Milan Vidojević o SRBIMA

Milan Vidojević: SRBI NAROD NAJSTARIJI

Prva asocijacija na ovu rečenicu, bila ozbiljna ili posprdna, je na knjigu istog naslova dr Olge Luković-Pjanović. Reč je o značajnoj knjizi jer, kao što će se videti iz ovog teksta, anticipira dokaze o počecima civilizacije u Evroaziji, na prostoru Podunavlja i Balkana. Uostalom, “podunavska” škola o nastanku Indoevropske civilizacije na ovom prostoru nije bila sporna za mnoge autore, počev od Nestora Kijevskog do Siprijana Robera. Podsetiću vas da je čitav niz srpskih autora XIX i XX veka dokazao ovu tezu, spomenuću samo neke, Miloš S. Milojević, Ilija M.Živančević, Nenad Lj. Đorđević, a ostalima, nespomenutim se izvinjavam.

Naravno da danas ozbiljni naučnici nemaju dileme. Posle otkrivanja civilizacija Lepenskog Vira, Vinče, Starčeva i kasnijih, jasan je kontinuitet Indoevropske civilizacije, pa bi čak i laik mogao da citira nestora Kijevskog da se iz Podunavlja “razide sja slavjanski jazik,” ili da citira grčkog hroničara Laonika Halkokondila: “Rod Tribala, Srba, na celoj zemlji je najstariji i najveći, pouzdano znam…”

Pošto živimo u svojevrsnom istorijskom hologramu, lažnoj istoriji koja je ovladala ljudskim umovima jer se već vekovima uporno nameće, uvek se obradujem kad naučni instituti Evropske Unije preduzmu naučni projekat koji treba da dokaže neku unapred pripremljenu tezu, koja će glasiti kako je baš na teritoriji jedne neverovatne hologramske projekcije koja se zove “Evropska Unija” skoncetrisana sva pamet ovog sveta. Tako je tema opsežnog istraživanja haplogrupe R1 i R1a Y-hromozoma (muškog) obavljena na širokom prostoru centralne i zapadne Azije, Indije, Pakistana, Afganistana, Sibira, a na zapadu Iberijskog poluostrva, britanskih ostrva i Skandinavije, i naravno Balkana.

Poznati genetičar sa Univerziteta Oksford, Stiven Openhajmer, zaključio je da je R1a genetska linija nastala u Severnoj Indiji, da je “Južna Azija logično mesto konačnog porekla M17 (genetski marker R1a), da je procena da je ova genetska linija stara 36.000 godina“(?). I drugi genetičari, Peričić (2005.), Pasarino (2002.), Semino (2000.), Spenser Vels, traže početke ove rasne grupe u Ukrajini, južnoj Rusiji, severnoj Indiji, Persiji, pustinjama centralne Azije, odakle su, tobože, krenula neka plemena, Indo-iranskog porekla i rasula se po Aziji i Evropi, što nas dovodi u već odavno prežvakanu “istoriju” germansko-bečke istorijske škole.

No, onda slede statistički obrađena istraživanja, vrlo sveža, da ne kažem od pre dve godine, koja uspostavljaju vrlo prostu činjenicu, da je najstariji zajednički predak sa R1a1 grupom, starom 11.600 godina nađen na Balkanu (Srbija, Kosovo, Makedonija, Bosna)! Najstariji zajednički predak nađen u Indiji je star 3.675 godina, a DNA izvađen iz skeleta na nalazištu Andronovo, koje je pravi “darling” naučnika s tezom, star je između 1.800 i 5.500 godina.

Da ne bi ispalo da ja “teoretišem s tezom”, daću vam statistički pregled istraživanja složen po procentualnoj zastupljenosti gena R1a1:

Srbi 63,39%; Mađari 20,4; Poljaci 56,4; Ukrajinci 54; Belorusi 39; Kazanjski Tatari 24; Litvanci 41; Makedonci 35; Hrvati 29,3; Gagauzi 26,8; Česi i Slovaci 26,7; Šveđani 17,3; Danci 16,7; Nemci 12,50; Grci 11,8; Albanci 9,8.

Svi ostali evropski narodi između 0,5 – 8%.

U centralnoj Aziji “rođaci” su nam Iškašimi (68%), Tadžici iz Kojanta (64%), i Kirgizi (63%). Haplogrupa R1a je vrlo česta među plemenima severozapadne Kine (Bonan, Dongksiang, Sabar i Ujgur).

U Indiji je Namita Mukerdži obavio široka istraživanja 2001. godine i utvrdio da se zastupljenost R1a nalazi u severnoj Indiji ravnomernom rasponu 35 – 45% stanovništva svih kasta, od Braminske do “nedodirljivih.” Naravno, S.Šarma, koji je istraživao užu grupu, Braminsku kastu, utvrdio izuzetno visok procenat R1a1 od 72,22%, ustvrdivši odmah da je to “dokaz” o mestu porekla haplogrupe! Ne, dragi moj Šarma, to je dokaz samo da su se Bramini strogo pridržavali kastinskog običaja da se ne mešaju sa nižim kastama.

Da li ovom tekstu treba zaključak u obliku “prsta u oko?” Mislim da ne. Ne treba se upinjati da se dokaže ono što je očigledno. Princip je vrlo prost. “Nečega” ima najviše u centru, a ka periferiji tog “nečeg” ima sve (procentualno) manje. Moglo bi se već sada reći da koreni naše civilizacije nisu “Indo-evropski”. Ovo je floskula XIX veka. Sada je jasno da je svetska civilizacija “Evro-indijska”, i da se mora “napisati” iz početka. Zapravo, pročitati iz početka, jer je odavno napisana.

Jedna od bitnih odrednica novog svetskog poretka je potiskivanje “obrazovanja kao nepotrebnog” i afirmisanje “veština” koje će nas uspešno voditi kroz “moderan, materijalistički svet”. Takav moderni “veštak” bez mozga (znanja), idealan je za manipulacije svake vrste. Tako će i estradno prezentirana svetska istorija, da je “civilizacija” sada tamo gde je situiraju bogate zemlje (jer siromašnima treba malo toga, a istorije ponajmanje), imati idealnog protagonistu u neobrazovanom moronu čiji su horizonti “patike, šoping centar, estradne karakondžule.” Nema bojazni da će to narušiti božanski poredak stvari, a istina jeste božanska kategorija. Što bi rekli antički Grci (kojima dugujemo manje nego što se misli), Sapienti sat.
( Milan Vidojević za časopis ,,Srpska analitika”)

http://www.srpskaanalitika.mojblog.rs/p-milan-vidojevic-srbi-narod-najstariji/155438.html