ИСТРАЖИВАЊА КРСТЕ ДРАГОВИЋА КРЦУНА
.
.
Стефан Томашевић краљ Рашке, Србије, Босне и целог Илирика, Примордије, делова Далмације и Хробатие
1446.године Србски краљ Стефан Томашевић добија титулу REX:
„MERITANO OBSERVAZIONE I TITOLI CHE FUIDA IL RE NEL PRINCIPIO DEL DECRETO, E FONO: NOS STEPHANUS THOMAS DEI GRATIA RASCIAE, SERVIAE, BOSNIENSIUM SIVE ILLYRICUM ,PRIMORDIA, PARTIUM DALMATIA & CROATIA REX”
( “PARTIUM DALMATIA & CROATIA – намерно украјање, успут и стварање католичког језгра у оним деловима Далмације и Хробатије, где Стефан Томашевић није REX (лат. rex — краљ, владар; од лат. regere — владати), није по овом поменутом декрету из ватиканских ходника свеукупни владалац, већ само неких делова поменуте Далмације и Хробатије, али једно је видљиво да се реч CROATIA чита у целости, што је опет намерно увођење непостојеће краљевине, назваћу то скромно, присвајање Србске Славе…”)
”Стефан Томашевић краљ Рашке,Србије,Босне и целог Илирика,Примордије ,делова Далмације и Хробати”.Библиографски подаци
Storia Civile Ed Ecclesiastica Della Dalmazia, Croazia E Bosna
Наслов Storia Civile Ed Ecclesiastica Della Dalmazia, Croazia E Bosna: In Libri Dodici Compendiata : Alla Gloriosissima Veneta Illirica Nazione, Том 1,Tom 2
Storia Civile Ed Ecclesiastica Della Dalmazia, Croazia E Bosna: In Libri Dodici Compendiata : Alla Gloriosissima Veneta Illirica Nazione, Storia Civile Ed Ecclesiastica Della Dalmazia, Croazia E Bosna: In Libri Dodici Compendiata: Alla Gloriosissima Veneta Illirica Nazione
Аутор Gianantonio Bomman
Издавач Locatelli, 1775
Оригинал из Баварска државна библиотека- НАПОМЕНА – Проучио сам ово дело детаљно,оно што сам приметио је намера,а то је својстевено латинским писцима,полако али сигурно је одређене речи – СЕРБЛИ, СЕРБИ, СРБИ – заменио речју – СЛАВИ – (тиме је Србске краљеве ехуменистички превео у латине, што је неистина и подметачина, јер на пр.године 671.није било поделе у Цркви, она се десила 1054.год. када је дошло до велике шизме и проглашења Праве вере и њеног писма за јерес,што је опет ноторна грешка, која је дошла из ватиканских ходника и његових подрума, баш оваквих писаца, по мени најобичнијих преписивача), да би Хробате, увео у историјски контекст и дао им постојаност. Међутим, јасно Вам је о чему се ту ради!
.
 |
|
|
|
.
Овај део је такође занимљив када Будимиров праунук Себислав Томиславић Светимировић (7??-760), краљ Сербије (владао: 744-760) на крају своје владавине (760) дели Краљевину Сербију, на два управна дела: старијем сину Расбину (владао: 760-768) дао је на управу јужни део Сербије од Истре (данас на западу Хрватске) до Македоније (данас север Грчке), његов млађи брат Владимир I (владао: 760-781) добио је на управу северне крајеве Сербије (Славонију, Влашку, Рашку и Босну).
.
Често се у Републици Хрватској[1] као аутор овог рада помиње и Гашпар Петар Вињалић[2] (1707-1781), хрватско-сербски[3] фрањевачки редовник[4] и сјајан историчар, али то ипак у потпуности не одговара истини.
Наиме, научни рад под насловом „Storia Civile Ed Ecclesiastica Della Dalmazia, Croazia E Bosna“ (Venezia: Antonio Locatelli, 1775), у два дела[5], јесте дело млетачког фрањевца, Ђанантонија Бомана[6] (17??-17??), а не Петра Вињалића, коме се исти приписује, јер да је супротно, Вињалић не би имао само примедбе на његово излажење, које је изнео још 1776. године, већ би много другачије реаговао (да је у питању класична крађа ауторских права).
У самом делу, Вињалић се помиње у предговору, као сакупљач грађе за рад.
Боман је прикупљену грађу Вињалића методолошки и језички прерадио, јер му ју је овај доставио ради сређивања (читај: уобличавања) и штампања.
Чињеница, да је рад потписао Боман, а да као аутор није потписан Вињалић много говори о правом аутору овог научног дела.
Такође, неспорно је да је Петар Вињалић учествовао у његовом стварању, што је поменуто и у самом делу.
У сваком случају два истраживача историје су сарађивала на овом делу и то нико не оспорава.
Петар Вињалић је исто дело називао „Compendio istorico e cronologico delle piu meborabili occorse agli Illiri e Slavi in Dalmazia, Croazia e Bosnia“, а трећи део[7] ове историје Славена, који је вероватно у целини његово дело недавно је преведено са италијнског језика уз коментаре[8] објављено у Републици Хрватској.[1] Хр. Republika Hrvatska.
[2] Хр. Gašpar Petar Vinjalić.
[3] Отац му је млетачки официр Хрват Исак Вињалић (хр. Izak Vinjalić), док му је мајка Сербкиња Недељка Медаковић.
[4] У Фрањевачки ред (лат. Ordo fratrum minorum) ушао је 12. новембра 1735, године.
[5] Прва књига обухвата историјско раздобље до 773. године, док друга књига обрађуне догађаје од 773. до 1520. године.
[6] Боман је студирао у Генералној школи Шибенику (хр. Šibenik), где се добро упознао са сербским језиком, тако да су се вероватно два историчара ту и упознала.
[7] „Kratki povijesni i kronološki pregled važnijih zbivanja koja su se dogodila Slavenima u Dalmaciji, Hrvatskoj i Bosni 1514.-1769.“ (Split: Književni krug, 2010).
.
Лорд Махон
.
Лорд Махон ( Lord Mahon ) у свом делу “The life of Belisarius” – “Живот Велизара” каже:“The name of Belisarius, he adds, is Illyrian (or Slavonic) and denotes the “White Prince” or “Beli Tzar.”
“Име Велизар, он додаје, је Илирско (или Словенско) и значи “Бели принц” или “Бели Цар.”Kасније Лорд махон на пар страница објашњава ономастиком и топонимом попут БеоГрад у Бел-град.
.
.
СЕРБИ И РАСИ ДВА ИМЕНА ЈЕДНОГ НАРОДА
.
Када су откривени Асирски записи а њихово тумачење и читање било у пуном јеку, десио се један занимљив случај. Откопавање и читање таблица у клинастом писму радили су Немци, Енглези и Французи. Сви су се сложили да су баш сви записи били на једном семитском језику. У то њихово читање умешао се професор Филосено Луцато из Падове. Он је објавио књигу у којој се жали на сметње при раду:- Довољно је да се претпостави да су Асирски домороци били освојени и да је ово освајање поставило изнад њих једну потпуно другу расу која није била семитска, него индоевропска, браћа Индуса и Персијанаца. Сасвим је могуће да су господари Асирије знали језик народа који су покорили и да су у Асирији била два језика, (на исти начин као што су била два народа) oд којих је један био семитски или арамејски, други санскритски или асирски. Сви записи асирски, они из Персепоља, као и они из Хорсабада, Нимруда и Вана, написани су језиком који је врло повезан са Зендом и са најстаријим санскритским дијалектом оним из Веда. Баш у овом језику успео сам да прочитам готово све записе асирско – персепољске неке записе из Вана и неке делове записа из Хорсабада. Потом је неко ућуткао професора Луцата и није се више чуо.Код Бероза стоји: -Taмo је било од почетка, у Вавилону, много људи стране расе, насељених у Халдеји и живели су без закона као звери. Вилијам Фоксвил Олбрајт потврђује став Филосена Луцата.
.
|
Сродност санкритског и србског језика
|
.
La sanscritisme de la langue asyrienne ou les restes de le langue assyrienne recueillis et expliqués par le sanscrit. Etudes préliminaires au déchiffrement des inscriptions assyriennes …
Main Author: Luzzatto, Philoxène.
Language(s): French
Published: Padoue, A. Bianchi, 1849.
Filosseno Luzzatto (Philoxene) (born at Trieste, July 10, 1829; died at Padua January 25, 1854)
.
Моноар: Име Славени се први пут помиње 552. године
.
|
.
|
|
.
Део текста који је у фокусу: (страна 132)»Он[1] почиње подсећањем, да се реч Славени први пут појављује 552. године из пера Јорданеса[2] и Прокопија[3]…«Оригинални текст (фр.): (страна 132)»Il commence par rappeler que le mot Slave apparaît pour la première fois en 552, sous la plume de Jornandès et de Procope…«
Извор (назив дела/књиге): „Bulletin De La Société De Géographie“ , Sixième série. – Tome deuxième
Страна књиге: 132
Аутор: Charles Jean Maunoir (1830-1901) & Société de géographie
Издавач: Bureau de la Société / Libraire de la Société (Arthus Bertrand)
Година издања: 1871 (julliet-décembre)
Место штампања: Paris (République française[4]: 1870-1940)
Језик: француски
Писмо: латиница
[1] Auguste Viquesnel (1803-1867): „Voyage dans la Turquie d’Europe: description physique et géologique de la Thrace“, Tome secondo (Paris: Arthus Bertrand, 1868, ст. 484).
[2] Грч. Ιορδάνης (Ιορδάνης ο Αλανός) или лат. Iordanes (Iornandes, Iordanis, или Iordanis). У његовом делу: „О пореклу и делима Гета/Гота“ (лат. De origine actibusque Getarum, или грч. Περί της αρχής και των πράξεων των Γετών).
[3] Грч. Προκόπιος ὁ Καισαρεύς, или лат. Procopius Cæsarensis. У његовом делу: „О ратовима“ (грч. Ὑπὲρ τῶν πολέμων λόγοι, или лат. De Bellis). Дело је написано у осам књига (осма књига садржи допуне првих седам).
[4] Фр. La Troisième République.
.
Шта су Немци говорили некад о Србима
(Weltgeschichte – Geschichte der neuen Welt)
.
Део текста који је у фокусу (страна 16):„Када се Словени формирају као посебан народ, они су вероватно називани Савромати (можда чак Северни Међани), од којих ће временом настати („назив“ – прим. превод.) Сервомати или Сербомати, а ти опет постају Серби и Сармати. Најстарији име које је користио овај народ у својој историји је Серби. Рано је („тај народ“ – прим. превод.) подељен на два дела, на Сербе и Сармате. Некадашњи Серби су рано запосели Пољску, Шлезију, Лужицу и Мајсен, а други, Сармати били су некада у Дакији, где су сами себе назвали Јазиги или Седловати (тј. Метанасти, дошљаци) или су то („име“ – прим. превод.) преузели од својих суседа. Од („имена“ – прим. превод.) Седловати се накнадно („развија име“ – прим. превод.) Словати, Словани (по Нестору Словјени) и настају Словени, те на крају искварено Славени.“
(ориг. нем.) „Als sich die Slaven zuerst zu einem besondern Volke absonderten, hießen sie wahrscheinlich Sawromaten (vielleicht so viel als Nord-Meder), woraus im Lauf der Zeit Serwomaten, oder Serbomaten, und daraus wieder Serben und Sarmaten geworden ist. Der älteste Name, mit dem die Nation in der Geschichte auftritt, ist der der Serben. Früh theilte sie sich in zwei Theile, in Serben und Sarmaten. Die erstern, die Serben, nahmen früh Besitz von Polen, Schlesien, der Lausitz und Meissen; die zweiten, die Sarmaten, fielen einst in Dacien ein, wo sie den Namen der Jazygen oder Sedlowaten (d.i. der Metanasten, der Angekommenen, sich Ansiedelnden) entweder sich selbst gaben oder von ihren Nachbaren erhielten. Aus Sedlowaten ist nachher Slowaten, Slowanien (beim Nestor Slowjenen) und Slowen geworden; der letzte Name wurde endlich in Slaven verdorben.“)
.
.
Извор (назив дела): „Weltgeschichte – Geschichte der neuen Welt“ (Erste Theil)
Стране: 16
Аутор: Johann Gottfried Eichhorn (1752-1827), немачки оријенталиста и историчар
Издавач: Немац Johann Friedrich Römer (17??-18??)
Место штампања: Göttingen (Königreich Hannover: 1814-1866 / Deutscher Bund: 1815-1866)
Година издања: 1817
Језик: немачки
Писмо: латиница (готица)Name of work (book): „Weltgeschichte – Geschichte der neuen Welt“ (Erste Theil)
Page: 16
Author: German, Johann Gottfried Eichhorn (1752-1827), orientalist and historian
Publisher: German, Johann Friedrich Römer (17??-18??)
Place of printing: Göttingen (Königreich Hannover: 1814-1866 / Deutscher Bund: 1815-1866)
Year of edition: 1817
Language: German
Alphabet: Latin script (Gothic alphabet)
