Словено-Аријске Веде

  • СЛОВЕНО-АРИЈСКЕ ВЕДЕ ( ПЕРУНОВЕ ВЕДЕ )

Slika

Комплетан превод Словенских Веда:

https://www.scribd.com/fullscreen/117146494?access_key=key-2dfvas8v22xkvboy83qn

http://www.scribd.com/doc/186533416/slovensko-arijske-vede-2-knjiga-re%C4%8Di-velimudra#scribd

Oригинал на рунском писму, и са руским преводом:

https://www.scribd.com/document/163805653/Sloveno-Arijske-Vede-1-pdf

.

СЛОВЕНСКО-АРИЈСКЕ ВЕДЕ
КЊИГА ПРВА

О књизи:
У овим Сањтијама приповеда се о трећој посети Бога Перуна Мидгард Земљи.

Сањтије Перунове Веде ( Књига Перунове Мудрости) су једно од најстаријих словенско-аријских светих предања. Сачували су их Жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга.
Оригиналне Сањтије само се наизглед могу назвати књигом, јер су то заправо плоче од племенитог, нерђајућег метала исписане древним х’Аријским рунама.

Погледати линк:

https://www.youtube.com/watch?v=zF9T13TVX2I

Древне руне нису слова, а ни хијероглифи онако како их данас схватамо. Руне – то су тајни ликови који носе у себи огромну количину древних знања. Та стара рунска форма писма није ишчезла у дубини минулих векова и миленијума попут других древних алфабета, азбука и буквица. Она је за жреце древноруске инглистичке цркве православних старовераца – инглинга и даље основни облик писма.

У стара времена, х’Аријска руника послужила је као темељ за изградњу различитих упрошћених облика писма: древног санскрта, черт и резов црта и разреза, деванагари писма, англо-саксонске и гремано-скандинавске рунике, и многих других.
Х’Аријски рунски облик писма се предаје на духовним семинарима древноруске инглистичке цркве православних старовераца-инглинга, како би се сачувао и даље, за наше потомке, и како древна мудрост не би замрла у безвремену, већ да би се и у будуће предавала с поколења у поколење.

Да би се замислило како Сањтије изгледају, треба имати у виду да се свака Сањтија састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи 9 редова, а у сваком реду под једном цртом, која се зове поднебесница, исцртано је по 16 руна. На свакој плочи су по 4 шлоке, по две са сваке стране. Девет Сањтија на 36 плоча састављају Један Круг, и те плоче, које садрже укупно 144 шлока, повезане су помоћу три алке које симболизују три света: Јаву (свет људи), Наву (свет духова и душа предака) и Праву (светли свет словенско-аријских богова). ПравоСлавље је слављење светле стазе ПРАВА.

Девет кругова Сањтија, који садрже 1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно дејствујућих х’Аријских руна, сачињавају смислени ликовни зборник који се од најдревнијих времена назива – ВЕДА, или, ако користимо латински облик – ЕДДА.
Сањтије су писане у форми дијалога, а записане су пре око 40 000 година. У Првом Кругу прича се о заповестима које је народима Велике Расе и Небеског Рода дао бог Перун; о догађајима који предстоје у будућности, у току Свароговог Круга и Деведесет Девет Кругова Живота, т.ј. током 40176 година, и много о чему другом.Први превод на савремени руски језик, са х’Аријске каруне (древног х’Аријског језика) начинили су словенски жреци у Звезданом Храму, године 7452. од стварања света, што одговара 106722. години од оснивања Иријског Асгарда (т.ј. 1944. години од Христовог рођења), а ради поново установљених словенско-аријских и родовских општина на територији Беловодја или, како се каже у Сањтијама, на Светој Земљи Расе(територија од Урала до Бајкала и од Северног океана до монголског Алтаја). То је учињено и стога што су у првим деценијама совјетске власти, а приликом уништавања словенских општина, без трага ишчезле многе древнословенске ведске књиге, Харате и Сањтије древних Богова, до тада чуване у словенским и родовским општинама Беловодја.
Назив Беловодје настао је од древног назива реке Иртиш (савремено: Иртиш – Ириј тишајшиј). У древном х’Аријском језику постоји руна Ириј, чије је ликовно значење – бела, чиста вода.
При преводу није коришћена совјетска форма писма и ортографије, већ руска, којом је у 20-30 годинама ХХ века од Христовог рођења исказиван наш родни сликовни језик. Многе речи су дате у својој првобитној основи, јер ни у руском, а поготово не у совјетском језику нема аналога датим речима и ликовима.
У првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968, 1973, 1980 године) био је укључен само Први Круг „Сањтије Перунове Веде“, а та су издања штампана у малом тиражу и била дистибуирана углавном по општинама древноруске цркве Православних старовераца-инглинга. Део тиража издања из 1968. године приликом транспорта су запленили надлежни органи и он је „захваљујући томе“ доспео у разне државне и обласне архиве.
Осмо издање појавило се године 7500 (1992. г. н.е.), након што је код правосудних органа регистрован највиши руководећи орган древноруске цркве – Орден Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање се појавило у библиотекама града Омска, а и у библиотекама неколицине високошколских установа. На основу њега студенти пишу реферате и семинарске радове о древној вери Словена и Аријаца.
Девето издање појавило се 7507. године (1999 г.н.е.) – оно је заправо представљало почетак серије „Словенско-аријске веде“ у коју су укључени и проширена верзија првог превода Првог Круга „Сањтије Перунове Веде“ и превод „Саге о Инглинзима“, у редакцији Патер Дија оца Александра (Хињевич А. Ј.), са његовим коментарима о оба текста, као и другим прилозима.
Ново, десето издање „Словенско-аријских Веда“ (друго за општу употребу) такође садржи проширену верзију првог превода „Сањтије Перунове Веде“ и „Саге о Инглинзима“, с коментарима на оба текста, и исправком штампарских грашака, које су се појавиле услед некомпатибилности рачунарских фонтова. Осим тога, у ту Књигу је уметнуто и неколико допуна и измена.
Прилози садрже различита кратка обавештења о Древној вери прапредака –инглизму. И то издање, као и претходно, намењено је новообновљеним словенско-аријским општинама, као и свима онима који су одлучили да се дотакну тајни Древне мудрости.
У преводу Првог Круга „Сањтија Перунове веде“ учествовало је неколико Жрецова, и зато се звук Сањтија може учинити разноликим, али им је сачуван неизмењен смисао. У овом издању није потпуно растумачена свака руна, стих или шлока, јер сва објашњења могу да дају само Жреци или Капени-Инглинзи, т.ј. Чувари Древне Мудрости у словенско-аријским храмовима и светилиштима, Потпуни превод са опсежним тумачењима захтевао би много томова, а осим тога, много тога из Древне Мудрости не треба откривати слугама света Таме…
Коментари за најнеразумљивија места у „Сањтијама Перунове Веде“ и „Саги о Инглинзима“ сачинио је Патер Дијем Александар, поглавар древноруске инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга.

У тексту, три тачке или редови сачињени од тачака означавају да се на тим местима налази информација коју је још рано давати у откривеном облику, јер знања, намењена служењу Добру и Правди не треба искористити на Зло…
Тренутно, Жреци древноруске цркве преводе са руна Други Круг. Надамо се да ћете се у деветој књизи серије „Словенско-аријске Веде“ упознати са наставком „Сањтија Перунове Веде“.
( Црквено издаваштво „Асгард“ 7510 (2001.г.)

САЊТИЈЕ ПЕРУНОВЕ ВЕДЕ
ПЕРУНОВА КЊИГА МУДРОСТИ

Oригинал на рунском писму, и са руским преводом:


КРУГ ПРВИ 1, САЊТИЈА 1
1. У граду Богова, у Иријском Асгарду 2,
на ушћу светих река Ирија и Оме,
крај Великог Храма Инглије 3,

до Светог камена Алатире,
спустила се са небеса Вајтмана (4), Божанска кочија...
Док се спуштала на Земљу
беше окружена великим сјајем и пламеном…
…………………………………….
2. Са свих страна прилажаху тој Небеској Вајтмани
Родови Х’Аријски и Да’Аријски,
Родови Расена и Светоруса,

вође и ратници свих Родова Велике Расе,
окупили су се Ведуни сребрних власи
и премудри Волхви
и слуге Бога Јединога (5)…1 Целокупне ,,Сањтије перунове Веде” састоје се из девет кругова. Сваки круг приповеда о једном од
девет дана, током којих су народи Расе Велике у иријском Асгарду разговарали са Богом Перуном.

2 Иријски Асгард – град Богова на реци Ириј (Ас – Бог који живи на Земљи; гард – град, по ком је добио име и континент Асија-Азија), подигнут
је године 5028. после Великог Пресељења из Даарије (Хипербореје), 104778. године п. н. е.На његовом месту
сада се налази савремени град Омск, такође на ушћу река Ом и Иртиш (чије је старословенско име
Ириј). Иријски Асгард у СИБИРУ, разрушили су Џунгари године 7038. од Стварања света (1530. г. н.е.).
Сто тридесет година након тога руски историчар и картограф Семјон Ремезов, који је састављао карту
Сибира боравио је на месту разрушеног Асгарда и одатле упутио писмо цару Алексеју Михајловичу
Романову да је неопходно обновити разрушени град на ушћу Оме и Иртиша. То исто је напоменуо и
на 21. листу свог „Атласа Сибира“ који се појавио тек за време Петра I, године 7204 (1696 г). Године
7224. (1716), пуних 20 година после издавања „Атласа Сибира“ Семјона Ремезова, по указу
императора Иетра I, на ушћу Оме и Иртиша подигнута је Омска тврђава која је касније постала град
Омск.
У древној историји помињу се четири земаљска града која су се називала Асгард:

Асгард Дааријски ( Хиперборејски), који се налазио на врху планине Мира (света) (Меру), на светој земљи Аддрији, на Северном континенту који је потонуо у море; Асгард Иријски (у Сибиру), о коме смо напред говорили; Асгард Согдијски, који се налазио у Малој Азији (В. Шчербаков сматра да је то град Ниса), у Согдијани, јединственој држави која је пружила достојан отпор војскама Александра Македноског; Асгард Свејски, који се налазио на територији Скандинавије. После великог пожара, у коме је тај Асгард изгорео, на његовом месту изграђен је нови град који је добио назив Упсала.

3 Велики Храм Инглије – Храм Праогња. О том Великом Храму сачувано је сећање и у другом
светом предању „Саге о Инглинзима“ које се чува на Исланду, а ево шта оно каже:
„Држава у Азији, источно од Танаквисља назива се земљом или пребивалиштем Аса, а њена престоница се називала Асгард. Тамо је управљао онај који се звао Один. Тамо је био Велики Храм…“
(Сага о Инглинзима, текст II. погледај и напомену)……………………………………..
3. Окупљали су се и долазили,
и око Вајтмане поседали у редовима,
и много дана су Богове славили….[i]4 Вајтмана – Летећа небеска кочија, којом су Богови и људи путовали између Земаља (светова).
Постојале су и Вајтмаре – велике Небеске кочије, које су у себи могле да носе и до 144 Вајтмана. У
Рамајани, коју чувају становници Индије, Вајтмане се називају Вимане, а та разлика у изговору се
појавила приликом превода са Х’Аријског на Санкрт. Описи различитих летећих објеката –
„Вимана“ – срећу се не само у Рамајани, него и у Рг-веди (II миленијум п. н.е.), и у другим делима
која су до нас дошла из дубоке древности. У Рг-веди страшни Бог Индра кретао се у ваздушном
броду, док је водио борбу против демона, уништавајући градове својим страшним оружјем.
Летећи апарати Древних описивали су се као „метеори окружени моћним облаком“, као „пламен у
летњој ноћи“, или као „комета на небу“. Наводе се четири типа летећих апарата – „Рукма Вимана“,
„Сундара Вимана“, „Трипура Вимана“ и „Шакуна Вимана“. Рукма Вимана и Сундара Вимана имају
облик конуса. Рукма Вимана је описан као летећи апарат са три једра и покретачем у најнижем делу.
На другом „спрату“ биле су кабине за путнике. „Сундара Вимана“ у многоме личи на „Рукма
Вимана“, али за разлику од ње има углађенији облик. „Трипура Вимана“ је већи брод. Осим тога, тај
апарат је вишенаменски – може да се употреби и за ваздушна и за подводна путовања.
Саопштења о о летећим апаратима Древне Индије заслужују посебну пажњу. Поред поменутих
Вимана, тамо су вероватно постојале и друге „ваздушне кочије“ – „агнихотре“. Судећи по корену те
речи, „агни“ – (огањ), лет агнихотре био је праћен ватреним експлозијама или избацивањем
пламена.
Древни извори говоре да су постојали летећи апарати за путовања у пределе „сурја мандале“ и
„накшатра мандале“. Какви су то предели? Сурја на санскрту и савременом хиндију значи Сунце, а
мандала – сфера, област, накшатре – то су звезде. Не указује ли то на летове у унутарашњост
Сунчевог система и на међузвездана путовања? Чини се да је овде пригодно напоменути дубоку
убеђеност древних Индијаца у постојање мноштва „других светова и пространстава“ насељених
савршеним бићима, а која је нашла одраза у митовима.

(5) Бог Једини – то је Породитељ Рода, неотуђиви део Творца названог Ра-М-Ха, Једини Бог-
Покровитељ свих Родова Велике Расе и потомака Небеског Рода, Бог-Покровитељ Васељенских
Светова Праве. Бог Род је персонификација мноштва Богова и Предака, Један и Множествени
истовремено. Када Словени или Аријци говоре о свим својим прецима – очевима, дедовима,
прадедима и чукундедима, они говоре – то је мој Род. Њему се обраћају, када им је потребна
подршка Богова и Предака, јер су то Богови Очеви Словена и Аријаца, а они су њихова деца.И отворила се Вајтмана, и из ње је изашао
оваплоћен Светли Бог Небески…
………………………………
……………………………….
4. (4). И рече Бог Вечнопрекрасни:
Дошао сам из Урај-Земље6,
из Небеске Сварге, где тече светли Ириј,
у вртовима Вирија, поред Асгарда небеског,
Ја, Перун Громодржац (7), син Сварога.
Слушајте људи и ратници Родова Човечјих моје речи,
почујте поуку мојих речи…
Ратибор, ратник из Рода Светоруса обрати се Перуну:
Кажи нам, испричај, Светли Вођо,
постоји ли смрт за ратнике наших Родова?5. (5). А Перун одговори ратнику:
Нема смрти за ратнике из Рода Небескога…

Сваку откривену ил’ још тајну недоумицу срца,
Бог Вишњи, Чувар Светова,
Отац Сварога, а мој дед,
најбољи од свих Мурдих, разрешиће…
Знам, вечна Пермудрост Богова.
Чак и онога ко је, учитељ поставши, Велику Тајну испричао,
не осуђују Богови, јер за њих нема смрти…6. (6). И упиташе људи Громодржца Многомудрог:
Кажи нам, Сварожићу8, испричај,
зашто Слуге Бога Јединог и ходочасници Божји,
путем познања Веда хоће Безмртност да стекну?
Кажи нам, испричај,
има ли смрти у свету Јави9, или је све безмртно10?
Шта је од тог двога истина?7. (7). Сварожић им одговори: И једно и друго је правилно,
али само у заблуди вас певачи уче о смрти, о људи.6 Урај-Земља – планета У-рај у области Орла на Свароговом Кругу.

(7) Перун Громодржац, син Сварога – (литвански Перкунас, латвански Перкун, санскртски Пуруша) –
Бог Покровитељ ратника Велике Расе, заштитник Земаља Рода Светоруса (Руса, Белоруса,
Естонаца, Литванаца, Латванаца, Латгала, Земгала, Пољака, Чеха, Срба и др.
) од сила Пакла
(Света Таме), Бог-Громодржац, који управља Муњама, син Бога Сварога и Ладе – Богородице, унук
Бога Вишњега. Отац Тарха, названог Дајдбог, јер је људима дао девет књига Веда (Сањтије Веде
Дајдбога). Бог-Покровитељ области Орла у Свароговом Кругу.

У овим Сањтијама приповеда се о трећој посети Бога Перуна Мидгард Земљи.

8 Сварожић – у древна времена сви који су становали на небесима, а такође и болиди, комете,
метеорити и метеори, називали су се сварожићима.
9 Свет људи (Прим. прев.)
10 Безсмртно – т.ј. вечно. Префикс без указује на отсуство нечега, а бес – на присуство мрачних
сила. Безсмрти – то је вечност; бессмрти – то је весник смрти. Ово је важно, јер раније није било
поделе речи у тексту.Ја пак обманом називам – смрт,
а не-обманом називам Безмртност…
У самообмани Леге (11) погинули су,
обманом се не достиже бивање у Прави.
И смрт не прождире, попут риса, рођене,
она нема пријемчиви облик…
Смрт ви видите око себе,
али за себе нећете је наћи…
(8.) Други људи сматрају да Удрзец – Бог мртвих
није исто што и смрт, а ваш је пут у Свет Праве безсмртан,
он у Душама вашим и Духу пребива;
Тај Бог царује у Свету Предака,
благ је он према благима, а према неблагима ни Он није благ…
Вољом Удрзеца код Деце Човечије
јавља се гнев, заблуда и смрт,
која на се узима лик похлепе…(9). Себичношћу одгуран с пута,
јединство с Душом човек не достиже…

Заблудели људи у власти смрти
иду тим путем и, умревши,
опет и опет у свет Наве доспевају…
За њима, са пута губе се и чувства,
отуда смрт, зову је Марјона…(10). Забављени својим делатностима,
трчећи за њиховим плодовима,
људи настављају да иду у том правцу
и не успевају да задобију смрт смрти…
Уместо стремљења ка праведним циљевима,
на шта их Савест људи позива,
Дете Човечије у Мидгарду12 рођено,
почеће да се врти у Кругу насладе и
на том путу смрт га чека…11. (11.) То је – велика заблуда осећања,
с јаловим циљевима сјединивши се,
креће се у Пакао(13) по јаловом путу…
Поражено везом са јаловим циљевима,
о њима и дан и ноћ мислећи,
наше скривено Ја.(11) Леге – весници Богова, који су људима Велике Расе преносили вољу и савете Светлих Богова (у
хришћанству пали Леге се називају Анђели
.). У част весника Богова давали су имена деци, на
пример: мушко име о’Лег – савремено Олег (унук Лега) и женско име о’Лега – савремено Олга
(унука Лега).
12 Мидгард Земља – Древно словенско-аријско име за планету Земљу.

13 Пакао -Словенско-аријски назив за Свет Таме; пакао у који обманом и лажју зли моћници домамљују
људе Велике Расе и потомке Небеског Рода; скандинавски Јотун-Хејм, свет гиганата који лежи
источно од Мидгарда
; хришћански рај – Едем или јудејска прапостојбина Адама и Еве – Еден,
такође се налазе источно од Мидгарда.
………………………………….

12. (12.) У свету Јаве, што га је Род пројавио,
прво, што људе поражава
то је жеља за туђим,
јер она убрзо за собом повлачи љутњу и похоту.
Та три изрода тамних
неразумне људе смрти приводи
а у Свету Јаве, само постојани људи,
у којима влада Савест,
постојаношћу смрт увек побеђују—
………………………………..
13. (13.) Устремљеном мишљу узбуркана осећања умирују,
презривошћу с њима се треба борити…
За такве смрти нема,
јер они Знањем
надвладали су страсти и превазишли смрт…
А човек који стреми за жудњама,
идући за страстима, гине…
Но, кад победи порочне жеље,
човек са себе сву прашину страсти одува…

…………………………………

САЈТ О СЛОВЕНСКИМ ВЕДАМА –

http://pravdu.ru/VEDI.htm

Category: Drevni spisi
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.