Започећу ову причу о САМАРЈАНИМА познатом причом из Новог Завета, о милостивом Самарјанину:
МИЛОСТИВИ САМАРЈАНИН
Неки учитељ Закона хтео је да искуша Исуса , па га упита:
» Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вечни ?
А Он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?
А он одговарајући речему: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега свога као самога себе.
Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: Ко је ближњи мој?
А Исус одговарајући рече:
,, Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и израњавише, па отидоше, оставивши га полумртва. А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. А тако и Левит*кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
А Самарјанин ** некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и сместивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два
гроша ***те даде крчмару, и рече му: Гледај га, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. »
Кад је испричао причу, Исус упита учитеља Закона:
» Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га ухватили хајдуци? »
Одговори му учитељ Закона: » Онај, који се смиловао на њега.«
Тада му Исус рече: » Иди, и ти чини тако.«
КО СУ БИЛИ САМАРЈАНИ ?
Када је асиријски цар Саргон II (722.-705-г се.) покорио 722. г не. северни Израел, северне Израелце је преселио у асирско сужањство, а њихове територије населио Аријевцима и многобожачким народима Истока (… Србима…): »Асирски је краљ довео људе из Вавлона, из Куте, из Аве, Хамата и из Сефарвајима, и населио их у градовима Самарије, уместо Израелаца. Они су запосели Самарију и настанили се у градовима њеним. «(‘Краљеви’, II, 17:24, в: ‘Ездра’, 4:9-10) Житељи те творевине прозвани су Самарјани.
Јевреји (Израелци) који су се вратили у Јудеју, сусрели су се са чињеницом да су многе њихове територије запосели Филистејци, Маобци и Самарјани.
Харнак, један од најученијих историчара ране црквене историје и аутор дела Историја догме у седам томова, признат је као један од водећих светских ауторитета у питањима црквене историје. Ево шта нам он саопштава:
“Дуго пре појаве хришћанства комбинација религије из асирске и вавилонске религијске филозофије устоличила се у Сирији и Палестини, а нарочито у Самарији … Та религија је са свим својим многобројним тумачењима продрла чак до источних обала Медитерана” (први том, стр. 243, 244). Обратите пажњу на ауторове речи о томе да је вавилонска религија нарочито продрла у Самарију…
Како и не би? Самарјани су пореклом углавном били Вавилонци. У Другој књизи о царевима 17:24, Библија нам каже да је већина Самарјана доведена из Вавилона и околних области у Самарију. У Књизи Јездриној 4:9-19, пророк Јездра нас информише о чињеници да су у Самарију углавном дошли људи вавилонског порекла. Они су стопили своја вавилонска верска веровања са неким учењима Старог Завета, али суштински се никада нису одвратили од својих вавилонско-халдејских религијских учења. Ако ико сумња у то да су Самарјани упражњавали паганизам паралелно са служењем Јахвеу (библијско име за Бога), нека прочита јасне оптужбе против Самарјана у Другој књизи о царевима 17:24-41.
Самарјани су живели у Вавилону, пре доласка у Самарију. У ,,Несторовом летопису” пише да су Срби живели у Вавилону, одакле су кренули у Европу, Азију и северну Африку… http://vesna.atlantidaforum.com/?p=245
.
Заправо, већина Галилејаца заобилазила је Самарију због анимозитета према Самаријанцима. Прихватљивије им је било путовали готово шест дана двоструко дужим путем источно од реке Јордан, него да прођу кроз Самарију. Исус је очито имао разлог због којег је желео да путује баш кроз Самарију. Антагонизам између Јудејаца и Самарјана започео је дељењем Соломоновог краљевства на Северно краљевство чије је седиште било у Јерусалиму и Јужно краљевство чије је седиште прво било у Сихему, а касније у новооснованом граду Самарији.Након што су Асирци 724. године пре Христа освојили Израел, Јудејци и део Самарјана депортовани су у Асирију. Самарјани који с у остали у домовини, помешали су се са паганским народима из Сирије и Месопотамије који су мигрирали у Израел. Осим што су се мешали кроз женидбу (Нехемија13: 23-28), дошло је и до верског синкретизма па су Самарјани прихватили део верских обичаја паганских народа (2. Царевима 17: 29-41).Након 70 година изгнанства, Јудејци су се вратили у Израел. У домовини су затекли Самарјане који су се помешали с паганима те су их прогласили јеретицима и расно нечистима, али их ипак нису сматрали незнабошцима.Самарјани су се понудили да помогну у обнови јерусалимског Храма, али је њихова понуда одбијена, што је резултирало политичким непријатељством и каснијим настојањима Самарјана да опструирају обнову Храма.
Триста година касније Александар Велики дозволио је локалним лидерима изградњу храма на гори Геризим. На тај начин желео се одужити за снабдевање које је локално становништво пружало његовим војницима за време опсаде града Тира. У храму су служили одметнути јерусалимски свештеници. Самарјани су имали своју верзију Торе, а остале пророчке и мудросне књиге Старог Завета нису прихватали. Њихова религија била је мешавина јудаизма и религија паганских народа с којима су се помешали.
Непријатељство је продубљено након што су Самарјани у 2. веку пре Христа подржали Антиоха Епифана у ширењу хеленизма и његовим намјерама да јерусалимски Храм претвори у Зевсов (Сабазијусов) храм. За време побуне Макабејаца и кратке доминације над Самаријом, Јудејци су срушили храм на гори Геризим, али су се богослужења наставила одржавати на храмским рушевинама.
Самарјани данас живе на подручју Западне обале. Има их око 700. Богослужења одржавају на гори Геризим. Не сматрају се ни Јеврејима ни Палестинцима, већ засебном етничком и верском групом. Настоје бити неутрални, али задржати свој културни и верски идентитет.
У Исусово време, Самарија је у политичком смислу била део римске провинције Јудеје, али су историјске баријере јасно раздвајале Самарјане од Јевреја, који су живели на подручју Јудеје и Галилеје.
У настојању да увреде Исуса, његови противници назвали су га Самарјанином (Јован 8:48).
.
Пет вавилонских племена пресељено је у област коју су пре њих настањивала северна израелска племена, све до њиховог неславног пораза које су претрпели од Асираца. Асирци су поробили Северни Израел, а племена која су населили у пусту Самаријску земљу донела су са собом своје вавилонске и асирске богове. Свештеници Северног Израела нису били Левити, зато што су у време цара Јеровоана прави Божји свештеници били присиљени да потраже уточиште у Јерусалиму и Јудеји на југу. (Друга књига дневника 11:14).
Цар Јеровоан је успоставио своју верзију религије у којој су се Израелци клањали изливеним Златним теладима у Дану и Ветилју (Прва књига о царевима 12:28-30), а прославу Светих Празника померио је са седмог на осми месец. Тај цар је унапредио најниже људе у Израелу који нису припадали Левитском племену у свештенике (Прва књига о царевима 12:31). Сва та Јеровоанова дела представљала су отворено кршење Божјег закона. Од времена тог цара до тренутка када је Израел одведен у ропство, већина Израелаца уопште није обожавала Истинитог Бога. Они нису признавали Јерусалим и Божји храм у Јерусалиму, тако да је паганизам надугачко и нашироко освојио и завладао Северним Израелом.
Када су досељени Вавилонци које су напали лавови у Самарији затражили да дође свештеник из претходног народа – добили су га. Али тај свештеник био је један од негдашњих обожавалаца Златних телади у побуњеном Изреалу, скоро исти паганин као и сами Вавилонци. Свештеник из Израела учио је Вавилонце, који су се сада звали Самарјани, да прихвате пређашњи култ северних Израелаца. Подучавао их је да са страхопоштовањем приступају Јахвеу као “Богу те Земље”, па су на крајуСамарјани одабрали себи име “Господњи Народ“. Али њихова религија представљала је ипак паганизам – мешавину израелског култа Златних телади и вавилонства – баш као што ће чаробњак Симон Маг касније ревносно поштовати и Христово име и наставити своје паганске ритуале.
Запазите шта Бог каже о коначном стању тадашњих Самарјана: “Тако ови народи бојаху се Господа (називајући себе Божјим Народом) а идолима(иконама) својим служише и синови њихови, и синови синова њихових, чине до данашњега дана онако како су чинили оци њихови (Вавилонци)” (Друга књига о царевима 17:41).
.
ЧАРОБЊАК СИМОН МАГ
.
.
Чаробњак Симон Маг из Самарије је одрастао у друштву измешане религијске праксе. Самарјани су себе називали народом Истинитог Бога, али су у религијском смислу били предани Вавилонци. Сам Симон био је свештеник самарјанског народа, а његова титула на њиховом језику била је “Магус”. То је халдејско-персијска реч која значи “свештеник“. Тако у сусрету Апостола Петра са Симон Магом налазимо стварну везу истинитог хришћанства и халдејског свештеника. Симон је успео да пренерази римски свет својим плановима да оснује једну универзалну религију под плаштом хришћанства.
Симона Мага, ,,Дела апостолска” означавају као лажног пророка. Симон Маг је био вавилонски свештеник, члан заједнице која се населила у земљи Северног Израела након што су Асирци одвели 10 северних израелских племена у ропство.
Библијски Бог нам каже да су ти Самарјани, како су их тада звали, тврдили за себе да су истинит Божји народ, а истовремено су практиковали многобројне паганске обреде који потичу директно из Вавилона.
Које су богове и богиње су донели преци врача Симона Мага у Самарију?
Становници града Вавилона клањали су се Сукот-беното, Хути Нергал, Емаћани Асимова, авкани Нибхазу и Тар-таку, а Сефарвимљани Адрам-Мелех и Анам-Мелех.
Прво божанство, богиња Сукот-Бенот, заправо је Семирамида у облику богиње Венере. Послушајте речи коментатора Џонса у књизи Правилна имена у Старом Завету који каже да то име значи “шатори кћери”, а то су у ствари: “Капеле начињене од зелених гранчица које су Вавилонци, који су доведени у Самарију, подигли у славу богиње Венере.
А Нергал коме су служили Хути? У енциклопедији аутора Мек Клинтока и Стронга налазимо да име тог бога значи “велики човек”, “велики јунак”, “бог лова”, или Велики Ловац. Другим речима, истиче се у тој енциклопедији, тај бог је облик Нимрода. Ловца-бога славио је народ Хута пошто арапска традиција каже да је Хут био специјалан Нимродов град (том VI, стр. 950).
Потом Асимова коме су служили Емаћани. Џонс наводи да је реч о великом паганском богу за измирење греха, односно богу који на себи носи кривицу својих обожавалаца. Тако видимо да је бог Асим у ствари пагански искупитељ – чувени египатски бог Озирис или умирући Нимрод.
Авкани су обожавали Нибхаза (бога Хадеса) и Тар-таку “мајку богова”. Та богиња је наводно мајка асирске расе, односно, као што Џонс открива, Семирамида.
Пето вавилонско племе клањало се двојици истакнутих богова, Адрам-Мелех и Анам-Мелех. Џонс наводи да је први “бог ватре”, Сунце, или фенички Бал, а други “бог стада оваца” – на грчком Хермес (што значи “Добри Пастир“).
.
ЈЕДНА НЕОБИЧНА КОИНЦИДЕНЦИЈА – САМАРЈАНИ И МАРЈАНИ …
Хитити, Филистинци и неки други, макар делимично аријски народи с којима су се Јевреји сусрели по доласку у Ханан, имали су ратничку касту звану МАРЈАНИ, који су опстали у српској Херцеговини као ред војног племства све до 10. века после Христа, мада су другде ишчезли бар хиљаду година раније. Маријан је, уз то, још увек лично име у многим српским областима, а постоји и данас брдо Марјан у Сплиту.
.
И за крај, још једна позната прича о Самарјанима из Новог Завета:
ИСУС И САМАРЈАНКА
.
Једном је Исус пошао из Јудеје, јужног дела Израиља, на север, у Галилеју. Између Јудеје и Галилеје налазила се Самарија. Самарјани су као и Јевреји веровали у једнога Бога, Створитеља неба и земље, али су имали своје обичаје, своје свештенике , а неко време чак и свој храм али им га Јевреји срушише. Јевреји су презирали Самарјане и нису хтели да се друже с њима.
Кад је Исус са својим ученицима стигао у самарјански град Сихар , био је уморан од пута, па седе крај бунара, а његови ученици одоше да купе храну. Беше подне. Једна Самарјанка дође да захвати воде из бунара, а Исус јој рече: » Дај ми да пијем.« Самарјанка му одговори: » Како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? «Исус јој одговори: » Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу. Рече му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок ; одакле ћеш , дакле, узети воду живу?(…) Одговори Исус и рече јој : Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети ; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека ; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.«
Тада Исус посведочи о Богу и рече жени: » Бог је дух ; и који му се моле, духом и истином треба да се моле. Рече му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све. Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим (…).
А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима: (…) да није то Христос? (…) И из града онога многи од Самарјана вероваше га за беседу жене која сведочаше(…) Кад дођоше, дакле, Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих ; и онде оста два дана. И много их више верова за његову беседу.
*Ова нам прича потврђује и то, да су пред Господом сви народи и све расе равноправни, јер нас је све Он створио.