Артемидин (Сербонин) храм у Ефесу

.

Једно од седам светских чуда антике је Артемисион ( Артемидин храм) у малоазијском граду Ефесу. Био је то први храм изграђен у јонском стилу, који се одликовао складним и гипким линијама (за разлику од ранијег дорског, који је једноставних облика и каснијег коринтског – сложеног и извештачено китњастог), па је, као такав, послужио за узор бројним каснијим храмовима .

Артемида је била богиња лова, животиња и плодности, а обожавали су је широм читавог хеленског света – у Малој Азији, Тракији, Беотији, Тесалији, на Пелопонезу, на острвима Егејског архипелага, посебно на Делу и Еубеји. Артемида је била кћерка врховног хеленског бога Зевса и Лете, сестра близнакиња бога светла и сунца Аполона. Са златним луком и стрелама, висока и лепа, Артемида је живила далеко од људи на врховима гора иу шумама са дивљим животињама. У бројним митовима Артемида је приказана као строга богиња, која својим стрелама шаље брзу смрт онима који вређају богове или њу саму. Према онима који су је поштовали била је блага и увек им је пружала помоћ. Посебно је била наклоњена Амазонкама (женама-ратницима).

Према једном предању Артемида је рођена на острву Ортигији, које је касније названо Дел. Али, према једном другом предању, она је рођена у гају Ортигији у Ефесу, што је, уосталом, и био разлог да јој становници Ефеса подигну храм дотле невиђене лепоте и да јој указују посебне почасти.

По традицији, ТРИ чувене амазонске краљице, Марпесија, Лампада и Хипа, освојивши добар део Мала Азије и Сирије, основале су на освојеним подручјима бројне градове, а међу њима: Смирну, Кирени, Мирину и – Ефес. У Ефесу су амазонке поставиле Артемидин кип испод једног стабла, где јој је Хипа приносила жртве. Након тога су њене следбенице изводиле игре са животињама, а затим су играле у част Богиње уз звекет Тоболац, ударајући њима складно о земљу и уз пратњу пиштаљки. Становници Ефеса су одлучили да на том месту подигну Артемидин храм. У ствари, због честих земљотреса, одабрано је мочварно тло на обали реке Каистре, где померања тла нису била тако рушилачка као на сувом и чврстом. Изградња је поверена познатом Критском архитекти Херсифрон. А као учесници у изградњи овог величанственог здања помињу се још имена тројице скулптора и архитеката: Теодора са острва Сама, Телеклеса и Роикоса.

Међутим, Херсифрон није успело да до краја живота заврши своје ремек дело. Посао је наставио његов син Метаген, који је од оца наследио знање и способност да се ухвати у коштац са овим тешким послом. Али, ни њему није пошло за руком да изградњу овог величанственог храма приведе крају, тако да су завршне радове извели архитекти Пеонит и Деметриј. По предању, изградња Артемисиона је трајала око сто двадесет година; завршен је 450. г. пре н. е. Изузетно дуга изградња храма дала је повода многим причама и легендама о тешкоћама на које су градитељи наилазили и које су морали да савлађују. Једна од тих прича каже да је архитрав био тако тежак да је сама богиња Артемида, појавивши се у храму једне ноћи, поставила камену греду која је премостила распон између два средња стуба.

Величанствени храм (неких четири пута већи од Партенона у Атини), са више од сто и двадесет осамнаестометарских јонских стубова, од којих је 36 у доњем делу било украшено пластичном декорацијом, изазивао је дивљење и усхићење свих који су имали прилике да га виде – хелена и нехелена, па стога није био понос само Ефеса, већ и осталих малоазијских градова. Међутим, 356. г. Пре н. е. Артемисион је изгорео у пожару који је намерно изазвао извесни Херострат. Тим чином желео је да овековечи своје име за сва времена. Његов преступ изазвао је толико огорчење да је у читавом хеленском свету који је припадао такозваној Јонији (Атика, Еубеја, Киклади и средишни део Мале Азије) донешена заједничка одлука да се Херостратово име препусти забораву, те га нико од писаца није смео да помене, чак ни када говори о пожару у храму. (Међутим, и поред забране, код неких аутора се сачувало Херостратово име и тако му се жеља испунила; његово име преживело је векове. Отуда се за некога ко настоји да буде запамћен по сваку цену – по злу или било чему штетном – каже: ” Херострат слава “.).

Обнављање Артемисиона било је поверено архитекти Динократу. Он је мало проширио храм и по свом нахођењу унео мале измене, задржавши ипак његов стари изглед. На обнови је радио и архитекта Хеиорократес, као и вајари Скопас, ЛИСИПОВИ и Праксител. Артемидин кип у храму извајао је чувени скулптор Праксител (око 350. г. Пре не).

Након пада Медитерана под власт Римске империје, Ефес као трговачки центар, није изгубио свој значај. Римски освајачи су поштовали Артемиду под именом богиње Дијане. Артемидин храм у Ефесу је, међутим, више пута био опљачкан; велику штету нанели су му и хришћани, јер су га сматрали храмом паганске богиње; а након едикта римског императора Теодосија И (391. г.), којим се наређивао затварање свих паганских храмова, делови храма су коришћени као грађевински материјал за изградњу разних других објеката. Ипак, најстрашније рушење храм је доживео управо зато што се налазио на мочварном тлу које је требало – по градитељевој замисли – да га штити од земљотреса. Наноси реке Каистре постепено су прекрили остатке разореног храма, који је лагано утонуо у житко блато.