КРАЂА ВЕКОВА

.

Ришћанство и култура нашег међуледеног доба нису настали на Истоку. Нити је ришћанска ера стара два миленијума, јер је званично призната тек на Тридентском сабору 7071/1563 године. Целериус тврди, да је то било чак половином 18 столећа, што је извесније, у односу на претходну насилну црквену реформу, коју су спровели језуити и фанариоти, а приписали патријарху Никону!

Шта је условило октроисање антропоморфне Ристове ере, уз премештање културне колевке нашег међуледеног доба из Европе на Исток? Одговор на ово питање стоји у вези потпуног игнорисања древне србске календарске ере, с настанком 5508 године пре Риста, а разлог је у оба случаја исти: Фалсификовање целокупне античке и средњевековне историје и хронологије, која је извршена у времену од ренесансе до прве половине 18-ог столећа. Тако су захваљујући кривотворењу, „стари Грци“, „Јевреји“ и „Римљани“ „преко ноћи“ постали „класични народи“.

Временословије владајуће науке, заснива се на грубој хронологији Еусебија и Јеронима из четвртог столетја, односно списку владара по Алмагесту, који је преведен тек 6683/1175 године! Такође, постоји „олимпијска“ ера по легендарном Тимеју, од четвртог столећа старе ере до 5923/395 године нове ере!? Владајућа наука се још позива на „римску“ еру, коју је установио Скалигер после Тридентског сабора, и ришћанску, за коју не знамо ни када је почела, али њен први писани помен је у Законоправилу 1219 године, где је дато двојно датовање: поред србске календарске ере уведена је и ришћанска!

Све четири хронологије владајуће науке, очигледне су измишљотине, али, чак и да нису, рачунају време од приближно свега 1000 година!? Отуда, још у ренесанси, неки научници нису били сагласни с писањем универзалне историје. Јер, србска календарска ера почиње 5508 године старе ере, па питање свих питања гласи: Где је нестало око 6.500 година нашег међуледеног доба? Одговор дају Дионисије Халикарнишки, Ф. Фелмерајер, као и сви остали писци који тврде, да су Јелини етнички Скити или Сарбати! Значи, антички Срби су пранарод „старе Грчке“! Исто тврди и Бикерман у Хронологији старог света: Од свих античких народа постојали су само Срби, пре свих наметнутих старих цивилизација!

За традиционалну хронологију Бикерман наглашава, да је створена у оквирима цркве, јер је била под њеном контролом скоро 1000 година у „Мрачном добу“, а то је време од пропасти такозваног Западног римског царства, до пада такође измишљеног Источног римског царства. Тако су ришћански историчари, у служби интереса цркве, уз прећутну сагласност „науке“, увели митске личности историје, фалсификујући световну историју и хронологију. Отуда, владајућа историја је препуна нелогичности, које је Кристоф Пфистер назвао „циркус апсурдности“.

Фалсификовање историје предпоставља прилагођавање временских епоха лажној хронологији, а оно се најлакше постиже умножавањем неког периода, који служи као временска матрица! За нововековни паралитет календарског умножавање епоха, узета је рачуница великог индикта (532 г.), која представља периодичан умножак кругова Сунца и месеца (19х28 г.). На основу голе приче владајуће науке, почетак Ристове календарске ере установљен је у петом столетју помоћу великог индикта, али с „грешком“, коју је „коначно исправио“ Архонтије у десетом столетју!

По причи, коначна рачуница увођења Ристове ере у виртуелној историји владајуће науке, обухвата удвостручавање великог индикта, а то је временски период од једног миленијума, који је приближан првом писаном помену Ристове ере у Законоправилу. Црквени раскол и тазвани „византизам“, временски представљају удвостручавање великог индикта, док је званично увођење Ристове ере временски једнако утростручавању великог индикта! Намеће се закључак, да је владајућа историја направила пресек почетка Ристове календарске ере, како би уметнула временски период од једног миленијума!

Зашто је цркви и владајућој науци у виртуелној историји било потребно време од једног миленијума? Постоје, барем три основна разлога: Први је прекид мезолитског континуитета србске културе, други је увођење линеарног историјског времена и ришћанске есхатологије, а трећи разлог је временски оквир, у који је формално требало сместити догађаје виртуелне историје с главним догађајима: „сеобе народа“, „византизам“ као наставак културе измишљених Грка и Римљана, уз измишљеног Карла Великог и свих осталих непостојећих владара и држава. Рачунајући и болесну

потребу скоројевића да све почне с њима!

Владајућа наука нема оригиналних докумената старијих од 12 столећа, а то је управо време званичног увођења латинског језика у католичку цркву! Бројни истраживачи истичу, да је целокупна „старогрчка“ и „византијска“ литература створена на Западу, а сва документа владајуће науке пре 13 столећа настала су много касније! Очигледно је, да из фалсификоване историје и хронологије, проистичу сви историјски феномени консензус науке!

Све Библије су доказани фалсификати, а од десет књига Старог завета нема ни једног аутографа!? Прве Библије су створене у ренесанси, а штампане су у 17-ом и 18 столећу, док се ни данас не зна која је права верзија. Већ на први поглед, библијском родослову од Симе (Сема) до Сале, оца Еберовог, који је митски родоначелник Јевреја, недостаје време од приближно четири миленијума, што стоји у потпуној супротности с детаљним и преувеличаним приказом јеврејског родослова у Светом писму!

Библијске приче о Јеврејима, немају никаве језичке, историјске и археолошке потврде! Осим, сличних описа у аморитским текстовима глинених плочица с Истока. Али, Аморити су потомство Хамовог сина Ханана, по коме је цела регија добила име (Постање, 10:16). Аморити су Меди (Сарбати) или Хамовци из Подунавља Балкана, који су отишли у Вавилон, а одатле у Палестину, па Мисир, одакле су се вратили поново у Ханан. То значи, да Меди нису од Јефте (Јафета), а што је још важније, Стари завет је млађи од Новог!

Етнички Јевреји су старозаветни онолико колико су Срби, од којих су касније и настали. Најстарији европски уџбеник је Илијада, који нигде не помиње „Грке“, Јелине, Латине, Јевреје или Европу, али говори о Медији (Сарбатија) и Медима (Сарбатима), који су стариначко становништво Балкана! Њих помиње и Свето писмо, под именом Сабира, искварено Хавила, на прасрбској реци Дунав, гле чуда на истом месту где је била прва цивилизација у Винчи!

На протоистријским картама Балкан се обележава као „стара Европа“, а Цицерон за своја дела каже, да је користио старобалканске источнике и јелинске оригинале! Где су ти источници и оригинали, на писму којим су писали рашански песници, пре појаве измишљених „старих Грка“, које је наследила измишљена Византија. Отуда се Шпенглер с правом пита: Зашто, ми знамо само за Илијаду из периода Гвозденог доба? Слично питање поставља Фоменко: Зашто антика има пуно споменика културе, а средњи век тако мало?

У оба случаја, као и свим осталим историјским феноменима владајуће науке, одговор пружа фалсификована консензус наука, која за основни циљ има прекид континуитета културе, и избацивање Срба из историје, као јединог културног препотопског народа! Нема оригинала старијих од 12 столећа, а то је време, које је „случајно“ савремено званичном увођењу латинског језика у католичку цркву! Дакле, владајућа историја нема оригинала, али зато има преписа на „грчком“ и „латинском“, који се тумаче као оригинали, иако су временски млађи и до два миленијума!?

Шта су ови преписи омогућили? Крађу векова и хронологије у виртелној историји, с помереним почетком Ристове календарске ере, потребним како би се проглашени временски периоди уклопили у виртуелну историју! Ако је виртуелна историја, она коју учимо по школском програму, поставља се питање: Шта је онда права? То је скуп србских држава од Јадрана до Владивостока, с Цариградом, који је после Немање, до 14 столетја био једино место царског крунисања у целој Европи!

Али, да би се разумела ова тврдња, морамо знати, да у тај простор између Јадрана и Црног мора, улазе регије 52 србска владара пре Немање, као и Немањино царство (Пећки поменик), чији је грб састављен од 11 регија! У виртуелној историји, коју владајућа наука заснива на голој причи, уместо Северне етничке и Јужне Србије нама познате као „Византија“, стоје „Источно и Западно римско царство“, који никада нису ни постојали!?

Као што је Илионска војна, алијас Тројанска, био србски грађански рат, исто је то био и сукоб етничке Србије с „Византијом“ алијас „Ромејом“! Јер, антропогеографски простор Србије и „Византије“ је србски у континуитету, од искона до краја 19-ог столетја! На том простору Јужне Србије, 95% становништва било је србско. Отуда, у недостатку народне војске, несрбски владари Јужне Србије су довлачили белосветске најамнике и насилнике, што је јединствен пример у историји који је резултирао Латинским царством,!

Немања је од цара постао велики жупан, иако његов грб има 11 регија! Откуда жупану господство над 11 великих географских регија? Из истог разлога се нигде не помињу земље србских владара пре њега! Поготово, што на простору такозване Византије нема несрбског владара пре деветог столећа, у јужним деловима подељеног србског царства, са столним Цариградом.

Постоје само Северна етнички чиста Србија, и Јужна, у којој је власт од деветог столећа несрбска, али у сродству са србском династијом која је најстарија у Европи! Осим тога, на простору Јужне Србије, са седиштем у Цариграду, којој су припадале и неевропске регије, одржано је првих седам васељенских сабора, у којима нема помена календара нити „Византије“, по владајућој науци настале тек крајем десетог столетја.

Антички писци називају Илире именом Срби, али је уочљиво, да се они после устанка шесте године по Ристовој ери, о коме пише Патеркул у измишљеној Историји Рима, нигде не појављују цео следећи миленијум, све до 10 столетја! Где је то владајућа наука изгубила Илире, које Касије, Страбон и Плиније називају Србима? Одговор се намеће сам по себи! Владајућа историја је од јужног и северног дела Србског царства, направила „Источно и Западно Римско царство“!

Мало је познато, да су савременици Немања и Манојло Комнен, уствари блиски рођаци у петом пасу, преко лозе србског цара Самуила, кога из разлога прикривања потпуно произвољно зову „Бугарин“. Оба владара потичу из исте лозе, само, што је родослов Немање по србској календарској ери, старији око 200 година од Комнена, чија је побочна лоза с краја десетог столетја (975), јер лоза Флавија је тобоже угашена још половином седмог столећа! То значи, да су Немањићи најстарија владарска лоза у Европи, јер имају 13 потврђених пасова до 680, плус осам непотврђених до Свевлада 495 године!

„Византијска“ култура је заменила „грчко-римску“ у периоду Мрачног доба (5-15 столетје), али је проблем у томе, што оне никада нису ни постојале, осим у консензус науци која је виртуелна, јер не постоје никакви материјални докази!

„Византија“ је држава – посмрче, која је своје име добила у другој половини 16 столећа, тек када је престала да постоји! Други, резервни назив је „Ромеја“, али он није по Риму како се то произвољно представља, већ је настао по Роуму унуку Аврамовом.

Назив Роум постоји у сури Er-Ruum и исламском предању, а то је име Аврамовог праунука, по коме су се заједничким именом звали сви ришћани, међу којима су и измишљени „Грци“ и „Римљани“! Потврду даје Свето писмо у Постању, где је Исав (брат Исмаилов), отац Роумов, а родоначелник Едомаца (Меда или Сарбата), под којима талмудисти подразумевају све ришћане!

Источни писци су Европу у средњем веку звали Румели, ар. тур. Urum, док су Османлије под тим именом подразумевали европску Турску, али у оба случаја, назив се изворно односи на Рашку и Рашане! Само, што се турски назив Rum milet, погрешно преводи с „Ромејски народ“, уместо „Страни народ“, јер турско Rum потиче од имена Rumi, за досељеног персијског песника и мистика у Турску, по коме су сви странци називани његовим именом!

Муслимански назив за Цариград је „престоница Роума“, док је придевак за народ био „роумски“! У Роум спадају и „Москови“, како Русе зове и Имран Хосеин. Староруски назив за Цариград је Стамболь, ариј. стамб’и, море, па отуда и назив за Црно море: Дорния Стемболская. Али, Цариград се никада није звао „Константинопољ“, „Други Рим“, „Нови Рим“, или „Бизант“. Од антике до ренесансе, град Рим је био обично село, а „Први Рим“ никада није ни постојао, јер је настао тек после Латинског царства и авињонског ропства папа! Према томе, Москва историјски може да буде само „Други Цариград“, што је сагласно ставу Фјодорава, да Рим уопште није важан за историју света, већ само за Запад!

Врхунац историјске бурлеске владајуће науке, представља историјски феномен, да су крајем 10-ог столећа, када је настала „Византија“, преведени сви њени списи с „латинског“ на „грчки“!? То је јединствен пример на свету, да се службени језик државне администрације, преводи добровољно на страни језик!? Поготово, што оба језика тада још нису ни постојала! Јер, латински је званично уведен у католичку цркву у 12-ом, а прва грчка држава створена је тек почетком 19 столетја!?

На хиперборејској, библијској и прасрбској реци Дунав од искона живе Срби, па зато у виртуелној историји нигде нема ни помена србске календарске ере из неолита! Крађа векова у скраћеној хронологији, има за циљ временски легитимитет у прикривању чињеница, али фабрикује бројне и очигледне историјске феномене.

…

Слободн М. Филиповић, Видовдански сабор у Мокри, 7529/2021