
.
Слободан М. Филиповић:
,
,,Предање о Ñелу Петка, Јордан Мирковић преноÑи по запиÑима Ñвог деде. Мирковићи Ñу дошли у Петку 1717. године из Дуге Пољане, између Сјенице и Ðовог Пазара. Њихова Ñтарина, Ñтоји у вези „незнаног“ јунака на Ðвали, који уопште није непознат „живом предању“ Ñела Петка. Ðаиме, из Дуге Пољане је била и поиÑламњена Дева, која је пред Први рат побегла за трговца Трифуна Кнежевића. Привремено их је Ñакрила породица Ђурашевића, а затим иÑпратила на далек пут у Ñело Водице код Пљеваља. Одатле Ñу морали да Ñе Ñеле за Србију, јер је неки турÑки гоÑÑ‚, дрзнуо на чаÑÑ‚ Деве кад Ñе пекла ракија, па га је Трифун убио кашиком за џибру.
.
Дева је оÑтавила браћу и ÑеÑтре, чији је отац или деда прешао у иÑлам. Међу њеном браћом био је и Сулејман, који је дошао за ÑеÑтром у Петку! Претходно Ñу Трифун и Дева били у Јајинцима, али Ñу прихватили позив Ђорђа Мирковића Ñ ÐºÐ¾Ñ˜Ð¸Ð¼ Ñу Ñе окумили, да на дан Ñв. Јелене и КонÑтантина дођу у Петку.
Млађи Девин брат Сулејман Бакић, који је рођен око 1896. године, имао је Ñвега 15 година, када је пешке дошао за ÑеÑтром Србију. Почетком Великог рата пријавио Ñе у добровољце, а неки абаџија му Ñашије „петровку“ (шајкачу) Ñ ÐºÑ€Ñтом. ПоÑлат је у авалÑки одред. Погинуо је као Ñтражар оÑматрачнице на Ðвали, када му је граната разнела целу деÑну Ñтрану плућног крила. Препознат је, по „петровки“ и жицом везаним цокулама.
.
Ðа иÑтом меÑту је подигнут Ñпоменик „Ðезнаном јунакуâ€, а Мештровић је каÑније подигао иÑтоимени монументални Ñпоменик, док је погинули Сулејман Бакић – војник Ñа Ñтраже, оÑтао је „непознат†из динаÑтичких разлога. Ово предање из Ñела Петка, пренео је у пиÑаној форми деда нашег Ñаговорника, а овде треба додати, да обичај подизања ове врÑте Ñпоменика, предÑтавља Ñимволично обележје Ñвих неидентификованих жртава рата.
…
Ðавод из текÑта “О прошлоÑти Петке”
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.