
.
Берберска ратничка краљица Кахина живела је у области садашњег источног Алжира. У 7. веку н.е. предводила је берберска племена против арапске инвазије, те је 686. год поразила Калифа, попут некада славних ратница Амазонки. Њено право име било је Дихја, а Арабљани су је назвали Кахина, то дословно знаци пророчица. У историји је постала симболом берберског отпора инвазији Арапа у Северној Африци. Али и симбол отпора једног народа узурпаторима. Катеб Јасин је децембра 1989. у нултом броју листа Алгер Рéепубликаин написао:
”Та жена, погинула у боју… поседовала је изузетан дар говора. Зато су је Арабљани назвали пророчицом… Били су запрепашћени видећи да Бербере предводи једна жена. И то зато што су били трговци робљем. Сопствене жене скривају веловима да би их боље продали. Најлепша девојка за њих није ништа друго доли роба. Посебно је важно да је нико не види из превелике близине. Покривају је, скривају је попут украденог драгуља. Нарочито треба да се пази да она не говори, да је слушају…
У 7. веку, када на Западу није било жена са таквом моћи, краљица Кахина није била на челу своје земље по наследном праву, зато што јој је отац био краљ, већ због својих ратничких и моралних врлина.. Кахина је била владарка државе, заповедница војске а такође и морална и духовна предводница земље.“
Бербери физички изгледају као индоевропљани, Ирци или Баски. Често имају светлу или плаву косу, плаве, зелене, сиве и кестењасте очи и генетски су исти као Европљани. Бербери себе не зову Бербери. они себе зову Имазигхен сто знаци СЛОБОДНИ ЉУДИ, исто као сто Франци значи слободни људи. У пре римско доба у Француској је живело берберско племе Толосати које је дало име граду Толоса данашњи Тулуз. Бербери су познати као вредни радници и трговци. Подједнако дуго памте и добро и лоше, и више воле освету него ишта. Велики су индивидуалисти и воле да се деле и да сплеткаре (звучи познато?), и то је један од главних разлога зашто су веома ретко у историји формирали велике, дуготрајне и стабилне државе.
.

.
Између 12000 и 10000 године пре нове ере Бербери су из Месопотамије коначно стигли у Тунис и то су формирали дабба културу. Врло брзо цела северна Африка је била под контролом Бербера. Такође Иберија, Француска и јужна Италија су изгледа већ у ово време имале берберске колоније. Неки историчари постављају хипотезу да је у то време цео средоземни базен и са европске и са афричке стране говорио један евро-афрички језик. Овај берберски језик је дубоко утицао на језике племена која су живела у додиру са Берберима, и тако данас имамо јако пуно берберских речи у разним северно и централно афричким језицима као и у шпанском, каталанском, пунском, латинском и најинтересантније у германским језицима. Прастановници Иберије су Бербери. Генерално је прихваћено да су се људи у Иберију населили из северне Африке. Ови северно Африканци су такође окупирали Сардинију. Иберијске и Либијске (берберске) погребне традиције су исте. Чак и реч Иберија имају исти корен „бер” као и реч бербер.
Берберски Туарези и дан данас користе старо-берберско писмо које се зове Тифинагх, и веома подсећа на руне. Винчанска култура је место где су нађене прве руне: етрурске, вендске, србске, нордијске, румунске, берберске руне…и све остале варијанте руна воде порекло од Винчанских руна.

Дабба култура је еволуирала и око 7350 година пре нове ере била је замењена Капсијском културом. ова култура је била веоума утцајна и веома брзо се проширила у Шпанију. једна од главних карактеристика ове културе је било напредно сликарство са контурама људи и животиња. Капсијска култура је користила црвену глину за бојење тела покојника пре сахрањивања. капсијска култура је била експанзионистицка и проширила се на југ до Кеније и Танзаније и централно афричке републике, на југоисток до Судана (Нубија) и Етиопије. У време највеће експанзије капсијске културе клима у северној Африци је почела да се мења и постала је много сувља. То је довело до промене начина живота од номадског лова до земљорадње. Неки историчари чак тврде да су Бербери науцили Египћане како да обрађују земљу.
У ово исто време када је клима почела да се мења, читава берберска племена су прешла у Иберију и даље у северозападну Европу. Налази ране капсијске културе су локализовани на јужну и источну Шпанију. у каснијем стадијуму капсијска култура се проширила у Француску Белгију и Британска острва. Капсијска култура се карактерисала минијатурним оруђима и оружјима веома специфичне израде, и ова оруђа и оружја су нађена на свим овим територијама у време касне капсијске културе. Култура Бербера коју у Европи зову „тарденосиан култура” је користила специфичне камене врхове стрела, удице, и друго оруђе. И тако су Бербери у року од 2000 година насељавали све обале Европе и северне Африке.

Велшки научници су такође потврдили „сродност раних становника Велике Британије и беле расе са севера Африке (Серги, 246), док лингвистички докази сви доказују ”блиске односе између Бербера и острвских Келта (Гали). (Покорнy, 236фф).
Интересанто је да су староседеоци Канарских острва пре доласка Шпанаца били високи плави, а данас после генетске анализе посмртних остатака из пре колумбијског времена знамо да су били генетски идентични Берберима. По неким антрополозима, сличност између европских Нордијаца и афричких Нордијаца је толика да они морају да имају заједницке претке, и по једној теорији су директни потомци преживелих АТЛАНТИЂАНА.
Постоје индиције да су Пелагзи који су насељавали јужну Европу пре доласка Грка били врло слични Берберима. По неким лингвистима пелазгијски језик припада истој групи као пре-индоевропски језици севрне Европе. Грци су звали Пелазге Барбари,што подсећа на назив Бербери. Такође постоје индиције да су Етрурци такође били слични Берберима. и сад ово постаје јако интересантно за нас Словене и Србе.
Такође, Бербери хиљадама година негују обичај тетовирања, који се обично у историји приписује Трачанима, Илирима и Трибалима.

.
Бербери су такође били и градитељи мегалитских структура. Мегалити су били религијски објекти, и берберски мисионари су врло брзо пронели нову религију по свим обалама Европе ношени трговачким бродовима берберске морнарице, и ускоро су мегалити почели да ничу свуда по Европи и северозападној Африци. Платонов опис Атлантиде је можда извитоперена слика давне мегалитске берберске империје. по Платону, Атлантис је владао Европом западно од Тоскане и северном Африком западно од Египта, што је јако прецизан опис простирања мегалитске културе на медитерану. Мегалитска култура се најдуже одржала на Британским острвима, све до 2000 година пре нове ере, где је доживела свој врхунац у Стоунхенџу.
Градња погребних хумки(громила) је такође био знак Бербера и бербер-надахнуте културе по целом свету. Хумке су и данас међу афричким Берберима познате као дјидар.
На југу, успешна Црна цивилизација, са седиштем у Тассили планинама јужног Алжира, представља најсеверније ширење црних Африканаца према Медитерану. Али 1500 година прије Христа, Бербери су припитомили коња, и користе га за вучу лаких ратних кола, какве су имали Филистинци. Носећи килтове и наоружани копљима, Бербери су зауставили ову африканску експанзију на север и преузели су контролу над сушним Сахарским степама.
Касније су Хилали Арапи напали и опустошили Северну Африку, и тиме свели Бербере на обичне планинске узгајиваче коза.
Берберска култура се раширила по западним обалама Европе морским путем, јер су Бербери били одлични морепловци. Док северно амерички Индијанци нису имали пловила способна за пловидбу по мору, мегалитски Бербри су поседовали пловила способна за окенску пловидбу по Атлантику.
После 3500 године пне, у време највећег мегалитског утицаја из Европе, прве громиле почињу да се појављују по истоку северне Америке, и они су чиста имитација берберских погребних традиција.
Огромни камени мегалити, идентични онима који су били грађени по Европи се одједном појављују по Новој Енглеској. Карактеристични долмени су конструисани на обе стране Атлантика. Званична наука ово назива коинциденцијом, али је просто немогуће да ове огромне комплексне грађевине могу тек тако случајно да буду измишљене на различитим континентима у исто време.
БЕРБЕРСКИ ТУАРЕЗИ , ПЛАВИ ЉУДИ ИЗ САХАРЕ …
Berber Tuareg, the Blue People of the Sahara…
http://www.pinterest.com/pin/453245149969815749/

You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.