CHRISTIAN SCHÖTGEN И GEORG CHRISTOPH KREYSIG:
,,У ПРИЛОГ ПОСТАВКЕ O ШИРЕЊУ СЛОВЕНА И СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА ОД ЈУГА ПРЕМА СЕВЕРУ”
У наслову поменути немачки писци постављају себи у свом делу задатак, да се позабаве СОРБИМА, или ВЕНДИМА, који су окружени и данас, управо као и у њихово доба, са свих страна Германима.
Аутори у својој занимљивој расправи кажу, да су се СОРБИ звали СЕРБЕН (немачки облик за Срби), како ЛУЖИЧКИ СРБИ сами за себе кажу. Они потом додају, да су ти Сорби некада живели у области СЕРВИЕН, тј. у СРБИЈИ (балканској), која је од ове била далеко већа.
1. – Diplomatische und curieuse Nachlehre der Historie von Ober-Sachsen und angrenzender Ländern, zu einiger Erläuterung derselben gehaltea, von Christian Schöttgen und Georg Kreysig, II Teil, Dresden und Leipzig, 1730.
Убрзо затим, Крајсих и Шетген проширују своје обавештење тврђењем, да су Венди, одн. Лужички Срби, или Сорби несумњиво СЛОВЕНСКИ НАРОД, КОЈИ СЕ ИЗ БАЛКАНСКИХ ОБЛАСТИ НАСЕЛИО ДАЛЕКО НА СЕВЕРУ, ИЗМЕЂУ САЛЕ И ЕЛБЕ, У МАЈСЕНСКИМ ПРЕДЕЛИМА. Међутим, објашњавају аутори, има и таквих, који тврде да су се СОРБИ, или ВЕНДИ, НАСЕЛИЛИ У МАЈСЕНСКОЈ ОБЛАСТИ ЈОШ У ПРЕИСТОРИЈСКО ВРЕМЕ и ТО ИЗ ПРУСКЕ, ПОМЕРАНИЈЕ И МАРКЕ.
“Нама то, настављају Шетген и Крајсих, не изгледа вероватно и ми
много више верујемо, да су се они настанили овде (тј. у мајсенској
области), дошавши преко Моравске и Чешке”.
После тога они пишу без колебања, одн. са апсолутним осећајем сигурности:
“Wir beweisen solches mit folgenden Gründen – weil sie:
1. – Einerlei Namen,
2. – Einerlei Sprache,
3. – Einerlei Bennenung ihrer Städte und Dörfer in beiden
Ländern gehabt; DAS ERSTE IST KLAR. Und wenn wir das dritte,
so gut als man in der gleichen Dingen kann, beweisen haben werden
so wird an dem andem nicht mehr zu zweifeln sein”
C обзиром, да је ово немачко сведочанство, сматрали смо, да треба да му се посвети посебна пажња. Па ипак, цео овај извод овде, с његовим додатком у оригиналу у белешци испод текста – све скупа је само незнатан део из Шетген-Крајсихове расправе, која треба посебно да се простудира, уз упоредне географске карте. Јер, ево, шта кажу сами Немци, који су окрутно и без икаквих обзира истребљивали и германизовали Србе, о којима овде пишу:
“Ми то доказујемо (тј., да су Лужички Срби дошли са Балкана) следећим
разлозима – јер они:
1. – Имају исто име,
2. – Исти језик,
3. – Исте називе њихових градова и села у обе области.
Прво је јасно. А ако и треће, толико, колико је могуће, будемо доказали, онда
у односу на другу тачку неће бити сумње”.
Следе затим обавештења по параграфима – драгоцена и непроучена, па – према томе – и непозната – бар нашој генерацији. Овде ћу – нека љубазни читалац опрости употребу првог лица, али ради се о једном личном доживљају, који никада неће моћи да буде избрисан из моје свести – овде ћу да изнесем, дакле, један лични доживљај, дубоко урезан у мом бићу…
У самом почетку по мом доласку у Француску, сместила сам се код једне љубазне француске породице. Једног дана домаћица, Францускиња, рођена у Алзасу, поставила ми је питање:
“Мени су моји родитељи, а и њихови родитељи причали, да сте ви Срби владали некада у Алзасу, а ви ми о томе никада ништа не кажете… ”
Узвратила сам збуњено и још више уз изненађење:
“Ја о томе ништа не знам… ”
“Чудновато! Међутим, то мора бити тачно, јер се у дому мојих родитеља никада нису причале неистине!… ”
Много касније, отишла сам да посетим своје домаћине, који су остали моји пријатељи. Тада сам им испричала, шта сам у њиховој земљи и у њеним библиотекама открила и колико ме је срам због сопственог незнања, но исто толико и због незнања мојих професора, заведених, као што сам и сама била… Моја прича је била пропраћена ћутањем, протканим тугом… Чини ми се, да смо се при томе међусобно изванредно разумели, јер ништа није толико жалосно и тако тешко као прекасно откриће покопане прошлости целог једног народа… Па утолико би пожељније било, да се добро проуче дела управо оних, чији преци су у том покопавању најактивније суделовали. За сада – ево овде само још три одломка, око којих треба да се развије читава историја настанка, живота и нестанка Срба из северне Европе. Стога треба добро да се запамти свака реч следећих извода, чији превод овде дајемо, док смо ниже приказали оригинални текст на немачком:
2)
“Понајпре треба да наведем, да су Срби једно време били господари
Далмације… То име – Далмација – имамо ми у овдашњем крају и то је
стара вендска жупа, или област ДАЛЕМНИЦА У Далмацији су Срби
изградили . следеће градове: БЕЛИКИН (вероватно ВЕЛИКА),
ХЛЕБЕНА, СТОЛП И КОРИ, исто тако МОКРУ и – претпостављамо
– ДАЉ… Ми имамо у нашој земљи (тј. у бившој Лужичкој Србији,
коју су Немци освојили и присвојили): БЕЛИЦ, КЛЕБЕН, град и
утврђење СТОЛПЕН… КОРЕН, градић, а исто тако и КОРИН. Код
ЛАЈПЦИГА (имамо) Мокерн и градић ДАЛЕН… а од ХУМ, у
Мајсену имамо Колм
Параграф 7.:
У наставку саопштавамо, да цела област, коју данас сачињавају
краљевски богата СЛАВОНИЈА и БОСНА… ПРЕ ЈЕ ПРИПАДАЛА
СРБИМА И ЗВАЛА СЕ БЕЛА СРБИЈА… КОЈА СЕ ПРУЖАЛА ДО
НЕМАЧКЕ ГРАНИЦЕ, тако, ДА СУ ЊЕНИ СУСЕДИ БИЛИ ФРАНЦИ…
дакле -, у БОСНИ ИМАМО ГРЕБЕН, коме одговара (у Немачкој)
GREBBEN… У Босни су МАГЛАЈ, ЗВОРНИК… МИЉАЦКА..
Код нас имамо: MOGELIN, MUGELN… ZERWIG … ZWENIТZ …
MIGLITZ…
Параграф 8.:
Најзад треба још да споменом, да су стари Срби такође једно време
имали Хрватску… Јер и у њој се налазе следећа имена, која се слажу с
нашима: БРОД РАКОВИЦА ОСТРОВИЦА ДРАЧЕВАЦ, ТОПЛИЦЕ..
од чега jе код нас: BRODE, RAGEWITZ, HOSTERWITZ, TOPLITZ…
ORIGINALNI TEKST NA NEMAČKOM JEZIKU:
2)– “Erstlich, habe ich aus denen mittleren Zeiten anzufuhren, dass die Servier einige Zeit Herren über Dalmatien gewesen… Diesen Namen Dalmatien aber haben wir auch in hiesigem Land gehabt, nähmlich den alten wendischen Pagum, oder Provinz Dalemniza. In Dalmatien waren von denen Serviern folgende Städte gebauet. BELIKIN, CHLEBENA, STOLPON und GORI, in gleichen MOCRUM und DALEN. Wir haben in unseren Länden BÖLITZ… KLEBEN … die Stadt und Festung STOLPEN… KOHREN, das Stadtchen, ingleichen CORIN… MOCKERN bei Leipzig und das Städtchen DALEN … von CHLUM… in Meissen haben wir KOLM…
Paragraph 7.:
Hiemachst ist zu wissen, dass die ganze Gegend, welche heutiges Tages die Königsreiche Slavonien und Bosnien inne haben, vor diesen das WEISSE SERVIEN geheissen… und hat sich erstrecket bis an die Grenze von Teutschland, so dass ihre Nachbaren damals die Frankcn gewesen… Also, haben wir in Bosnien GREBEN,.dergleichen ist GRABBEN… In Bosnien MAGLAY, ZORWENIK (ZWORNIK)… MILJAZKA… Bei uns haben wir MOGELIN, MÜGELN… ZÖRWIG… ZVÖNITZ…MÜGLITZ…
Paragraph 8. :
Endlich habe ich noch dieses mitzunehmen, dass die alten Servier auch eine Zeit lang Croatien inne gehabt haben …Den man findet folgende Nahmen, die mit denen unserigen über einkommen BROD, RAKOWITZA, OSTROWITZA, DRACEVAZ, TOPLITZE. Davon man bei uns hat: BRODE, RAGEWITZ, HOSTERWITZ, TOPLITZ… ”
* * *
Жеља нам је да из ових кратких напомена израсте једнога дана једна велика монографија, која ће да попуни велике празнине нашега незнања…
Једном, налазећи се на обали силне и тихе Лабе, учинило ми се да велика река у дубинама јеца… Много касније наишла сам на патриотску поезију лужичко-српског Песника Ћишинског, па препуштам Теби, драги Читаоче, да донесеш суд о њој. Песма која ће овде бити приказана, зове се “Српској земљи”:3
“О земљо српска! Само Твоју груду ћу да хвалим и твоје јуначке
стародавне градове! Оживећу славна имена Твојих синова, макар ми
срце пресвисло од дивљег бола! O земљо српска, чаром твојим крепи
моју вољу, да бих открио старих времена крваве трагове и да бих чуо
како с неба зову освету за туђинско зло преко горе, њиве и равнине!
O земљо српска! Прослављаћу твоје плодне њиве, твојих гора чаробне
песме и славићу тиху лепоту твога народа. O, земљо српска! Никад те
нећу заборавити. Твоју слику видим у мислима и у сну звони ми твоје
име као јасни звук звона”.
3. – Л. Ленард, Српство у поезији Лужичких Срба, Издање “Светлост”, Београд, 1931.,стр.:б4.,65.,83.
…