Будика, ратничка краљица
Будика (lat. Boudica; Boudicca; Boadicea) је била краљица британског келтског племена Ицени, која је предводила устанак против римске власти на Британским острвима 60. године н. е. Тацит, међутим, наводи 61. као годину избијања устанка, међутим, данас се историчари углавном слажу да је устанак дигнут ипак годину дана раније, а да се те, 61. године завршио.
Будика је била жена иценског краља, Пресутага, који је владао територијом данашњег Норфолка у источној Британији. Према Тациту, кад је стари иценски старешина умро, римски војници су опљачкали иценске територије а робови иценски двор, Будика је била избичевана а његове две кћерке силоване.
Будика је подигла онда устанак и успела је да сакупи војску од неких 120.000 људи од којих су многи били и припадници других британских племена, такође огорчени на Римљане. Ицени су склопили савез са суседним племеном, Триноватима. Будика је била изабрана за вођу.
Устаници су напали прво Камолодунум (лат. Camolodunum; данас Колчестер), град у ком су се населили римски ветерани и сравнили га са земљом, а становнике најстрашније мучили пре него што су их побили, а затим су кренули на Лондинијум (данас Лондон).
Светоније Паулин, управник провинције Британије, који се у том моменту налазио у Мони (данас Англси), одмах је кренуо ка Лондинијуму, али кад је схватио да не може да га одбрани, евекуисао га је, а град је био уништен до темеља. Исту судбину је доживео и Веруламијум (данас Сент Oлбанс). Процењује се да је у та три града страдало неких 70-80.000 Римљана и Римљанки.
Битка код Ватлинг стрита
У међувремену, Светоније је окупљао војску и спремао се за одлучујућу битку. Сакупио је око 10.000 људи и одабрао место за сукоб: пролаз између два брда, заштићен са задње стране шумом и са отвореним пољем испред. Сматра се да је то могло бити у Манситеру, на Ватлинг стриту на пола пута између Лондинијума и Моне, где се већ налазио римски логор. Легионари су били смештени у центар, около њих лака пешадија, а на крилима је била смештена коњица.
На другој страни, побуњеници су урлали од задовољства и самоуверености. Били су толико сигурни у победу да су довели жене и децу да присуствују бици. Поређали су их на безбедној удаљености у равници на колима.
Будика је са своје две кћерке продефиловала на кочијама пред својом војском. Дион износи податак о 230.000 људи, али се сматра да је тај број претеран. Међутим, у сваком случају, побуњеника је било далеко више него Римљана. Будика је бодрила своје људе следећим речима:
Римска похота је отишла толико далеко, да на свом путу не оставља ни нас саме, ни девичанство, неупрљано. Али, небеса су на страни праведне освета; легија која се усудила да пружи отпор, нестала је; остатак се крије у кампу и само мисли на бег. Неће они моћи да поднесу нађ жамор ни крик, а камоли напад и снагу. Ако добро одмерите снаге наших војски, и разлоге рата, видећете да у обој бици ви морате победити или умрети. То је женска решеност. Што се тиче мушкараца, могу да живе и да буду робови.”
Тацит, Анали, 14.35
Међутим, ни Светоније није ћутао. Тацит такође цитира и њега:
,,Тамо има више жена него ратника. Ненавикнути на борбу, ненаоружани, убрзо ће препознати снагу и моћ мача и храбрости својих освајача који су их толико пута до сада поразили. Иако су много бројнији, заиста их има мало који ће се заправо и одлучити на борбу, што ће потамнети њихову славу и мала група ће показати да вреди више од целе војске. Збијте добро редове, и кад будете бацили своја копља, наставите да сечете и уништавате својим мачевима и штитовима, и не мислите на пљачку. Када будемо извојевали победу, све ће вам бити препуштено на вољу.”
Тацит, Анали, 14.36
Судар је био жесток. Римљани су прво напали копљима, а потом је наступила пешадија. Британске кочије су натерале римске стрелце да се разбеже, међутим, убрзо су поклекли под кишом стрела. Наступ пешадије је био толико силовит да су Британци морали да се повуку, међутим, кола са женама и мртва тела животиња су им одсекла одступницу. Поље се претворило у масакр — Тацит говори како ни жене нису биле поштеђене. Према његовој процени, тог дана је погинуло око 80.000 Британаца, а Римљана једва 400, и још толико их је било рањених.
Што се Будике тиче, према Тациту, умрла је тако што се отровала, а према Диону, разболела се и умрла.
Извор: http://www.istorijskabiblioteka.com/art:boudica