Бајке су сећање на прошлост и будућност, оне у нама постоје.

Бајка испуњава дечју душу националним поносом, оним хором ликова у којима сагледава себе и своју судбину, историјски загледан у прошлост и пророчки загледан у будућност. У бајци је народ сачувао своја прижељкивања, своје патње, свој хумор и своју мудрост. Национално васпитање је непотпуно без националне бајке. Дете које никада није маштало у бајкама свога народа, лако се одваја од њега и неосетно ступа на пут интернационализације.  Приклањање туђим бајкама уместо својим, домаћим, има истоветне последице.

Бајкама, као књижевној врсти, припада почасно место, јер су вековима преношене с колена на колено, разигравале машту многим генерацијама деце, те их тако уводиле у свет књижевности и уметности. Бајка буди и плени машту.

Она пружа детету прво осећање јуначког – осећање искушења, опасности, позвања, напора и победе, она га учи одважности и оданости, учи га да бистро сагледава људску судбину, сложеност света, разлику између “правде и кривде“.

Бајке су углавном везане за наше детињство.

Чаробне приче које су нас подизале и училе о неком другом свету.

Одрасли смо и заборавили да причамо бајке…

Питам се зашто смо то дозволили ?

more »

ТАЈАНСТВЕНА ЗНАЊА О ЗВЕЗДАНОЈ РАСИ

( Драган Симовић)

.

По једном древном стриборијском, или хиперборејском, ведском предању, испрва су се, у оно праисконско златно доба, појавиле ДВЕ наизглед сличне, а у суштини толико различне, штавише и опречне расе, на Планети, на Мајци Земљи – РАСА људи Звезданог порекла и РАСА људи који су настали од Мајке Земље.

Звездана раса је била прималац и носилац Знања што долазе одозго, од Великог Духа Стварања,

док је Земаљска раса примала знања одоздо, од Бића Ма Тере.

Прва је раса следила Сварожницу, Сунчеву Осу, илити Вертикалу, а друга је пратила Обзорницу, Лунарну Осу, односно Хоризонталу.

Док је Звездана раса дејствовала за Светлост, дотле је Земаљска раса делала за Вештичарство, за Ма Теру, за Материју.

Те две расе биле су различне и стасом и ликом, иако само привидно сличне.

Припадници Звездане расе били су високи и танковити; издуженог лабуђег врата; висока чела и бадемастих очију пуних светлости; увишених мисли, и хитрих у размишљањима; лаганог, нечујног и отменог хода и покрета; светле блистајуће пути; маштовити и јасновидећи, скоро просветљени. Хранили су се, превасодно, пресном храном биљног порекла – воћем и поврћем.

Припадници Земаљске расе били су знатно нижи;

широких плећа, кратког јаког врата, широког лица, ниског чела, загасито зеленкастих очију, и бледе скоро замагљене пути; тешког хода и успорених покрета; а спорих и у размишљању; без маште и имагинације, без снова; храна им бејаше превасходно животињског порекла – месо дивљачи, и риба.

И стасом и ликом може се појмити да је Звездана раса следила Пут навише, Вертикалу, док је Земаљска раса пратила Пут устрану, односно Хоризонталу.

Звездана раса зове се још Стриборијском илити Хиперборејском, Ведском расом, расом Синова Светлости, а потомци ове расе јесу Коловени, Прото Словени, Пра Словени, односно Бели Срби, који су обитавали на Крајњем Северу, на Крајњој Бореји, тамо где је Бели Пупак Мајке Земље.

Ове две расе обитаваху и живљаху упоредо, али се никада нису између се мешале и прожимале, све док није наступило Велико Ледено Доба.

Са наступањем Великог Леденог Доба, Звездана се раса спустила са Крајњег Севера, напустивши Бели Пупак Света, и, будући да се нашла на туђини, на пространству Земаљске расе, после дугог времена била је принуђена да се меша и прожима са Земаљском расом.

Тако су се Синови и Кћери Светлости утопили у расу Земаљских синова и кћери.

И човечанство је, потом, кренуло Путем наниже, све дубље и дубље тонући у Вештаство, у Ма Терију, и, полако се и поступно удаљавајући и одвајајући од Светлости, од Великог Духа Стварања.

Данас је Звездана раса посве разводњена и расплинута и распршена у различите назови расе и народе.

Најновија истраживања руских научника посвећеника, а на основу испитивања ДНК, односно светлосног записа (а то је заиста велик и посвећенички, вишегодишњи самопрегоран рад!), показују да је највећи постотак потомака Звездане Расе откривен међу Србима, Русима, Норвежанима, Ирцима, Швеђанима и иним Стриборјанима, Северњацима.

Ова посвећеничка студија тима руских научника истовремено и разјашњава позадину велике завере, превасходно против Срба и Руса, а то је уистини велика завера против звездане расе, против синова светлости.

Тамни Кнез Света, а то је Архиман, Црнобог илити Лукави, намеран је да буде једини Господар Света, да Тамом посве завлада над свим бићима и битијима у Свету.

Али то му, очито, не успева, све док у Свету постоје и обитавају носиоци Божанског светлосног записа, а то су, по свему судећи, Срби и Руси, као и још неки Хиперборејци.

Колико сам бесаних ноћи провео у размишљању над србомржњом, над русомржњом, над словеномржњом, и, тек кад сам открио ово древно Стриборијско предање, овај праискони мит, схватио сам шта је позадина велике завере против Срба и Руса, шта је праузоком те болесне, патолошке, деструктивне србомрже која се, ево, већ вековима, без престанка, провлачи, вазда у новим обличјима и варијантама!

Сада ми је, уистину, посве јасно откуда долази србомржња!

Толико сам уверен у то, да више уопште и не осећам потребу да икога у та древна познања убеђујем!

Само сам пожелео, да, овом приликом, вама, ближњима својим, један једини пут, на начин песнички, исприповедам!

Што писах – писах!

…

Семирамидини висећи вртови Вавилона

У чешкој ,,Далимиловој хроници’‘ из 14. века, која је записана на основу ранијег списа и чешких легенди, налази се један стих у којем стоји да су Срби народ који је дошао из Вавилона (Сенара) након што је Бог казнио људе и створио првих 70 народа, који се нису међусобно разумели. Ти стари Срби, по калуђеру Далимилу, путовали су одатле ка Европи и населили се ,,по обалама данашње Грчке, па све до Рима”…

Вавилонско царство

Zanimljivo je koliko se naš narod otuđio od svoje izvorne religije stare više hiljada godina. Iako se zna da pripadamo slovenskoj grupi naroda, malo ljudi je upoznato sa, našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslovenskim spisima izgubljeno je i zaboravljeno.

I tako godina za godinom, vek za vekom, Sloveni su se pod prisilom stranih religija sve više odvajali od svoje vere, izgubivši time svoj genetski kod koji je zapisan unutar svake slovenske duše. Nasilno menjanje svoje tradicije i duhovnosti stvorilo je veliku religioznu zabunu koja se kroz istoriju sve više povećavala.
Rušenje slovenskih paganskih hramova, proganjanje i ubijanje sveštenika, paljenja knjiga i proterivanja koje su slovenski narodi preživljavali, stvorilo je jedan veliki otpor prema religiji koja joj se nametnula. I tako iz određenih političkih razloga Sloveni zaboravljaju svoju pravu veru i prihvataju drugu koja ni po genetskom kodu ni po priridi Slovena nikada nije mogla biti stvarno prihvaćena.
Slovenski paganizam je religija koja potiče iz drevnih veda. Samim tim slovenska religija je identična vedskoj arijevskoj religiji, o čemu svedoči srpski jezik koji je od svih jezika najsličniji sanskritu, drevnom jeziku na kome su zapisani najstariji sveti spisi – Vede.
Zašto uopšte govorimo o ovome? Razlog je vrlo interesantan, a on je, da su slovenski čarobnjaci i sveštenici bili vrsni astrolozi, i da su savršeno pratili kretanje planeta na nebu, i na osnovu toga organizovali svoje živote. Sve ovo se dešavalo mnogo pre nego što su Grci i Rimljani imali bilo kakav nagoveštaj o atrologiji. Svo znanje koje mi danas smatramo da dolazi od starih Grka odnosno Rimljana, jer koristimo njihove nazive sazvežđa i planeta, ustvari dolazi upravo od naše slovensko religije. Grci su sve naučili od slovena, što je poznato izuzetno malom broju ljudi. Tek danas kada mnogi rade na obnovi staroslovenske religije, neke činjenice izlaze na svetlost dana.

Imena sazvežđa i planeta koje danas koristimo, vezana su za grčke odnosno rimske nazive. Razmišljajući makar na osnovu imena, shvatamo da je njihova astronomska i astrološka škola nešto što treba ceniti bez premca. Ipak sva znanja kojim su raspolagali samo je deo onoga što su Sloveni hiljadama godina pre njih koristili. Iako su naša imena sazvežđa mogo starija, usled zavere protiv slovenskih naroda ona su skoro potpuno zaboravljena. Istorija se iz poznatih razloga nije previše bavila Slovenima, pa je time u zaborav poslata čitava kultura i veliko duhovno bogatstvo. Na svu sreću ulaskom Urana u sazvežđe Riba, mnoga zaboravljena i skrivena (Ribe) učenja biće probuđena (Uran). Upravo se to dešava već nekoliko godina unazad. U Rusiji se vraća slovenski paganizam i to na velika vrata. Činjenica da je tamo prodato 3.000.000 primeraka “Velesove knjige” (slovenska Biblija) potvrđuje ovu činjenicu. U Srbiji takođe postoje grupe koje rade na obnovi staroslovenske religije. Iz tog razloga evo nekoliko detalja o tome kako su naši preci astrolozi zvali zodijačka sazvežđa.

.

Sazvežđe Belojara

Sazvežđe Belojara kod Slovena je odgovaralo znaku Ovna, a predstavljao je prvi mesec, početak proleća i procvat. Ime je dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu, koji je bio razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija, skinula je telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im posle toga bila spaljena, a nakon 40 dana Bus Belojer vaskrsava i silazi na Alatiur goru, ovenčan slavom.

Ono se naziva još i sazvežđe Jagnjeta. U njemu se u blizini zemljinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice (Kefej i Kasiopeja). Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na prelazu Ovna i Bika.

.

Sazvežđe Lade

Sazvežđe Lade predstavlja Bika, ili kako su ga nazivali Sloveni Krava. Lada je boginja ljubavi, sloge, blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka koju nazivamo Mlečni put. Ova krava se zvala Zemun. U ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast Zlatnog jajeta. Njih su nosili u hramove i nudili ih bogu Rodu, a onda bi ih kotrljali po zemlji i razbijali. Jaja se ovde vezuju za plodnost i njima su pozdravljali probuđenu prirodu.
Nama poznata grupa zvezda kao Plejade, ustvari su Ladine ćerke-Plenkinje. One se takođe smatraju ćerkama Svetogora i Plenke. Na granici između Bika i Blizanaca nalazilo se sazvežđe Jarila, nama danas poznato kao sazvežđe Oriona.

.
Sazvežđe Kupale

Sazvežđe Kupale povezano je sa Blizancima. Ovde su blizanci Ovsenj i Koledo. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je upregao konje u nebeske kočije praveći put svome bratu Koledu, koji predstavlja silazak samog boga Krišne na zemlju. Zato se ovo sazvežđe naziva sazvežđe Kočijaša. Obojica se pojavljuju u vreme letnjeg i zimskog solsticijuma. Na dan praznika Koleda Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo Sunce. Ovaj su praznik uzeli i hrišćani, a slave ga kao Božić.

Blizancima se takođe smatraju Kupala i Kostroma (Kastor i Poluks), koji su bili brat i sestra. Pošto nisu znali da su u krvnom srodstvu oni su se venčali, a kada su to saznali od tuge su se udavili u reci. Iz tog razloga Blizanci imaju simboliku smrti, a to je predstavljeno sazvežđem Vuka i Vučića koji se nalaze ispod Kupalovih i Kastrominih nogu. Grci su ova sazvežđa nazvali Mali i Veliki Pas.

.
Sazvežđe Kresenja

Sazvežđe Kresenja posvećeno je bogu Koledu (Krišni) i njegovom silasku na zemlju. Ovo je povezano sa znakom Raka. Iz veda znamo da se Krišna pojavio u lunarnoj dinastiji, a pošto Luna ili Mesec vlada Rakom, ova teorija se potvrđuje. Koledo je vratio ljudima vedsko znanje koje je vremenom bilo izgubljeno zbog ratova, epidemija i mrazeva. Ovde se nalazi i sazvežđe Crnog Zmaja u kome su Grci videli Hidru.

.
Sazvežđe Lava

Sazvežđe Lava u slovenskoj astrologiji povezuje se sa Dažbogom, a u tom sazvežđu nalaze se i sazvežđa Gavran i Crni Zmaj, odmah ispod nogu Lava. Sazvežđe Lava često se prikazivalo sa Malim Lavićem, koji se nalazio iznad glave Velikog Lava. Veliki Lav ovde predstavlja Peruna, dok mali Lav predstavlja Dažboga. Zvezda Regul koja se ovde takođe nalazi na staroslovenskom znači Mali car. Prva pesma iz “Zvezdane knjige Koleda” pripisuje se znaku Lava.

.
Sazvežđe Maje

Sazvežđe Maje posvećen je Maji Zlatogorki, koju danas nazivamo Devica. Ona je rodila boga Koleda koji je Slovenima dao “Zvezdanu knjigu”. Zvezdani lik Maje prikazan je kao devojka koja u ruci drži klasje. Kod slovena ona je bila zaštitnica polja, a njene zlatne pletenice poredili su sa klasjem žita. Ovde se nalazi i zvezda Spika što znači Klas.

.
Sazvežđe Velesa

Sazvežđe Velesa povezano je sa znakom Vage. On je ljude naučio da obrađuju zemlju, opismenio ih (“Velesova knjiga”) i otkrio im je tajne umetnosti. Iznad sazvežđa Velesa vidimo zvezdani lik Velikog Medveda najjače životinje severnih šuma. Veles je često bio prikazivan u liku medveda. On je bio zaštitnik bogatstva i trgovine, a ponekad se pojavljivao kao ratnik sa kopljem u ruci. Veles je prvi supružnicima stavio krune na venčanju, i time je osveštavao ljubav. Zaštitnik je zaljubljenih. Njegovi atributi su kruna, vaga i žrtvenik. On je prvi uveo sistem prinošenja žrtava (samo plodove voća i povrća, a nikako meso) na žrtvenik.

.
Sazvežđe Peruna

Sazvežđe Peruna povezuje se sa znakom Škorpije, a za Sazvazdje_perunaštitnik (vladar) je Perun Gromovnik. U borbi između Peruna i zveri Skiper, Perun pobeđuje pa dok mu je zver bila pod nogama nudila mu je sva bogatstva ovog sveta da je pusti. Ipak Perun čudovište ubija i baca ga uprovaliju. On takođe okreće Točak Svaroga (zvezdano nebo) a u rukama drži munju, a ponekad zmiju.

.

Sazvežđe Kitovrasa

Sazvežđe Kitovrasa protiče u znaku Strelca, a njima vlada kentaur Kitovras. Rođen je u eri Jarca kada je bog Indra udario buzdovanom u stenu, a iz kamena koji se otvorio pojavio se Kitovras i Kvasura. Buzdovan je Indri izlio bog Svarog, pa je prema tome kentaur Kitovras sin Svaroga. Zvezdani lik Kitovrasa predstavlja polu čoveka polu konja koji poteže strele iz luka. Prema “Zvezdanoj Knjizi” odapinjanje strele predstavlja kraj ere Jarca i početak ere Kitovrasa jer se strela graničila sa sazvežđem Vodolije.

.
Sazvežđe Koleda

Sazvežđe Koleda protiče u znaku Jarca, a zaštitnici ovog sazvežđa su Indra, Koledo i Krišna. Sazvežđe Jarca prikazuje lik boga Dije, a karakteristika mu je polu-riblja, polu-jareća (Jarac sa repom Ribe). Boga Dija dojila je nebeska koza Sida, rodonačelnica podzemnih duhova. U Indiji ova boginja se zove Sati (Šivina žena), u Egiptu Sida se ogleda kroz boga zla Seta, koga su hrišćani kasnije iz ko zna kog razloga nazvali Satanom.

.
Sazvežđe Krišnjeg

Sazvežđe Krišnjeg vezujemo za znak Vodolije. Svi bogovi po kojima su sazvežđa dobila imena u stvari vode poreklo od Krišne, koji je izvor svih inkarnacija. Mnogi imaju netačnu informaciju da je Krišna inkarnacija Višnua, što ustvari nije istina. Krišna je adi-puruša, što znači prvobitna osoba. Iznad sazvežđa Krišnjeg nalazi se sazvežđe Krilatog Konja. To je konj Krišnjeg, a naziva se Belogrivia (u vedama je Hajagriva). Zahvaljujući njemu Krišnji je stigao do svoje princeze Rade koju je kasnije i oženio. Pored njegovih kopita nalazi se Labud koji je Krišni ukazao na Radinu ljubav. Po grčkom tumačenju ovaj krilati konj je Pegaz. 

.
Sazvežđe Roda

Sazvežđe Roda vezuje se za zodijački znak Ribe. Dve spojene Ribe simbolizuju dualnost svemira, podela svega na pozitivno i negativno, na svet fizički i svet duhovni. Ove dve Ribe se zovu Java i Nava. Ovo je takođe sazvežđe raspetog Boga, gde boginja smrti Mara razapinje Dažboga na Belogorju (Kavkaz). Nakon raspeća Dažbog se preobraća u Višnjeg Boga. On je praroditelj Slovena. Grci su u ovome videli Andromedu koja je prikivana za stenu čekala da je neman rastrgne. U svakom slučaju Ribe uvek predsravljaju neku žrtvu, pa bilo da je to Dažbog, Isus, Oziris ili Odin, žrtvovanje za dobrobit drugih u ovom sazvežđu uvek je prisutna. Voden, božanstvo mora i okeana takođe se poistovećuje sa ovim sazvežđem.

.
Izvor – http://kristal.serbianforum.info/t177p10-slovenska-mitologija

LESNIK, LESOVIK

.

Lesnik predstavlja šumskog duha starih Slovena. Prema narodnom predanju, Lesnici žive u svakoj većoj šumi. Da je povezan sa šumama može se zaključiti iz njegovog imena, jer LES na staroslovenskom (a i u mnogim živim slovenskim jezicima) znači ŠUMA. U okolini Vranja ovog su šumskog duha zvali i ŠUMAN. U Rusiji su ga zvali Lješi, a poznata su i imena Lesovik, Lešak, Lesnoj i Lisun. Žena mu se zvala Lešačaha, Lesoviha ili Lešiha. U Češkoj, Moravi, Slovačkoj i Sloveniji poznata je pojava šumskih ljudi (lesni lide, lesni mužove). Šumski ljudi su bili divlji i sličnog izgleda i osobina kao i Lesnici, ali živeli su u zajednici, dok je Lesnik u drugim krajevima obično individualni šumski duh.

Lesnik je mogao da se javi i u potpuno ljudskom obličju, jedino što tada ne bi imao trepavice, ili bi imao samo jedno oko.
Otimaju često lepe žene, i odvode ih u svoje kolibe prekrivene krznom.Često teraju devojke da igraju kolo oko njih.

more »

Vuk – totemska životinja Srba

Vuk je bio totemska životinja starih Slovena, a posebno Srba. On u njihvom folkloru zauzima veoma važnu ulogu, a ista stvar stoji i sa mitologijom. Magijska praksa Slovena takođe je vezana za vukove, bilo da se radi o ritualima zaštite, astralnoj ili eteričnoj projekciji, ili pak o ritualima vezanim za kult predaka. Neki od ovih rituala praktikuju se i dan-danas, zbog čega je važno da ispitamo kakva je uloga ova životinje u staro-slovenskoj mitologiji i religiji.

Slovenska mitologija spominje jedno božastvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. To je Dažbog (Dajbog), bog Sunca i sin Svaroga, dakle, jedan od Bogova koji se nazivaju Svarožićima. Dažbog je kao i većina božanstava teriomorfan a njegov životinjski oblik je beli hromi vuk. Karakteristike vuka koji je Dažbogov životinjski dvojnik svakako treba podrobnije analizirati budući da one objašnjavaju ne samo Dažbogovu prirodu već i rasvetljavaju neka od verovanja Starih Slovena vezana za prirodne i nebeske pojave.

Šta zapravo simbolizuje bela boja Dažbogovog vuka? Pomislićemo prvo da se ona odnosi na geogafski položaj slovenske pradomovine koja se po mnogima nalazila na krajnjem Severu, u legendarnoj Hiperboreji. Veoma je čudno da beli vuk koji se smatra pretkom jednog južnoslovenskog naroda – Srba ima tipično polarne karakteristike. Međutim, bela boja vučjeg krzna odnosi se, pre svega, na htonični aspekt Dažboga ali i htoničnost samog vuka. Dažbog je kao što znamo, božanstvo podzemnog sveta u kome borave mrtvi. Njegova htonična funkcija manifestuje se u i verovanju da je on bog rudnika,dakle, božanstvo koje obitava u podzemnom svetu. Bele životinje u evropskom folkoru inače predstavljaju bića koja povezuju naš svet sa svetom duhova, tako da nje čudo štoživotinjski oblik jednog htonog božanstva ima krzno bele boje. Hromost Dažbogovog vuka takođe je vezana je za htoničnu prirodu ove životinje, a ovaj njegov atribut imasvoju osnovu u povezanosti vuka i Meseca.

more »

Свето писмо (Библија) служи као темељни извор, не само за овај текст,  него и за многе књиге. Поред огромног уважавања и верског значаја, Свето писмо има и улогу веродостојног историјског извора. Зато је оно за нас најважнији сведок – стони изворник. Овде се ради о потпуно новом приступу историји, заправо о открићу једног великог дела старе историје коме се све до сада није приступало као саставном делу националне историје.

Међу неколико библијских народа, и Срби своју историју могу да темеље на Светом писму.

У Светом писму (Књига Постанка – Изород) земља коју оличава Јован, помиње се као Јаван, то јест онако како се код неких народа на Блиском Истоку и у Азији ово име изговарало.

Гомер и Јован су два важнија Јафетова сина, од којих први има три своја сина, а други четири, што нам говори да је Јован, четврти Јафетов син, најважнији од свих.

Цар Стефан Душан Немањић

.
Цар Стефан Душан Немањић био је први и последњи цар у историји Срба.
По лику и делу остао је упамћен под надимком – Силни.
Оправдано! Стварно је био – Силни.

Шта рећи о владару који је за непуних двадесет и нешто година (1331-1355) издигао српску државу до мере велике и поштоване силе у Европи. Његова моћ се огледала и у томе да је сам подигао прву српску патријаршиу и сам себе прогласио царем. Можда због тог чина, истина, није успео да уђе у ред светаца, али ће засигурно у српским главама остати упамћен!
Владавина Стевана Душана почиње 1331.године и као краљ он влада до 1345. године. Од 1346. године он влада као цар – највећи војнополитички успон Немањићке државе. Србија израста у водећу силу на Балкану. У Скопље је 16. априла 1346. године, Стеван Душан свечано крунисан за “ЦАРА СРБА И РОМЕЈА” уз присуство бугарског и српског патријарха и представнике светогорских манастира.

Државни сабор је на Спасовдан, 29. маја 1349. године усвојио “ДУШАНОВ ЗАКОНИК” који је допуњен, такође, на Спасовдан, 1354. године. Владари из лозе Немањића су по правилу умирали у монашком звању и проглашавани су за свеце, цар Душан је у овом погледу изузетак.

more »