Нестанак племена Кашуба

.

“Архив за словенску литературу, уметност и науку” ,  један потресан чланак о однарођавању древног српског племена Кашуба, са обала Балтичког мора.

Tекст који ћемо овде да цитирамо, тешка је оптужба бруталне и безобзирне германизације.

Наш цитат је подугачак стога, што све, што је у њему изложено, невероватно подсећа на оно, што се догађа са српским народом на Балкану данас, где се у XX веку примењује до танчина потпуно исти германски систем истребљивања, који је спроведен и у односу на северне Србе. Уосталом, о томе је с толико истанчаности писао Илија М. Живанчевић, но на жалост, и његово дело, као и толико других, писаних у истом духу, на неки чудан начин је остало у мраку. Ево сада на српском језику претходног текста, потписаног само иницијалима Ц. Ф., док је аутор у самом почетку сам себе назвао “Једним Кашубом” (von einem Kaschuben):

“Кашуби – огранак великог словенског стабла, насељавали су у најстаријим временима целу низију дуж Балтичког мора, између Одре и Висле, све до Неце и Варте. Већ са увођењем хришћанства, појавили су се и први почеци страног језика и страних обичаја у (њиховој) земљи… Пре тога, они нису били никоме потчињени и господовали су … по својој сопственој вољи…… али, немачки службеници настојали су свим силама, да у погледу културе старе становнике потискују све ниже, да би потом

– духовно и материјално осиромашени народ могли да лакше германизују.

Због тога и службене власти не поступају ни мало мање окрутно против словенских душебрижника, од верског старешине… Непосредна последица тога је била, да су католички душебрижници немачког језика имали свуда предност и имали само они наклоност, не само код верских, већ и код државних власти… У окрузима Лауенбурга, Битова, Столпа, Румелбурга и Новог Штетина, где је живело најмање 40.000 Кашуба, исто тако као и у Данцишком округу, где су Немци представљали највише четврти део становништва, у школским семинарима нема ни једног учитеља за словенски језик, управо као ни у богословском семинару у Пелпину, или у одговарајућим гимназијама…

Док се тако код омладине не негује никаква клица нечега бољег, док се угушује чак и сваки племенитији осећај настао сам од себе… дотле се ни старост не оставља недотакнута од разорних утицаја…

Тако се настоји још и данас свим могућим средствима, да се истребе остаци Кашуба на такав начин, да се не убијају више физички, већ духовно. И то се врши у ХIХ веку! Који циљ је довољно велики, да би могао такво једно средство да освешта? Али, већ се верује, да је дело потпуно извршенонемачки часописи и брошуре већ нам довикују с осећањем насладе: “Ви сте германизовани!

Kašubi su kao Srbi

Marko LOPUŠINA | 06. jun 2011.

U Evropi postoji narod čiji je jezik sličan srpskom, a čija se prestonica u srednjem veku zvala Beograd. To su Kašubi, koji žive na najlepšim obalama Baltičkog mora – kaže dr Dušan Pažđerski, naučnik iz okoline Gdanjska.

POLJSKI SRBIN

Dr Dušan Pažđerski je rođen u Zenici 1967. godine u porodici Leha Pažđerskog, profesora poljskog jezika. Na rođenju je dobio ime Vladislav.

Studirao je slavistiku u Beogradu, radio u novosadskom Radiju 100 i Matici srpskoj. Otišao je u Poljsku da izučava poljsko-srpski rečnik biljaka. Radi na univerzitetu Gdanjsk, predaje gramatiku srpskog i poljskog jezika.

Istražuje tajne kašupskog jezika. Objavio je “Antologija kašupske narodne pripovetke”, a radi prvi kašupsko-srpski rečnik.

KADA kao turista dođete u Gdanjsk i okolinu, ne treba da znate poljski da bi ste se sporazumevali sa lokalnim stanovništvom. Ovde većinu žitelja čine Kašubi, stari slovenski narod, koji odlično razume srpski. Doktor slavistike Dušan Pažđerski je čovek za kog se danas govori da je prvi svetu otkrio ovaj novi narod.

– Došao sam 1999. godine iz Novog Sada u Poljsku da doktoriram i upoznao sam ljude koji odlično razumeju srpski jezik. To me je privuklo da istražujem i otkrijem da su Kašubi autohtoni slovenski narod, koji živi na najlepšim obalama Baltičkog mora. U svom rečniku imaju fond srpske govorne tradicije. Uostalom, Kašubi na jugu Baltika, imaju Srpsko selo i Srpsko jezero – otkrio nam je svoju tajnu vezu sa ovim narodom dr Dušan Pažđerski, koji za sebe kaže da je Novosađanin.

Njegova istraživanja su pokazala da su Kašubi ostatak srednjovekovnog naroda Pomorjana, koji je na prostore pokrajine Pomeranije došao pre Poljaka.

Kašubi su bili pomorci, koji su poslovali sa Bokeljima. Prilikom podele interesnih sfera na Versajskoj konferenciji njihova oblast Pomerenija ili Kašuba je dodeljena Poljskoj. Za vreme Drugog svetskog rata Kašubi su jedini imali organizovani partizanski pokret. Danas ih u Poljskoj ima više od 5.000.

.

Престоница Кашауба ( Срба) у средњем веку звала се Београд.

– Moje analize su pokazale da se oko 51.000 ljudi u Poljskoj izjasnilo da govore kašupskim jezikom. Smatra se da osoba koje su poreklom Kašubi u Poljskoj ima oko 300.000. Kašubi nemaju status naroda, već regionalne etničke zajednice. Njihov jezik kao orginalna baština ima status nacionalnog. Oni su sačuvali svoje etničke osobine, jer vekovima žive izolovano. Osnovali su grad Gdanjsk. Uvek su imali veze sa srpskim narodom. Jedna od prestonica kašupskih knezova u srednjem veku zvala se Beograd. Taj grad, nažalost, više ne postoji – otkriva nam dr Pažđerski.

Kašubi su, kažu sami Poljaci, jedini pravi zapadnoslovenski narod. Religiozniji su od Poljaka. Natalitet im je prilično visok, iako su podvrgnuti asimilaciji i emigraciji. Bave se poljoprivredom i ribarstvom. Najveće poljske fabrike za preradu ribe i najbolji poljski primorski turistički centri su na Kašubima.

– Po mentalitetu su slični Slovencima. Vredni su, preduzetni, ali su gostoljubi kao Srbi. Njihova narodna nošnja liči na našu. Odlikuje je narodni vez, koji imaju srpske košulje, kecelje i dolame. Uz to, imaju veliko razumevanje za srpsku istoriju. Jedan od najvećih kašupskih pesnika Stanislav Pestka je za vreme krize oko Kosmeta, preveo i objavio pesmu Stefana Lazarevića “Reči na mramornom stubu na Kosovu”. A, prvi naučno uređeni kašupsko-poljski rečnik Stefana Ramulta, koji je 1893. godine izdala Poljska akademija nauka iz Krakova, recenzenti su uporedili sa “Srpskim rječnikom” Vuka Karadžića – kazuje Dušan Pažđerski, inače, veliki prijatelj Kašuba.

Naš sagovornik prećutkuje da u toj vezi Kašuba i Srba sam najviše doprineo. Pažđerski živi u gradiću Vejherovu sa Kašubama. Prvi je o ovom narodu napisao stručne radove, a u Beogradu je, u izdavačkom preduzeću “Alma” otvorio Kašupsku biblioteku. Uz pomoć Projekta Rastko 2004. godine otvorio je prvu kašupsku internet biblioteku i time ovaj narod predstavio kao svoje naučno otkriće. Za taj doprinos narod Kašubi je dr Dušana Pažđerskog nagradio Medaljom Stolema, koju je 2006. godine dobio i poljski premijer Donald Tusku, koji je i sam Kašub.

– Moji planovi su da otvorim prvu katedru kašubistike na Gdanjskom univerzitetu i da pripremimo Prvu međunarodnu konferenciju o Kašubi, kako bi ceo svet upoznao ovaj narod. Kako sam na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu u goste doveo izdavača Jaroslava Elvarta, prvog Kašuba koji je posetio Srbiju, palniram da dovedem još nekoliko važnih predstavnika ovog naroda – poverio nam se dr Dušan Pažđerski.

Sredinom maju ove godine je sa grupom studenata prvi put u posetu Srbiji došla i mala grupa Kašuba. Delegaciju je vodili jedini kašupski izdavač i ugledni poljoprivrednik, inače suvlasnik jedine kašupske privatne televizije. Istovremeno je održana bibliotečka konferencija u gradu Vejherovu, na kojoj su učestvovali predstavnici dve srpske biblioteke, iz Čačka i Novog Sada.

Za sledeću godinu, sa kulturnim centrom iz jedne kašupske opštine planiraju se susreti na kojima bi bila razmatrana manjinska prava u Srbiji i Poljskoj, što Kašube to posebno zanima.

…

O  KAŠUBIMA NA NEMAČKOM JEZIKU:

,,Die Kaschuben – ein Zweig des grossen slavischen Volksstammes, bewohnten in den ältestcn Zeiten9 die ganze Ebene längs der Ostsee, zwischen der Oder und Weichsel, bis an die Netze und Warthe.10 Schon mit der Einführung des Christenthums kamen die ersten Anfänge fremder Sprache und fremder Sitte in das Land… Zuvor sind sie niemandem unterthan gewesen und haben geherrscht… nach ihrem eigenen Willen… … aber, die deutschen Beamten aus allen Kräften darnach strebten, die alten Einwohner in der Kultur immer niehr sinken zu lassen, um dann das geistig und materiell verarmte Volk leich ter germanisieren zu können. Deshalb verfahren auch die weltlichen Behörden nicht weniger hart gegen die slavischen Seelsorger als das geistliche Oberhaupt… Die unmittelbare Folge davon ist, dass die katholische Seelsorger deutscher Zunge nicht nur bei der geistlichen, sondern auch der weltlichen Behörde allein Gunst und überall den Vorzug haben… … in den Kreisen Lauenburg, Bütow, Stolpe, Rummelsburg und Neu-Stettin, wo wenigstens 40.000 Kaschuben wohnen, sowie im Danziger Regierungs-Department, wo die Deutschen hochstens den VIERTEN THEIL DER BEVOLKERUNG AUSMACHEN, giebt es in den Schul seminarien eben so wenig einen Lehrer für die slawische Sprache, wie an dem Klerikalseminarium in Pelplin, oder an den betreffenden Gymnasien…

Wahrend nun so in der Jugend jeder Keim des Besseren ungepflegt abstirbt, während sogar jedes von selbst envachte edlere Gefühl erstickt wird, lässt man auch das … Alter nicht unberührt von dem zersetzenden Einflusse…

So also geht man noch heutigen Tages mit allen Waffen darauf los, die überreste der alten Bewohner der Kaschubei auszurotten, indem man sie, wenn auch nicht mehr körperlich, so doch wenigstens geistig tödtet. Und eine solche Erscheinung im XIX Jahrhundert! Man erwiedere nür nicht, der Zweck des Staates  gebiete es mit Notwendigkeit! Welcher Zweck ist erhaben genug, um die Barbarei eines Nationalmordes zu rechtfertigen? Welcher Zweck gross genug, um ein soches Mittel zu heiligen? Aber, man glaubt ja sogar schon, das Werk vollbracht zu haben; mit Wonnegefühl rufen uns deutsche Zeitschriften und Broschüren entgegen:         “Sie sind germanisiert! “

8. Jahrbuch für slavische Literator, Kunst und Wissenschaft, I. Jahrg., 4. Heft, 1843.

9. Geschichte des Herzogthums Pommern, von Sell. Berlin, 1819. und Geschichte von Pommern von Kanngisser. Greifswalde, 1824.

10. Geschichte Polens, von Cromer (B. 1,1.);von Bandtkie (162.)

Izvor:  http://www.olgalukovic.wikifoundry.com/