Срби пре Данаца у Данској

(Према Милошу С. Милојевићу)

Око 98.године пре Христа, хорде Немаца, Гота и Дајчера, бежећи пред најездом туркменских племена са Црног и Каспијског мора, нападну Србе. Прво нападну она србска племена која су живела у данашњој Бесарабији, или БЕЛОЈ СРБИЈИ, Влашкој и Молдавији, па „пошто им не успе да се настане у ове српске земље и стану под заштиту Рима, они се упуте на север, опет преко српских земаља, и једва се скрасе у данашњој ДАНИЈИ (Данска) која се тад звала СРБИЦА..Као доказ, Милојевић наводи имена српских владара пре него што је Данска створена: Сегуб или Сегуд се помиње као први књез или жупан, а престо (столица) му је била у граду СРБИЦИ

Тројданс или Тројанс
Теломир, који је „столицу“(престо) пренео из Србице на острво ВИТОСЛАВ (Готи су га прозвали Зеланд, а данас је Лангеланд))
Острад или Острој
Тројдан други
Орел или Торел
Јело,Јелацхин односно Јелашин
Вико,Војка
Богој или Богшо (написано је Boghscho)ЛАНГЕЛАНД се звао ВИТОСЛАВЗет БОГОЈЕВ звао се Вичан или Вићан и управљао је градом и облашћу СУЗИЦОМ (или Слезвигом) на реци Слију, а житељи те области били су Сљевонићи- српска племена. ВИТОСЛАВ је било име за Зеландију (данашњи Лангеланд), а ВИТЕЛОШСКИЈА ОСТРВА .ПРВИ „ДАНАЦ“ је пола НЕМАЦ (ГОТ), пола СРБИН 

У време поморског рата (морске војне, каже Милојевић) СРПСКОГ КРАЉА БОГОЈА против Фриза (Французи данашњи- које су у то време Римљани звали Саксонцима, у значењу саксум=стрменити брег или литица) један витославски (зеландски) великаш Хумл (ожењен Српкињом, Вићановом ћерком, односно Богојевом унуком) наговори Богоја да одвоји део земље (Витославска, односно Зеландска острва) под своју власт.

Немац Хумл и Српкиња (из владарске породице) су имали сина ДАНА, па је по њему данашња Данија (Данска) и добила име, као отцепљена српска земља.(Зет припремио, унук отцепио)

Дакле, први владар Србице/Даније/Данске био је полу-Србин Дан.

После њега владао је његов син који је носио дедино име Хумли, а протерао га је брат Лотер..Следећи владар звао се Лото, а затим Лотов син Скиолд, па син Фридлеј (по Саксону Граматику)..

У то време, код Срба се владар звао КНЕЗ ГОДОМИР, који је имао сина Вратислава и кћер Световиду и много је пропатио у борби са лукавим и препреденим Немцем под именом Фродо. 

Лукави Фродо је копао јаме и лишћем сакрио своје војнике, и тако изненадио Годомирову војску и тако победио Србе на копну. А морску Годомирову флоту је опет лукавством победио: унајмио је људе који су „провртели“ (пробушили) све Годомирове лађе…Исти Фродо је, да би узео и град Пљесков под своје, кобајаги умро и његови ратници су почели да траже место где би сахранили мртвог вођу- житељи Пљескова наседну на причу, радо уступе место за гробницу и таман се почну веселити кад се „повампирен“ Фродо појави у граду и „посече их“…

Тако су Готи почели да се шире по новоосвојеној србској територији и протеривати Србе са острва (после Фрода владали су немачки владари: Веремунд, Улфо или Олаф, Дан други, Хунглет, Фрото други, Дан трећи, Фридлев и Фрото трећи.

Наредни српски владари у Србици-данашњој Данији су (после Богоја):

Хладан или Владан
Раја
Олег у Данији, а истовремно АНТИСЛАВ (син Годобрата) у Скандинавији данашњој
Рален са надимком Крагуј или Врана
Годој (погинуо у борби против једног отпадника из српске вере који је почео да се клања „Одену“- звао се прелетач Богој, али нема везе са владарем из прошлости)
српски кнјез или ЦАР ЈАРОВИТ
ВОЈБОР- који је и основао у тадашњој својој српској земљи град Војбор, а данас је то Вибург у немачкој Русији).

Војбор је и последњи забележени владар Северних Срба у данашњој Данској, јер од владавине Фрота Трећег сва је „Данија била готска“, каже Милојевић.

Намети Фрота Трећег и претходника били су тешки за староседеоце Србе: плаћао се долазак пред краља Фрота, плаћало се ако удајеш сопствену ћерку, за сваки посао….

СТРУМИЋЕВ УСТАНАК

Део Срба се организовао и подигао устанак у време Фрота Трећег- вођа се звао СТРУМИЋ (По Саксону Граматику устанак су подигли Склавини или Срби, а по другом историчару Меурсију устанак су подигли Вандали- познато српско племе). Струмићева војска је напала сада немачко (а претходно сопствено) полуострво с намером да протерају Немце, и битке су се водиле и на мору и по суву копну. Српска војска изгуби- а рањени и заробљени Срби буду разапети живи..

ПАД СРПСКЕ ВАНДАЛИЈЕ

Фрото Трећи је, у намери да покори српско племе из Вандалије, почео да их зове к себи, обећавајући службу и приходе (јер је као мирнодобско време)..Кад се скупе, он их почасти прво па одведе дубље у територију , онда опколи својим војницима и на превару, посече све.. Иза тога са војском немачком успе да уђе у земље вандалске и покори преостале Србе, те се отада поче звати владарем Даније и Вандалије..

РАТ ЗБОГ КЊЕГИЊИЦЕ ЈАНЕ

Из политичких разлога, да би узео још од српске земље, Фрото Трећи ( по савету својих 12 саветника- диара) реши да ожени Српкињу Јаницу-Јану, ћерку Кнеза холмогорског Јанка.. Иако она никако није хтела и стално враћала просце, Фрото Трећи прибегне врачању (Милојевић каже:“но као што историци тог времена веле: њу уврачају“)- и она пође. Но, Фротов план не успе: у свом двору он затекне другу доведену младу, Алвилу, кћер норвешког краља, И још, Јанин отац Јанко скупи војску и нападне Фрота да поврати отету ћерку..

По неким изворима кнез Јанко је повео са собом 69 кнежева, а по другим чак 200 кнежева и њихових војника..Нека имена тих српских кнезова која су помагала кнезу Јанку су:
Кнез Олимир Холмоградски
Кнез Јанко Кијевски
Кнез Јанко Саксонски
Кнез Раул или Радул са Оркаских острва
Кнез Дејомир Хелзингије
Кнез Јаробор
Кнез Јамтор Лапски
Кнез Дако Јетски.

Кнез Јанко је у биткама на сувом управљао са 900.000 Срба, а морском војском је управљао Кнез Олимир или Еломир, каже Милојевић.
Борили су се седам дана и седам ноћи и на мору и на копну, али Фрото (уз помоћ Ерлиха, краља норвежског) разбију српску војску..

Милојевић не пише шта се десило са Јаном, а у даљем тексту помиње се да је Фрото остао са Алвилом женом (таст му је помогао да победи Србе) али није имао са њом деце. После његове смрти, Готи изаберу „некога скалда или певача „по имену Јарно, који је вероветно судећи по имену био Србин. Но, појави се Фротов син из првог брака Фридлев, за кога се веровало да је мртав, скупи војску и протера Јарнаа на острво које се и данас по њему зове Харноа.

Тај Фридлев узе за жену ОПЕТ СРПКИЊУ. Звала се Ђурђица и била је ћерка српског кнеза Грубана. Имали су сина Олега (млад је умро) и два унука Гараљда и Фрода петог. (У међувремену, док су унуци порасли, владали су Фрото четврти и његов стриц Игњо.) Унуци као владари најпре поделе земљу на пола, али Фрото Пети убрзо удави брата и оста једини владар.

Милојевић даље помиње (после уништене српске династије) и породицу, односно династију ОГЊАНОВИЋА који су наставили борбу са Готима, али под вођством Ерманорика, сва српска земља буде покорена.(300.година нове ере). О мучењима које су Готи спроводили над Србима Милојевић наводи песму Жмудско-литовског народа која вели:

„О, Перун Боже! 
Не мучи Жемојта 
Већ мучи Гота 
Рудога пса“ 

Или, „Perkunas Dievaitis
Nemuszk Zemaytis
Bet musz Gudu
Keip szuniu rudu“.

О ЕРМАНАРИКУ

О оцу Ерманариковом, готском краљу Сигберту, Сакс Граматик каже овако (по Милојевићу):

Сигберт је изгубио битку од српских племена Сављана у Скандинавији које је предводио Годој, и побеже у Србицу (данашњу Данију). Пошто кнез Србице (Даније) тада није био у земљи него ратовао изван граница своје земље, Сингберт са својим Немцима уђе у „безљудну“ Србицу и посече и разапне оно мало одраслих мушкараца, жена и деце и „направи се“ господаром. Не задуго, јер се српски кнез ИЗИМИР врати и тако разбије Сигберта, да он једва спаси голи живот бекством на острво Фионију, а његов син Ерманарик и две ћерке осташе у српском ропству. (Касније је Сигберт напао и Славенију Србије-Самску, и ту га убије управитељ области САМ.

Кнез српски Изимир је заволео заробљеног Ерманарика због оштроумности, но Ерманарик искористи прилику (док је Кнез Измир давао парастос/даћу погинулом брату) и удружен са једним Хуном, покраде благо Изимирово, запали дворове кнежевске и побегне на острво Зеландију- где се одмах постави за вођу немачких племена и склопи савез против кнеза Савског Годоја. Уз помоћ српског издајника великаша Саве, он успе у намери. Иза тога сабере сву могућу војску и нападне острво Србицу и зароби 40 српких кнежева и обеси их..Помиње се још једна битка Ерманарикова против Балтичких Срба где их је он рањене и заробљене везивао за ноге и репове коња и дивљих бикова и тако растргао.
Коначан пад свих српских племена под власт Гота ( у Данији данашњој) био је 300.године после Христа.

ЕРМАНАРИК  ИПАК ГИНЕ ОД СРПСКЕ РУКЕ

По Саксу Граматику, Ерманарик је ухватио четири брата разбојника- морске Србе, који су ишли из Хелеспонта натоварени благом, и примора их да поделе добит, а сестру њихову СВЕВЛАДУ узе за жену…

Годинама касније, због дојаве Ерманарику заробљеника Ливонског Кралевића Вука, да га жена вара са пасторком Фротом (од прве жене)- Ерманарик осуди на смрт обоје: њу растргну коњи, а њему ипак опрости пресуђена вешала. Исти Ливонски Вук дојави браћи Свевладиној шта се издешавало и они дођу са војском,опколе га и побију му војску ( у окружењу је Ерманарик имао српска племена која нису хтела да му притекну у помоћ). Ерманарика ухвате браћа живог, одсеку му руке и ноге, па тек онда убију.