
.
ÐИМРОД (хебр. × ×ž×¨×•×“) или ÐЕБРОД је библијÑка личноÑÑ‚ која Ñе помиње у књизи Књизи поÑтања и Књизи Дневника. ВанбиблијÑка традиција повезује га Ñа градњом ВавилонÑке куле. Више МеÑопотамÑких градова ноÑе име по овом цару.
Први помен Ðимрода налази Ñе у Таблици народа где је опиÑан као Ñин Хуша, унук Хама, и праунук Ðоја, и као „Ñилан на земљи“ и „моћан ловац пред Богом“.
Од античких времена Ðимрод Ñе традиционално Ñматра предводником оних владара који Ñу градили ВавилонÑку кулу, иако Библија никада то не наводи. Територија на којој је Вавилон грађен је у том периоду била под његовом управом па Ñе Ñматра да је он ту изградњу предводио. Поред иÑтпричара ЈоÑифа Флавија, овакав Ñтав Ñе може наћи и у Талмуду, а каÑније и Мидрашу.
ÐИМРОД или ÐЕБРОД је први пут идентификован у делу ,,КлементинÑке литературе” Ñа владаром ÐИÐОМ БЕЛОВИМ, по Херодоту Ñином бога БЕЛÐ. Док по Вергилију, БЕЛ (или БÐЛ) је био феничанÑки краљ, отац картагинÑке краљице Дидоне.
И на оÑнову античких митова Ðино је био Ñин бога Бела, назив који може предÑтављати ÑемитÑке титуле као нпр. “Ba’al“, што би Ñе превело као „ГоÑподар“.
У Ñкорије време, поиÑтовећивање Ðимрода Ñа ÐИÐОМ, Ñачињава велики део тезе ÐлекÑандра ХиÑлопа у 19. веку у делу ,,Два Вавилона”.
У многим модерним интерпретацијама хебрејÑких ÑпиÑа о ПоÑтању 10, Ðимрод је, Ñин Куша, који је оÑновао град ÐИÐИВУ.
Савремена иÑторија Ñвета започиње првим походом Срба на ИÑток, Ñа територије данашње Србије, под ÐИÐОМ БЕЛОВИМ, кога Стари завет назива ÐЕБРОД (лат. ÐИМРОД, тур. ÐЕМРУТ), јер је био из ÑрпÑког племена ÐЕБРОДИ, које и Ð´Ð°Ð½Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñтоји на Хелму.
Отуда, Ñтарозаветни пророк Мина назива Ð’ÐВИЛОРименом ÐЕБРОДИЈÐ, по њеном владару и оÑнивачу.
У овом походу до Индије, који Ñе поклапа Ñа продором ХикÑа у МиÑир, равноправно Ñа Србима учеÑтвовали Ñу и Ñтаро-Ðрапи, мешавина Срба Ñ ÐšÑƒÑˆÐ¸Ñ‚Ð¸Ð¼Ð°, то Ñведочи Свето пиÑмо. ÐИÐО или ÐИМРОД (ÐЕБРОД) је оÑвојио целу западну Ðзију за 17 година уз помоћ ÐРИЈÐ, краља Ðрабије, и оÑновао прво СветÑко царÑтво.
Како прича каже, Ðино је оÑвојио Ñве околне азијÑке земље оÑим Индије и Бактрије, затим је ратовао Ñа ОкÑартом, краљем Бактрије, Ñа војÑком од близу 2 милиона војника, оÑвојивши Ñве оÑим преÑтонице. Током опÑаде Бактрије Ñрео је СЕМИРÐМИДУ, Ñупругу једног од његових генерала, Онеја, коју је отео и оженио Ñе њом, и Ñ ÑšÐ¾Ð¼ добио Ñина Ðина или ÐинуÑа.
Семирамида је наредила изградњу чувених ВиÑећих вртова Вавилона, и по тим Вртовима је проÑлављена у иÑторији.

…
Племе ÐЕБРОДИ потиче из Србије, одноÑно Ñтарог Ð ÐСÐ, меÑто Лешак, близу Мале и Велике Ðинаје, код Ðовог Пазара. Један део племена је каÑније прешао на иÑлам, док је други део преÑељен у Ñтару Херцеговину.
ÐЕБРОДИ Ñу од лозе Меда (Бероуз), а како Ñу МЕДИ иÑти народ Ñа ХикÑима (де БунÑен), који Ñу оÑвојили Вавилон, одакле Ñу отишли у МиÑир (Бероуз), онда имамо директна Ñведочења, да Ñу опÑерваторију у Вавилону градили Срби, главни народ Библије и тадашњег Ñвета, познатији на ИÑтоку под именом “Јаваниâ€
(коњаници, јахачи).
Како је онда могуће да Свето пиÑмо не зна за Србе?
Зна, врло добро, али под прикривеним именом Хавили (< Сабири, Сафири > ар. Кафири),
у ÑемитÑком облику изговора ÑрпÑког имена, Ñтарије ортоепије.
Хавил или Сабир и ÐЕБРОД Ñу Ñинови ХуÑа, који је у библијÑкој географији ознака за МЕДИЈУ, што значи пород Ð¥ÐМОВ.
Зашто Ñе онда Меди у библијÑком родоÑлову припиÑују Хамовом брату Јафету?
Медија или Србија је изворно Медија (или Мадија),
која је добила име по МЕДУ, а не по Јафетовом Ñину Мадају (грч. Мадај, библ. Медај).
Ð¥ÐМ је у библијÑкој географији ознака за Ðфрику? Ово одређење Хама је Ñамо формално тачно, јер Хамоваца има на Ñва три континента, али њихова домовина је Европа, одакле Ñу отишли у МиÑир(Египат), преко Вавилона и Ханана.
Ð¥ÐМ је изворно Европа (ХЕЛМ), назван â€Ð·ÐµÐ¼Ñ™Ð° Јованâ€, од аријÑког јавана, јахач, коњаник, у множини
â€ÐˆÐ°Ð²Ð°Ð½Ðµâ€, како Ñу на ИÑтоку звали Меде или Ðријевце. То значи, да је Јован добио име по Јаванима и он је Ð¥ÐМОВ пород.
Овај континуитет лозе Ð¥ÐМОВЕ у Европи, од које Ñу Хавили (Сабири), Меди, Сарбати, Кимери, Срибали, Пелазги, Дардани, Илири, Гети, Даки, Срби… јединÑтвен је пример у поÑле-потопÑкој иÑторији Ñвета.
Континуитет родоÑлова од 7500. година, Ñве до Ðојевог праунука, недри једну логичну претпоÑтавку, да Ñу прадеда (Ðоје) и Ñтричевићи (Јафет и Сем) иÑтог рода, из чега проиÑтиче закључак да Ñу Срби једини препотопÑки народ. БиблиÑки родоÑлов Јевреја по Сему (Симу) је без континуитета, Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐºÐ¸Ð´Ð¾Ð¼ од најмање 3200. г., колико недоÑтаје од родоначелника Сема до Сале, оца Еберовог.
“Ðаучне” бајке о “Грцимаâ€, “Словенима†и “Индоевропљанимаâ€, имале Ñу великог Ñавезника, у чињеници да за Србе у поÑледња четири миленијума поÑтоји преко 750 имена, које званична наука приказује као ПОСЕБÐЕ народе. Овој заблуди, већ на први поглед противурече бројни иÑторијÑки феномени, од обрнуте
културне аÑимилиације до непоÑтојања било каквих материјалних трагова, међу које на први поглед пада у очи ,,неÑтанак” Ñвих ових “народа” Ñа иÑторијÑке Ñцене, без икаквог трага, оÑим наравно “Ñтарих Грка”. Одговоре на ове иÑторијÑке феномене у вези иÑторије Срба, пружа Ватикан Ñа Ñвојом лиÑтом попиÑа забрањених књига, нецрквеног Ñадржаја, попут ,,КраљевÑтва Словена” и других.
СрпÑки цар Вавилона, из племена ÐЕБРОДÐ, по библијÑком родоÑлову био је Ñин ХуÑов, унук Ð¥ÐМОВ и праунук Ðојев. ВременÑка разлика између родоначелника ÐЕБРОДРи иÑтоименог цара-потомка је око 3500. година. Ðко овом временÑком периду додамо још 4000. година, колико има до Ñадашњих племеника ÐЕБРОДÐ, који и дан-Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¶Ð¸Ð²Ðµ на Хелму, онда добијамо антропогеографÑки континуитет родоÑлова ÑрпÑког племена ÐЕБРОДИ, у укупном раÑпону од око 7500. година.
…