
Др Олга Луковић Пјановић:
Ðтињани Ñу приÑилили Пелазге, да изграде њихов Ðкропољ…
.
ФранцуÑки иÑторичар, по имену Francois Pouqueville, напиÑао је неколико дела о Грчкој. Он је путовао и боравио на Балкану и провео извеÑно време у Ñамој Грчкој, а по повратку у Париз објавио је Ñвоја запажања. Његови критичари Ñу оÑобито иÑтицали тачноÑÑ‚ његових опиÑа, а и оригиналноÑÑ‚ његових запажања, заÑнованих на чињеницама. Између оÑталога, Pouqueville je придавао велики значај претходницима Грка у Грчкој, Пелазгима, а његове закључке о њима резимирао је Ð. Descubes:
.
“D’ apres Pouqueville… les Pelasges sont les habitants les plus
anciens de la Grece. Les Atheniens firent construire aux Pelasges
leur Acropole… La tradition veut qu’ils ont enseigne aux Hellenes,
leur vainqueurs, l’an de cultiver la terre; ils leur auraient egalement
communique leur religion; et qu’ ils leur aient fait connaitre
l’ alphabet pelasgique…”
“По Пукевилу… Пелазги Ñу најÑтарији Ñтановници Грчке…
Ðтињани Ñу приÑилили Пелазге, да изграде њихов ÐКРОПОЉ…
По традицији, они Ñу научили Ñвоје победиоце, Грке, вештину обрађивања земље;
они Ñу им такође предали Ñвоју веру, и ОÐИ СУ ИХ ÐÐУЧИЛИ ПЕЛÐЗГИЈСКОЈ ÐЗБУЦИ…”
.
Gregor Dankovszky је у Ñвом делу “Die Griechen als Stamm – und Sprach verwandte der Slawen – historisch und philologisch dargestellt” (“Грци као племенÑки и језички Ñродници Словена – иÑторијÑки и филолошки приказ”) – у неку руку наÑтавио напред наведену Херодотову миÑао, показавши убедљивим примерима, како Ñе језик древних Срба – миÑтериозних “Пелазга” – прометнуо у грчки.
.
( Voyage en Grece, 1820-1822.; L’histoire et la description de la Grece, 1825.; Histoire de la regeneration de la Grece.)
(Nouveau Dictionnaire d’Histoire, de Geographie, de Mythologie et de Biographie)
.
Ðемогуће је објаÑнити, а још мање прихватити ћутање науке о нечему, што је тако недвоÑмиÑлено и јаÑно речено!
Међутим, Ñвих тих радова је на неки чудноват начин неÑтало, као да их је црна земља прогутала!
Ми Ñматрамо Ñтога овај поÑао као почетак једног новог и огромног подухвата, који треба да Ñачува извеÑне иÑтине од праве гробнице заборава!
…
Извор:
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.