Проклетство распетог Дајбога

У ери Свевишњег Рода, ери Риба, времену свирепости и зла, када је Велес највећи Бог, трећи лик Триглава, а Дајбог, унук Велеса, спутан мађијама Моране, бива разапет и када снаге Велеса живе и супротстављају се Црном Касчеју само снагом љубави, мудрости, поезије и уметности, супротстављамо се Дијевој (Деус – овој) деци, коју у лику Јарца препознајемо.

Под заштитом Рода – Риба, јединог Бога разапетог Дајбога Белојара ( Исуса Христа), који спашава човечанство, спроводећи нас кроз понор и таму Црнобога Касчеја и ратиште Велесово, када је снага разапетог Дајбога уминула, а снага подивљалог Касчеја, сојузника Дијевића оснажила, и безуман се обрушава на човечанство тамом и злом у човеку.

Сура – Ра, у којој је снага Сунца – Световида, који је трећи лик Триглава, Бог Јава и Права и Коледо што носи знање и истину ми дају снаге да издржим злодела Дијевића. Откако се 30. љутња 5139 године, 20. марта 368 по новом, на дан Црнобога 2156 године Тројанових векова и у поноћ четвртка на петак 1. белојара ( 21.марта ) 368.године, када је започео нови дан великог кола Сварога, на трновом крсту, вољом Гота под вођством Германорекса и сојузника му Амала Венда би разапет Бус Белојар, утешитељ и спаситељ наш са својом осморицом браће и 70 Антских кнезова.

Тада се помрачи пун месец и затресе се земља и наступи Ноћ Сварога, епоха свирепости, епоха Рибе, злочини Дијевића не престају.

И у ово време као и у времену о коме паметаристи сведоче, Дијевићи као звери на лешеве кидишу на Сварозиће, рушећи им храмове и престоле прађедовске светиње. Удружена готска, галска, угарска, американска и друга поган, победнички јуришају на Хиперборејску земљу, разбацујући снопље, вршидбу челичним ланцима обављају, док живот на гумну остаје засејан златом по сербској земљи. У лику “Милосрдног анђела” српска поља у бојна претварају, преоравају их и сеју и косе и вршу и умножавају жртве.

Па зар потомци оних што Сварога са Земљом венчаше на свадби Благотинској, на чијим пољанама Световидови коњи вршидбу чинише, а Перунови око стожера звездано небо још и данас покрећу што јесте суштина Права, закона о Право-слављу нашему (слављу ПРАВА) коме су подчињени и небо и земља што је Закон Рода, родитеља нашега одрекоше се?

Зар ми, који смо дужни њему, јер смо ми деца његова, одбацујемо пут Права, јер пут Права је пут ка Богу, а Род је суштина његова? Он је Свевишњи у тројству Јава, Права и Нава – Оца, Духа светога и Сина.

Дију жртве приносимо, хлеб и вод, који нама требају а Он нам и данак у деци узима, сланом руком мамећи их ко стадо на своје пољане.

Биће тако до Судњег дана, јер Он, свргнути са неба, што само материјалне ствари и златнике прибира, ко робље води нас путу Нава. А Он благоглагољиви, сладкоречиви Деус и дијевићи а с њима и помућени сварожићи, пошто добише обећано, постадоше Бич народа.

А Сварог, наш духовни отац, што нашим молитвама удовољава, стрпљиво чека да се Дијева војска и плаћени сварожићи, поново заглаве у Уралским планинама, као и много пута до сада, да сварожићи очарани Дијевим царством вештачких светлости, сјаја драгокама, његовом децом лепотана и заводница, што сваки дан мењају одећу, модом и дрогом што мути разум, те од тога настају невоље, престану проклињати своје неспокојство, већ да своје скромно и телесно одухове у духу Свароговог царства, где је све скромно обливено мирисом земље наше и млеком Краве Земун, мајке Маје Златогорке.

Створени од праха земаљског, коме се лагано враћамо, синови и унуци творца вишњег Дајбога разапетог и Перуна спутаног у Наву, призивамо савете дедова и прадедова својих, јер очеви и ратници сербски постадоше слуге многоглагољивости сладкоречивих, лишени јунаштва постадоше слуге и за шаку златника предадоше се непријатељима својим, поручујемо:

“Људи моји, препознајте род свој, будите људи, послушајте савете Творца и поново будите Народ Сербски“.

Преци којима одајемо почаст, обавезују нас да пишемо и изображавамо ликове Богова отаца и дедова наших. Свесни смо да се из мртвих нас деца узносе, те тако сведоци бивамо о вековима прошлим, као што ћемо и о будућим сведочити. Исто, као што је Вишњи син Сварога, он је и син онога који одређује овоземаљско и оноземаљско име свога оца. Сам одређује коме ће бити отац а коме син. Као што Лада, Богомајка за нашу васељену, роди Злату Мају Богомајку свих васељена које су створене и које ће се тек створити, те је тако Злата Маја у духовном смислу изнад Ладе.

Јер путеви су Богу различити, а многи које славимо лажно сведочише о нама, ко у намери, за какву награду, или у завери незнања својега.

Зато је тешко, много тешко, јавно о свему зборити због ,,Милосрдних анђела” и Ала што са страна, где Сунце залази, излазе, и што сварожићи јутарњу Суру не пију, јер ноћима Луну испраћају одимљени мирисима Дија…