
.
КОРДОБÐ
Старо име Шпаније је Панија и тако Ñе звала до 11 века. Име Панија је од од ариј. бану, божанÑки придевак Сунца, гоÑподар, наÑтао по богу Пану и богињи Панији. По овом божанÑком пару је име Пуни за Сарбате који Ñу живели на Ñеверноафричкој обали, као и Пани за оне на ПиринејÑком полуоÑтрву, што је Ñемантички једнако ÑарбатÑким називима Ванија у Северној, Панонија у Средњој и Пеонија у ЈугоиÑточној Европи.
ИберијÑка Панија поÑтала је измишљена провинција Hispania Ulterior владајуће науке. Отуда, данашња Кордоба је наводно родно меÑто Луканија и пеÑника Сенеке за кога Кр. ФиÑтер каже да је ренеÑанÑни пиÑац.
Иако је наÑељена још у преиÑторији, Кордоба Ñе иÑторијÑки појављује тек у време Ханибала. Званична иÑторија каже, да је поÑле ПунÑких ратова претор Клаудије Маркел 169 г. ÑÑ‚. ере оÑнива Кордобу и Колонија патриција поÑтаје главни град римÑке провинције Баетика по Страбону (К. Гимпел).
Сордоба (Cordoba) је веома Ñтари, други по величини град Ðндалузије. У Пидаловој иÑторији Шпаније јављају Ñе називи: Сардуба (Carduba), Сордуша (Cordusa) и Сорбуша (Corbusa), где Ñе латинично “Ц†чита као ћирилично “Сâ€. Већ у деветом веку је према важећој хронологији, заједно Ñ ÐŸÐ°Ð»ÐµÑ€Ð¼Ð¾Ð¼ културни је град Европе док Ñеверно од Ðлпа владају дивљина и примитивизам.
У званичној иÑторији, Ðбд ал Рахман је 756. г. проглаÑио Кордобу за незавиÑни Емират а 929. г. у време Рахмана III проглашен је Калифат, чиме је град поÑтавио конкурентÑки Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ñа ондашњим БагдадÑким калифатом! Процењује Ñе, да је у оно време Кордоба имала пола милиона до милион Ñтановника и да је била највећи град Европе, Ñа преко 80.000 радионица и продавница, 600 јавних купатила, 300 џамија и 500 цркава (владајуће учење).
Овде ништа није тачно! У 10. веку Corbusa (Сорбуша) или данашња Кордоба није имала ни једну џамију нити цркву! Чак, ни у 16 веку, на целом Ñеверноафричком приобаљу није било 300 џамија! Треба Ñамо погледати планове градова Брауна и Хогенберга из 1572 године, у којима чак ни ЛеÑандрија није имала џамију!
У једној другој, „крајње озбиљној“ литератури о Кордоби из 10 века, иÑторијÑки извори кажу, да је тада у Кордоби било око милион Ñтановника, око 500 џамија, 80 школа, 50 болница и више Ñтотина купатила. Варош Кордоба је поред КонÑтантинопоља била најбогатији и најлепши град Европе (владајуће учење).
Опет је Ñве лажно! Шта Ñе догодило Ñа 500 џамија? Како нема ни једне Ñинагоге? Кордоба Ñе чак упоређује и Ñа “КонÑтантинопољемâ€, који Ñе никада није тако звао већ Цариград! Мада је апÑурдно поређење Кордобе и Цариграда, јер када је први град био Ñамо једна тврђава, друга је варош била највећи културни центар Ñтарог Ñвета! Ðе Рим, не ЈеруÑалим, не ЛеÑандрија већ Цариград, који умеÑто МеÑквите има Ðја Софију.
Да Ñе вратимо Ñкандалозним цитатима владајућег учења: Кордоба је у 10. веку, наводно, имала милион Ñтановника? То је још горе него Ñа Ñтарим Римом: У Цезарево време Рим је имао 1 милион, а у ОктаÂвианово чак 1,5 милион Ñтановника. Само, што ниÑмо имали Ñтари Рим, ни Цезара ни Октавијана! Ови подаци Ñе поткрепљују изворима који ниÑу Ñтарији од 11 века! Како, кад нема пиÑаних извора пре 11. века (У. Топер). СаÑвим је логично што нема иÑторијÑких извора Ñтаријих од 13. века, јер латинÑки је уведен званично у 12 веку, а пре тога имамо Ñамо Ñтеле, на којима ниÑу бележене хронике или иÑторијÑки догађаји (уп. М. Ðиколић, „Ðаше пиÑмо“).
Захваљујући живој грађевинÑкој активноÑти Ðбд ал Рахмана III, Кордоба Ñе развила у највећи град Средоземља Ñ Ð¿Ð¾Ð»Ð° до милион Ñтановника, а хроничари Ñу избројали 3000 џамија, 300 јавних купатила, 50 болница, 80 јавних школа, 20 библиотека и 17 виÑоких школа (К. Гимпел)!? Све „лепше од лепшег“ и безумније, а да нико до Ñада није Ñтавио примедбе! Ово је потпуна беÑмиÑлица, и Ñамо они који не умеју да миÑле, могу да пишу овако нешто као Карин Гимпел.
У 10. веку је град Кордоба био прворазредни културни центар. Омаиди Ñу толерантно владали, „дозвољавајући хришћанима и Јеврејима да благују на Ñвој начин“ (владајуће учење). Ð Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð¼ причају да је ИÑлам нетолерантан! Ðко је било Јевреја у 10. веку, где Ñу Ñинагоге? Према важећој хронологији, која ни Ñама није поуздана, у 10. веку монотеиÑтичке вере још ниÑу поÑтојале. Све Ñу млађе и потичу из Европе (види дела У. Топера, Кр. ПфиÑтера, Ð. Фоменка).
Оно, што је такође противречно је проповед владајуће иÑторије, да нам је хришћанÑтво доноÑило Ñамо процват и напредак, јер Ñа хришћанÑким оÑвајањем Кордобе 1236. године под Фердинандом III, 1236. године, “почело је опадање Кордобе и Ñветлећа звезда Ñе гаÑи. Општа метропола бледи у провинцијÑки град†(важеће учење). Ðли, званична наука зна Ñамо за Фердинанда I, коме је Карло V 1521. године препуÑтио владавину ХабÑбуршким земљама, или Фердинанда V (II) од Ðрагона (1469.) који Ñе оженио Изабелом од КаÑтилије (Ð’. Штајн, „Ред вожње културне иÑторије“).
 Ево шта пише Кр. Депен о овом Фердинанду:
Године 1468. је Фердинанд поÑтао краљ Сицилије, дакле пре но што је поÑтао краљ Ðрагона (1479). Зашто је онда тек 1504. поÑтао напуљÑки краљ, иако Ñу Ðапуљ и Сицилија већ 1442. уједињени под арагонÑком влашћу? Већ Ñами бројеви треба да Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ñ‚ÐµÑ€Ð°Ñ˜Ñƒ на размишљање.
У причи о „Старој Кордоби“, овај културни центар је меÑто деловања медицинара ÐвероÑа (Ибн Рушида), коме треба да захвалимо на преводу и коментарима ÐриÑтотела (владајуће учење). Овиме Ñу Ñе изумитељи иÑторије такође одали, јер, према важећој хронологији дела ÐриÑтотела ниÑу позната пре 15 века!
…
Кордоба, панорама на литографији Хозе Видена из 1845. године. У Ñтарини, барем до 1600. године град Ñе ÑаÑтојао Ñамо од једне тврђаве, првобитно ÑрбÑке. У оквиру њених зидина налази Ñе једна катедрала и једна џамија без минарета, Ñтаре Ñамо делимично 300 година. Све оÑтало је млађе!

.
Приредио С. Филиповић из књиге М. Ðиколића
“ÐајÑтарија иÑторија Ðндалузијеâ€
Извор:
http://www.vaseljenska.com/srbistika/tvrdjava-kordoba/
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.