ПЕСМРО ПОХОДУ ИГОРОВОМ

ЕпÑко Ñредњовјековно дело ПеÑма о Игоровом походу ( ÑтароÑловенÑки: Слово о плъку Игоревѣ – Слово о плука Игору, украјинÑки: Слово о полку Игореву – Слово о полку Ихоревим, руÑки: Слово о полку Игореве – Слово о полку Игореве) је наÑтало најкаÑније 1187. као одраз пораза новгородÑког кнеза Игора у борби Ñ ÐŸÐ¾Ð»Ð¾Ð²Ñ†Ð¸Ð¼Ð° (номадÑким народом турÑко-монголÑког порекла, код Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð½Ð°Ñ‚Ð¾Ð³ под именом Кумани). Кнез Игор је у битци био заробљен, а пеÑма опиÑује и његов бијег из заробљеништва.
Ðнонимно епÑко дело има важну културну вредноÑÑ‚ за Ñве ИÑточне Словене и Ñматра Ñе подједнако делом руÑке, украјинÑке и белоруÑке књижевноÑти.Пораз ÑтароруÑком војÑке (1185.) дошао је као поÑледица феудалне раÑцепканоÑти КијевÑке РуÑије и надметања појединих кнезова да Ñваки за Ñебе приграби што више Ñлаве не бринући Ñе за заједничке интереÑе земље. Страшне поÑледице пораза подÑтакле Ñу непознатог аутора да пеÑничким језиком проговори, не Ñамо о Ñлави ÑтароруÑког оружја, него и о узроцима невоља што већ више од једнога века падају на ÑтароруÑком земљу – о феудалним размирицама. Стога је разумљив онај публициÑтички Ð¿Ð°Ñ‚Ð¾Ñ Ñƒ ауторовом обраћању ÑтароруÑким кнезовима да Ñтану у одбрану заједничке домовине.
ЛирÑки опиÑи природе, епÑка Ñнага у приказивању Ñудара (“Земља тутњи, реке мутно теку, прашина поља покрива, Ñтијег зборе: Половци иду од Дона, и Ñ Ð¼Ð¾Ñ€Ð°, и Ñа Ñвих Ñтрана ÑтароруÑке пукове опколише. Деца ђавоља виком поља преградише, а храбри РуÑић преградише црвеним штитовима “) као и елементи говорничке прозе отежавају нам да одређено кажемо којој књижевној врÑти припада ово дело. Ðајближи ћемо ипак бити иÑтини ако га назовемо ратном приповијешћу (због теме) и епÑком пеÑмом (због обраде теме). И Ñам Ñе аутор колеба у термину јер га назива “Словом”, тј беÑједом, па “трудном” (тужном, ратном) приповијешћу и напокон “пеÑмом”, што Ñве говори о Ñинкретичкој нарави дела.
Било је покушаја да Ñе узор за “ПеÑму о Игоровом походу” нађе у клаÑичној грчкој епици, па у јужноÑлавенÑкој народној поезији или чак у делу које је наÑтало неколико векова каÑније (“Задоншчина”). Ðаучна иÑтраживања, поÑвећена “ПеÑми о Игоровом походу” како у РуÑији и Украјини, тако и у целом Ñвету, показала Ñу да је Ñвако негирање оригиналноÑти овога заиÑта уметничког дела Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñтало неумјеÑно; то оÑобито потврђују, између оÑталог, различите текÑтолошкe Ñтудије, поÑебно прилози турколог у којима Ñе доказује Ñемантичка вредноÑÑ‚ појединих половачких речи, могућа Ñамо за време наÑтанка дела. ТекÑÑ‚ Ñа Ñамо 218 Ñтихова није дугачak. Једини Ñачуван оригинални Ñ€ÑƒÐºÐ¾Ð¿Ð¸Ñ Ð¸Ð·Ð³Ð¾Ñ€ÐµÐ¾ је у време Ðаполеоновог напада на МоÑкву 1812. године.
Ðа “ПеÑми о Игоровом походу” заÑнована је опера ÐлекÑандра Бородина имена ,,Кнез Игор”.
ÐутентичноÑÑ‚ Ñпева је доказана потврдом догађаја помињаних у епу у другим изворима, као и потврдом аÑтронома да Ñе у то доба одиграло помрачење Сунца, које је опиÑано у Ñпеву.
ЦИТÐТИ  ИЗ  СПЕВР:
-
О, Ñтењаће РуÑка Земља
помињући Ñтаро доба
и кнезове Ñвоје прве!
Оног Ñтарог Владимира
ког могућно било није, за кијевÑке везат горе!Ево и Ñад где Ñтегови, подижу Ñе Рјурикови,
а други Ñу – Давидови,
ал заÑебно платна им Ñе лепршају….ИГОРОВО ОСЛОБÐЂÐЊЕ:КориÑтивши лукавошћу туђе коње
он доÑкочи Кијев граду
и дршком Ñе копља таче
златна Ñтола кијевÑкога.Родатле, ко звер љута,
Ñкочи ноћу из Белграда
обавијен Ñивом маглом; - ЈÐРОСЛÐВИÐРТУЖБÐЛИЦÐ:
- До Дунава ЈароÑлавнин Ð³Ð»Ð°Ñ Ñе чује,
уÑамљена кукавица зором кука: - Полетеће кукавица пут Дунава,
- покваÑиће дабров рукав у Кајали
- и утрти кнезу моме љуте ране
на телу му јуначкоме».
- ЈароÑлавна зором плаче
у Путивљу на бедему, тужећи Ñе: - «Ветре, ветре!
Зашто, ветре гоÑподине, Ñупрот вејеш? - Што наноÑиш хинÑке Ñтреле
крилма лаким
на мог милог војна војÑку?” - Принцеза ЈароÑлавна у молитви за принца Игора
-
Позив кнежевима да Ñе уједине:
- ЈароÑлавићи и унуци Ð’ÑеÑлава!
- Та ÑпуÑтите Ñвој Ñтег најзад,
- одложите једном маче рушилачке.
- Из Ñлаве Ñте прађедовÑке већ иÑпали!
- Ви Ñте Ñвојим раздорима
- први Ñтали наводити невернике
- на прекраÑну Земљу РуÑку,
- на доÑтојноÑÑ‚ Ð’ÑеÑлавову.
- Иза ваших Ñвађа поче
- наÑртање половецко!
СРПСКИ ПРЕВОД ПОЕМЕ : http://nevmenandr.net/slovo/trans.php?it=iv