Blog Archives

Српске речи на папирусима Египта

 

Јуна, 1976.г, у (месту Избет Сарта, источно од Тел-Авива, у слоју из доба Филистинаца, нађена је једна глинена плоча, коју је професор јерусалимског универзитета, Демски, назвао “сензациналним открићем”и “беочугом, који је недостајао у историји писма”. На овој глиненој плочи урезана су азбучна слова, која се разликују од свих осталих система писама. Та су слова изненађујуће налик на слова грчке азбуке и написана су у пет редова с лева на десно.” (Jürgen Spanuth)

У наставку овог описа дознајемо, да су прва четири реда исписана на једном несемитском језику, вероватно на филистинском. Но пошто се не зна, којим језиком су Филистинци говорили, натпис још није преведен. Међутим, последњи ред тог натписа садржи потпуну азбуку од 21 слова и једног празног места за слово “М”.  Та таблица, тврди Шпанут, због филистинске керамике, с којом је нађена заједно, може да се укључи у дванаести век пре Христа.

Има још једна појединост, која би ишла у прилог повезивања слова – нађених у рушевинама палате Рамзеса III – с писмом и с језиком претхришћанских Срба, којих је у то давно доба – по озбиљним историчарима – било свуда по медитеранском базену, било с европске, било са северно – афричке стране. Било би то слово С, које у напред наведеном натпису, у речи МОСТ има облик – не грчке “Σ” (сигме;), већ српског “С”.

Посматрамо ли приказ “грчких слова” из времена, када она још нису могла бити “грчка”, која је Великовски, управо као и Шпанут, представио следећим редом:

А Е I Λ М О С Т Х

А, Е,И, Л, М,О, С, Т, Х,

ту ћемо наћи – не само неко ређање слова без посебне намене и смисла, већ и целу именицу МОСТ, пред којом је скраћени везник ИЛИ, у облику ИЛ, који се употребљава подједнако као и потпун облик. Та реч – МОСТ -с обзиром на њено значење, сасвим лако је могла да се употреби  у практичном, дневном животу, па и при изградњи једне фараонске палате, на којој је сигурно било разних прелаза, веза и мостова. Именица МОСТ је карактеристична и не постоји сигурно ни један полуписмени Србин , који је у “скупу грчких слова” не би уочио.

Управо нам ово ствара прилику, да се на овом месту вратимо другој речи,којом се баве у својим делима и Великовски и Шпанут; то је израз ПРСТ нађен на папирусу већ познатог нам Рамзеса III.

(…пре око 120 година, швајцарски египтолог Едуар Навил (Edouard Naville), ископао је, око 32 км северно од Каира, рушевине палате Рамзеса III. Зидови те палате некада су били украшени бојеним и глеђосаним плочама. Те печене плоче биле су богато украшене – већином цвећем, док су неке од њих носиле хијероглифски натпис имена Рамзеса III.)

http://serbdom.webs.com/apps/forums/topics/show/2346834-zemlja-misirska?page=last

 

Руски фотографи се кришом попели на пирамиде у Гизи да би направили ове спектакуларне слике:

Kaмени блокови са натписима код прамиде у Гизи

 

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

Тајанствени Арса, владар Египта …

.

ТАЈАНСТВЕНИ АРСА , ВЛАДАР ЕГИПТА

На једном папирусу из времена тог фараона Рамзеса III , или врло кратко време по његовој смрти, говори се о томе, да је египатска земља била поробљена “споља” – од једне стране силе, те је била “лишена права”. У том периоду појављује се у Египту, једна мистериозна личност по имену Арса, кога спомиње исти папирус, но без већих појединости о њему самом.

Том лицу Великовски посвећује поглавље “Egypt Tributary to Arsa, a Foriegner“(стр.17.). По папирусу, како обавештава Великовски (стр.17-20.), цела египатска земља била је уређена по вољи тог Арсе, владавина је била сконцентрисана у његовим рукама… Иста та вест каже, да су Арса и његови људи правили богове у људском облику, али да им нису приносили жртве у храмовима. Папирус говори о дугом периоду без краљевске власти,у току кога Арсина моћ достиже врхунац. Најзад је власт непознатог”страног” узурпатора била уништена. Тај део египатске историје – бездовољно података, назван “чудним”, одувек је привлачио пажњу многихи сторичара.

more »

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

SRBI U DREVNOM EGIPTU

.

ПРВИ  ГЛАВНИ ДЕО СРПСКИХ МИГРАЦИЈА кренуо је ИЗ ИНДИЈЕ директно према западу, и у МЕСОПОТАМИЈИ ЈЕ ОСНОВАО СРПСКУ ДРЖАВУ, која се звала НОВА САРБАРСКА. Према Српском историчару Николајевићу,  овај Први Српски Главни део није се у целини задржао у Месопотамији; једна његова група је продужила пут ка Малој Азији, да би одатле прешла у Европу и распрострла се Балканским, Апенинским и Пиринејским полуострвом;  друга пак група је сишла обалом Црвеног мора и прешла у Горњи Египат. Овај огранак је прешавши Црвено море, преузео власт од Египћана на простору према Нубији, наставивши тако владавину XI египатске династије, после смрти фараона Пепи II. Владавина овог Српског огранка трајала је од 2261.г. пре Христа, све до 2052. г., када је потпала под скиптар тебанског фараона Ментухотепа II.

55. Константин Николајевић, “Критични покушаји”, Летопис 104., стр. 32-33.

Према француском египтологу по имену Maspero Gaston, Срби су из Сарбарске продирали у Африку, у Египат у три маха и то особито из Мале Азије. По њему, хијероглифски записи на египатским пирамидама и споменицима јасно говоре, да је шеснаест векова пре Христа у Либији и Мауританији био народ беле расе, плавих очију и без велике просвете, који је скоро срушио египатско царство. Чак је сачувано и неколико ликова тих, како су их Египћани звали Краљева пастира, који су владали Доњим Египтом. Њихова лица су била обрасла дугом косом и брадом. Археолошка ископавања у Египту, Либији и Нубији показују да је то један исти народ, који је само у различита времена долазио у Египат.

56. Maspero Gaston, Histoire ancienne des peuples d’orient (1894-1899.),

Све претходно допуњује и потврђује Српски историчар Стојан Бошковић у своме делу “Историја света”, где говори – између осталога – и о устанцима Египћана против српске владавине. Последњи устанак је Доњем Египту донео слободу, после српске владавине, која је трајала од 1730.-1580.г. пре Христа, што значи – тачно 150 година.  Амозис I  је постао оснивач XVIII египатске династије; он је напао престоницу Аварис, одакле је вршена контрола над целим Доњим Египтом. Борба се највише водила на реци Нилу и на каналима… После крвавих борби Аварис је пао, а с њим и власт древних Срба у Египту.

(57. Том 1, стр.107.)

.

МЕТОХИЈКЕ  И  ФАРАОНКЕ …

(Свака сличност је случајна, или можда није?
(Аутор фотографије Лола Аџић)

Белите народи во Африка – Берберите (II дел) – С в а р о́ г ъ

more »

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

Нестанак племена Кашуба

.

“Архив за словенску литературу, уметност и науку” ,  један потресан чланак о однарођавању древног српског племена Кашуба, са обала Балтичког мора.

Tекст који ћемо овде да цитирамо, тешка је оптужба бруталне и безобзирне германизације.

Наш цитат је подугачак стога, што све, што је у њему изложено, невероватно подсећа на оно, што се догађа са српским народом на Балкану данас, где се у XX веку примењује до танчина потпуно исти германски систем истребљивања, који је спроведен и у односу на северне Србе. Уосталом, о томе је с толико истанчаности писао Илија М. Живанчевић, но на жалост, и његово дело, као и толико других, писаних у истом духу, на неки чудан начин је остало у мраку. Ево сада на српском језику претходног текста, потписаног само иницијалима Ц. Ф., док је аутор у самом почетку сам себе назвао “Једним Кашубом” (von einem Kaschuben):

Кашуби – огранак великог словенског стабла, насељавали су у најстаријим временима целу низију дуж Балтичког мора, између Одре и Висле, све до Неце и Варте. Већ са увођењем хришћанства, појавили су се и први почеци страног језика и страних обичаја у (њиховој) земљи… Пре тога, они нису били никоме потчињени и господовали су … по својој сопственој вољи…… али, немачки службеници настојали су свим силама, да у погледу културе старе становнике потискују све ниже, да би потом

– духовно и материјално осиромашени народ могли да лакше германизују.

Због тога и службене власти не поступају ни мало мање окрутно против словенских душебрижника, од верског старешине… Непосредна последица тога је била, да су католички душебрижници немачког језика имали свуда предност и имали само они наклоност, не само код верских, већ и код државних власти… У окрузима Лауенбурга, Битова, Столпа, Румелбурга и Новог Штетина, где је живело најмање 40.000 Кашуба, исто тако као и у Данцишком округу, где су Немци представљали највише четврти део становништва, у школским семинарима нема ни једног учитеља за словенски језик, управо као ни у богословском семинару у Пелпину, или у одговарајућим гимназијама…

Док се тако код омладине не негује никаква клица нечега бољег, док се угушује чак и сваки племенитији осећај настао сам од себе… дотле се ни старост не оставља недотакнута од разорних утицаја…

Тако се настоји још и данас свим могућим средствима, да се истребе остаци Кашуба на такав начин, да се не убијају више физички, већ духовно. И то се врши у ХIХ веку! Који циљ је довољно велики, да би могао такво једно средство да освешта? Али, већ се верује, да је дело потпуно извршенонемачки часописи и брошуре већ нам довикују с осећањем насладе: “Ви сте германизовани!

more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Nemački autori o starini imena Srba

CHRISTIAN SCHÖTGEN И GEORG CHRISTOPH KREYSIG:

,,У ПРИЛОГ ПОСТАВКЕ O ШИРЕЊУ СЛОВЕНА И СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА ОД ЈУГА ПРЕМА СЕВЕРУ”

У наслову поменути немачки писци постављају себи у свом делу задатак, да се позабаве СОРБИМА, или ВЕНДИМА, који су окружени и данас, управо као и у њихово доба, са свих страна Германима.
Аутори у својој занимљивој расправи кажу, да су се СОРБИ звали СЕРБЕН (немачки облик за Срби), како ЛУЖИЧКИ СРБИ сами за себе кажу. Они потом додају, да су ти Сорби некада живели у области СЕРВИЕН, тј. у СРБИЈИ (балканској), која је од ове била далеко већа.

1. – Diplomatische und curieuse Nachlehre der Historie von Ober-Sachsen und angrenzender Ländern, zu einiger Erläuterung derselben gehaltea, von Christian Schöttgen und Georg Kreysig, II Teil, Dresden und Leipzig, 1730.

Убрзо затим, Крајсих и Шетген проширују своје обавештење тврђењем, да су Венди, одн. Лужички Срби, или Сорби несумњиво СЛОВЕНСКИ НАРОД, КОЈИ СЕ ИЗ БАЛКАНСКИХ ОБЛАСТИ НАСЕЛИО ДАЛЕКО НА СЕВЕРУ, ИЗМЕЂУ САЛЕ И ЕЛБЕ, У МАЈСЕНСКИМ ПРЕДЕЛИМА. Међутим, објашњавају аутори, има и таквих, који тврде да су се СОРБИ, или ВЕНДИ, НАСЕЛИЛИ У МАЈСЕНСКОЈ ОБЛАСТИ ЈОШ У ПРЕИСТОРИЈСКО ВРЕМЕ и ТО ИЗ ПРУСКЕ, ПОМЕРАНИЈЕ И МАРКЕ.

more »

Category: Strani i domaći istoričari i pisci  Comments off

СРБИ И ИНДИЈА

Kакву студију треба написати о Србима у Индији, или – како Милојевић каже,
на основу записане српске народне песме:

У Инђији, у земљи проклетој,
Ђе понеста хљеба за просфору!”

На стр. 39. својих “Одломака…” он пише, да су Срби били у Инђији:

“… за ово такође имамо довољно дата и то:

1. – У описима војевања Александра Великог у Инђији;

2. – У оставшим још називима места у Инђији, која још и данас носе – или чисто српска имена, или слична са овима. Ови су називи имена места – итд, која једино у српском језику имају значаја и овим се могу протумачити;

3. – У инђијским споменицима;

4. – У споменицима српског народа;

5. – У српским именима лица, места, села, планина, вода итд., као и у народним пословицама, загонеткама, обредима, обичајима и сротству нашег дохришћанског веровања и управо једног и истог са старим Инђијанцима – и сувише позната, нећемо наводити, ван једне песме народње, која сведочи: и о некадашњем живљењу српском у Инђији, и о његовом утамањењу у тој прастарој и првобитној његовој отаџбини.

Та је песма “Свеци благо дијеле”…”

more »

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

SLOVENSKI VEDIZAM

Slovenski vedizam predstavlja jedan zanimljiv fenomen koji se na paganskoj sceni pojavio pre nekih desetak-petnestak godina. Osnovu ovog sistema nalazimo u Velesovoj knjizi, izuzetnom delu o čijoj se autentičnosti i dan-danas vode rasprave. Ova knjiga prikazuje istoriju, religiju i etički sistem Slovena do devetog veka naše ere a pisana je na drvenim daščicama pismom sličnim Runama-vlesovicom. Velesovu knjigu nadograđuju Slovenska vede Jurija Miroljubova i Slovenska astrologija Aleksandra Asova a ove tri knjige kasnije su postale glavna inspiracija za razvoj teorije o Slovenskom vedizmu. Važno je napomenuti i da ovaj sistem ne predstavlja tradicionalni slovenski paganizam zbog čega nije bio oberučke prihvaćen u svim slovenskim krugovima. Ipak, za raliku od tradicionalne vere Slovena, on predstavlja SISTEM. Pokušaj klasifikacije slovenske vere kroz sistem astroloških korespodencija kao i pokušaj konstrukcije slovenskog univerzuma svakako je vredan hvale zbog čega ćemo vam ukratko predstaviti ovaj sistem.

more »

Category: Drevni spisi  Comments off

Kosovo – najskuplja srpska reč (2.deo)

Visoki Dečani
Pre šest vekova ništa se na globusu nije dogodilo značajnije od boja na Kosovu Polju.

I danas, posle šest stotina Vidovdana, za sudbinu srpskog naroda ništa nije presudnije od bitke koja traje na Kosovu i za Kosovo.

Ishod Kosovskog boja još se ne zna, kako onog negdašnjeg, tako ni ovog današnjeg.

Od početka pretrajavaju dve stvarnosti i dve istine. I ne ustupaju jedna drugoj. Što vreme više odmiče, sve se manje zna hoće li nas onebesati ili progutati kosovska rana.
more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

Kosovo – najskuplja srpska reč (1.deo)

Despot Stefan je uklesao na kosovskoj tabli da je kosovski boj bio 6897. godine
(po novom kalendaru 1389.godine)

Despot Stefan Lazarević – Zapis o Kosovskom boju
OVE REČI NAPISANE BIŠE NA MRAMORNOM STUBU NA KOSOVU

Čoveče koji srpskom zemljom stupaš,
bilo da si došljak ili ovdašnji,
ma ko da si i ma šta da si,
kada dođeš na polje ovo,
koje se zove Kosovo,
po svemu ćeš ugledati puno kostiju mrtvih,
te sa njima i kamenu prirodu,
mene krstoznačnog kao steg,
videćeš kako posred polja upravno stojim.

more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

SKENDER-BEG (2deo)

ĐORĐE KASTRIOT  ili  Skender-beg

 

Engleski istoričari  su u “Enciklopediji Britanika” eksplicitno zapisali:

“Đurađ Kastriot  ili  Skender-beg  je  srbskog  etničkog  porekla”

Sa preranom i misterioznom smrću cara Dušana Silnog (1355) dolazi do dinastičkih sukoba i borbi sa srbski presto između Dušanovog sina Uroša i Dušanovog polubrata Simeona (Siniše). Nadvladao je Uroš, i njemu je pripao srbski tron na Saboru u Skoplju 1537. godine. Do tada je centralizovana i jedinstvena srbska država pod mlitavom upravom nesposobnog cara Uroša počinje da se cepa na teritorije i oblasti kojima vladaju najmoćniji i osioni velikaši.

Još za Uroševe carevine, u prvi plan izbijaju Mrnjavčevići koji su vladali u krajevima današnje severne Grčke i najvećeg dela Južne Srbije (Maćedonije).
Braća Jovan i Konstantin Dejanovići (nećaci cara Dušana) upravljali su istočnim delovima Južne Srbije (Maćedonije). Vuk Branković (zet kneza Lazara) držao je Kosovo i Metohiju, sa centrom u Dreničkom kraju.
Središnim delovima Srbije (oko Morave) gospodario je knez Lazar Hrebljanović. Preko žene, kneginje Milice bejaše on u daljem srodstvu sa Nemanjićima. Jer, otac Milice, Vratko je unuk Dimitrija, koji je opet sin Vukana i unuk Stefana Nemanje.
Na severu Srbije, oko Braničeva i Kučeva, vlast su držali braća Rastislalići. Oblasti od Rudnika, Drine i Kosova, sve do mora, bile su pod upravom najpre velikaša Vojislava Vojinovića, a posle njegove smrti, sinovca mu Nikole Altomanovića.
Zetom i znatnim delovima sadašnje Albanije, gospodarili su od 1360. godine Balšići, ukupno oko 60 godina. U preostalim delovima Albanije gospodarili su polunezavisni lokalni moćnici. Na početku 15. Veka, među njima se ističu dinasti iz porodice Dukađin i Musaki na severu, KASTRIOT u srednjem i Arijaniti u južnom delu Albanije. Region pod upravom KASTRIOTA (pravoslavnih Srba) bilo je mesto Kroja sa širom okolinom, dakle sadašnja centralna Albanija.
Ivan Kastriot bio je neprikosnoveni gospodar ovog kraja. Žena mu beše Vojislava (Da li je uopšte neko čuo da se neka Šiptarka zove Vojislava?).

Njihova četiri sina su: Staniša, Repoš, Kostadin i Đorđe ili Đurađ (znači sve čisto srbska imena).

more »

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off