Treba reći da je, pored opeke sa Äudnim natpisom i drugog rimskog materijala, otkriveni i žigovi Klaudijeve i Flavijeve sedme, odnosno Äetvrte legije. Sam tekst natpisa bio je utisnut u svežu opeku, dakle pre peÄenja u nekoj keramiÄkoj radionici, a u njemu su korišćene formule, skraćenice i ligature karakteristiÄne za pismo Gornje Mezije krajem 2. i poÄetkom 3. veka naÅ¡e ere.
Taj podatak, i druga saznanja vezana za oblik i fakturu opeke, uputili su struÄnjake da eventualni odgovor potraže u antici. Kod prvog dekodiranja prof. Radivoje PeÅ¡ić je u natpisu naiÅ¡ao na reÄi zastupljene i u raÅ¡ansko-etrurskoj leksici.
Da li Margumski natpis predstavlja tajnu, veÅ¡tu prevaru ili se radi o falsifikatu, do danas nije utvrÄ‘eno. EpigrafiÄari su bili saglasni u jednom: u pitanju je ćiriliÄno pismo Äiji su pojedini znaci, verovatno i sa namerom, ispisivani naopako. Pored ćiriliÄnih slova, druga u natpisu nemaju sliÄnosti sa poznatim pismima tog perioda. Margumski natpis, sudeći po svemu, joÅ¡ zadugo će biti tajna koju, evo pedeset i viÅ¡e godina, niko nije mogao da protumaÄi.
StaniÅ¡a Atanasijević roÄ‘en je 1935. godine u Rakitovu kraj Jagodine. ZavrÅ¡io je srednju tehniÄku Å¡kolu i ViÅ¡u Å¡kolu organizacije rada. Od skora je u penziji, pre toga proveo 40 godina na raznim poslovima u jagodinskoj «Elektrodistribuciji».
Istraživanja u oblasti istorije mu je strast i «opÄinjen» je drevnom srpskom istorijom. Na jagodinskoj pijaci je, pre desetak godina, sasvim sluÄajno naÅ¡ao staru knjigu «PanÄa Tatra», Å¡tampane 1920. godine u Novom Sadu. Knjiga je obilovala brojnim priÄama, gde je uoÄio i mnoga imena sliÄna srpskim. To ga je motivisalo, kaže, da potraži i druge knjige stare indijske «Vede». Iz raznih izvora nabavio ih je petnaestak, a najvrednija mu je «Bhagavadgita». Preveden na sanskrit reÄnik, naslov knjige znaÄi «Božja himna», a StaniÅ¡a i pojaÅ¡njava: Bhag-Bog, vad-hvat, hvatanje, gita-gitara, pesma. Drugim reÄima, Sveto pismo bramanske vere prasrba dok su živeli u Indiji pre pet hiljada godina.
Dušan Vukotić:
DATI OGROMAN PUBLICITET!
Ukoliko je predmet uistinu iz perioda kasne antike ili ranog srednjeg veka, neverovatno je da takav nalaz ne prezentujemo svetu. Pismo uveliko nalikuje raÅ¡anskom, naÅ¡oj ćirilici ili zapisima iz VinÄe. Zar nije doÅ¡lo vreme da prestanemo da skrivamo dokaze koji bi nam znaÄajno poslužili da se stavi taÄka na lažnu istoriju Srba u antiÄkom dobu i srednjem veku. Dr PeÅ¡ić je bio u pravu: Srbi su se zaverili protiv sebe samih! Verujem da je StaniÅ¡a Atanasijević to priliÄno dobro proÄitao i tome bi se moralo dati ogroman publicitet. Svakako, uz proveru da natpis nije smiÅ¡ljeno falsifikovan, mada sumnjam da je tako neÅ¡to i moglo nekome pasti na pamet sredinom proÅ¡log veka. Natpis je pronaÄ‘en pre 50 godina, pa pitam zaÅ¡to se toliko Äekalo, i zbog Äega nisu uraÄ‘ene ozbiljne analize, koje bi odredile vreme njegovog nastanka? Nemarnost ili smiÅ¡ljeno skrivanje svih sertifikata koji bi mogli da «probude» srpsku nauku?
Otkud Srbi u Indiji?
U 9. knjizi «Šrimadbhagavatam» (od preko 15 knjiga sa 147 hiljada stihova od po 32 sloga), StaniÅ¡a naslov tumaÄi ovako: Å¡ri-Å¡arm, lepota, mad-izmeÄ‘u, hag-Bog, vatam-hvatam, sto znaÄi «Lepota približavanja Bogu». TridesetÄetvrti stih iste knjige, u prevodu StaniÅ¡e znaÄi «Kralj Indra je ratovao sa kraljem Srbendam». I po tome zakljuÄuje da je srpsko ime i starije od 5000 godina, a «Srbenda» u nas se pominje za Äoveka koji je «onako, malo na svoju ruku». Srbi se pominju i kao «Sirbide», «Srbinde» ili «Surabi». ProuÄavajući bramansku veru, kaže StaniÅ¡a Atanasijević, doÅ¡ao sam do zakljuÄka da mnogi bogovi i polubogovi nose srpska imena, poput «Šri KriÅ¡na» (Å ri-Å¡arm, lepota, KriÅ¡na-krÅ¡ioc, kriÅ¡ioc zemlje, odnosno oraÄ, lepi oraÄ). «Šri KriÅ¡na» ima i druge nazive, poput Govinde-govedara, KeÅ¡ave-koÅ¡ave, vetra.
Polu bog Brama ima nadimak «Vida», od koje reÄi je izveden i naÅ¡ Vidovdan. Sveti Vid ima Äetiri glave i gleda na sve Äetiri strane sveta. Njegov drveni kip nalazi se u Danskom muzeju pod imenom Cvantevid, odnosno Svetivid. Zna se da i u Sloveniji postoji naseljeno mesto Å entvid, Å¡to znaÄi otpor.
Otac Å ri KriÅ¡ne se zvao Vasa, deda Nikola, a pradeda Vida. U indijskim knjigama naÅ¡ao sam i porodiÄno stablo vladara Indije od pre pet hiljada godina. U Indiji postoji Äak 863 dinastije. Pod pretpostavkom da je svaka trajala proseÄno 30 godina, živeli su 27.890 godina. Vecina tih vladara ima Äisto srpska imena: Äaja, Raja, Vida, Nikola, Ranko, Pera, Mida, Mitar, Živa, ÄŒeda i drugi. Poznato je da su Srbi doÅ¡li iz Persije u Indiju pre 20 hiljada godina; sa njima su ratovali preko hiljadu godinu, osvojivÅ¡i pritom i celu Indiju i ostrvo Å ri Lanka. Iza njih, ostali su danasnji nazivi reka: Jamna, Bakar, Sarbarija, Sarbara Mati, Mati, Dulna, imena naseljenih mesta: Bakar, Jagodnaka (Jagodina), Varanjasa (Vranje), NiÅ¡, Mala bara ili planina: Himalaji (Hima-zima, Laji-led), vinÄ‘a (videla, dobar pogled)…
U Indiji, nastavlja StaniÅ¡a svoju priÄu, danas postoji narod koji nema nikakva prava. Pokoreni su od pra Srba i zovu se Parije, od srpske reÄi para, i pre toga, pra baba, pra deda. Taj narod je ispod svake kaste, rasut je po celoj Indiji i bavi se samo grobarskim i drugim prostim poslovima ne meÅ¡ajući se sa drugim narodima Indije.
Da su Srbi živeli na tlu danasnje Indije potvrÄ‘uju i sanskritski brojevi koji su po StaniÅ¡i ustvari prasrpski brojevi: nula-niÅ¡ta, en-jedan, dva-dva, tri-tri, Äetvari-Äetiri, panÄa-pet, Å¡asst-Å¡est, sapta-sedam, asta-osam, nava-devet i daÅ¡a-deset. Srbi su tako saÄuvali imena brojeva u svom prvobitnom obliku, saÄuvavÅ¡i tako i dekadni sistem brojeva kojima su mogli da rade i viÅ¡u matematiku. Zna se da su reÅ¡avali logaritme i poznavali Pitagorinu teoremu. Brojeve, u Evropi nazvanim arapskim, i danas se upotrebljavaju, a Arapi tvrde da su to indijski brojevi. InaÄe, pravo ime Indije je «Bharatavarsa» (znaÄi: barata-bratska, bratova, varsa-pažnja, ljubav). I danas se kod nas i meÄ‘u naÅ¡im starim kaže: momak i devojka se paze, odnosno varde. Smisao ove reÄi je ljubav i sloga, znajući da joÅ¡ tada Srbi nisu bili složni.
SliÄnosti danasnjeg srpskog i nekadaÅ¡njeg sanskritskog jezika, pomogle su StaniÅ¡i Atanasijeviću da na sanskrit jeziku prevede hriÅ¡Äansku molitvu «OÄe naš», ili «Tata hnah», kako bi prasrbi u Indiji rekli. A molitva glasi: Kah asi na nabhahsi (koji jesi na nebesima), da vi vidha nama tvaja (da se svetli ime tvoje), dabhijat aphi raÄ‘a tvaja (da bude carstvo tvoje…)
Staniša podseća da se i danas u Indiji kaže krava-krava, goveda-goveda, strina-strina, prija-prija, trava-trava, voda-uda ili apa, japha-sex…
Tajna sanskrit pisma
Rimska opeka sa zagonetnim tekstom iz Požarevca, samo je jedan od dokaza da su Srbi oduvek bili na danasnjim prostorima, tvrdi StaniÅ¡a Atanasijević, jagodinski penzioner i istoriÄar amater. Zainteresovao me je Margumski natpis i, gotovo godinu dana ga prouÄavao, kao i pisma starih naroda: rune, starokeltsko, sanskritsko, starogrÄko, starojevrejsko, glagoljicu, klinasto i druga, danima iscrtavao i tumaÄio smisao pojedinih znakova do sada neproÄitanog teksta na rimskoj opeci.
Bio sam jako iznenaÄ‘en, nastavlja StaniÅ¡a, pokazujući nam i po prvi put prevod neproÄitanog teksta sa rimske opeke, koliko je starih srpskih reÄi u njemu, kao Å¡to su: tavnica, leÅ¡, sad, molim, mirni, ubiga, oteo, izele… Konkretno, u Margumskom natpisu, izmeÄ‘u ostalog, piÅ¡e «da je neko ubijen od njegovih najbližih jer im je neÅ¡to oteo, da je ubijen u 32. godini i da je sada leÅ¡, sahranjen u vtavnicu…»
Kako su reagovali jagodinski istoriÄari po odgonetanju Margumskog natpisa, pitali smo StaniÅ¡u Atanasijevića. Ostali su praktiÄno bez reÄi, odgovara i obaveÅ¡tava nas da oÄekuje skoraÅ¡nji sastanak sa direktorom Narodnog muzeja u Požarevcu, odakle zagonetni natpis i potiÄe. Margumski natpis, iskopan u periodu 1947-1950. godine, po StaniÅ¡i iz Jagodine, viÅ¡e nije izazov i zagonetka.
Miroslav KovaÄević