( Аутор Данко Јовановић )
Илија Громовник, Перун Силни
Читајући задње Исусове речи на крсту у Јеванђељу по Матеји 27:46 :
„Или! Или! Лама савахтани? То јест: ,,Боже мој! Боже мој! Зашто ме остави?“
увек сам се питао: Како је могуће да Исус Бога зове Илијиним именом?
Јер наши су стари славили Бога Илију Громовника и пре Исуса. Па зашто се онда Илија са Хришћанством изгуби, када Га је и сам Исус тим именом дозивао?
Да не буде никакве недоумице о овим задњим Исусовим речима и Јеванђелист Марко исто сведочи, само што у његовом Јеванђељу пише: „Елои! Елои!“, што се опет преводи на наш језик као Илија.
Не треба ни наглашавати да оба Јеванђелиста потврђују да је Елои – Илија име Бога! Ако је то истина, како је могуће да ми данас славимо дан нашег Илије Громовника као дан Светог Илије? Свети Илија је био човек – светац, не Бог. На жалост, у даљем тексту ћемо видети да Свети Илија чак није ни достојан толике славе.
Где и како се изгубио Илија Громовник, Перун Силни, Бог кога наши стари највише поштоваше? Зашто Га ми данас не видимо и не препознајемо?
Да би смо открили тајну Бога Илије, морамо се окренути Старом Завету, али не према нашем преводу Старог Завета који прикрива Илију, већ према хебрејском оригиналу где је истина још увек видљива.
Свакако да Даничић, када је радио наш превод Старог Завета, није намерно скривао имена Бога. Он је једноставно следио друге преводе који су у латинском, а вероватно и у старословенском (преписаном са Грчког) преводили Његова имена као Бог, Господ или Господар Над Војскама, јер оригинална имена њима нису ништа значилa. А управо та оригинална имена Његова, као што ћемо у овом тексту видети, нама пуно говоре о вези српског језика са језиком којим је писан Стари Завет.
Урадити анализу целог Старог Завета је ван моћи писца ових редова, а то и није била основна намера.
У данашња времена све што је веће од две писане странице текста скоро нико неће читати. Зато ћемо се задржати само на анализи најважнијих речи у Старом Завету; на именима Богова. То ће већ бити довољно да се разуме из ког су језика та имена настала, па самим тим и ко је свету подарио лепоту
учења о једном Богу.
Илија – у преводима: Бог
У хебрејском оригиналу се пише: ЛХИМ
Усвојен начин изговора: Елохим
Прва реченица Постања, у нашем преводу гласи: „У почетку створи Бог небо и земљу.“
У оригиналу то изгледа овако: „У почетку створи Елохим небо и земљу.“
Слово Х је у имену Елохим уметнуто као симбол узвишености и користило се да означи име Бога или име човека од високог поштовања. Такође је важно нагласити да су у старим текстовима речи писане без самогласника, јер онај ко је знао језик је лако читао тако написан текст. То правило се и данас задржало у арапском писму. Уметањем сугласника, реч ЛХИМ се може читати на пуно различитих начина. Рецимо као: Елохим, Елои (Или), Алахим, итд. У зависности како је ко уметао сугласнике, такао је и врховни Бог зван: Елохим код Јевреја, Алах код Муслимана, и Илија код Словена.
Да, ми смо поштовали Илију Громовника, истог Бога као и Јеверји и Муслимани!
Његово име се може видети скоро у свакој реченици Старог Завета, што и доликује највишем и једином Богу. Моћи су Му толико велике да је Његово име опстало у нашем народу и ако је вековима било, намерно или ненамерно, скривано од нас.
Подсетимо се да је простор Балкана био често називан Или-рија, а народ који је ту живео се звао Или-ри. Јер они поштоваше Бога Илију.
Јехова – у преводима: Господ
У хебрејском оригиналу се пише: ЈХВХ
Усвојен начин изговора: Јахве
Ако се претпостави да је средње Х само симбол Божјег имена, мало тога је остало да се репродукује право име Бога.
Јахве често претходи имену Илија, и може се наћи на много места у Старом Завету.
Прво се помиње у Постању 2:4
Наш превод: „ … кад Господ Бог створи небо и земљу.“
Хебрејски текст: „ … кад Јахве Елоах створи небо и земљу.“
У осмом веку после Христа у Сирији је била група учених људи, Мазорети, који су тумачили старе речи из Библије и који су додавали самогласничке знакове у речима како би се знао прави начин њиховог изговора. Погледајмо шта на Википедији кажу о речи Јахве: „ Мазорети су додали самогласнике у реч ЈХВХ тако да она при изговору звучи као Адонај. Традиција је диктирала, да подсетимо, да је боље рећи Адонај него Јахвех.“
Адонај! Још једно словенско име које говори важну истину о Илији! На руском се један каже адин.
Дакле: Адонај – Једини. Ту треба тражити и корен имена скандинавског Бога Одина.
Не схватајући право значење речи Адонај, западни преводиоци је тумаче као Господ, али реч Адонај тумачена на нашем језику јасно осликава главну Илијину особином. Јер Он управо и јесте Једини Бог!
Сви се слажу да постоје грешке у преводу Старог Завета на Српском. Ево једног примера који је пронађен у припреми овог теста, (2Мој.3:15):
Наш превод: „И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено.”
Превод са Енглеског текста, који прати директан хебрејски текст: „И рече Отац Илија Мојсију да каже
синовима Израила: Једини Илија је Отац ваш. Илија Аврамов, Илија Исаков и Илија Јаковљев, посла
ми то име к вама за векова, да се памти од колена на колено..“
(извор: http://jovanovic.yolasite.com/ )