Сумерске глинене таблице

Од средине прошлог века доступни су подаци са бројних Сумерских глинених таблица, старих ии до 4.000 година пре Христа. Ови подаци открили су вео тајне са дилеме о постојању Шумера (Сумера), народа из Међуречја Тигра и Еуфрата, 1.500 година пре Вавилона, Акада и старог Египта на Нилу. На истим таблицама, које су сада власништво многих светских музеја, разни археолози и историчари су разоткривали део по део >истине<, која се односи на давна времена пре и после Потопа. Један од обдарених исртаживача и познавалаца пиктографског, клинастог и старохебрејског писма, наш уважени савременик Др Захарија Ситчин, је у својих девет књига саставио ову слагалицу у Мозаик, који даје сасвим извесну слику о збивањима на нашој планети у давна времена Палеолита и Неолита. Ова слика се значајно разликује од уобичајених представа, која смо до сада имали. Према том Мозаику у времену Палеолита, цца 500.000 година пре Христа, када је на Земљи постојао наш далеки полу-предак >Хомо Неандерталис<, који се борио за опстанак каменим оруђима, на далекој Планети НИБИРУ или Немезида у сазвежђу Сиријуса, далеко развијенија цивилизација од нас (какви смо сада), имала је далеко сложенији проблем сличне природе. Требало је да сачува отицање енергије са своје планете, јер се њихово Сунце полако гасило, претећи да прерасте у Црвеног Џина и сагори цео соларни систем. У том периоду на планети Нибиру, Анунаки су бирали новог Владара. Један од кандидата био је Велики Принц – Ан Шар Гал са супругом Ки Шар Гал, који су имали сина по и мену АНУ. Међутим за Владара је изабран рођак Ан Шар Гала, који се звао Алау. У каснијим трвењима, власт је преузео АНУ, и Алау је био приморан да напусти планету Нибиру. Његова дестинација била је планета ЗЕМЉА, која је одабрана на основу претходних истраживања, као погодна за живот без заштитне опреме, и као повољна за добијање потребних количина злата. Ово злато било је потребно за израду заштитног поља у атмосфери, које треба да спречи отицање енергије са планете Нибиру.

Више у наставку текста…

Да би представа о технолошком нивоу Анунакиа или Нефилима , а што значи >Они који су дошли са Неба<, била јаснија, треба навести податак да се око двојнице звезда Бета у сазвежђу Сиријуса, ( сада Белог Патуљка), окретала планета Нибиру. Ова звезда налази се на удаљењу од 8,6 светлосних година од Земље ,а звезда Дзета у

2
сазвежђу Ориона на 11,4 светлосних година,одакле су били Дзетијанци, који су Нибиријце довозили до Земље у својим интрстеларним бродовима. Ово удаљење они су прелазили за 1.800 земаљских година у једном правцу, односно 3.600 земаљских година у оба правца, и то се називало један Шар. Када се прерачуна исказано време прелета и пређена удаљеност, добија се просечна брзина лета која износи две трећине брзине светлости! За сада мисаона именица за Хомосапиенса! У погледу генетске структуре Анунаки су били компатибилни са хоминидима, али су имали већи број хромозома и животни век од мин 500.000 земаљских година, а Дзетијанци су били слични рептилима и имали животни век практично неограничен. Може се закључити да су Дзетијанци били на далеко вишем ступњу развоја од Нибиријаца. Али за још непостојеће човечанство, то су били и остали Богови, који су створили Разумно биће – човека, о чему ће накнадно бити речи. Долазак Алауа прогнаног или послатог (?) са планете Нибиру на Земљу датира се на глиненим таблицама на око 450.000 година пре Христа, а подизање прве колоније на ушћу садашњег Шат Ел Араба у садашњи Персијски залив, са првим градом који се звао Ериду, датира се на око 445.000 година пре Христа.Овај град подигао је Енки, Ануов син од жене која се звала Анту. Нешто касније око 415.000 година пре Христа, на Земљу долази и сам Ану са својим законитим наследником, од рођене сестре (!), који се звао Енлил. После израде плана о експлоатацији злата из Јужне Африке или Аб Зу, извлачењем жреба одлучено је да Енлил остане у Међуречју и руководи целом мисијом, а да Енки оде на рудокопе у Јужну Африку, са групом Анунакија. У периоду од 415.000 до 300.000 година пре Христа, Анунаки у Јужној Африци под руководством Енкија,тешком муком копали су злато и довозили га у Међуречје на даљу обраду, одакле је достављано на орбиталну станицу око Земље, где су га преузимали Игиги или астронаути, и даље пребацивали на матичну планету Нибиру. У Међуречју је Енлил подигао цео сyстем градова са потребним уређајима за међузвездане комуникације и космодромом за узлетање мањих бродова до орбиталне станице. При крају овога периода, негде око 380.000 година пре Христа, Алау, са унуком Кумарбијем уз помоћ Игигија или астронаута са орбиталне станице , покушава да преотме власт над колонијом на Земљи, али га Енлил побеђује и задржава власт. После тога долази до Побуне Анунакија, који су радили у рудницима злата у Јужној Африци, и то се бележи као непосредни повод за настанак Разумног роба или Лу-Луа, који би одменио преморене Анунакије у Аб Зу на рудокопима.

3
Око 300.000 године пре Христа, Енлил одлази у Аб Зу код Енкија и успева да смири Анунакије – рударе, обећањем да ће направити БИОРОБОТЕ, који ће их одменити на тешком послу. Ово обећање испунила је њихова сестра Нинурсаг, експерт за генетику и биоинжењерство, тако што је укрстила сперматозоиде Анунакија са јајном ћелијом женке >Хомо Нендеталикуса< и тако се родио Адам, или први >Хомо Сапијенс<, разумни биоробот Анунакија, способан за саморепродукцију и испуњавање радних налога свијих Твораца. Сада се ефикасност добијања руде знатно повећава, а исти ти биороботи, Лу – Луи или наши предци, доводе се и у Међуречје, где их обучавају за пољске радове, чување стоке и друге активности и потребе Анунакија. Као разумне домаће животиње били су голи. Одевање Лу Луа, према Старозаветним изворима уз помоћ >Змије< односно Дзетијанаца, може се тумачити као даљи степен развоја Разума код Лу Луа, после чега их је Енлил удаљио из Еденског врта, односно почео да их расељава по локацијама на којима су били потребни и корисни. Сада је живот колонизованих Анунакија постао знатно комфорнији и угоднији, без обзира на три ледена доба, која су се десила од 300.000 до 100.000 година пре Христа. Број Анунакија се повећавао сваких 3.600 година са доласком све нових колониста. Већина дошљака били су мушког пола. Будући да су >женке< Лу – Луа биле лепе и привлачне, почела су да се рађају деца из тих блиских веза, са изванредним умним и физичким особинама. Ово је Енлила јако наљутило, јер циљ Анунакија није био да створе нову КОНКУРЕНТСКУ РАСУ, него да имају ефикасну радну снагу. Ова деца била су позната као Полубогови који су имала исти рок трајања као и остали смртни људи – Гилгемеш, Херкул, Одисеј, Ахил, итд. Енлил је био против ове појаве и одлучио је да уништи људски род на планети. Међутим остаје нејасно дали је Велики Потоп, који се десио цца 10.500 година пре Христа, био осмишљени потез Енлила или непланирана хаварија интерстеларног брода са Ориона и Сиријуса. Остало је записано на таблицама, да су сви Анунаки узлетели са Земље у орбиту и са ужасом посматрали како се у Тихи Океан сурвава њихов космички брод и изазива гигантски талас, који прекрива целу планету. Ван водене стихије остали су само највиши врхови планинских масива. Знајући унапред за ову појаву , Анунаки су се претходно састали и Енлил је захтевао да се Лу Луима ништа не говори о томе. Међутим, дали због супарништва или због стварног жаљења људског рода, Енки је позвао човека по имену Зиусудра или Ное и дао му упутства како да направи огроманну дрвену подморницу, по угледу на оне са којима су Анунаки довозили руду злата из Јужне Африке у Међуречје.

4
Ное је то урадио кришом. Утоварио своју породицу, стоку и животиње у брод по налогу Енкија, и преживео Велики Потоп. Тај брод – подморница и данас се налази заробљен у глечеру испод Великог Арарата , снимљен је из ваздуха и опсервиран на локацији неколико пута. Служи као необорив доказ да се Велики Потоп заиста и десио како пише у Књизи Постања. После стишавања стихије, Ное се искрцао на непознатом месту, високо у планинама Арарата, у оази коју стихија није уништила. Испод тог места у недоглед се простирала мртва планета, прекривена дебелим слојем блата и муља. Велики Потоп је уништио све што су Анунаки уз помоћ Лу Луа стварали хиљадама година. Тога су били свесни и Анунаки, који су са орбите гледали исту сцену. Тек по негде, на високим локацијама планинских масива, опстале су оазе природе, каква је била пре Великог Потопа. Сад је било јасно да је велики део технологије и биоробота – Лу Луа био изгубљен заувек, и да је повратак на матичну планету постао врло неизвестан. Састао се Савет Великих Анунакија и донео програм о санацији планете и нужном развоју и унапређењу Лу Луа, јер је било јасно и самоме Енлилу да је остварење овога циља било немогуће без помоћу Лу Луа. Тако је човечанство добило нову шансу за даљи развој. Око 10.000 године пре Христа, извршена је подела територија и обавеза између Енлила- који је преузео Међуречје, и Енкија коме је припао Египат. Синајско полуострво остало је као заједничка територија и било је намењено за космодром у Балбеку и станице за навођење на Св, Катарини на југу Синаја, и у Египту на Великој Пирамиди. Почели су интезивни радови на санацији долине Тигра и Еуфрата и долине реке Нил. Ноеви синови са породицама : Сам, Хам и Јафет,као носиоци даљег даљег развоја човечанства, били су распоређени на одређене локације. Међутим, Ноев син Хам, коме је био дат налог да иде у Африку, (што је значило да је додељен Енкију), када је пролазио поред Либанског горја, одложио је свој даљи пут , и настанио се на јужној страни од тог горја на простору данашњег Израиља. Односно на неутралној територији, на којој је требало да се изгради други космопорт на брду Морија, на неутралној територији, изнад садашњег Јерусалима.Самим овим гестом Хам је пореметио одувек напету равнотежу између клана Енлила на истоку у Међуречју, и клана Енкија или Птаха, на западу у долини Нила! И поред молбе и убеђивања свог оца Ноа, и својих стричева Куша и Мизраима, Хам је одбио да испуни свој задатак. Онда му је отац рекао да ће бити проклет и да ће бити >роб робова< јер неће да испуни налог добијен од Богова.Али Хам је остао при своме и основао Хананн.

5
Од тада и потиче реч ИЗ РА ИЉ, а што занчи >Онај који се борио са Богом<. Даљу судбину Хамових потомака пратило је ропство у Вавилону, затим робство у Египту и друга збивања, из нама познате историје. Све до данашњих дана . Израиљ је остао народ без своје земље, због тврдоглавости свога родоначалника Хама ! У овом периоду одиграла су се два Рата за Пирамиде. Први рат одиграо се у клану Енкија или Птаха.Око 9.800 године пре Христа, у долини реке Нила, Енкијев син Мардук или Ра, дели власт тако што једном свом сину Сету даје Горњи Нил, а Озирису Доњи са пирамидама. Око 9.300 године пре Христа, Сет напада и убија Озириса и захвата власт над целом долином Нила, односно осваја Велику Пирамиду, као основни комуникациони центар колоније Анунакија.Тај инцидент разматра Велики Савет Анунакија и доводи Озирисовог сина Гора у долину Египта, око 9.000 године пре Христа. а Сета протерују на исток, где он захвата теритирију Ханнана, односно брдо Морију, где је био изграђен други космопорт. Насељавање Сета из клана Енкија у Ханнан, Енлил није могао да толерише и то је био повод Другом рату за Пирамиде, који је после 300 година, око 8.700 године водио Нинурта, Енлилов син прво против Сета у окупираном Ханнану због космодрома, а затим када су протерали клан Енкија у Египат, напао је и саме Пирамиде да би освојио Центар за комуникацију и навођење космичких бродаова на Балбек и брду Морија. Пирамиде је на страни клана Енкија бранио Мардук или Ра, Енкијев син. У овом рату Нинурта је уз помоћ свог летећег апарата, који се звао >Им Ду Гуд< или Божанствена Птица Ветра, потиснуо Мардука или Ра, све до Горњег Нила, палећи снажним зрацима све пред собом. Међутим, Мардук или Ра, се некако извукао из ове дефанзиве и затворио у Велику Пирамиду, где му Нинурта није могао да науди.У сукоб се умешала њихова баба Нинурсаг и код Великог Савета Анунакија издејствовала примирје. Међутим у међувремену Нинурта је ушао у Велику Пирамиду и уништио све навигационе и друге ласерске уређаје.А неке је понео и као ратне трофеје клана Енлила. После примирја Велики Савет Анунакија, Мардука или Ра, преместио је у Међеречје, где је овај поставио себи задатак да обнови Вавилон, и да га произведе у Космички комуникациони центар.У исто време Енлил шаље на Синајско полуострво у Балбек, који је био космодром у то време, свога најмлађег сина Нану, који је имао близанце Уту или Шамаша и Инану или Иштар. То се дешава око 8.500 година Пре Христа, када је изграђен и Јерихон, као град за посаду Анунакија, који су радили на космодрому у Балбеку.У долини реке Нил власт је добио Думузи, Енкијев или Птахов млађи син, који је био ожењен Инанном или Иштар, Енлиловом унуком.Како нису могли да имају деце, Инанна га је наговорила да то реше са Думузијевом сестром Гештинаном, тако што

6
би им она родила дете. Думузи је покушао да наговори сестру, али она је то одбила. Онда је он силовао своју сестру, због чега је осуђен од стране Савета Великих Анунакија и убијен.За смрт свога мужа Инанна или Иштар, је оптужила Мардука или Ра, и предложила да се жив зазида у Велику Пирамиду. Савет Великих Анунакуја је то прихватио и тако је урађено. Међутим, накнадно је утврђено да је Мардук или Ра, невин у овој ствари и он је ослобођен из Пирамиде, и враћен у Међуречје. После смрти свога мужа Инанна или Иштар смислила је како да прошири своју власт и свој утицај. Отишла је код свог стрица и таста Енкија или Птаха у посету, којој се овај обрадовао. После богате гозбе и пратећих мећусобних интимних односа, Инанна је искористила Енкијеву опуштеност и пијанство, у коме је он Инани даривао > Божанствени МЕ< (ради се о изузето важној бази података за Анунакије). Она је отишла са даром, а Енки када се отрезнио схватио је какву је глупост урадио. Било је касно, јер Инанна или Иштар је сада у Савету Великих Анунакија, добила много већа овлашћења. Око 2.370 година преХриста, Инанна или Иштар, је установила своју базу у граду Ереху, Открила једног смртног човека по имену Саргон или Шарру Кин, који је био у стању да задовољи њене личне потребе и владалачке апетите. Уз њену подршку Саргон је водио бројне ратови и уз благослов самог Ануа и објединио целу територију од Средоземног Мора до Персијског залива. У близини некадашњег Вавилона саградио је нов град Акад или Агаде, а што значи >Обједињење<. После Саргона, Инана је око 2.290 година пре Христа, нашла сличног, смртног наследника који се звао Нарамеин и са њим наставила своје освајачке походе према Египту. Око 2.320 година пре Христа, када је Савет Великих Анунакија одлучивао да пресели центар своје мисије из Киша у обновљени Ерех, Мардук или Ра, је на своју руку, наставио да гради Вавилон или Баб- Или, а што значи >Врата Богова<. Ово је изазвало негодовање у Савету Великих Анунакија, и као посредник у спору јавља се Мардуков млађи брат Нергал. Он одлази код Мардука или Ра, и наговара га да без отпора напусти Вавилон. Мардук или Ра, верује брату и одлази , а Нергал силази у просторију где је била опрема која се звала >Сијање< (радило се вероватно о неком оружју невероватне разорне моћи), пушта га у погон и изазива катастрофу огромних размера, у којој је разорен цео град Вавилон са околином! Анунаки расељавају становнике да би им спасли животе, а не да би им помешали језике – да се не разумеју. Јер обични људи, били су само пиони у плановима Анунакија. Када је Инанна или Иштар, освојила Синај који је био неутрална територија, и око 2.290 године пре Христа, и ударила на Египат, који

7
је припадао клану Енкија или Птаха, састао се Савет Великих Анунакија и одлучио да Инанну лиши свих компетенција, и да је затвори ради суђења. Енлил позива Нинурту, који је био одсутан из Међуречја, и уз помоћ страних војних снага са североистока – Гутииа, окупира Шумер и уништава град Акад! Међутим, Инаннна на време бежи из свог града Акада и сакрива се код Мардуковог брата Нергала, који се >прославио< разарањем Вавилона, због чега је протеран на свој посед у земљу Сама. Тако настаје нови савез два >трагична< припадника елите Анунакија. Расматрајући новонасталу ситуацију у Међуречју, Енлил око 2.200 године пре Христа,поверава своме сину Нинурти даље руковођење Шумером, а овај за намесника поставља , Ур Наншу. Престоница из које је управљао Нинурта са својом женом Бау била је Лагаш, који је почео нагло да се развија . У то време почиње поновни успон Шумера у свим областима. Нарочито се поклања пажња обнављању иригационих ситема, који су били уништени у претходним ратовима. У ово време, око 2.190 године пре Христа, у писаним таблицама нађеним у Нипуру, јавља се име свештеника Фара ( Аврамовог оца) из угледне породице смртника.А касније око 2.123 године пре Христа, наилазимо на податак да је рођен Аврам у граду Нипуру, и да његов отац Фара напушта Нипур и одлази у Ур, како би успоставио контакт са новом породицом на власти. Аврам ће касније бити од користи клану Енлила,у сукобима око космодрома на Синајском полуострву.О чему ће накнадно бити речи. После успостављеног реда, Нинурта напушта Међуречје, а на његово место Енлил поставља свог најмлађег сина Нанну. Око 2.090 године пре Христа,умире намесник Ур Нанша, а за намесника постављају Ур Намму, полубога, сина богиње Нинсун. Граде се бројни храмови или домови за разна Божанства – Анунакије. Нанна и његова жена Нингаљ, премештају престоницу у свој град Ур, који се нагло развија. У овом периоду, Шумер доживљавља свој процват. Гради се огромни комплекс зигурата, и посебно се ради на уздизању морала код становника, који није био на завидном нивоу. Енлил поклања Ур Намми > Божанствено оружје< које треба користити за смиривање и освајање непослушних градова, на територији Хананна. У походима на те градове на Синајском Полуострву, ван територије Шумера, Ур Намма пада са борних кола и гине, а на његово место долази смртни човек по имену Шуљги, познат у Старом Завету, као човек који је >продавао себе и говорио зле речи на очи Богова<, који одмах гради олтар Нанни. Затим одлази у обилазак своје територије. На Синајском полуострву гради неколико олтара, и склапа савезе са локалном властелом користећи разне методе. Враћа се у Шумер, гради храм Нанни у Нипуру и добија звање Врховног Свештеника. Инанна уочава Шуљгијеве активности и потезе, и ангажује га као

8
љубавника и за друге личне потребе.Због све већег нереда на западној градици према Хананну, Шуљги удајом кћери у југоисточној провинцији Еламу,склапа савез и добија Легион плаћеника за одбрану Шумера. Око 2.055 године пре Христа,Шуљги започиње војне походе против Хананна, које са слабим успехом води све до 2.048 године пре Христа, када га Ану и Енлил проглашавају за >Грешника< и осуђују на смрт. Трон намесника добија његов син Амар – Син, који прве две године води ратове, а затим следеће три влада у миру. Око 2.041 године пре Христа, поново се обнављају војне акције на граници са Хананном, али са слабим успехом. Нанна није задовољан и он се повлачи у град Енкија, Ериду на положај Врховног Свештеника. Али врло брзо умире од >уједа< шкорпиона ! Када је Шуљги по налогу Нанне послао плаћену војску из Ура у Хананн, негде око 2.055 године пре Христа,да спречи напад Хананнаца на космодром на брду Морија, са њима је пошао и Аврам, са оцем Фаром и целом породицом, као пуковник у тој војсци. Кад су стигли у Хананн, Аврам је од Господа ( вероватно од Нанне) добио налог да се настани у Харан. У борби за космодром, Аврам се истакао, јер је успео да потисне завојеваче ( у служби Мардока или Ра). Затим је отишао у Египат и тамо боравио извесно време, на двору фараона, одакле се враћа у Хананн са бројном војском,послугом и стоком. У области данашњег Хеврона, Богови су му рекли да се заустави и настани. Тако је Аврам у близини Космодрома на брду Морија, посадио семе, из кога је касније изникла држава Израиљ и град Јерусалим. На >упражњено< место намесника Шумера, око 2.039 године пре Христа долази Амаров брат Шу – Син, који наставља губитничку политику свога брата, и после девет година мора да бежи, да га неби стигла зла судбина претходника. Сада око 2.030 године пре Христа, на упражњено место долази последњи управитељ Ибби – Син, међутим Шумер је толико војно ослабио да не може да пружи отпор разним завојевачима, који харају земљом. Држава се свела на енклаву око градова Ура и Нипура. И то је крај приче о препороду Шумера. Преварен од свог брата Нергала и изагнан из Вавилона Мардук или Ра, чека своју шансу пуних двадесет и четири године боравећи у Малој Азији са својим сином Набуом. Користећи Хананнце за трајну дестабилизацију и пропаст Шумера, односно као освету против клана Енкија и његовог сина Нинурте због пораза у Египту. Мардук или Ра око 2.024 године долази у Међуречје са својим савезницима и поново се смешта у Вавилон, који је у међувремену делимично обновљен.Сада Мардук или Ра заузима цео Шумер , и у Нипуру >скрнави< храм Енлила у потрази за >Светињом свих Светиња< (вероватно неким оружјем или базом података од изузетног значаја за све Анунакије).

9
Када је сазнао за ово Енлил сазива Савет Великих Анунакија, на коме Мардуков брат Нергал, који је сада у клану Енлила, предлаже да се употреби >Седам страшних оружја< или >адама< (вероватно се ради о атомском, неутонснском или неком још разорнијем оружју).Енлилов син Нинурта подржава ову идеју. Енки је против, а неки Анунаки су били уздржани. Коначну одлуку доноси Ану, који одобрава ову акцију. Изабрана су два циља. Први циљ био је стратешки, а то је била одлука да се потпуно уништи Космодром на Брду Морија или >Високој Гори<, који је био основни разлог сукоба ова два клана. Други циљ је био тактичке природе, а то је било уништавање Содома, Гоморе и још три града, јужно од Мртвог Мора у плодној долини реке Јордан, јер су намесници и становници тих Хананнских градова, подржавали и помагали Мардука или Ра, да постепено и организовано уништава Шумер. Оба задатка су 2.024 године пре Христа извршили Енкијев син Нергал и Енлилов син Нинурта са >успехом<, који се и данас види на снимку из сателита. Али кобне последице атомског удара на Синајском Полуострву, платио је и Шумер, јер су западни ветрови донели у цело Међуречје >Облак Смрти<, који је секундарним дејством уништио огроман број невиног становништва, биљке и животиње у Шумеру. Знајући за последице нуклеарног удара на Синајско Полуострво, Анунаки су се у својим летилицама повукли из Међуречја, у далеке колоније у Јужној Африци, Средњој Америци, на Индијски подконтинент у долину реке Инда или можда далеко у Азију у долину реке Хуанху, која се налази у данашњој Кини. Мардук или Ра отишао је негде на север, а његов син Набу на неко острво у Средоземном Мору. После седам година, негде око 2.017 године пре Христа, Ану и Енлил доносе одлуку да загађени Шумер и цело Међуречје препусте упорном Мардуку или Ра, односно клану Енкија.Ово судбоносно решење записао је Вавилонски цар Хамурабије у преамбули свога Законика. Шумер је престао да постоји на овим просторима, да би своје место уступио Вавилону, који се дигао из пепела уништеног Шумера, а касније Вавилон је своју улогу препустио Акаду. Сада је цело подручје Међуречја и долину реке Нила контролисао клан Енкија.Шта је даље било са кланом Енлила, може само да се нагађа. Прва могућнност – клан Енлила се преселио у нове колоније на другим континентима, у долину реке Инда у Азији, на Јукатан и у Анде у Средњој Америци, у Јужну Африку, где су већ били рудници злата или у долину реке Хуанху у Кини ! Друга могућност – овај клан је напустио планету Земљу и вратио се на матичну планету Нибиру, под условом да су Анунаки на неком другом месту изградили нов космодром и потребне центре за навигацију. И трећа могућност је синтеза ове две предпоставке.

10
Долине реке Инда и реке Хуанхуа у Кини, као прибежиште клана Енлила (иако има доста археолошки х доказа) нису прихватљива, јер су на обе макролакације остали трагови огромних разарања, сличних онима са Синајског Полуострва. Из овога се може извући закључак да су и тамо вођени нуклеарни ратови, о чеми сведоче писани трагови из древне Хиндуистичке и Кинеске историје.Међутим на велику вероватноћу треће предпоставке указују, археолошки локалитети на Јукатану и у Андима из неколико разлога. Први разлог је >негроидна< цивилизација Олмека на Јукатану, која се овде појавили ниодкуда између 2.500 и 2.100 године пре Христа. Из ове цивилизације (вероватно доведених радника из Јужне Африке), развиле су се Толтечке цивилизације Маја, Запотека, Инка, Ацтека и других. Други разлог су огромне писте и подземни тунели у Андима, који су као објекти нискоградње, изведене са изванредном гедезијским знањем. Ови објекти нису били ни од какве користи домородачком становништву, које је затечено у стању Неолита. Трећи разлог су легенде домородачког становништва о белим брадатим Боговима, као и њихово страхопошање према белим брадатим људима, када се у овим просторима појавио Колимбо, Кортес и други пљачкаши злата за Ибери-јску краљевску породицу. четврти разлог је само злато као метал, кога је овде било у огромним количинама, а које за Толтеке није имало никакву практичну вредност. Од њега су правили углавном приказе својих брадатих Богова. И пети разлог је јасно уочљив несклад између грандиозних архитектонских здања,са нивоом палео – културе свих Толтечких цивилизација на овим просторима. Ко је градио та здања и зашто ? Из наведених запажања, може се извести ХИПОТЕЗА да је клан Енлила у Средњу Америку довео већ обучене Лу Луе из Јужне Африке, да раде на новим рудокопима, а то су Олмеци, који су били на вишем ступњу развоја од затечених домородаца. Кроз пар генерација обучили су Толтеке да обављају потребне радове, а Олмеци су одумрли, или се претопили у домородачко становништво. Анунаки су Толтецима открили календар и нека друга неопходна знања, да би могли са њима ефикасније да комуницирају и да их користе. У датом моменту када су >писте< у Андима биле изграђене, и пристигли космички бродови,клан Енлила је напистило планету Земљу. Дресирани Толтечки Лу Луи и даље су копали и претакали злато, које им није било нужна животна потреба, и полако се вратили у Палеолит. Остала су усмена предања и записане пиктографске информације на кожним књигама. Њихови Богови или–послодавци

11
нису се вратили. Уместо белих брадатих Богова, појавила се банда белих брадатих пљачкаша из Јевро-пе, са Ибери-јског полуострва, која је знала да тамо на западу има >нешто< да се узме на силу, и без рада ! Геграфска карта Турског адмирала Пири Реиса, вероватно није стигла у Ибери-ју, земљу морепловаца, случајно. Требало је донети то злато у Јевро-пу! Остаје да се нагађа дали је то злато завршило у трезорима послушника клана Енкија, или на неком другом месту ! Из свега изложеног постаје јасно да је на планети Земљи, створена врста >Хомо Сапијенса< била са тачно дефинисаном наменом. Људе су њихови Творци користили као биолошко саморепрудукујуће ОРУ\Е. Са друге стране Анунаки, који су живели веома лагодно и на далеко вишем нивоу од својих >билошких робота<, међу собом су се борили за космодроме, рађали децу са рођеном браћом и сестрама, водили љубав са стричевима, отимали се за власт и привилегије и користили нуклеарно оружје у међусобним обрачунима. На бази доступних информација са глинених таблица Шумера, Вавлона и Акада, Старозаветних Књига, Хиндуистичких Веда и других писаних трагова о збивањима у та давна времена, који нас упућују на ова сазнања, описано понашање Анунакија или наших Твораца, неби могло да добије прелазну оцену. Са становишта морално – етичког кодекса савременог >Хомо Сапијенса<, који проистиче из учења Исуса из Назарета, који је у име БОГА СВЕВИШЊЕГА проповедао етику живљења, 2.000 година касније на истим просторима – пре би се могло закључити, да Анунаки нису били никакви Анђели, већ духовно и морално >Посрнула Бића< из ближег окружења наше Галаксије. Огромна знања Анунакија из свих области , као и њихове генетске особине, које су им омогућавале неограничено обнављање организма, неограничен животни век, неконтролисана укрштања најближих сродника, самољубље и безосећајност, управо указују на отсуство љубави, племенитих осећања и међусобног уважавања. То одсуство основних елемената Цивилизованих Заједница, управо доказује њихов пад из Виших Димензија Космоса.

Па се са великим степеном сигурности може закљичити да је цела прича са глинених таблица, уствари ХРОНИКА ПАЛИХ ДУША на планету Земљу. Нажалост, и по свој прилици, ми људи јесмо деца тих > палих душа<, који су били наши Творци, па су нам кроз генетски код пренели неке од својих особина, које нас и даље гурају ка Самоуништењу! Многи од нас су послушници тог Инстикта, уписаног у генима, а да тога нисини свесни. Треба уложити доста труда, муке, смирења и самодрицања, да би се избегле све замке на путу ка Вишим Димензијама Космоса. Али уложени труд ће се исплатити.

Јер то је пут Светлости и Љубави.

Београд, децембар, 2007
Др инж. Божидар Милосављевић