Дидона, краљица Картагине и Тројанац Енеј

Дидона, краљица Картагине

 У грчким и римским изворима Дидона се спомиње као оснивачица и прва краљица Картагине (у сувременом Тунису). Најпознатија је по приказу који је дао римски песник Вергилије у својој ,,Енеиди”. У неким изворима се спомиње као Елиса. Назив Елиса је вероватно грчка верзија феничке Елисхат. Име Дидона, у латинским изворима Дидо, изгледа да је била феничка ријеч за “Луталицу”, а вероватно и име под којим се Елиса најбоље знала у Картагини.

Опсежнија прича о Дидони се први пут јавља у делу римског писца Гнеја Помпеја Трога у његовом делу Филипичке историје у 1. вијеку пне.

У најранијој верзији она је била кћи феничког краља Матана I од Тира. Отац је хтео да га наследе она и њен брат Пигмалион, који је још био ДЕТЕ. Када је Пигмалион одрастао, Дидона, позната по својој лепоти, се већ била удала за Акербаса, високог свештеника Мелкарта, познатог по свом богатству. Похлепни Пигмалион је наредио да Акербаса  убију.

Дидона се, међутим, осветила свом брату тако што је на превару покупила мужевљево злато и дала се у бег. Уточиште је прво нашла на Кипру, а затим се упутила ка обали Северне Африке, где је од домородаца затражила привремено уточиште. Они су Феничанима пристали дати само земљу онолико велику “колико је може покрити говеђа кожа”. Међутим, лукава Дидона је кожу изрезала на најситније делове и њоме опасала цело једно брдо. Тако су Феничани добили пространо подручје на којем су, уз помоћ раније основане феничке колоније Утике саградили Картагину.

Тему епа ,,EНЕЈИДА” Вергилије је нашао у легенди која у Тројанцима види претке Римљана који су успели преживети пад Троје.

Вођа ЕНЕЈ или ЕНЕЈА  је праотац Аугустове лозе.

Енеја , тројански јунак који је преживео грчко освајање и пустошење Троје, након дугих лутања пристаје на обалу северне Африке.  Тројанце срдачно прима Дидона, краљица тек основане Картагине. Дидона је недавно побегла из града Тира, где је краљ Пигмалион убио Дидониног супруга Сихеја.

Богиња Венера, Енејина мајка, плашећи се и Јуноне и Тиријаца, удеси да се Дидона заљуби у Енеју.. 

На Дидонину молбу, Енеја јој јр причао о пропасти Троје и догађајима који су уследили након пада: о градњи тројанског коња и Синоновом лукавству, о Лаоконтовој смрти, паљењу града, очајничком али неуспешном отпору Тројанаца, Пријамовој погибији и Енејином властитом бекству. Прича о томе како је свога оца Анхиза на раменима изнео из града, свога сина Асканија (Јула) узео за руку, како је изгубио своју жену Креузу која их је следила, те како му је њен дух открио судбину која му је намењена.

Енеја и његови другови који су с њим изашли из Троје, граде бродове и испловљавају. Пристају у Тракији, али одлазе након што је Енеја тамо пронашао гроб свог убијеног рођака Полидора и чуо његов глас.

Затим отплове на острво Делос, где им Аполоново пророчиште казује да треба да траже земљу која је прва изнедрила тројански народ. Они погрешно закључе да је то Крит, те пристану на том острву, али одатле побегну због неке куге која избије на острву. Енеја сад схвати да треба да плове ка Италији.

 

Енеја и Дидона, музеј Лувр, Париз

Дидона, премда се своме покојном мужу била заклела на доживотну верност, признаје својој сестри Ани да се заљубила у Енеју. Јунона и Венера одреде да ће се љубав Дидоне и Енеје запечатити тако што ће водити љубав након што један њихов поход у лов буде прекинут олујом па буду морали да се склоне у исту пећину.

Статуа краљице Дидоне

Гласина о Дидониној и Енејиној љубави стиже до Јарбаса, краља суседног гетулског краљевства, кога је Дидона одбила када ју је просио и који сада у свом гневу упућује молбе Јупитеру. Јупитер, преко гласника Меркура, наређује да Енеја мора хитно напустити Картагину  и заплови пут Италије, где треба да поново подигне разрушени град Троју, којег ће назвати РИМ.

Када Дидона схвати да се Енејини бродови спремају да исплове, преклиње Енеју да остане с њом. Он јој одговара да нема избора јер му богови заповедају да крене у Италију, чак и против његове воље. Дидонин бес не зауставља припреме Тројанаца за покрет, и чак ни њена последња молба не мења Енејину одлуку.

Она се припрема да изврши ритуално самоубиство,  и када је видела испловљавање тројанских бродова, пали властиту ломачу и проклиње Енеју и цело његово потомство.

.

Енеј и Тројански натпис на линку –

http://vesna.atlantidaforum.com/?p=3680

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.