.
Radan planina na jugu Srbije, sem u partizanskim hronikama, prilicno je nepoznata sirem gradjanstvu. Na njoj je 1943. godine poznati srpski krvolok Slobodan Penezic Krcun, formirao jos ozloglaseniju OZNU, koja je s vremenom postala ideoloska prostirka za brojne partizanske zlocine. Na njoj je krajem rata, boraveci u svojstvu nacelnika partizanske bolnice, doktor Mladen Stojanovic zapazio jedan interesantan fenomen, a to je da rane kod ranjenika veoma brzo zaceljuju. Pa otuda ne cudi njegov pisani amanet i poziv da se buduce generacije ukljuce u izucavanje ovog fenomena. I to multidisciplinarno. Medjutim, koliko je poznato, ovo nepoznato svojstvo Radan planine niko do sada nije izucavao.
Od brojnih fenomena ove planine dva su najpoznatija: na jednom mestu voda teče uzbrdo, a u jednoj travki nalazi se protivotrov od zimjskog ujeda…
Za najboljeg poznavaoca Radan planine vazio je pokojni leskovacki profesor dr Vidak Jovanovic. On je na Radanu proveo silno vreme, multidisciplinarno izucavajuci ovu planinu. Planirao je da svoja saznanja posle odlaska u penziju sistematizuje. Iako u punoj snazi i vrlo vitalan, iznenada je umro odnevsi sa sobom brojne tajne u grob.
Osim mnogih stvari on je na Radanu tragao za nepoznatom travkom, za koju je imao dokaze da sadrzi protivotrov od zmijskog ujeda.
Vrsio je na naki nacin pomalo surove eksperimente. Pustali su da zmija otrovnica ujede macku. Macka bi potom najvecom brzinom zazdila u sumu i vracala se sutradan ziva i zdrava.
Potom bu i macijem zelucu nalazio ostatke neke travke koju je zatrovana macka, sluzeci se praiskonskim nagonom za odrzanje, pronalazila, ali profesoru Jovanovicu nije uspelo da utvrdi o kojoj se travki radi. Eksperiment je ponavljan u vise navrata i uvek bi macka prezivela, ali je bilo tesko pratiti je kroz gustu sumu do lekovite travke i tako travka nikada nije bila otkrivena.
ČUDNA VODA
Na Radan planini se ispoljava i jedan krajnje neobican fenomen, u naucnom smislu poznat kao gravitaciona anomalija. A to je da voda tece uzbrdo. Da budemo precizniji radi se o Ivanjskom potoku koji na jednom mestu, blizu Partizanskog doma, odista tece uzbrdo. I zacudjuje. Ovaj fenomen nije bas nepoznat i naucnici su ovo mesto znatno ranije posecivali.
Mestani koji zive u blizini tog mesta ovu cudnovatu pojavu objasnjavaju delovanjem natprirodnih sila, trude se da ga zaobidju i jednostavno ľ gledaju svoja posla. Medjutim, nauka kaze da se gravitacione anomalije manifestuju tako sto se na mestima njihovog ispoljavanja oseca umanjeno ili cak sasvim obrnuto dejstvo zemljine teze. Tako, na pomenutom mestu na Radanu voda tece uzbrdo ako se prolije na put, a otkoceno vozilo samo od sebe pocinje da se krece u smeru suoprotnom od ocekivanog ľ takodje uzbrdo.
Ovakvi fenomeni u svetu nisu bas nepoznati. Postoje odavno poznata mesta na kojima se ispoljavaju ľ Kavkaz, Kina, Amerika, Kanada ali je zanimljivo da ih u Srbiji, sem na Radanu, nema na drugim mestima. Preduslov da takva mesta budu otkrivena jeste da preko njih prolazi nekakav put. U suprotnom obično ostaju nezapažena.
ZMAJEVI NAD ĐAVOLJOM VAROŠI
U zapisima keltskih sveštenika objašnjeno postojanje zmajevih brazdi. Radiostezisti upozoravaju da ispod Radana protiče termalna podzemna reka koja stvara magnetni naboj.
Planina Radan i Đavolja varoš koja se na ovoj planini nalazi, već duže vreme golicaju maštu radoznalaca, pa se često otkrije poneko čudo koje je teško objasniti, a još teže shvatiti.
Jedan od revnosnih sakupljača tajni o Đavoljoj varoši Radovan Tanasković, turizmolog, početkom 1990. godine je grupi novinara kao vodič otkrio da se ovog mesto nalazi u zoni zmajevih brazdi ili, kako se još ova pojava naziva, zmajevih glava. Kako je objasnio, to je polje izraženog elektro-magnetnog delovanja i pojačane gravitacije.
– Za ovo sam saznao od prijatelja koji je, čeprkajući po starim papirima, naišao na zapise keltskih sveštenika gde se objašnjava postojanje ove prirodne pojave. Ne bi ni njega to toliko zainteresovalo da nije pročitao da se na Balkanu nalaze samo dve takve brazde: jedna iznad doline reke Mirne u Istri, a druga nad Radanom na čijim se obroncima nalazi Đavolja varoš. U prvi mah ovaj podatak i nije toliko zagolicao radoznalost čak ni posle objašnjenja da ovakvih brazda ima malo i da se na tim prostorima događaju neke čudne stvari. Međutim, one su početkom 1992. godine počele da se dešavaju – objašnjava Radovan Tanasković.
Naime, te godine nad Radanom pojavile su se zvezde lutalice čije poreklo nisu mogli da objasne ni najbolji poznavaoci nebeskih prilika ovog kraja. Zvezde bi se pojavile negde predveče i u zoru bi nestajale. Kao jedno od objašnjenja je bilo da se radi o avaksima i raznim špijuniranjima NATO-a koja su tada bila aktuelna. U isto vreme pao je veliki meteorit u Istri čija se svetlost videla i u susednoj Italiji. Ove dve pojave možda ne bi imale ničega zajedničkog da se obe nisu desile u zoni zmajevih brazdi. Da bi se ovo zapetljalo još više, u isto vreme iznad Kon Ajlanda u blizini Njujorka, gde su naučnici takođe utvrdili postojanje takozvanih zmajevih brazdi, američki putnički avion se srušio iz nepoznatih razloga, a uzroke nesreće ni moćna CIA nije mogla da objasni.
– Posle svih ovih događaja odmotalo se klupko misterija Đavolje varoši koje bi mogle da imaju kao osnovu delovanje zmajevih brazdi. Tako ponovo biva aktuelizovana priča o padu vojnog transportnog aviona DC -3 početkom pedesetih godina. Svedoci tog vremena tvrde da se avion srušio vrlo misteriozno i da je vojska duže vreme u blokadi držala ceo atar. Na kraju se sve svelo na oficijelno saopštenje da je uzrok nesreće bio ljudski faktor, priča Tanasković.
Avionom su upravljali iskusni piloti, kapetani vazduhoplovstva Dragoljub Rosić i Nidžo Nikolić. Avion je, iz nepoznatih razloga, udario u planinu i pored pilota Nikolića i Rosića, stradala je cela posada.
Nakon ovog događaja niko se nije oglašavao niti je pokušao da objasni, ako ne ništa drugo a ono gde je to zatajio ljudski faktor. Tek kada se o svemu ovome, početkom devedesetih, obilato počelo pisati, u novinama se pojavila izjava bivšeg komandanta niškog vojnog aerodroma Jovana Nedeljkovića, kome je slučaj aviona DC-3 bio poznat, jer je dobro poznavao pokojne pilote.
On tvrdi da je reč o izuzetno sposobnim pilotima koji nisu mogli da pogreše. Zbog čega se avion srušio, do tančina mu nije poznato, jer nikada nije mogao da vidi kompletnu dokumentaciju. Napominje da svi piloti znaju da se iznad Radana koristi isključivo žiro-kompas, jer je avio-magnetni u ovom području nepouzdana sprava, jer netačno odredi kurs.
Jedan od istraživača koji su pokušali da reše misteriju Đavolje varoši je radiestezista Stanimir Vučetić iz Beograda, penzionisani aviotehničar.
– Prema mojim istraživanjima, ispod Radana teče podzemna, termalna reka zasićena metalima, pa stvara jak naboj elektriciteta koji je akumuliran tako da stvori magnetno polje ograničeno lukom, sličnom dugi koje se prostire celim tokom. Ova reka izvire ispod Malog krša na susednoj planini Sokolovici i proteže se prema jugu, sve do granice sa Albanijom. Visina gornje granice luka je 973 metra, ali delovanje oseća za još 600 metara iznad ove granice i to bitno utiče na let aviona koji lete niže – objašnjava Vučetić.
Za sada zvaničnih i stručnih tumačenja ove pojave nema jer nema ni nekih ozbiljnijih izučavanja ovog lokaliteta koji, bar po magnetnom delovanju, spada u red retkih lokacija u svetu.
Da je malo čistija, rekaToplica bi svakako bila najlekovitija reka jer nastaje od voda iz Lukovske, Kuršumlijske, Prolom banje ijoš mnogo drugih. Tu se slivaju i visoko mineralizovane vode Đavolje varoši i vode neutvrđenog sastava sa Kopaonika, Jastrepca, Radan planine… Prvi evropski megapolis iz daleke preistorije, Pločnik, nalazio se na obalama Toplice, a Rimskih termi ima toliko da i putevi prelaze preko njih.
Toplicu čini posebnom njen tok kod Prokuplja: došla je do brda Hisar i tu jednostavno–potekla uzbrdo! Taj deo toka se okom registruje samo kao usporenje. Zanimljiv rečni tok prati i neobična padina na prokupačkom delu Radan planine, na kojoj se otkočen automobil ne kreće nizbrdo, već uzbrdo !
Piše Nebojša Ilić:
ĐAVOLI OBARAJU AVIONE ?
Zašo piloti izbegavaju oblast Đavolje varoši kod Kuršumlije Šta povezuje Đavolju varoš sa Njujorkom? Zbog čega u ovoj oblasti padaju i vojni avioni?
Fenomen Đavolje varoši kod Kuršumlije, odnosno Prolom banje, potiče, najverovatnije, od prastarih dana kad se sa ovog područja povuklo ogromno jezero, na čijem dnu su se nalazile ove čudnovate piramide koje mnogi upoređuju sa Baštom bogova u SAD.
Od tada su nastale brojne legende koje ovu misterioznu prirodnu lepotu podno Radan planine, povezuju sa đavoljim i nečastivim silama.
Ali, da “nečeg” u svemu tome zaista i ima, svedoči nam i novija istorija ovog područja koje ne prestaje da zaokuplja pažnju znatiželjnika i turista.
Novija istorija beleži da na ovom području, iz do sada nepoznatih razloga, padaju i vojni avioni. Upečatljiv primer je rušenje vojnog transportnog aviona “Daglas DC-3”, početkom pedesetih godina prošlog veka.
ZAGONETNE ĐAVOLJE VODE
Na prostru Đavolje varoši postoje dve interesantne hidrografske pojave – đavolja voda i đavolje vrelo. Đavolja voda je skup nekoliko izvorčića koji se javljaju na visini od oko 700 metara, u koritu Đavolje jaruge. Ova voda je veoma mineralizovana i, kako naglašava dr Stanojević, opasna je za piće! Upotrebljava se u narodnoj medicini za zalečivanje rana i, ređe, za lečenje obolenja grla, usta i ždrela. Savremena medicina je ranije zabranjivala korišćenje Đavolje vode, a sada toleriše njenu upotrebu. Ova voda se u Prolom banji prodaje po veoma visokoj ceni!
Đavolje vrelo, kako ističe dr Stanojević, izbilo je 1070. godine iz geološke bušotine i od tada ova voda ističe i široko se razliva prema koritu Žutog potoka, taložeći gvožđeviti oksid i formirajući minijaturne crvene slapove. I ova voda je veoma mineralizovana, pa se, na kraju, postavlja pitanje da li sve ove vode ne potiču možda iz one velike termalne podzemne reke, za koju je radiestezista Vučetić tvrdio da protiče ispod Radan planine, ometajući letove aviona?!
Posle zvanične istrage, obelodanjeno je da je u pitanju bio “ljudski faktor”, ali je vaš novinar, sredinom devedesetih godina prošlog veka, o ovom udesu u kojem je stradala cela posada, razgovarao sa Jovanom Nedeljkovićem, bivšim komandantom niškog vojnog aerodroma. Nedeljković je u našem razgovoru potvrdio da su avionom upravljali iskusni piloti – Dragoljub Rosić i Nidžo Nikolić, zbog čega je on smatrao da se avion, ipak, srušio iz pomalo neobjašnjivih razloga.
Uz ovo je napomenuo da se iznad Radan planine i područja Đavolje varoši, što je poznato svim pilotima, koriste iskučivo žiro-kompasi, jer avio-magnetni kompas, iznad ovih terena, netačno i nepouzdano određuje kurs.
Balkanske brazde
Mnogobrojni istraživači su se bavili ovim fenoomenom, pa se, tako, početkom 2003. godine, u jednom beogradskom dnevnom listu pojavio tekst pod nazivom “Tajne zmajevih brazdi”, u kojem je autor još jednom “odmotao” priču o nesrećnom udesu vojnog aviona, pružajući i neka dodatna objašnjenja.
U ovom tekstu se, naime, pojavila izjava Stanimira Vučetića, penzionisanog avio-tehničara iz Beograda, za koga se tvrdilo da je radiestezista. Prema njegovim istraživanjima, kako je navedeno, ispod Radan planine teče podzemna termalna reka! Kako se dalje navodi, ova reka je zasićena raznim metalima, pa stvara jak naboj akumuliranog elektriciteta i tako se organizuje magnetno polje, ograničeno lukom, sličnom duginom i prostire celim njenim tokom.
Kako je Vučetić tada objasnio, ova reka izvire ispod Malog krša na susednoj planini Sokolovici i proteže se prema jugu – sve do granice sa Albanijom.
Visina gornje granice luka, prema njegovim istraživanjima, iznosi 973 metara, ali se delovanje oseća još 600 metara iznad ove granice, što bitno utiče na vazduhoplove koji lete niže, odnosno bliže ovom području.
U istom tekstu iz pomenute godine, pojavila se i izjava Radovana Tanaskovića, diplomiranog turizmologa iz Kuršumlije, vrsnog poznavaoca ovog kraja, koji je utvrdio da se lokalitet Đavolje varoši nalazi u zoni “zmajevih brazdi” ili, kako se još nazivaju, “zmajevih glava”.
Kako je Tanasković objasnio, to su, zapravo, polja izraženog elektromagnetnog delovanja i pojačane gravitacije, a o njima je saznao do nekog prijatelja koji je, čeprkajući po starim papirima, naišao na zapise keltskih sveštenika, u kojima se objašnjava postojanje ove prirodne pojave.
Prema tim spisima, kako je napomenuo Tanasković, na Balkanu se nalaze samo dve takve “brazde” – jedna iznad doline reke Mirne u Istri, a druga nad Radan planinom, na čijim je obroncima – famozna Đavolja varoš.
Pomenute “zmajeve brazde” nalaze se, kako je navedeno u tekstu, i iznad Koni Ajlenda, u blizini Njujorka. Sve ove tri “tačke”, početkom devedesetih godina prošlog veka, povezale su neki neobični događaji.
Naime, iznad Radan planine i Đavolje varoši pojavile su se “zvezde lutalice”, koje su dolazile sa predvečerjem i nestajale u zoru, što nisu mogli da objasne ni najbolji poznavaoci nebeskih prilika, dok se u Istri, u isto vreme, obrušio meteorit, čija se svetlost, pri padu, videla čak i u susednoj Italiji.
Iznad treće “zmajeve glave”, na području Koni Ajlenda, kod Njujorka, tada se misteriozno srušio američki putnički avion, a ni moćna CIA nije uspela da objasni šta je bio uzrok njegovog pada…
Varoš na jezerskoj terasi
Posle ovih napisa, u narodu je ponovo oživela priča o “skamenjenim đavoljim svatovima” i “okamenjenim đavoljim učenicima” sa prizvukom novih – tehnoloških misterija, pa se, između ostalog, čulo da to “đavoli obaraju avione”!
I za “zvezde lutalice” narod topličkog kraja imao je svoje objašnjenje, povezujući ih sa “avaksima”, koji su, po tim pričama, špijunirali za potrebe NATO ovo područje na granici sa Kosovom i Metohijom.
U sve ovo su se, naravno, “umešali” i ljudi iz nauke, pa je tako dr Mladen R. Stanojević, iz Prokuplja, u svojoj doktorskoj disertaciji “Turističke vrednosti topličkog kraja” čitavo jedno poglavlje posvetio fenomenu Đavolje varoši.
Prema opštem mišljenju, Đavolja varoš je jedinstveni prirodni spomenik na tlu Evrope, koji se, kako je i u tekstu napomenuto, može jedino porediti sa Baštom bogova u Koloradu, u SAD. Međutim, sve ove priče, izgleda, još uvek nisu doprle do ušiju evropskih turista, zbog čega, prema mišljenju dr Stanojevića, treba napraviti dugoročan turističko-propagandni plan kako bi se lokalitet Đavolje varoši u što boljem svetlu predstavio turistima iz Evrope i čitavog sveta. Ali, za sve to, i pored najbolje volje, nedostaju finansijska sredstva.
Ova je varoš, kako beleži dr Stanojević, najatraktivnija turističko-geomorfološka pojava u Toplici, koja je nastala erozivnim radom vode, odnosno njenim povlačenjem sa ovog terena, koji je, kako smo već napomenuli, bio pod jezerom dubokim oko 760 metara!
Uža lokacija Đavolje varoši, geološki gledano, kako napominje dr Stanojević, izgrađena je od andezita i piroklastita, hidro-termalno promenjenih, koji pripadaju Leckom andezitskom kompleksu, gornje oligocenske starosti.
Đavolja varoš je, prema istraživanjima dr Stanojevića, usečena na najvišem nivou nekadašnjeg jezera i predstavlja, ni manje, ni više, nego – jezersku terasu!
Stubovi iz Đavolje varoši, prema istraživanjima dr Stanojevića, u stvari su urezani u rastresiti jezerski pod i izgrađeni od tri sprata različitih sastava.
Dva potoka, prema istraživanjima dr Stanojevića, koji su se ulivali u jezero, donosili su i taložili po pribrežnoj terasi – rečni materijal. Posle većih kiša, oni su donosili krupno kamenje, koje je ostalo uloženo u mekšim sedimentima. Veći, stenoviti blokovi su obronjeni, dovaljani sa strmog odseka i, takođe, uloženi u jezerski materijal.
Tako su sa obe strane razvođa Đavolje i Paklene jaruge, kako napominje dr Stanojević, stvorene 202 piramide, čija se visina kreće od dva do 15 metara, dok im se širina, u osnovi, kreće od četiri do šest metara, a širina u vrhu svodi se na jedan do dva metara.
Kamene piramide s leve strane Đavolje jaruge su većih dimenzija, impozantnije su i meta svakog posetioca i fotoreportera, a njihova monumentalnost, kako ističe dr Stanojević, dolazi do punog izražaja kad se posmatraju iz korita ili sa desne strane Đavolje jaruge.
Izvor:
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/09/15/srpski/R03091401.shtml
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Deset-misterija-prirode.lt.html