун месец пре смрти градитеља зајечарске Ромулијане. И управо је изненадна смрт императора утицала да тај едикт падне у заборав.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ko-je-oklevetao-Galerija.sr.html
Cеверозападно од царске палате на Гамзиграду, изван њених зидова, прекјуче је откривена још једна загонетна велика грађевина, дугачка 30 и широка 10 метара. Археолози немачког Археолошког института из Франкфурта на Мајни, које предводи Герда Зомер фон Билов и наши стручњаци кажу да је то тридесета грађевина која је овом методом овде откривена у минулих пет година, изван зидова Ромулијане. Све указује да је ова царска палата, која је од прошле године и званично под заштитом Унеска, саграђена поред неког великог урбаног словенског насеља, и да је сасвим могуће да је у том насељу рођен и сам цар Галерије, градитељ палате.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Arheolozi-pred-zagonetnim-naseljem.sr.html